Документи, Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Апел научника и професора: Одмах забранити истраживање и рударење литијума и бора

СВЕ ЈАЧИ ПРИТИСАК  ГРАЂАНА, ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА, СТРУЧЊАКА И ЕКОЛОШКИХ УДРУЖЕЊА НА ВЛАСТИ У СРБИЈИ

  • Рударење бора и литијума опасно би загадило природу и угрозило нас и наше потомке.
  • Донесите Закон да компанија Рио Тинто неће смети да рудари у Јадру али и на другим локацијама у Србији

Бројни научници и професори универзитета потписали су апел да Скупштина Републике Србије одмах, пре априлских избора – забрани истраживање и рударење бора и литијума у целој Србији.

– Родољубиви грађани су на бројним јавним протестима широм Србије гласно прихватили закључке научне конференције одржане у Српској академији наука и уметности. Рударење бора и литијума опасно би загадило природу и угрозило нас и наше потомке.

Ми, научници и стручњаци, чврсто подржавамо колеге академике и своје суграђане. Захтевамо од вас, народних посланика, да поступите у народном интересу, а не у интересу иностраних компанија. Пре него што распишете ванредне скупштинске изборе, забраните законом истраживање и рударење бора и литијума у целој Србији – истакли су научници и додали:

Масовни протести грађана широм Србије против рударења Рио Тинта зауставили су тренутно процес градње рудника у долини Јадра

– Новим законом ћете исправити бројне грешке државних органа у вези издавања дозвола за истраживање и могуће рударење. Хитним законом ћете подржати обећања највиших званичника да компанија Рио Тинто неће смети да рудари у Јадру али и на другим локацијама у Србији. Уопштите њихова јавна обећања хитним законом – поручили су они.

Потписници апела група од 40 професора и научних радника:

Предео села Брезјак у долини Јадра где је требало да се гради рудник Литијума

Др Ненад М. Kостић, пензионисан професор америчких универзитета и члан САНУ у оставци

Академик Др Владимир Стевановић, редовни професор Биолошког факултета у пензији

Академик Др Богдан Шолаја, редовни професор у пензији, Хемијски факултет,

Др Драгана Ђорђевић, научни саветник

др Мирјана-Анђелковић-Лукић
Владимир Стевановић, члан САНУ

Др Сања Сакан, научни саветник

Мр Александра Михајлиди Зелић

Др Жељко Чупић, научни саветник

Др Дејан Опсеница, научни саветник

Др Владимир Ђурђевић, ванредни професор, Физички факултет

Др Мирјана Анђелковић Лукић, виши научни сарадник

Др Урош Анђелковић, виши научни сарадник

Др Владимир Ђорић, ванредни професор, Саобраћајни факултет,

Др Славица Ражић, редовни професор, Фармацеутски факултет

Др Срђан Бојовић, научни саветник у пензији

Др Лидија Матија, редовни професор , Машински факултет,

Др Маја Груден, редовни професор, Хемијски факултет,

Др Слободан Милутиновић, редовни професор, Факултет заштите на раду, Ниш

Др Наташа Јовић-Јовичић, научни саветник

Др Наташа Божић, научни саветник

Др Биљана Дојнов, виши научни сарадник

др Драгана Ђорђевић
др Јагош Раичевић

др Мирослав Новаковић, научни сарадник

Др Милица Поповић, доцент, Хемијски факултет

Др Јасна Џунузовић, научни саветник

Др Јагош Раичевић, научни сарадник

Др Данијела Видаковић, научни сарадник

Др Даница Жупански, дипл. инг., самостални истраживач

Др Владимир Обрадовић, редовни професор, Факултет организационих наука,

Др Ивана Тошић, редовни професор, Физички факултет

Др Ратко Ристић, редовни професор Шумарског факултета, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду

Ратко Ристић

Др Миомир Kостић, редовни професор Електротехнички факултет,

Др Неџад Хаџиефендић, научни сарадник, Електротехнички факултет,

Др Љубиша Игњатовић, редовни професор, Факултет за физичку фемију,

Др Тамара Саксида, научни саветник, ИБИСС

Др Биљана Стојковић, редовни професор, Биолошки и Филозофски факултет,

Др Љиљана Томовић, редовни професор, Биолошки факултет,

Проф. Др Александар Ћорац, Специјалиста Хигијене и медицинске екологије, председник секције за Хигијену и медицинску екологију СЛД.

Др Гордана Томовић, редовни професор, Биолошки факултет,

Др Марјан Никетић, музејски и научни саветник, Природњачки музеј у Београду и дописни члан САНУ

Др Лидија Ђокић, редовни професор Архитектонског факултета,

Др Владимир Деполо, доцент у пензији, Саобраћајни факултет.

Линк

https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/396180/rio-tinto-istrazivanje-bora-litijuma.html?utm_medium=push&utm_source=pushpushgo&utm_campaign=CampaignName

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
2 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Микић Сања
Микић Сања
3 месеца раније

Slažem se, ali bi trebalo i postojećim kompanijama naložiti da postave bezbedonosne sisteme u vidu filtera za pročišćavanje vode, vazduha, potom izgradnjom adekvatne infrastrukture ukoliko postoje za to uslovi

Neophodno bi bilo uvesti ekološke takse gde bi se 10% od dobiti uzimalo svima koji posluju sa dobitkom a kompanijama koje direktno utiču na zagađenje 20% s tim što Rio tinto nebi mogao da nadoknadi štetu jer se radi o ljudskim životima u celini!