Друштво, Лист "ПОЛИТИКА", Репортаже, Свет (планета)

Библијске драме освајача

МИСТЕРИЈЕ АВГАНИСТАНА

 

  • У огромној земљи са суровом климом, испресецаној планинским масивима, очврсли су ратници који вековима представљају страх и трепет за све оне који би да их покоре. –
  • Од 78 владара само пет умрло природном смрћу. –
  • Живот у сиромаштву, уз песму и музику

26. септембар 2001.

Пише: Јово Вукелић

 

Смрт је годинама, деценијама, вековима заљубљена у Авганистанце,

a они у стих, песму и музику…

Стихови ове популарне и старе авганистанске песме, која се пева уз источњачку музику и заносни плес играчица, вероватно боље од икакавих књига и репортажа говоре о тешшкој и несрећној историји овог народа.

Ц 0 далеком Авганистану утлавном се, сем донекле у најближим суседним земљама (Ирану, Пакистану,Узбекистану, Киргистану…) знало мало и површно, чак и у азијским земљама, посебно у Европи, о Америци да и не говоримо.

« Ова огромна земља, површине веће за 100 хиљада километара квадратних од Француске (676.000 км2) претежно је ненастањена, са оштром, готово суровом климом у средишњем и североисточном делу. Сем једног дела југа, у коме има долина и сланих мочвара, Авганистан је готово непроходан, испресецан огромним планинским масивима од четири до седам хиљада метара висине.

Трагедије и вођа и народа

Реке нису пловне, нема железничке мреже (постоји само 24 километра пруге), а путеви су „више за козе и дивокозе, него за магарце и мазге“, сведоче путници који су посећивали ј ову неприступачну земљу. О кретању аутомобила, аутобуса, камиона,. џипова или тенкова више знају армијске трупе некадашњег СССР-а, јер их је тамо више остало него што се вратило за време десетогодишњег ратног походана Авганистан (1979-1988).

У Авганистану се никада ни приближно поуздано није знало колико има становника, али се зна да на овим суровим просторима вековима живе Авгани, састављени од више племена од којнх су најбројнији и најугледнији Паштуни, затим Таџици, Туркмени, Узбеци, Хазари (Монголи). Сматра се да их има између 20 до 30 милиона.

Историја Авганистана сачињена је од ратних похода и напада, како их они зову „уљеза и душмана” на ове брђане у планинским масивима, брдима и високим степама, а сви ти покушаји завршавали су се трагично и неславно по освајаче.

Мале сеоске насеобине у долинама планина у којима живе Авганистанци

Кад би историја била учитељица живота за све становнике и државе на нашој планети, и кад би се држали те девизе, нико на Авганистан не би кренуо у освајања, јер су драме освајача биле библијске. Како је на овим просторима Средњег истока распрострањено и уврежено мишљење да је простор Авганистана колевка наше цивилизације, Авгани, поред очараности песмом и музиком, само још безгранично воле слободу. И за њу се боре до смрти.

Многи у то нису веровали. Чак и поред чињенице да је у дугој историји авганистанске државе од 77 владара само пет умрло природном смрћу. Кад се овој бројци дода и насилна смрт последњег авганистанског председаика Наџибулаха, скор је још трагичнији. Вође су овде увек делиле судбину народа – воле да кажу авганистанске племенске старешине. У то нису веровали чак ни пословично опрезни и увек хладнокрвни Британци чим су се одлучили да крену са експедицијом у претпрошлом веку (1838) да покоре поносне Авгане. Тај ратни поход завршио се тоталним неуспехом.

Кроз сурови и чувени, али и кобни за освајаче, кланац Саланг Руси су направили полупокривени тунел

Поносна британска империја није могла да се помири са таквим војничким неуспехом својих краљевских елитних трупа. Према сведочењу педантних британских историчара, дуго је припремана одмазда и стварана је нова, десетоструко моћнија војска састављена од искусних, вештих и храбрих војника. После темељних припрема војни конвој је самоуверено ушао кроз пролаз Саланг ка Кланцу Кајберпасу, дубље ка Кабулу.

Авганистанци у заседи

Немилосрдни према непријатељу

Силна и моћна британска војска наишла је још једном на храбар и лукав отпор Авгана. Они су, кратко речено, британску експедицију са планинских висова и брда провоцирали, одвлачили у дубину, развлачили колоне, и делили је на мање групе. Нагло започињали сукоб, па још брже нестајали по пећинама и кланцима. Како до неке веће и озбиљне битке није долазило, а време је пролазило, војницима је падао морал, а губици и болести били су стални.

Тако изнурену војску, по речима британских хроничара, чекала је на крају стравична судбина. Од хиљада здравих и спремних војника у животу је остао само мали број.Неки извори тврде – само један војник је преживео,.

Оружје је симбол поноса и слободе Авгана

Сурови авганистански ратници крећу се брдима не као козе већ као дивокозе, знају све замке, а према непријатељу немају никакве милости. То су искусили и Руси и Енглези. Тако се, кад Авгани заробе непријатељског војника или официра, често дешавало да да са њим поступају врло сурово с циљем да заплаше остале „уљезе”.

Тако би заробљенику вешто одрали кожу са целог тела, одводили га до места где ће сигурно наићи његова војска и везивали га за какав стуб или греду. Тако скалпираног још би га посули сољу. Сведочанства оних који су наилазили на такве призоре више су него потресна. У белешкама и писмима разних освајача, а посебно руских команданата и официра они се жале вишој команди да су после таквих сцена и њихови најчвршћи војници губили самопоуздање и храброст.

Авгани су бескрајно сиромашни, живе у највећој беди, али нису тужни и несрећни. И у најсиромашнијим, сиротињским квартовима главног града Кабула, као што је Каир Кана, који је пун избеглица, а где се живи у кућама од блата, увек је живо и пева се. Чују се песме чувене певачице Гул Сарх, играју се и смеју иако су гладни.

Песма и игра их је одржала…

На узвишици изнад Кабула налази се чувено гробље Тапт Шухадан -планина мученика – где се сахрањују великани – војници пали у рату. Гробови су окићени цвећем, сабљама и копљима. Гробље мученика уређено је тако да издалека изгледа као да се припрема неко весеље. Они у гробовима  – за Авгане – нису умрли.

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of