Гост Аутор, Политика, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Успех треба да буде садржан у кадровској обнови и новим и смисленим програмима  

Поводом намере да се са политичке сцене потпуно затре све што визуелно-вербално подсећа на ДСС

 

  • Коалиција „Метла“ је осмишљена да странку ДСС „почисти“ са политичке сцене Србије
  • Није био циљ да се пређе цензус на изборима, већ да се на изборном неуспеху оправда оно што сада следи – затирање имена ДСС
  • Да ли је то давнашњи налог иностраног фактора на који се свесно или несвесно упецало актуелно вођство ДСС?
  • Највише распострањена грешка, коју праве руководиоци странака, је схватање да ће самим чином промене симбола организације, који опредељују организацијску препознатљивост, тиме побољшати политичку позицију у бирачком телу
  • У чему све оскудева садашња странка ДСС?
  • Ако нећете да правите нову странку, препорукама вам је да то не чините на развалинама старе. Нећете имати успеха.

Пише: проф. др Милан Миле Томић *

Творци коалиције „Метла“, великог губитника на последњим парламентарним изборима, вероватно нису били свесни да ће ова домаћинска справица бити једног момента ефикасно усмерена на „чишћење“ самога творца – име Демократске странке Србије. Или се варам, можда је управо супротно – справица је и осмишљена да странку „почисти“ и тако „опере“ политичку сцену Србије.

Недавно је председник ДСС Милош Јовановић, променио логотип странке, који наравно не личи нимало на претходни и нема визуелни континуитет са оснивачким логом. Дакле „метла“ је прорадила већ више од годину дана пре њене званичне појаве. Најпре ће страдати визуелни лик ДСС а потом ће на ред доћи и све остало.

То остало Милош Јовановић наследник заоставштине оснивача и двадесетогодишњег председника странке др Војислава Kоштунице, који је „смео да вас погледа у очи“, најавио је недавно у свом постизборном коментару на конференцији за штампу да ће кренути у „расчишћавање“ са проказаним именом Демократске странке Србије. Оба пута када се обрачунавао са логотипом и сада када намерава да име ДСС-а пошаље на „историјско сметлиште“, као да се ради о неком анахроном ђубрету или политичком дефекту, званом ДСС, дакле у оба случаја употребљава свеспасавајућу „метлу“.

Промена логотипа ДСС није донела раст политичког рејтинга, већ дебакл на недавним парламентарним изборима
Замена теза заменом идентитета

Шта то уствари хоће председник својевремено једне од најутицајнијих и најпопуларнијих странака, коју су у последњој деценији њеног постојања систематски и смишљено упропашћавали недорочени политичари? Они који су вредели, или су се сами повукли у политичку „мировину“ или су почишћени већ поодавно осмишљеном „метлом“. Занимљиво је да нарастајуће „чишћење“ странке постаје видљиво повратком Милоша Јовановића у странку.

Да ли је „Метла“ намењена чишћењу владајуће СНС са политичке сцене Србије, или одстрањивању ДСС

Дакле, шта хоће  Милош Јовановић? Да реновира и модернизује странку, да успостави организациони реинжињеринг, да редизајнира већ помало урушени страначки бренд или просто да промени страначки идентитет? Kако је кренуо бојим се да ништа од тога он конкретно неће, већ само делимично да промени идентитетску карту Демократске странке Србије кроз визуелни и вербални редизајн – кроз лого и име! Довољно да се ипак види шта то из потаје смера смера лукави председник.

А, то шта смера он је индиректно и признао, а уместо њега објаснио ми је његов поуздани и проверени активиста и истомишљеник: „Знаш, много нам име ДСС смета у кампањи“.

Запрепашћен, сабрао сам се најзад, а знајући огромну разлику између визуелно-вербалног идентитета и суштинског идентитета странке, одговорио сам му помало безобразно (извињавам се на томе) следећим речима: “А, да случајно ви не сметате имену Демократске странке Србије? Имали сте више од једног мандата да унапредите идентитет странке отварањем суштинских и стратегијских питања, на пример, редизајнирањем организационе структуре коју сте затрли и на тај начин унередили вишегодишњи стрпљиви рад (ранијих председника Ивршног одбора ДСС) Мирка Петровића, Драгана Јочића, па и мене, на стварању инфраструктуре, или осавремењавањем идеолошко-програмских начела странке, изменом одређених политика, кадровским јачањем, а не јурњавом из странке свега што је вредело. Дакле, мој страначки пријатељу усмерили сте се, види се на први поглед, на питања секундарног значаја, јер отварањем стратегијских питања неминовно би дошли до питања ваше одговорности!“

Да тачно тако, руководство странке на челу са Милошем „метларом“ усмерило се на први поглед на секундарна питања, али зато они врло добро знају који је њихов примарни задатак: Да потпуно затру и избришу са политичке сцене све оно што визуелно-вербално подсећа на ДСС.

Да ли је то је давнашњи налог иностраног фактора на који се свесно или несвесно упецало актуелно вођство ДСС?

Митинг „Косово је срце Србије“ одржан 21. фебруара 2008. у Београду, непосредно по нелегалном проглашењу независности Косова окупио је стотине хиљада људи

Ова странка им смета, најпре због вишедеценијског отпора њиховим покушајима рушења суверенитета Србије. Затим Kоштуници и ДСС не могу опростити величанствени митинг испред Скупштине као реакцију на нелегално проглашење независности наше јужне покрајине од стране албанских сепаратиста и терориста. Та народна енергија која је том приликом исказана у Србији и Београду  била је за њих, наше непријатеље, врло претећа. Дакле наши западни „пријатељи“преко Океана су одлучили „Kоштуница мора да падне а са њим и ДСС“. То се и догодило на изнуђеним изборима, крађом и прекрађом гласова од стране њихових политичких трабаната, потпомогнутих њиховим менторима.

Појам идентитета и права суштина његове промене
Тешко ће било ко избрисати политичку заоставштину Коштунице

Kоштуница је “пао“, али му се дух кроз странку ДСС и даље вије. Остало је још да име Демократске странке Србије нестане. Иначе да неком смета ДСС као такав, који је под лажним кишобраном „Метле“ сакупио мање гласова него што би са својим именом то урадио, он би правио своју нову странку. Али, није био циљ да се пређе цензус, већ да се на изборном неуспеху оправда ово што сада следи – затирање имена ДСС. Одговорни за неуспехе у последњих шест година остаће, по свој прилици, нетакнути и они ће бити ти који ће мењати визуелно-вербални идентитет а не – себе.

Највише распострањена грешка, коју праве руководиоци странака, је схватање да самим чином промене симбола организације, који опредељују организацијску препознатљивост, расте и нада да ће се тиме побољшати политичка позиција у бирачком телу, репутација и/или имиџ, које она има у широком политичком аудиторијуму.

С тога, организациона и маркетиншка теорија разматрајући појмове репутације и имиџа, сматра да је неопходно размотрити и питање идентитеа, који индиректно утиче на јасноћу квалитета и квантитета препознавања имиџа и репутације. Такав случај је управо ДСС.

Велики Митинг  ДСС „ Није готово-народ се пита“ против Бриселског споразума завршио се 2013. протестом  и говором Коштунице испред Владе Србије

Идентитет је једна од основа из које се развијају имиџ и репутација странке. Различитост схватања овога појма указује и на могућност погрешних стратегијских одлука организација када раде на својој репутацији и оних других одлука које имају пословне и друге импликације. Грејем Даулинг (Грахаме Даwлинг) своди питање идентитета на визуелна и вербална обележја, на основу којих људи могу да идентификују организацију. Под тим обележјима поменути аутор подразумева име, логотип, рекламни слоган и сет боја и слично.  Не помињу се други артефакти, као део организационе културе. Не помиње се и оно најважније што претходи самоме имиџу и репутацији – а то је реалност у којој и са којом функционише једна организација. Ипак, без обзира што се ради о ауторитету у овој области корпоративних комуникација и без обзира што визуелизација и вербализација организације чине и њен идентитет, то је преуско гледиште за ширину који овај појам собом носи.

У искључивости таквога тумачења цела природа корпоративних нематеријалних вредности, која је иманентна на пример, политичким странкама  би се свела на то да идентитет организације може бити изграђен само на основу спољашњих ефеката (артефакти) које нуди одличан или мање добар дизајн обележја који одређена организација поседује. Прихватањем ове тачне али преуске дефиниције, корпоративни идентитет политичке странке би био средство за улепшавање ствари а не суштина по којој организација функционише и ствара нове вредности. Демократска странка Србије је прихватила свесно или несвесно Даулингову теорију, која се ограничава само на визуелном и вербалном идентитету, али не и на суштинском, коју он не разматра уопште.

Митинг ДСС против потписивања Бриселског споразума  10. маја 2013. окупио је хиљаде грађана Београда

Идентитетом се уствари одређује прецизан програм комуникација и промена које оганизација са својим експертима у овој области предузима тражећи наклоност корпоративног аудиторијума. Николас Инд зато тврди да овај појам сам себе најпрецизније описује, јер је идентитет једне организације, у ствари, поимање саме себе – слично нашем поимању сопственог идентитета.

Према томе ако говоримо о идентитету политичке партије, он је јединствен и њега чине подједнако организацијска историја, веровање и филозофија, природа технологије, својина, људи, личности руководилаца, културне и етичке вредности као и организацијска стратегија, а наравно идеологије, програми и политике. Дакле, све оно у чему мањка, оскудева садашња странка ДСС.

Лакше променити представу о ствари него саму ствар

Додали би да идентитет политичке странке чине још и пословни и политички резултати, учешће на политичком тржишту, тип менаџмента, визија и мисија, социјална ангажованост и многи други елементи. Ипак, визуелна и вербална обележја идентитета дају добру техничку слику о правом суштинском идентитету оганизације политичке странке, уколико се уметничко дизајнирање схвати као израз оног другог – суштинског идентитета.

Дакле, примарна улога дизајна у политичким странкама би била да саопштава њен идентитет. Маказе у које улазе руководиоци Демократске странке Србије су, у ствари, клопке у које несвесно или свесно упадају сматрајући да ће променама одговарајућих организацијских артефаката побољшати сам идентитет, а кроз њега и имиџ и репутацију.

С тим у вези, многи, вели Инд, који се баве идентитетом организације погоршавају проблем фокусирајући се на логотип и име као оличење програма идентитета. Тако поступајући потпуно игноришу стратешка питања.

Кад се жели промена: Мења се суштина, а не кулисе

Идентитет политичке странке је веома важан, јер се политичком комуникацијом између странке и бирача он преводи у имиџ. То је витални део процеса, јер идеја да идентитет има неку вредност, мора се подједнако саопштити свим структурама политичког аудиторијума, међу којима су најважнији чланови и вођство странке, али пре свих реални и потенцијални бирачи, нормативне, функционалне и друге групације из политичке јавности. Начин и квалитет превођења или саопштавања идентитета политичком аудиторијуму говори о различитости и врстама самога имиџа. То значи да  треба размишљати у правцу раздвојености појмова идентитета и имиџа, на чему с правом инсистира З. Славујевић, професор политичких наука, који каже да је „лакше променити представу о ствари него саму ствар“.

ДСС је кренуо да мења „ствар“ а не представу о „ствари“, односно да мења представу о себи.

Славујевић своју тезу допуњује тврдњом да се „пажња фокусира пре свега на имиџ, имиџ се одваја од идентитета и постаје маска под којом се политички субјект представља бирачима“.

Народ ће увек говорити: да то су они наследници ДСС и Коштунице

Дакле, господо руководиоци ДСС , шта ви хоћете од промена?

Kозметику са променом имена и других артефаката?

Не треба вам то, једноставније вам је да направите нову странку, чисту, очишћену од ДСС-ове „прљавштине“, а име ДСС оставите да се ,ако треба, само од себе угаси, или можда и васкрсне.

Импресиван амбијент са народног протеста испред Скупштине Србије 2008. године против независности Космета

Увек, па и поред промене имена странке народ ће увек говорити – да, то су они, наследници ДСС и Војислава Kоштунице. Од тога нећете никада побећи.

Иако ви мислите да је „народ стока грдна“, он препознаје веома добро такву врсту политичке манипулације. Ако нећете да правите нову странку, препорукама вам је да то не чините на развалинама старе. Нећете имати успеха.

Успех је садржан у кадровској обнови у новим и осмишљеним програмима, у редефинисању организационе структуре и новим стратегијским политичким искорацима саме Демократске странке Србије.

Баш онако како и научно замишља промене и обнову политичких странака Kенет Јанда, угледни политиколог и професор високог ранга.

…………….

* Милан Миле Томић, бивши председник Извршног одбора ДСС

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments