Друштво, Србија

Београд бележи пораст броја становника, али и он има негативан природни прираштај

СРБИЈА ИМА ДЕМОГРАФСКИ ПАД У 160 ОД 168 ОПШТИНА И У ЧЕТИРИ ПЕТИНЕ НАСЕЉА (ДРУГИ ДЕО)

 

  • Демографски сумрак Србије је доказ да се не може градити здраво друштво са породицом са пуно деце у амбијенту пропагирања потрошачког и обездуховљеног менталитета, формирањем човека ослобођеног од „конзервативне” везаности за породицу и нацију, оданог првенствено конзумирању потрошачких добара, хедонизму и лагодном животу
  • Социолог Мирјана ЈЕЛИЋ ДРОБЊАК: Озбиљна улагања у рурална подручја могу поправити тамну слику српске популације. Али, није реч само о привреди, него и о изградњи путева, унапређењу здравствене заштите, културе, просвете. Први корак је – зауставити страховит демографски пад, после чега треба развијати свест људи о потреби за потомством. То тражи темељан и дугорочан рад и озбиљна издвајања из буџета
  • Гордана БЈЕЛОБРК, шефица Одсека за демографију Завода за статистику Србије: Држава мора да покуша да свим средствима повећа наталитет Треба утицати на послодавце да омогуће родитељима да гаје дете уместо што са сваким позитивним тестом за трудноћу расте страх мајки од останка без радног места
  • Др Јулија ВИДОВИЋ, предавач биоетике на Институту „Светог Сергија“ у Паризу: Маркетиншки трикови нису лек за демографски пад Србије. Живимо у свету слика, порукица и реклама, али овако сложено питање се, нажалост, не решава маркетиншким триковима

 

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

И ДОК „Жене у црном“ и удружења за „чување“ права жена бучно протестују што су српски званичници почели да енергично сугеришу да жене више рађају износећи суморне податке о наталитету у Србији, што предлажу мере против изумирања нације – дотле у Србији траје негативан природни прираштај у сва четири региона, у свих 25 округа, као и у 160 од 168 општина или градова и у четири петине насеља (у 3.900 од 4.700).

Чак и Београд има негативан природни прираштај иако бележи пораст броја становника.

Један од највећих проблема је што се из године у годину продужава просечна старост породиље при рођењу првог детета, а сад је забележен нови рекорд од 29,1 година!

Свест о драматичном стању у коме се налази Србија ипак расте: последњих десетак година у Србији су основана и многа грађанска удружења која се боре за раст наталитета, као што су „Опстанак“, „Kолевка“, „Бебац“, „Родитељ“, „Дете четири плус“ , „Црвена линија“ … Они својим акцијама, као и Српска православна црква и покрет Двери, у континуитету раде међу грађанима и посебно младим женама на повећању свести о потреби да се у Србији рађа више деце.

Зашто изумиремо и шта је све довело до тога – питање је којим се интензивно баве стручњаци из ове области, а и државне институције.

На овакво стање утиче више фактора: Србија је у прошлом столећу изгубила у ратовима више од 4 милиона људских живота . Друго, миграције младих су забрињавајуће, а исељавање је велико и у таласима од 60-тих година прошлог века. Тако да су процене да широм света живи око четири милиона Срба.

Уз све то, држава и њене надлежне институције нису деценијама предузимале одговарајуће мере да се овакве негативне тенденције барем зауставе. Држави, ако је судити по делима, и није било стало да то заустави.

Афирмација родитељства и материнства

У основи једног овако погубног популационог процеса у нас да ли су разлози искључиво у домену економског?

Стручњаци одговарају да иако се не може порећи значај економског фактора, ипак низак животни стандард и сиромаштво не представљају пресудан разлог.

Треће дете у породици гарантује опстанак нације

Проблем беле куге не решава само побољшањем животног стандарда, потврђује и искуство популационе политике у развијеним земљама.

Зато стручњаци оцењују и закључују да су потребни много озбиљнији, суштински захвати како би родитељство, а нарочито материнство, изнова стекли значајно место на лествици прихваћених друштвених и животних вредности.

И зато је просто невероватно да су у врху главних српских институција (Савет за популациону политику и министар без портфеља за демографију и популациону политику) особе које тај пројекат чак минирају!

Не може се градити здраво друштво са породицом са пуно деце у амбијенту пропагирања потрошачког и обездуховљеног менталитета, формирањем човека ослобођеног од „конзервативне” везаности за породицу и нацију, оданог првенствено конзумирању потрошачких добара, хедонизму и лагодном животу.

За таквог мушкарца и жену рађање и подизање деце постаје све више жртва на коју су све мање спремни. А људи не живи само себе ради, већ и ради свог потомства, породице, народа и заједнице…

Класична патријархална породица запада све више у стање дубоке кризе, губећи своје досадашње место и улогу у друштву. Таква породица постаје све мање привлачно место за живот и све мање пожељно уточиште за своје чланове, оптерећена себичношћу родитеља и деце, егоцентризмом, отуђеношћу, насиљем, борбом за превласт и премоћ, све чешћим и бруталнијим сукобима родитеља и деце око схватања права на индивидуалност и слободу.

Топлину дома у коме се некад развијала блискост и подршка више генерација, замењује сада обезличен и хладан породични простор из кога већина жели што пре да побегне.

Да би се зауставило овакво за опстанак и развој друштва погибељно стање – држава мора, поред давања материјалних мера за стимулисање рађања, хитно укинути све шунд и кич емисије на телевизијама које уништавају морал, промовишу најниже нагоне и примитивизам. Морају се укинути риалитији у којима се афирмише простаклук, где по цео дан дефилује најпростији свет, ликови са дна друштвене лествице, људи са криминалним досијеима, ликови из криминалног миљеа, старлете, спонзоруше…

Опет ћемо подсетити на кључни факт: да би се обезбедила проста репродукција неопходно би било да се у Србији рађа 2,1 дете по породици. Све и да се до тога дође за 10-так година, Србија не би имала позитиван природни прираштај у наредних 30 година.

Србија је земља која свој природни прираштај, све и да хоће, не може да поправи у наредним деценијама. Толико је велики проблем у који смо запали. Зато и јесмо једна од десет држава са најстаријим становништвом на свету.

Предлози стручњака

Према речима Ивана Маринковића, истраживача у Центру за демографска истраживања Института друштвених наука, због пада броја становника – поред демографских- ускоро нас очекују и велики економски проблеми.

Маринковић наглашава: „Велико је питање да ли ћемо економски моћи да издржавамо пад становништва и све већи број старих у земљи. Генерације рођене након Другог светског рата (у том беби-буму којих је у нашој земљи највише) улазе у категорију старог становништва, пензионера, и бићемо у великом проблему како економски то издржати. Старосна структура у нашој земљи нарушена је одавно, а просечна старост грађана се повећава из године у годину, и тренутно износи 43 године. Ако се оваква стопа негативног природног прираштаја настави до 2030. године, Срби ће чинити 50 одсто становништва Србије. Имамо много више становништва које је старије од 65 година, него оног млађег од 15“.

У таквим околностима нема будућности за српску нацију.

Социолог Мирјана Јелић Дробњак, истиче да озбиљно улагање у рурална подручја може да поправи тамну слику српске популације: „Није реч само о привреди, него и о изградњи путева, унапређењу здравствене заштите, културе, просвете. Први корак је зауставити страховит демографски пад, после чега треба развијати свест људи о потреби за потомством. То тражи темељан и дугорочан рад, који је до сада изостајао, али и озбиљна издвајања из буџета.

И у Одбору за село САНУ сматрају да су један од главних разлога за лошу демографску слику Србије миграције које су села оставиле у рукама стараца. Да би се у рурална подручја вратио живот, како објашњавају, потребна је озбиљна решеност државе.

Професор Милован Митровић, истиче: „Потребно је направити раскид са досадашњом праксом истискивања младих из села и пољопривреде. Држава мора много више да инвестира у пољопривреду, али и саобраћајну и комуналну инфраструктуру села . Држава би требало да подржи задружне облике организовања пољопривредника, које би помогло њихов опстанак и развој посла.

Митровић: Улагати у опстанак и развој српског села

Гордана Бјелобрк, шефица Одсека за демографију Завода за статистику Србије, констатује да је финансијски моменат такође један од важних узрока лоше демографске слике: „Држава мора да покуша свим средствима да повећа наталитет, требало би утицати на послодавце да омогуће родитељима да гаје дете уместо што са сваким позитивним тестом за трудноћу расте страх мајки од останка без радног места. Добро организована и осмишљена популациона политика дефинисана мерама одговарајућег обима и значаја намеће се као неминовност. Сва свеобухватна деловања и мере које држава треба да предузме за нормално обнављање становништва морају да буду међусобно усклађена и да представљају једну целину“.

Закључак стручњака је јасан: Све мере које се предузимају и које ће се предузети даће резултате тек после десетак и више година од увођења.

Напирлитана “вечита” министарка Дејановић да више ради, а не само да се слика

Др Јулија Видовић, предавач биоетике на Институту „Светог Сергија“ у Паризу истиче: „ За одговор на сложено питање демографског пада Србије нису нам потребни маркетиншки трикови. Истина је да живимо у свету слика, порукица и реклама, али овако сложено питање се, нажалост, не решава маркетиншким триковима“!

Надлежне државне институције које одговарају за решавање овог проблема не треба да се баве маркетиншким акцијама и слоганима, већ да иду непрекидно по градовима, варошима и селима Србије и на челу са министарком Славицом Ђукић Дејановић и разговарају са мајкама у фертилном добу (добу када жене могу да рађају).

То би био превасходни посао стручних тимова и министарке која у тим околностима не би морала да изгледа као да је управо сишла са модне писте у Риму или Паризу… Једино тако могућа је међу становништвом ефикасна примена пронаталних мера које је председник државе најавио.

(следи наставак : Драгоцена искуства Русије и наш програм подршке материнству)

 

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of