Друштво, Политика, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Спорт, Србија

Господарима света Ђоковић је велики камен у ципели

Специјални рат против бриљантног и недостижног Ђоковића

  • Ђоковић је шампион којег не контролишу центри светске моћи. Зато се против њега води специјални рат.
  • Ђоковић је принуђен да се континуирано брани од конструкција његових непријатеља, а не од последица својих поступака.
  • Опструкције Ђоковића, и зато што је Србин, стално трају, те перфидне нападе на њега организују и финасирају у континуитету центри модних и трговачких компанија којима не одговора да је светски Број један са Балкана, па још из Србије.
  • Британски медији предводе кампању против Ђоковића, налазећи чак и баналне поводе за нападе. Такође, не стају само на Новаку, него проширују напад на његову породицу, најчешће његовог оца Срђана, не би ли што убојитије задали ударац.
  • Ружни примери непрофесионалности и некоректности, и спортске и коментаторске, Барбаре Шет и Матса Виландера, који ће остати забележени.
  • Евентуалним освајањем деветог Гренд слема „Аустралија опен“ (трећег заредом) српски тенисер бележи још један тешко достижан рекорд за било ког тенисера у будућности.
  • Новак стиже и до 309-те недеље на врху АТП ранг листе најбољих тенисера света. За две недеље, 8. марта, поставиће нови јединствени рекорд – 311 недеља на првом месту. И тај рекорд биће тешко достижан за било ког тенисера у будућности.

Пише: Јово Вукелић

У спорту се пре свега вреднују резултати, победе, прва места, броје се освојени трофеји, титуле… Новак Ђоковић у својој каријери има огроман број престижних титула, победа, тријумфа, првих места, медаља… У односу на своје најозбиљније ривале, Надала и Федерера његова играчка каријера (која дуго траје, од 2005), ипак је краћа за неколико година од каријера Надала и Федерера, а у њој је већ у неким сегментима успешнији од својих старијих противника. Значи, наш шампион је бољи и од најславнијих шампиона!

Новак је први и једини играч који је освојио све турнире из категорије АТП Мастерс 1000 и рекордер је по броју тих Мастерс освојених титула (6) током једне тениске сезоне (2015). Рекордер је и по укупном броју освојених титулачак 36 Мастерс титула, неколико више од њих двојице (Надал 35, Федерер 28), и у томе га тешко могу достићи, поготово што је освојио чак по два пута сваки од тих престижних девет трофеја, а они то још нису успели, а налазе се и на заласку својих каријера, барем за корак испред Новака.

Ђоковић  новембра 2020. године шести пут са јединственим пехаром  АТП за најбољег тенисера године

Ђоковић је рекордер и по томе што је шест пута у последњих десет година на крају године, како се то у свету каже, био „Број 1“, први на крају године (2011, 2012, 2014, 2015, 2018, 2020). То је још једино успело Питу Сампрасу. А ником раније није успело да, као Новак, заврши годину (2015) на трону са чак 16.585 бодова. Да би било јасније, то је толико велики број бодова колико у том часу нису имали другопласирани и трећепласирани тенисер заједно на АТП листи. Иначе, први пут Ђоковић је постао Број један 4. јула 2011. године.

И могли бисмо овако још дуго да величамо, хвалимо Ђоковића набрајајући његове јединствене тријумфе и рекорде, доказујући да је он, можда, већ сада најбољи играч света свих времена. Али, није то главно што хоћемо овог пута да истакнемо.

Сталне опструкције против Ђоковића

Свој шампионски пут и у овој 2021. години, пут до светског трона, Ђоковић није лако остварио, као ни у претходних 16 година његове професионалне игре.

Са осмим Гренд слем пехаром у Мелбурну, у јануару 2020. године

Жртвовао се, одрекао боравка са породицом, да би био у непријатном карантину више од две недеље, затим се повредио, што је мањи проблем. Уз то, Ђоковић је стално нападан у светским медијима. Иако то није први пут и иако је он, рећи ће неко, на то већ навикао, ипак треба те некоректне критике и нападе примати и издржати да се не одразе на игру и форму. То није нимало лако. Односно, много је теже преживљавати непоштене и лажне нападе, измишљене и исконструисане атаке, него што би било суочити се са објективним, реалним и чињеничним стварима. Ђоковић је принуђен да се континуирано брани од конструкција његових непријатеља, а не од последица својих поступака.
Опструкције Ђоковића, и зато што је Србин, стално трају, те перфидне нападе на њега организују и финасирају у континуитету центри модних и трговачких компанија којима не одговора да је светски Број један са Балкана, па још из Србије. Фирмирани спортски артикли, гардероба и роба се наводно слабије продају, интерес великих фирми је да најбољи тенисери буду западњаци Федерер, Надал,  Тим, Беретнини, Монфис, Варвинка, Фоњини, Гофан… Али, једно су жеље а друго стварност.

Најбољи су, на жалост милијардерске свите, поред Ђоковића, надолазеће звезде: Руси Медведев и Рубљов, па Карен Качанов, Грк Циципас и Бугарин Димитров, а ту су и канадски Рус Шаповалов, и канадски Црногорац Милош Раонић и немачки Рус Александар Зверев.

Са хиљадама навијача у Мелбурну Ђоковић (на балкону у плавој тренерци) дели успех и радост прошлог јануара

То је већ превише Словена и огроман хендикеп за глобалне аждаје. Нервозни су, па плаћају, поткупљују медије и бивше тениске асове да провоцирају и вређају Ђоковића. Да га посвађају, ако могу, са колегама, судијама, новинарима, публиком…

Ђоковић темељно и убитачно руши западне стереотипе о Србима као лошим момцима

Осим тога, велики број успешних Словена не иде у прилог доминирајућој западној парадигми коју овај центар геополитичке моћи деценијама намеће цивилизацији. Ово се посебно односи на Србе за које је већ деценијама резервисано место за „лоше момке“ данашњице. Ђоковић темељно и убитачно руши те западне стереотипе и показује једно друго лице – лице истине, што представља само по себи велики проблем. Спорт сам по себи поседује  начин да допре до најширих слојева публике, до огромног броја људи на целој планети, и истински пројекат Ђоковић је у дубоком нескладу са оним како господари света замишљају односе данашњице. Зато је Новак за њих велики камен у ципели.

Велико изненађење и радост приређена је Ђоковићу кад су му навијачи јануара 2020. уручили Бадњак за Бадњи дан

Тако су ових дана, поред већ профанисаног „пљувача Ђоковића“ Ника Кирјоса, нашли најновијег „пљуцкавца“ бившег исподпросечног и неуспешног аустралијског тенисера Сема (Самјуела) Грота, који никада није стигао ни међу 50 најбољих тенисера света. Тај промашени спортиста, лечени алкохоличар,  назвао је без икаквог повода Ђоковића „злим момком светског тениса“,највећим зликовцем, коме је боље да зачепи“

Ђоковић се већ наметнуо као оригиналан, врхунски спортиста који мисли својом главом, који говори истину

На ове бруталне увреде у сред трајања Гренд Слем турнира, наравно ничим поткрепљене, Ђоковић је паметно прећутао одговор, јер је циљ био да га поремете, деконцентришу и да га што више љубитеља тениса замрзне… А на томе темељно и плански у току године раде британски медији. Они предводе кампању против Ђоковића, налазећи чак и баналне поводе за нападе. Такође, не стају само на Новаку, него проширују напад на његову породицу, најчешће његовог оца Срђана, не би ли што убојитије задали ударац.

Срђан Ђоковић је због својих изјава којима брани сина од неоснованих напада често на мети западних, посебно британских медија

Такође, Ђоковић се већ наметнуо као оригиналан, врхунски спортиста који мисли својом главом, који говори истину. Пред огромним бројем фанова на целој планети постао је веома утицајан, али он има још убојитији потенцијал – може да буде пример другим врхунским спортистима да се издигну из колотечине и скупе храбрости да постану слободни и своји, да се ослободе ропства које су им наметнули господари света, мултинационалне компаније, њихови управљачи и експоненти. Многи су се Ђоковића уплашили управо због тога што поседује довољан кредибилитет да свету спорта омогући преокрет. Не као појединац већ као ледоломац око којега би се окупили многи. Дакле, Ђоковић је опасан као шампион, али је много опаснији као шампион којег не контролишу центри светске моћи. Зато се против њега води специјални рат.

Перфидни двојац Шет-Виландер

Од Грота, тениског дна, па до коментатора у врху светског тениса какви су Барбара Шет и Мат Виландер у сваком тренутку се Ђоковићеви успеси од овог перфидног двојца вешто умањују, величају се игре противника, стално се ствара драма пораза, могућег неуспеха Ђоковића, потенцирају се повреде до апсурда, сумња се у његове будуће наступе, форму, а величају се снага и форма противника.

А да је све то исконструисано, намерно и урађено у смишљеној кампањи сведочи и то што исти ти „критичари“ Ђоковића, када се испостави да су грдно оманули, никада не упуте речи извињења за неодмерене и нетачне тврдње које су изрекли. Никада с њихове стране није било никаквог покушаја да сопствене предимензиониране, неутемељене квалификације, оцене и тврђења објасне јавности. Напротив, настављају даље употребљавајући исту технику блаћења и ратовања против Ђоковића.

Виландер и Шет: Тандем обучен за обмане око Ђоковића брука професију спортских коментатора због необјективности и пристрасности

Ђоковић је, на пример,  надиграо непознатог Аслана Карацева у три сета у полуфиналу  Гренд Слема, била је то игра мачке и миша. Међутим, Виландер и Барбара Шет, коментатори „Евроспорта“, наравно, плаћени лобисти,  причају бајке о некавим Ђоковићевим  слабостима, падовима, кризама у овом и сваком другом  мечу. Величају сервис Раонића или Зверева као „невероватне“, а испостави се на крају меча да је Ђоковић боље сервирао и имао више асова од обојице „чувених“ сервисера“?! Да човек не поверује  како се сваки успех Ђоковића вешто, у рукавицама, минимизује, оспорава, релативизује…

На другој страни, сваки Ђоковићев противник је играо „феноменално, невероватно, савршено“, а Ђоковић је ето „имао и среће“, лоптица је пала тик уз линију….

Како онда да очекујемо да навијачи у свету навијају и заволе Ђоковића, „неваљалог момка, зликовца, човека који је судију гађао лоптицом, који је колеге намерно заразио короном, који свуда прави инциденте и гафове…“ А још и то што Ђоковић потиче из Србије, земље која је бомбардована од целог НАТО пакта 1999. године због злодела над Албанцима…

И пред финални меч у Мелбурну, Виландер јуче, у петак, понавља више пута неке детаље не би ли открио како да Ђоковић буде фрустриран.

ОДУВАО ИХ: Снимак од петка, 19. фебруара, када су Шет и Виландер, уочи финалног меча са Медведевом,  Ђоковићу хтели да наметну фалш тему “смена генерација”, као да је изгубио финални меч

Као прави џентлемен и фер-плеј ас Ђоковић је чак дошао у студио јуче, у петак, пред финални меч, и са осмехом одговарао на питања Шетове и Виландера, као да не зна и не осећа њихову некоректност и ненаклоњеност. А онда се Барбара Шет захваљивала до неба Ђоковићу што је дошао у студио, јер ни она не може да верује да је Ђоковић баш толико слеп и наиван да не види њихову пристрасност. Наравно, позвали су га припремљни да пред њим отворе без икаквог повода нову провокативну тему: да ли следи „смена генерација“, одлазе ли стари асови (Федерер и Надал) и наравно он са сцене? Говорили су тако као да је Ђоковић лако и убедљиво изгубио финални меч па је то сад горуће питање.

А и да се то догоди од смене генерација нема ускоро ништа, јер је јасно да млади тенисери не играју ни у континуитету ни толико квалитетно да би лако и брзо сменили „стару гарду“.

Ђоковић им није остао дужан и одговорио им је: да се не предаје, да ће млади морати добро да „озноје дупе“, да тренирају да га достигну и да је далеко тај сан који неки гаје. А и да изгуби неће то бити смак света и смена генерација“.

Поред овакве Шетове и Виландера сваки будући успех Ђоковића биће умотан у некакве неважне „фелш“ и “фалш” приче, говориће се о противниковим узлетима, али, Боже,  ето Ђоковић је некако победио, а могло је бити и другачије! Ружни примери непрофесионалности и некоректности , и спортске и коментаторске, који ће остати забележени.

Освајање светског врха је близу и достижно

Вратимо се Ђоковићевим бриљантним успесима, трујумфима, шампионским играма и титулама. Бавимо се њима. Поменули смо да ће Ђоковић за 14 дана, 8.  марта оборити највећи рекорд у историји тениса: постаће тенисер који је највише недеља на тениском трону.

И у далеком Индијан Велсу пре неколико година Ђоковић је са српском заставом славио шампионску титулу

Ево тих десет најуспешнијих тенисера од 8. марта ове године:

  1. Новак Ђоковић 311
  2. Роџер Федерер 310
  3. Пит Сампрас 286
  4. Иван Лендл 270
  5. Џими Kонорс 268
  6. Рафаел Надал 209
  7. Џон Мекинро 170
  8. Бјорн Борг 109
  9. Андре Агаси 101
  10. Лејтон Хјуит 80

Тај подвиг, као што се види из табеле не може од активних тенисера (Федерер и Надал) реално нико да достигне, а проћи ће још деценије док се такав тенисер не појави на светској сцени да угрози овај невероватан рекорд Ђоковића.

Садашње стање ствари и ранг-листа говоре да ће Ђоковић најмање и наредних 20-так недеља, до маја-јуна 2021. убедљиво бити први тенисер света са великом разликом између њега и првог следећег тенисера.

Ђоковићу, који има 33 године,  преостаје да у наредне две-три године освоји најмање још три Гренд слем турнира и забележи још један рекорд – 21 освојену Гренд слем титулу (Надал и Федерер имају по 20 Гренд Слем титула). То је реалан циљ, уколико не доживи неку тежу повреду.

Тада би засигурно постао и најбољи тенисер свих времена без икакве конкуренције са највише Гренд слем титула, највише проведених недеља на првом месту АТП листе и са највише освојених Мастерс титула и много других недостижних рекорда.

Велика љубав развила се између Ђоковића и верних српских навијача у Аустралији

Он је до финала Гренд слема у недељу у Мелбурну остварио тачно 942 победе и 194 пораза, што је око 83 одсто успешности. Има 81 освојену сингл титулу, 36 Мастерс титула, 17 Гренд слемова и једну титулу у Дејвис купу…

О својим подвизима и плановима и циљевима Ђоковић каже:

„Ово је један од моја два најбитнија професионална циља. Желим да престигнем Роџера по броју недеља на врху АТП и да освојим што више Гренд слем титула. Говорио сам то и раније, радим на остваривању тог циља“.

Срећно Новаче у финалу у Мелбурну!

…………………..

Подели:

5 2 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments