Је си ли ти, да извиниш, Србин?

Афоризми Радивоја Лалета Бојичића *

 

 

Бранити српски језик! Мислим да је то о кеј.

Полиција ради свој, криминал свој, важно је да се једни другима не мешају у посао.

И дон Корлеоне је био породичан човек, верник, патриота и кум какав се само пожелети може.

Само политичари верују у оно што нам говоре.

Он је узоран грађанин. Изгледа као да је преко њега прешао трактор.

Није вест кад човека нема пас за шта да уједе. Вест је кад човек уједе пса, јер нема шта друго да прегризе.

За самопослугу немам. Али, за пет шоп мора да буде.

Кад видим како у нашем друштву пролазе кућни љубимци, дао бих овај свој и – девет мачјих, за један пасји живот.

А у далекој будућности чека нас боље сутра.

Имамо две вести – добру и лажну. Добра вест је да је то била лажна вест, а лажна вест је да је то била – добра вест.

Омладина нам масовно одлази у роминг.

Идемо у добром правцу, само у погрешном смеру.

Гаси се Железничка станица у Савамали. За оне који хоће да путују возом, арапски инвеститор је до новог полазишта у Прокопу обезбедио камиле.

Продајем бубрег, да платим операцију срца.

Кад сам видео како се разводи Наташа Беквалац, одлучио сам да се помирим са све три своје бивше жене.

Не прети прстом, ако ти није спремна и песница.

Улицама лутам, по Гуглу те тражим.

Ови су Руси баш могли да нам изаберу и неког бољег од Трампа

За нашег вођу нема енигме. Оно што не реши под један усправно, реши под два хоризонтално.

У Србији, чим дођеш на свет, спремаш се да одеш у свет.

Новинарство се данас дели на телевизијске, и новинаре на папиру.

Кад вечити младожења дигне руку на себе, може се сматрати жртвом породичног насиља.

Кад видим насловне стране таблоида, одмах окрећем други лист.

Они који воле само себе бар знају да ће им љубав бити узвраћена.

У њему сам препознао неког кога не познајем.

За овакав изглед наших министарки, једино покриће могла би да буде бурка.

Смеће је једино што не одлажемо.

Био сам ван себе. Кад сам видео како је међу вама, повукао сам се у себе.

Кад ће та прошлост, па да и ми идемо на море.

Мој први милион још је и туђим рукама!

Овај лудак би био срећан да је будала.

Наћи ћемо га, макар се сакрио и у библиотеци.

Да би се остарило – потребно је време.

Да сам Достојевски свашта бих рекао о овом идиоту.

Бацио сам коску кучету и остао без ручка.

Нама и српски представља – језичку баријеру

Познат сам по томе што се презивам на “ић”.

Кренули смо од нуле. И даље идемо у празно.

На коленима ћу да их молим да ме не понижавају.

Није важно да ли су ти фармерке чисте. Важно је да буду поцепане.

Дочекао је пензију, чекајући посао.

Не могу они да добију све, а да ми не дамо ништа

Захваљујући ревизији историје, ми знамо да ни будућност није онаква каквом је приказују.

Ма, ја сам срећан и кад комшији цркне сијалица.

Дрвље и камење! То је наше највеће природно богатство.

Нашем народу слепо верује још само Домановићев Вођа!

Данас свака џукела има расног пса.

Не раде му више о глави. Сад му се врзмају око дупета.

Српска полиција има своју славу. Па после кажи да сила Бога не моли.

Обавештавам све светске туристичке дестинације да ни ове године не рачунају на мене.

Научио сам шта је селфи и сад могу да се – сликам.

Ма не мора баш златно доба. Нама је добра и било каква будућност.

Будућност. Давно је то било.

Замлаћивање! То је стара српска борилачка вештина.

А сада ће нам се обратити вођа и о себи рећи све најбоље.

Овдашњи дилери тврде да је Прометеј боговима украо вутру, да би је увалио људима.

 

Овде се и на листу чекања ставља преко реда

 

Кад фикусу даш власт, после кратког времена почиње да се понаша као кактус.

Кад направимо ауто-пут од Ниша до Приштине, исељавање са Космета ће ићи и до 130 километара на сат.

Моји родитељи направили су велику глупост.

 

Влада делује као тим. И то тим горе по нас

 

До великих открића код нас могу да дођу само – форензичари.

У Србији, дневни кошмар гори је од ноћне море.

Код ИТ стручњака не зна се шта је веће: стомак, мозак, или – дупе.

Од кад користе томахавке, закопали су ратне секире.

Празилук се не да сакрити. Он и из дупета вири.

Ел џи би и ти?

Умукните, да вам не бисмо држали минут ћутања.

Сиромаштво. То је у Србији народни обичај.

У Србији се највећи број људи запослило у – иностранству.

Рибинзон Крусо! То је један прилично саможиви тип.

Прљави, ружни, зли, а красе их и друге људске особине.

Да се кладимо да Моцарта има више у Бабушници него у Салцбургу!

Нама се већ и хијене смеју.

И барабе имају мангупе у својим редовима.

 

Да би народ ћутке подносио терет, мора да буде зналачки насамарен

 

Заузврат смо добили омчу.

Они с којима сам поступао као човек, од мене су правили мајмуна.

Диктатор увек направи државу по мери човека. И гле чуда, увек је он тај човек.

Надао сам да ће ми помоћи психијатар. Е, баш сам блесав!

Да нико не зна о коме се ради, своје право име користим као псеудоним.

Да нам није тако близу, где би нам био крај.

Упалим трактор и – терам по своме.

Бојим се да нећу смети.

 

Одбранио сам докторску дисертацију на тему Copy – paste

 

Несрећа никад не долази сама. Увек је у нашем друштву.

Рашљарим. Тражим Београд на води.

Нервни гас није ништа у поређењу с овима који ми иду на живце

Наша приватизација! То је кад ђаво дође по своје.

Ово је најбоља влада од њеног доласка на власт.

Све што је требало урадити данас, неодложно ћемо обавити сутра.

Албанци не могу да добију столицу у Уједињеним нацијама. Што не пробају у Икеи?

Је си ли ти, да извиниш, Србин?

Некад смо имали све, па шта нам је фалило.

*   *   *   *   *

*  Радивије Бoјичић, рођен 1949. године у Иванграду, књижевник, сатиричар, драмски писац, колумниста Ошишаног јежа, Политике, Дневника, Блица, Вечерњих Новости, НИН-а, Дуге, Гласа Црногораца…

Књиге: „Африка за петама”, афоризми(1989); “Удбина зграда”, роман (1992); “Приче из политике”, козерије (1993);“Спонзор ноћас мора пасти “, роман (1994); “Превише тачно”,  Афоризми (1996); “Жестоки момци”, монодраме (1997); “Између два света,роман (1997);  “Пад увис”, роман (1998.); “Како сам убио Гутемберга” (1999.); “Срби после Христа”, сатире (1999.); “Седмица у недељи”, роман (2.000.);  Капетан Визин“, роман (2.000.); “Амбис у провалији“, сатире (2001.);  “На ушћу двеју река испод Авале“, роман (2003.); “Српско-политички речник“, речник (2004) “; Мулен Ружа“, роман (2004) “; За одличан успех и примерно владање“, роман (2004), „Велика браћа“ приче, „Деца која су померала планине“, приче за децу; „Сервантес међу шљивама“ роман (2005); “Манити воз у златном крсту“, роман (2011.); „Како сам упознао своју болест“, роман (2012.); „Пјер“, монографија о П. Крижанићу (2011.) и још неколико књига афоризама.

Аутор је и више ТВ серија и монодрама…

Бојичић је добитник награда ”Златни јеж“, „Типар“, „Алеко“, „Светозар Марковић“, „Радоје Домановић“, “Јован Хаџи Костић”  …

Превођен на немачки, руски, румунски, пољски, вијетнамски, бугарски, говор мржње…

 

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Апел грађана и стручњака: нећемо рудник злата!

Prenosimo

Србија и даље не да Маровића

Prenosimo

Све више академика САНУ тражи одговорност Костића

Јово
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x