NATO, Друштво, Политика, Преносимо, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе

Александар Дугин: Русија раскинула са Западом и либерализмом

Воскресењска саборна црква, чудесни православни храм у граду Стараја Руса, на подручју Староруског рејона Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације

Идеологија Запада је остала бескомпромисна: онај ко прихвати либерализам, мора да се потчињава Западу

Ми смо раскинули са Западом и либерализмом озбиљно и на дуге стазе. Сада је то неповратно. И, или ћемо изградити другачији свет и нови светски поредак унутар и изван наших граница, или… – погодите сами!
  • Либерализам је данас само и искључиво идеологија Запада. Глобализација јесте глобално ширење либерализма по целом човечанству, а онај ко се с тим не слаже, тај бива уништен.
  • Ако мислиш другачије од нас, или мењај начин размишљања (живота, понашање, вредности) или нестани.
  • Отуда суверена демократија је противречан и не превише заснован, али тачан термин. Управо то је хтела Русија – да буде део глобалног Запада, али његов суверени део.
  • Русија се тек сада коначно отцепила од Запада и његове идеологије. До последњег тренутка Путин се трудио да сачува везу са глобалним (либералним) светом, његовом идеологијом, његовим технологијама, његовим протоколима и алгоритмима, његовим правилима и принципима. Струна се све више затезала, али сада се откинула.
  • Ушавши у директан и тежак сукоб са Западом, једноставно Русија ће морати да изнесе алтернативну идеологију. Своју Идеју.

Пише: Александар Дугин,руски геополитичар и мислилац

Запад је идеологија. У пуном смислу те речи. Идеологија је слика реалности која се на све начине и помоћу свих техничких и психолошких средстава тоталитарно намеће маси.

Либерализам је данас само и искључиво идеологија Запада. Глобализација јесте глобално ширење либерализма по целом човечанству, а онај ко се с тим не слаже, тај бива уништен. Пре или касније, на овај или онај начин, али буквално – бива уништен. Такви су закони идеологије. Свеједно које. Идеологија нужно функционише у оквиру тандема пријатељ–непријатељ.

Противници либерализма су туђинци, тј. непријатељи

За либерале либерали и присталице либералног Запада су своји, тј. пријатељи. Противници либерализма су туђинци, тј. непријатељи. Туђинце треба или преваспитати (преобразити у своје) или уништити.

Бжежински ми је 2005. године поклонио своју књигу «The Choice: Global Domination or Global Leadership. New York: Basic Books, 2004» са посветом: „Дугину са жељом да промени своје ставове у потпуно супротне”. Ево најсветлијег примера идеолошког мишљења. Ако мислиш другачије од нас, или мењај начин размишљања (живота, понашање, вредности) или нестани.

Русија се заклела Западу као идеологији деведесетих година и до самог краја у неком смислу је била верна тој заклетви. Али, већ крајем деведесетих, постало је јасно да тај пут води Русију у пропаст. Запад је захтевао све веће и веће уступке. Не само даљу либерализацију, него и рушење саме Руске Федерације, са паралелним преношењем зона, које су се ослободиле руског утицаја, под директну контролу НАТО-а и Запада.

Председник Русије Путин је важне државне одлуке донео заједно са највишим руским званичницима

Када је Путин постао председник, некако се супротставио том војно-стратешком делу заклетве коју су реформатори дали Западу деведесетих. Испрва прилично бојажљиво: прихватамо либерализам, али да сачувамо контролу над својим територијама. Тај компромис је био актуелан неко време. Али, Запад је почео са притисцима, а Путин је све више и више остао тврд у својој посвећености суверенитету. Ситуација се загревала. Као део Запада, Русија је делила са њим либералну идеологију, али је очајнички покушавала да га комбинује са суверенитетом.

Отуда суверена демократија, противречан и не превише заснован, али тачан термин. Управо то је хтела Русија – да буде део глобалног Запада, али његов суверени део. То је био компромис који се полако као магла разилазио током последње 22 године.

Петерхоф код Петрогрда, створен за време Петра Великог, један од најлепших летњиковаца и паркова у свету

Идеологија Запада је остала бескомпромисна: онај ко прихвати либерализам, мора да се потчињава Западу. У свему. „Суверени” и „демократски” су они које Запад сматра таквим. А, значи, они већ нису суверени јер зависе од спољњег признања и не могу бити независни, нити да слободно управљају својом судбином и својом политиком. Са демократијом је још компликованије, јер сам Запад постаје све више и више тоталитаран и недемократски, остајући притом либералан (у суштини, реч је о светској капиталистичкој олигархији која влада на тржишту којим све више управљају монополисти).

Русија је одбила Запад као Идеју, или Запад је искључио Русију из својих глобалних мрежа

Русија се тек сада коначно отцепила од Запада и његове идеологије. До последњег тренутка Путин се трудио да сачува везу са глобалним (либералним) светом, његовом идеологијом, његовим технологијама, његовим протоколима и алгоритмима, његовим правилима и принципима. Струна се све више затезала, али сада се откинула.

У савременом здању и сали Руске Думе донете су недавно историјске одлуке о новом програму и курсу Русије

Русија је одбила Запад као Идеју. Може се рећи и на другачији начин: Запад је искључио Русију из својих глобалних мрежа. Ово је потпуно нова ситуација, и за Русију и за Запад. Штавише, и под Царством и под комунистима нешто нас је повезивало са Западом: у првом случају евроцентрична елита, а у другом – марксистичка (западна) идеологија и заједнички корени са европским Просветитељством. Данас Русија суштински раскида са Западом. Одбацујући га као идеологију, налазимо се у потпуно новим условима. То је без преседана. Овде можемо скицирати две фазе наше идеолошке самосвести и формирања наше цивилизацијски позиције:

  1. Прво, Русија ће покушати да гурне логику сувереног либерализма до крајњих граница. Дакле, ми чувамо све атрибуте западне идеологије, али ће њихово тумачење бити специфично – руско и суверено. Стога у војној операцији у Украјини делимично понављамо сценарио самог Запада: превентивна офанзива, откривање забрањеног оружја, подмукли планови непријатеља да организује инвазију, чињенице геноцида и злонамерног насиља над цивилним становништвом, хуманитарна катастрофа итд. За све смо чули у Ираку, Авганистану, Сирији итд. од самих Американаца.

    Спољашни изглед Руске Думе у Москви

Данас у случају Украјине Запад о томе има потпуно супротан став, који покушавамо да игноришемо и да инсистирамо на своме. Како сам Запад каже: ми смо коначна истина, ко је против тај је „терориста” и ми ћемо га избрисати (cancel) и искључити (disconnect), ми сада исто то проглашавамо као одговор: ми смо коначна истина, ко је против, тај је „терориста”, а ми ћемо га „демилитаризовати” и „денацификовати”. Ово је одраз у огледалу самог Запада и његовог начина понашања као јединог сувереног пола. А ми кажемо да постоји још један пол, који себи може да приушти исту линију понашања. Ви можете, и ми можемо. Ако у томе можемо да истрајемо (а верујем да можемо), онда ћемо потпуно повратити мултиполарни светски поредак и свој статус сувереног независног пола у њему. Али, већ у току ове, далеко од завршене борбе, постаће јасно да се на дуги, па чак и средњорочни рок нећемо моћи одупрети Западу и његовој идеологији на основу сопствених принципа, правила и вредности, само са другим центром. Ту се завршава прва фаза.

Неповратан раскид Русије са западним светом
  1. Друга фаза ће се састојати у томе да ћемо, ушавши у директан и тежак сукоб са Западом, једноставно морати да изнесемо алтернативну идеологију. Своју Идеју. Јасно је шта ми одбијамо, али шта тврдимо – уопште није јасно. А свет сада очекује од нас тај позитивни програм. Притом довољно разумљив. Против кога ми заправо водимо војну операцију? Кажемо „против нацизма”. Неубедљиво, недовољно, нејасно. Запад вришти много гласније и упорније. Они кажу Руси су напали Украјинце и Руси су агресори, а Украјинци жртве. Споља то изгледа управо овако, јер западна пропаганда није приметила и не примећује (и најважније: неће приметити!) украјински нацизам.
Музеј Ермитаж у Петрограду, једна од најбогатијих уметничких ризница света

На све наше аргументе одговараће океаном лажирања и дезинформација. Наравно, победницима се не суди, а после победе пружаћемо доказе дуго и мукотрпно. Али све то неће бити моћно, ако отворено не одговоримо на главно питање: зарад чега, у глобалној перспективи, заправо радимо то што радимо? И овде морамо формулисати Идеју. Она једноставно не може више бити либерална, у њој не може да се понавља одраз Запада, сада само у име Русије. Не можемо рећи: ми смо „прави Запад” и „прави либерализам”, а Запад није Запад, а његов „либерализам” је заправо „фашизам”. Видите и сами колико ово звучи неуверљиво. У ово нико неће поверовати чак у Русији, а камоли ван ње. Овде морамо рећи нешто ново. Потпуно ново и разумљиво како нама самима – Русима, Украјинцима, Белорусима и нашој браћи у Евроазији, тако и свима осталима. Од нас се очекују Речи. Можда ће друга фаза нашег идеолошког самоопредељења, која је замишљена да оконча наш раскид са Западом и његовом идеологијом, наступити брже него што се чини. Искрено говорећи, ово је потребно данас, сада. Од тога зависи да ли ће нас разумети и подржати они који су у принципу спремни на то.

Бескрајне руске брезове шуме једно од обележја највеће земље на свету
  1. Треба схватити фундаменталну чињеницу: ми смо раскинули са Западом и либерализмом озбиљно и на дуге стазе. Сада је то неповратно. И, или ћемо изградити другачији свет и нови светски поредак унутар и изван наших граница, или… – погодите сами. Овде не желим да погоршавам ситуацију која већ објективно отворено носи апокалиптичка обележја.

Са руског посрбила: Мила Матић

ЛИНК

Александар Дугин: Запад као идеологија и наш руски одговор

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments