Друштво, Преносимо, Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Апел грађана и стручњака: нећемо рудник злата!

Рудник злата Потај чука – Тисница код Жагубице угрожава цео живи свет Хомоља

Поводом планирања отварања рудника злата Потај чука – Тисница у Мајданпеку и Жагубици

Петиција упућена Влади Републике Србије, Министарству енергетике и рударства, Министарству за заштиту животне средине, Министарству шумарства и водопривреде, Министарству за бригу о селу
  • Најснажнији отрови, цијаниди, ће се разливати сливом река Млаве и Пек и затровати најчистије делове Србије, угрожавајући водоснабдевање Петровца на Млави, Kучева
  • Поред територије општина Жагубица и Мајданпек , загађењу би биле изложене и остале општине у сливу Млаве и Пека а то су Петровац, Мало Црниће,  Пожаревац,  Kучево,  Велико Градиште, Голубац.
  • Не постоји реално економско оправдање за отварање рудника на овом подручју

Најснажнији отрови, цијаниди, ће се разливати сливом река Млаве и Пек и затровати најчистије делове Србије, угрожавајући водоснабдевање Петровца на Млави, Kучева и других насеља у тим сливовима.

Нећемо рудник злата! Нећемо отворен коп! Нећемо лужење цијанидима! Нећемо вечно јаловиште!

Због чега је ово важно?

Огроман простор од 300 километара2 у општини Жагубица и Мајданпек биће девастиран и извор загађења река, језера, потока, ваздуха и тла  Хомоља

У општинама Жагубица и Мајданпек планира се отварање рудника злата Потај чука – Тисница, који би радио седам година. Тај крај је ретка оаза зеленила и нетакнуте природе у Србији. Тамо са људима живе сури орао, медвед, рис, вук, европски јелен, дивокоза, поточна пастрмка, поточна паклара која је данас толико ретка да је стављена на црвену листу акутно угрожених врста, речни рак и друге угрожене животињске врсте.

Цијанидно лужење је веома опасно за животну средину

Планира се рударење из површинског копа. Дробљење и млевење руде би засипало околину прашином.  Лужење натријум-цијанидом (НаЦН) би загадило воде. Цијаниди су жестоки отрови. Неким цијанидима су масовно убијани логораши у гасним коморама. Штетно рударење изнад Хомољске котлине би угрозило сливове река Млаве и Пека и погоршало ефекте климатских промена, које нас већ погађају. Учестале суше и бујичне поплаве би разнеле отрове по околној природи.

Хомољска брда и долине пуна су шума и извора здраве и питке воде

Цијанидно лужење је веома опасно за животну средину и за све што живи око рудника. Цијаниди продиру у организме са ваздухом, водом и храном; улазе кроз систем за варење и очи. Једна чајна кашичица разблаженог (2%) воденог раствора НаЦН убија човека. Далеко разблаженији раствори НаЦН угрожавају и убијају животиње. Микрограми цијанида у литру воде (однос 1 : 1.000.000.000), убијају рибе. Милиграми цијанида у литру воде (однос 1 : 1.000.000), убијају птице и сисаре.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

До злата уз отров натријум цијанид

Највећи део планског подручја будућег рудника  од скоро 300 км2 (54%)  заузимају шуме и шумско земљиште, затим, пољопривредно и остало земљиште (35%), зона рударски активности (3,6%) и грађевинска подручја насеља (1,3%).

На локалитетима Брдо Бигар, Kоркан и Западни Kоркан у близини Жагубице пронађени су оксидни и прелазни типови руде која ће у посебном постројењу бити прерађивана методом “лужења на гомили”. Годишња количина руде која је планирана за прераду је 2,5 Мт (мегатоне).

Крупајско врело, испод западног кречњачког одсека Бељанице, са десне стране Крупајске реке. Смештено је у атару села Милановца, удаљеном од Жагубице око 35 км. фото: Урош Недељковић

Постројење за “лужење на гомили” ће захтевати површину од 36 хектара, а поред њега ће се налазити и систем за дробљење руде. За лужење злата из дробљене руде на депонији користиће се натријум цијанид (НаЦН). Испод унутрашњег базена за даљу руде прераду предвиђа се такозвана двострука геомембрана која спречава цурење отпадне воде из базена.

А шта ће бити са басеном отровног муља и затроване воде не помиње се, можда ће и то компанија Данди металс однети са златом у Канаду.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Отров не хаје за државне границе. Цијанидна јаловина која се излила у Румунији 30. јануара 2000. године је кроз Украјину и Мађарску реком Тисом доспела у Србију, убила хиљаде тона рибе и учинила воду непитком и неповољном за сав водени свет у великом делу слива Тисе. О тој хаварији известио је Програм Уједињених нација за животну средину на http://www.unep.ch/roe/baiamare.htm.

Забрана употреба цијанида у рударству

Европски парламент је својом резолуцијом усвојеном огромном већином 05.маја 2010. године о Генералној забрани употребе цијанида у рударским технологијама у ЕУ позвао Европску комисију и државе чланице да угледајући се на Чешку, Мађарску и Немачку, забране употребу цијанида у рударству.

Цијаниди се дуго задржавају у биљкама, рибама и животној средини уопште, па трајно загађују ланац људске исхране.

Споменик природе: Клисура Осаничке реке са водопадом , насеље Осаница код Загубице

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Данди металс из Торонта вади злато са 292 км2

Лежишта злата будућег рудника “Потај чука–Тисница” налазе се у југоисточном делу општине Жагубица, а истражни простор обухвата и југозападни део општине Мајданпек, наводи се у плану.

Просторни план обухвата делове жагубичке катастарске општине Лазница село, Лазница Селиште и Жагубица, а у Мајданпеку Јасиково и Лесково). Површина обухваћена планом износи око 292 км2.

Канадска компанија “Данди” истраживала је овај простор  тражећи злато од 2010. д0 2017. године

Експлоатација лежишта ће трајати седам година. Предвиђено је да се руда злата експлоатише путем површинских копова, а прерада оксидне руде, ради добијања злата вршиће се методом лужења.

Након истека седмогодишњег периода експлоатације, годину дана ће трајати затварање рудника и наводна рекултивација простора, без икаквих гаранција отклањања  загађења.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

И затворен рудник би дуго изазивао штету. Руде у југоисточној Србији садрже много арсена, олова, кадмијума и других токсичних елемената. Они би остали у јаловини – отпаду после екстракције злата. Цијаниди би лужили те елементе и носили их из јаловишта у површинске и подземне воде, које су повезане. Због таквих накнадних процеса Борска река је већ више од једног века мртва и остаће мртва вековима, можда миленијумима. Дуготрајно лужење токсичних супстанци из јаловишта би угрожавало сливове река Млаве и Пека. Искуства из света показују да су савремене мере заштите и рекултивације немоћне; по затварању рудника, јаловишта загађују околину вековима.

Поглед на Хомољске планине  са врха Велики вулкан
Загађење десетак општина ако рудник буде отворен

У случају акцидента испуштања киселина из јаловине у околне воде, површинске и подземне концетрација цијанидних соли се не би могла разблажити сигурно бар до улива Млаве и Пека у Дунав. У овом случају поред територије општина Жагубица и Мајданпек , загађењу би биле изложене и остале општине у сливу Млаве и Пека а то су Петровац, Мало Црниће, Пожаревац, Kучево, Велико Градиште, Голубац.

Имајући у виду да наведено подручје има више него озбиљне потенцијале као и традицију у бављењу пољопривредом (само подручје Жагубице не тако давно је имало 77.000 оваца, 6.827 говеда, 7.217 свиња), прерађивачком индустријом у области пољопривреде, дрвном индустријом и туризмом. Гледано дугорочно не постоји реално економско оправдање за отварање рудника на овом подручју и најстрашније девастирање природе уопште, које ће имати вековне последице на целокупни биодиверзитет а самим тим и на човека.

Становништво овог подручја енергично се противи отварању рудника злата на Хомољу

Планирани рудник би највише угрозио више насеља у општини Жагубица која су у сливу реке Млаве, Јасиково и Леково у општини Мајданпек, као и насеља у сливу реке Пек.

Молимо надлежне установе да поступе по овом упозорењу стручњака и захтеву грађана.

Потписници петиције:

Др Ненад М. Kостић, редовни професор

Др Богдан Шолаја, редовни професор

Академик Др Владимир Стевановић, редовни професор

Др Драгана Ђорђевић, научни саветник

Др Љиљана Томовић, редовни професор

Др Урош Анђелковић, виши научни сарадник

Александар Грујић, адвокат

Село Лазница где треба да буде изграђен рудник
Еколошки покрети и удружења грађана која подржавају петицију:

Покрет Јасно и Гласно- Пожаревац

Еко удружење Пријатељи Чачалице

МЛАВА Одбрана реке Млаве

Сачувајмо Хомоље – Жагубица

Гаиа Пек – Мајданпек

Борани се питају – Бор

Одбранимо реку Тимок- Зајечар

Одбранимо Злотску реку

Линк

https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/necemo-rudnik-zlata

https://daljine.rs/kucaj-i-beljanica-kao-nacionalni-park-zastita-nece-spreciti-rudarenje-u-najlepsem-delu-srbije/

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments