Култура, Србија

Скривене поруке уметника отвореног срца

Бонифацио у свом сликарском атељеу у Ванкуверу

ПОВОДОМ ВЕЛИКЕ ДОНАЦИЈЕ СРПСКОГ СЛИКАРА БРАЦЕ БОНИФАЦИЈА ИЗ КАНАДЕ МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА

 

  • Српски сликар Браца Бонифацио поклонио је 24 велика уља на платну Музеју града Београда и тим поводом је отворена 7. септембра његова изложба у Конаку књегиње Љубице
  • Уметник је познат широм света по својим делима апстрактног експресионизма, која је излагао на 63 самосталне изложбе у престижним галеријама Америке, Канаде, Британије…
  • Иако у деветој деценији овај рођени Београђанин са Дорћола, настањен деценијама у далеком Ванкуверу,  слика и даље
  • Његово добротворство велико је као његов уметнички дар и таленат. О томе се много мање зна, а то дело је пример доброчинства

Пише: Јово Вукелић

 

Поштар ми је донео писмо из Ванкувера  у њему је писало: „Молим те, иди Јово и однеси овај чек моје захвалности том диву од човека – рибару- аласу и угоститељу Ренату (Грбић) на Панчевачкој страни Дунава, тик испод Панчевачког моста. Он је, колико сам прочитао, спасао 30-так људских живота и  мислим да већег подвига нема. Реци му само да је ово искрени знак пажње од сликара Бонифација из Канаде за храброст и несебичност коју чини спашавајући годинама те несрећнике који покушавају да се утопе“.

Однео сам поклон-чек Ренату прошле јесени, а он се управо спремао на путовање до далеких јужних мора…Био је обрадован, делом и збуњен.

Дунавски алас Ренато – симбол спасавања људских живота

Дављеник из Дунава

Браца Бинифације (Браца Бонифације је уметничко име сликара Благоја Срдића који је рођен у Београду 1937. године) ме после зове пита да ли сам испунио његову жељу и наставља: „Био сам дечак од 11 година, била је 1948. година, и безбрижно сам се купао у Дунаву код Небојшине куле са школским другарима са Дорћола … Скакали смо у Дунав са једне греде и одједном сам нестао у тамној води…

Сећам се само да сам лежао на трави  и да је надамном стајао један млади плавокоси младић и смешио ми се… Био је то мој спасилац, који ме отргао из тамних дубина Дунава и вира који ме нагло понео. Скочио је одмах замном и пронашао ме упетљаног у трави на дну реке  …

Од тада ја целог живота сањам тог младића, тражим га свуда, али никад нисам успео да га нађем, никад га више нисам видео од тог врелог летњег дана. Моје срце је сада коначно мирно, нашао сам Рената, он је тај плавокоси младић“…

Тако је, тада дечак, Браца Бонифацио наставио свој безбрижни ђачки живот , учио цртање и сликање у чувеној школи у Шуматовачкој улици… Потом је завршио и Факултет примењених уметности и почео као младић да слика по крововима зграда!

Онако високог и кракатог видео га је Љубивоје Ршумовић и сликао, снимио, фотографисао за ТВ Београд пре 60 година. Тај кратки прилог био је права сензација за Београд, сви су се питали ко је тај млади уметник, шта он то ради, шта хоће?

По оценама историчара уметности из Музеја града Београда најранији рад Бонифација из периода 1959–1963. године, који је концептуално забележен на видео траци, била је политички мотивисана и  серија пуна осећања„Очи над Београдом“:

 Кровове, црепове и кровне терасе сивих зграда на Дроћолу користио је као масивна платна на којима је цртао велике мете и бојио их јарким бојама. На тај начин критиковао је америчку и руску свемирску трку у наоружању и свеопшту поларизацију света, у којој је свако свакоме мета.

Видео снимак уметника који хода по крововима, осликава сиве зидне површине, прескаче обојене црепове и на крају маше једном руком, може се тумачити и као први београдски видео перформанс.

(На линку испод види се уметник Бонифацио како слика по крововима Дорћола 60-тих година: био је то међу првим перформансима (форма акционе уметности) у Србији и у свету!

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3253403/skrivene-poruke—slike-brace-bonifacija-do-15-oktobra.html

Али, животни пут је касније Брацу одвео далеко од његовог Дорћола и Београда чак до Ванкувера у Канади… Отишао је 1973. године . И тамо остао. Заувек!

Успешна уметничка каријера

Стручњаци даље оцењују да се „током свог стваралачког пута, највише се изражавао у стилу апстрактног експресионизма. Често у својим радовима користи елементе симболизма и фигуративног сликарства како би изразио различите мисли и емоције.

У више од 50 година дугој уметничкој пракси, Бонифације је најчешће сликао у техници уља на платну, стварајући дела монументалних димензија са преко два метра ширине, градске банере који су красили улице Ванкувера и уобичајене галеријске слике каквих је највећи број у колекцији Музеја града Београда.

Уметничко изражавање често ослања на геометрију, њену математичку савршеност и филозофску симболичност, али и на специфичност површине сликарског платна које је пред њим.

И отварање и изложба слика Бонифација у Конаку књегиње Љубице су врло посећени

Остварења Браце Бонифација, углавном уља на платну, одликују се коришћењем засићене боје без валера и прелаза, са снажном употребом контрастних боја. Најчешће користи снажан колорит са јарким бојама црвене, жуте и наранџасте, али у неколико радова употребљава само црну и белу боју или неколико нијанси сиве. Већина слика из колекције Музеја града Београда је квадратног облика, а и велики број других радова ствара у овом формату, наглашавајући и на тај начин наклоност ка овој хармоничној геометријској форми.

Кети Ћаба, амбасадорка Канаде у Србији отвара изложбу

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Бонифацио- добротвор

Оно што је мање познато је  његово човекољубље, вишедеценијска упорност да помаже. Иако већ у деветој деценији Бонифацио је и даље дародавац, унапређујући једну од највреднијих људских врлина, а то је – давање.

Његова човечност показује његову бригу о људима и то у тренутцима када су у невољи, када им је тешко, када не могу да задовоље своје потребе.

Био сам у јединственој прилици да таквим особама у Србији уручујем његове – Бонифациове поклоне и  новaц у последњих десетак година. 

Не могу се заборавити те речи и изрази захвалности људи који су помоћ добили од човека за кога никад нису чули из далеког Ванкувера. 

Поменућу само неке: Помогао је мајку која је три пута за редом родила близанце.

Помогао је српском ратнику са Кошара (из Бојника) са седморо деце, који је остао без ока.

Помогао је прошле зиме сиромашној деци из планинског предела Србије да добију најбољу обућу, а помогао је недавно и двема младим и талентованим 13-годишњим виолинисткињама из Београда да наставе успешне каријере.

Талентована виолинисткиња Јована Савић
Милица Петровић, 13-годишња надарена виолинисткиња

Виолинисткиње, девојчице Јована Савић и Милица Петровић биле су одушевљене.

Тако да о сликару Бонифацију, који је ове вечери од срца даровао родном Београду оно најбоље што он има и што може да –  да, а то су његове слике, треба знати и ову другу страну његовог деловања о којој он –  као истински добротвор  – и не жели да се много говори.

                                                                                 (Реч Ј. Вукелића на отварању изложбе)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Прве Бонифацијеве слике које су добиле признање критике у Канади биле су серије табли-панела насталих између 1978. и 1982. године. Мотиви су трке хртова, мете, симболи поп културе (на пример Мерилин Монро) и америчке заставе у некада неочекиваним позицијама. Ове слике су коментари свеопште трке у глобалном светском поретку, трке у наоружању, трке у свемиру, трке у богаћењу и, насупрот томе, универзалној људској рањивости.

Слика „Visualize Sоlutions“ из 1979. године

Према оцени кустоса Марије Стошићслика „Visualize Sоlutions“ из 1979. године из колекције Музеја града Београда  припада овој серији. Уколико бисмо тражили узоре Бонифацију у северноамеричком сликарству, које је сигурно имало значаја у његовом формирању у време када је дошао у Канаду, можемо закључити да су одређени утицај на њега имали рани радови Џаспера Џонса.

Критичар Ђорђе Кадијевић каже за Брацу Бонифација да, иако ствара у дијаспори, чини активни фактор културног идентитета који припада нама и који природно тежи својој матици и гравитира према сопственом историјском и цивилизацијском простору.

Марија Стошић, виши кустос Музеја Града Београда, аутор изложбе

Ипак, он сматра да да је Бонифације претрпео снажан утицај англосаксонске варијанте високог модернизама, којој је дала печат појава поп-арта као аутохтоног северноамеричког сликарског правца шездесетих година.  Бонифације је елементе поп-арта усмерио ка симболичкој фигурацији у којој је предмет третиран као елемент новог ликовног језика. Код Браце Бонифација никада није попустила склоност ка ликовној апстракцији у чијем знаку се он формирао у сред београдског ликовног круга, у годинама када је тај ликовни „тренд“ био доминантан. Тако он увек тежи синкретичком споју апстракције и фигурације, чему су тежили и други југословенски сликари његове генерације.

Дародавац Бонифације: и листу “Политика” 2001. године  предаје поклон директору Дарку Рибникару

О свом раду Бонифације каже:

 „Извор моје уметности је схватање и каналисање јаких емоција које проистичу из посматрања актуелних догађаја или епифанског сећања: мисли о еколошкој девастацији; или очигледна неправда; или врхунски тренуци оптимизма и екстазе. Видим субјективну свест као гориво креативне ватре, а за одржив непрекидан опус емотивна енергија мора бити дубока и јака“.

Изложба радова сликара Браце Бонифација (није био у могућности да присуствује отварању изложбе), коју је изванредно, са истанчаним укусом и мером  поставила виши кустос Музеја града Београда Марија Стошић у јединственом амбијенту Конака, отворена је до 15.  октобра у Конаку књегиње Љубице.

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of