Америка је најновијим наоружавањем Украјине прешла црвену линију

Зна ли Европа да је једном ногом у гробу?

• Везана трговина отпочета финансијским задуживањем Украјине, надграђена је вишеструким политичким бенефитима
• Американци су физички укључени у ратне операције против Руске Федерације и тиме и формално непосредно учествују у рату са Русијом
• Освешћивање Европе иде споро, спорије од цементирања њене корумпиране политичке елите у спровођењу ратних акција против Русије

Пише: Славко Живанов

Америчко хушкање, помагање, инструирање и експлоатисање Украјине у сукобу са Русијом није изненадило никога, понајмање руско руководство. Бујица финансијских захватања оптеретила је буџете и фондове нато-држава, превасходно САД, али прецизан и целовит одговор на питање колико новца уистину стиже у Украјину и колико се од тог новца наменски троши, још дуго нећемо добити. Слутимо да је знатан део тог пакета завршио у приватним џеповима на разделу поделе плена, а сасвим поуздано знамо да ће се сваки евро и долар обрачунати марљиво и приписати астрономској вредности укупног украјинског дуга. Запад неће заборавити кредите, нити ће их опростити – наплатиће их што кроз концесије, што кроз територије, ресурсе или већ неку исплативу валуту, са зацепљеном каматом.

Комликовану формулу зајма који је јавности представљан као „помоћ“ чине милијарде долара, најмање у готовом новцу, а највише у оружју. Први талас наоружавања Украјине чинила је продаја наоружања совјетске производње. Оно је било на лагеру источноевропских земаља и било је компатибилно наоружању украјинске војске. Оклопно-механизована средства, тенкови и друга борбена возила руске производње допремљена су из ових европских држава мање-више рутински. Тиме је истовремно стваран мањак оружја у тим државама чиме су индиректно приморане да купују модернија средства нато-стандарда, углавном америчку опрему, како би попуниле формације.

Ова везана трговина отпочета финансијским задуживањем Украјине, надграђена је вишеструким политичким бенефитима: од стицања политичких поена за дотурање помоћи, преко задуживања „донатора“ да купују ново америчко наоружање, све до учвршћивања политичке доминације САД у Европи.  Везујући их озбиљним купопродајним уговорима модерне војне технике и оружја, Американци су Европљане чвршће устројили у поданичкој форми. О истом финансијском трошку Американци су реализовали неколико фаза „Пројекта Украјина“ из којих су (сваке понаособ, а и збирно) профитирали.

Људска поквареност и ратно профитерство никада нису имали границе и колико год све ово изгледало мизерно, бизарно, подло и безочно, није никога изнанадило.

Други талас наоружавања Украјине донео је, међутим, нешто сасвим ново. Такође папрено скупо, Украјини је продато модерно наоружање највећих нато-држава, САД, Француске и Енглеске. Али, украјинска војска није обучена за оптимално коришћење тог софистицираног арсенала. У пакету са ракетним бацачима, контрабатеријском опремом, електроником и артиљеријом, ове државе упутиле су и своје посаде, високооспособљене војнике да наружање примене у борбеним акцијама. Америчке вишецевне ракетне бацаче високе прецизности „Химарс“, на терену опслужују Американци, а избор циљева врше амерички официри на основу логистике и извиђачких активности сателита, беспилотних летелица и шпијунских информација. Домет овог оруђа омогућава да се гранатирање руских положаја врши и до најмање 300 километара у дубину, што ствара озбиљну претњу и за територију, ресурсе, постројења и становништво Руске Федерације. Иако Американци то негирају, сасвим је извесно да су заједно са ракетама кратког домета посадама „Химарса“ у Украјини, на располагању и ракете дугог домета.

С друге стране, беспилотне летелице, наоружани дронови самоубице, популарно названи „лутајући пројектили“, у све већем броју виђени у биткама, могу се наводити из стотинама километара удаљених база у Румунији, Пољској, или из дубине безбедније украјинске територије, из мобилних командних центара маскираних у лакша теретна возила итд. Све указује на то да њима не управљају украјински војници јер осим што није било времена за њихову обуку, Англосаксонци нису ради да поделе практична знања о функционалности свог савременог наоружања ни са ким.

На тај начин Американци, Енглези и Французи, али Американци пре свих, физички су укључени у извођење ратних операција против Руске Федерације и тиме и формално непосредно учествују у рату са Русијом. Тај нови, забрињавајући моменат већ је резултирао тиме што су се дневни извештаји о погинулим Украјинцима са неколико стотина (200-300 људи) повећали на више од хиљаду дневно. Број погинулих је толико порастао да је Украјина званично означила државном тајном саопштавање броја својих погинулих војника. Али то је, у овом аспекту, споредан резултат. Примарно је то што руска страна неће дозволити да се Американци некажњено уплићу у овај сукоб подижући га на енергетски вишу орбиту, него што је то било прихватљиво. Не може се дозволити да Американци и Енглези пуцају на Русе, а да истовремено, одрицајући одговорност за то, тврде да нису у рату. Америка је другим таласом наоружавања Украјине, те пружањем логистике у људству, инфраструктури, обавештајној и командно-штабној иницијативи, прешла црвену линију и овом врелом сукобу донела додатно усијање. Прегревање, по правилу, доводи до експлозије и сада се по први пут мора озбиљно поставити питање: „Да ли, заправо, Американци озбиљно рачунају на могућност да свет доживи апокалипсу?“. Коцка и хазард којима су Американци и њихови плаћеници и слуге међу европским властодршцима подигли улог до озбиљне претње по живот, довукли су Европу у праскозорје Судњег дана. Једноставна војна логика указује нам да Русија не сме изгубити у Специјалној операцији, јер би у том случају победник отишао даље. Хтео би више од онога што је заграбио кад је изазвао Специјалну операцију. Дакле пораз за Русију није опција. Односно, евентуални пораз Русије је пораз свих, и коначни крај Европе. Од Европе би у том случају остала пуста земља, а од Енглеске ни то. Веома је тешко проценити шта би од других делова Планете о(п)стало, али је јасно да од Европе не би остало много.

Освешћивање Европе иде споро, спорије од цементирања њене корумпиране политичке елите у спровођењу ратних акција против Русије. Од ових дана украјински фронт одговара на још један изазов: – Од брзине и цене сламања украјинског отпора зависи шанса да Европљани (нормално) (пре)живе. Американци и Енглези своје улоге стављају на другачији исход, они чине све да конфликт ескалира.

Подели: