Друштво, Политика, Преносимо, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Већ сада се праве врло ефикасне натријум-јонске батерије које су поузданије од литијумских

Црвени картон за Рио Тинто: Глумица и активисткиња Бојана Новаковић (у црној мајици) дошла је у Лозницу из САД, како би учествовала у протестима против изградње рудника

Др Ратко Ристић, еколог и хидролог: Истина о експлоатацији литијума у Србији 

  • Ко форсира ископавања литијума? Они за које се користи еуфемизам, лепа реч, “западни пријатељи”, а уствари једна организована банда предатора и себичњака која само јури за сопственим интересом”
  • Ако би се изградио рудник прво би загадио целу долину Јадра са тим токсичним, канцерогеним муљем, а нејвећи део би повукао у водоток, у корито, улио се у Дрину, Дрина у Саву, и ето тог отрова до највећег изворишта воде у земљи, а то је Макиш поред Београда
  • Већ сада се праве врло ефикасне натријум-јонске батерије које су поузданије од литијумских. А натријума у природи има чак 1000 пута више и ти процеси издвајања натријума нису ни издалека тако опасни, као када је у питању литијум.”
  • Министарство рударства и енергетике се понаша као представништво, као канцеларија мултинационалних рударских компанија и уопште не брине о интересима сопствене земље и сопственог народа.

Пише: Проф. др Ратко Ристић, хидролог и еколог, декан Шумарског факултета и продекан Универзитета у Београду

“Сваки човек треба да зна шта значи експлоатација литијума. Ефекти тих загађења нису локализовани. Ако буде реализације пројекта Јадар, неће бити угрожена само Лозница, биће угрожено све низводно, низ Јадар, низ Дрину, низ Саву, до Београда и даље.

Ви овде (Руднички крај), ако будете имали ископавања, Чачак ће бити угрожен, Горњи Милановац ће бити угрожен, и последице ће бити несагледиве. Ко форсира ископавања литијума? Они за које се користи еуфемизам, лепа реч, “западни пријатељи”, а уствари једна организована банда предатора и себичњака која само јури за сопственим интересом”.

Отрови из рудника литијума могу стићи до Обреновца и Београда

“Осећајући тај мирис крви и профита дошли су и у Србију. Има тог литијума и у другим европским земљама. Међутим, подаци се не саопштавају, да би се направила илузија да ето, у некој Србији, имамо те јединствене резерве. То су бедне и мале резерве. Далеко веће резерве постоје у неким европским земљама. Ево конкретно, сви знате за Португалију. Али Португалија је разумела да не постоји никаква финансијска и материјална добит која објашњава зашто треба разорити неколико стотина километара квадратних да би се правиле неке батерије за аутомобиле које би возили неки фини, намирисани људи у другим деловима света. И Португалија је то одбила”.

Један од отрова: Сумпорна киселина разједа алуминију, цинк, камен … а производи се у руднуку у Бору и одатле би стизао до рудника у Јадру

“Шта ми знамо? Ми знамо могуће последице онога што ће се радити у долини Јадра, јер су за то објављени неки документи и урађени су неки пројекти. Ја сам био један од говорника у Српској академији наука и уметности са мојим докторантима, са младим људима. Урадили смо једну просторну анализу и у првој фази било би уништено неповратно 533 хектара земљишта. Од тога 317 хектара обрадивих површина и преко 214 хектара високо вредних шума. И то где? У крају где је сваки педаљ земље обрађен, где су села жива, где у домаћинствима има мале деце, где раде школе и ви кад видите то, видите једну питомину, један спокој, један јако леп предео. У том крају имамо јако богат биодиверзитет.Тамо живи неколико стотина врста биљног и животињског света, од тога 145 строго заштићених и заштићених врста. Изградња рудника би то збрисала.”

Шта год су до сада питали директорку Продановић из фирме Рио Сава није знала одговор: одговорићемо за два-три дана био је њен одговор

“Тамо је предвиђено да се у првој фази подигну неке депоније на 310 хектара у којима би на крају било око 60 милиона метара кубних токсичног, канцерогеног отпада који има киселост ПХ3 и који се налази у приобаљу Јадра. Јадар је један опак, бујични водоток,као и ова ваша Чемерница која је сад мала, међутим када надође, ви знате шта она ради и не постоји нико ко може да гарантује да би неки насипи који би били направљени око тих депонија могли да задрже тај поплавни талас да не растури депонију. Прво би загадио целу долину Јадра са тим токсичним, канцерогеним муљем, а нејвећи део би повукао у водоток, у корито, улио се у Дрину, Дрина у Саву, и ето тог отрова до највећег изворишта воде у земљи, а то је Макиш поред Београда.”

Користило би се хиљаду сто тона сумпорне киселине, 300 дана у години
И ваздух и земља би било отровани у Рађевини и долини Јадра ако се отвори рудник литијума

“Експлоатација руде која се одвија у подземљу упумпавањем воде, па испумпавањем, један врло компликован технолошки процес, изазвала би слегање терена. Према документима Рио Тинта дошло би до слегања више од 800 хектара терена.У тих 60 милиона метара кубних опасног отпада било би садржано најмање 5.500 тона арсена који је отрован и не треба ништа да вам причам на ту тему(Једна кап арсена усмрћује човека за два сата) .

Дневно би се довозило у процесу концентрације руде хиљаду сто тона сумпорне киселине, 300 дана у години.

Дакле, годишње, преко 340 хиљада тона сумпорне киселине, која би била грејана на неких 240 степени, би било изливано на тај концентрат ради примене тог процеса.”

“Од тога би се правиле литијум-јонске батерије, не верујем да би се правиле у Србији, а чули смо знамените технологе, дакле, људе који се баве производњом батерија, који тврде да те батерије и нису баш тако перспективан производ.

Природни арсен – зову га и краљ отрова харао би подручјем уз реке Корениту, Јадар и Дрину

Јер већ сада се праве врло ефикасне натријум-јонске батерије које су поузданије од литијумских. А натријума у природи има чак 1000 пута више и ти процеси издвајања натријума нису ни издалека тако опасни, као када је у питању литијум.”

Ужасавајуће последице рада рудника Рио Тинта по свету

“Рио Тинто има ужасавајућу глоблану репутацију. Они су чак били и предмет рада и анализа комисија УН-а. Ја ћу поменути пројекат “Букенвил”, то је Папуа Нова Гвинеја где је направљена депонија од преко милијарду тона хипер-токсичног отпада. Има нека локална река која тече поред те депоније и испира сво ђубре из ње, улива се у океан и у пречнику од 15 км нема живота у том океану. Локално становништво пати од читаве палете најгорих могућих болести и људи су на крају дигли побуну и у тој побуни је погинуло 15.000 људи. А побунили су се кад су схватили да немају своје њиве, немају своје шуме, немају своје реке и нема више живог света са којим су живели и који су прилично умерено користили.”

 Арсен је најсмртоноснији отров који прети становницима долине Јадра, Лознице и подручју Рађевине

“Ми имамо једно Министарство које се зове Министарство рударства и енергетике. Нажалост, ја морам да констатујем да се то Министарство често понаша као представништво, као канцеларија мултинационалних рударских компанија и уопште не брине о интересима сопствене земље и сопственог народа. О томе говоре чињенице.

Ми имамо издата истражна права за град Лозницу, за град Ваљево, за Јагодину, за Пожегу, за Рековац и ко зна где још. Дакле, они само лиферују и штанцују та одобрења и просто се питам, ако би се то допустило, на шта би Србија личила за 30 до 40 година.”

Извор:
ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Линк: http://srbinaokup.info/?p=121267

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Bozidar
Bozidar
1 месец раније

Uvaženi profesor Ristić je strucan, pametan i hrabar covek.