Књиге, Преносимо, Свет (планета), Србија

Kombinovana-hibridna organizaciona struktura partija

Objavljena trotomna monografija „Stranačka trilogija“ prof. dr Milana Tomića

 

  • Četvrti insert iz Trilogije
  • Objavljujući inserte iz “Stranačke trilogije”, monografije prof. dr Milana Tomića, u četvrtom delu, nastavićemo prikazivanje tipoloških stranačkih struktura, osnovnih struktura i njenih varijanti. A zatim, govoreći o organizacionoj kulturi stranaka, autor nas uvodi u jedno od najvažnijih polja postojanja same partije.

Piše: Milan Tomić

 

Političke stranke pripadaju složenijim organizacijama, koje najčešće pribegavaju kombinaciji funkcionalne i divizione strukture, formirajući kombinovanu (hibridnu) strukturu organizacije. Na taj način kombinovana organizaciona struktura predstavlja izvedenu strukturu iz osnovnih tipova organizacionih struktura organizacije.

Radi lakšeg razumevanja kombinovane (hibridne) organizacione strukture dajemo grafičke prikaze i nužna objašnjenja za pojedine varijante ove strukture zasnovane na prethodno pomenuta četiri principa divizionog organizovanja.

Resorni tip

U svakoj stranci koja drži do ozbiljnosti svog političkog delovanja postoji kombinovana (hibridna) struktura resornog tipa. Ideja o ovom tipu organizovanja zasniva se na potrebi da stranka obrazuje različite odbore, tela, komisije, savete i slične organizacione jedinice koje deluju nezavisno u odnosu na suštinu osnovnog stranačkog posla. Međutim, ovako koncipirane organizacione jedinice su ujedno i zavisne od logističke podrške pojedinih organizacionih struktura koje su etablirane kao funkcionalne stranačke strukture (politička funkcija sa organima stranke, administracija, finansije, marketing, izborni štabovi i sl.). Pomenute nezavisne organizacione jedinice pokrivaju niz resora u kojima stranka ispoljava svoju politiku, odnosno program i ideologiju. Takvi resori mogu biti pandan vladinim resorima, ali se mogu i drugojačije koncipirati u zavisnosti od ambicija i strategije svake stranke. Najčešći resori i oblasti kojima se stranke bave jesu: agrar, industrija, energetika, prosveta, nauka, kultura, zdravstvo, ljudska i manjinska prava, bezbednost, međunarodna politika, unutrašnji poslovi, spoljna i unutrašnja trgovina, infrastruktura (saobraćaj, veze, građevinarstvo i sl.), prostorno planiranje, ekologija, sport i mnoge druge oblasti.

Dakle, pomenuti i nepomenuti resori organizaciono se strukturiraju stvaranjem divizionih organizacionih jedinica, sa relativnom samostalnošću kod utvrđivanja moguće stranačke politike, predlaganjem programa, mera i strategija, kojima se može unaprediti predmetna oblast. Resorna tela, odbori ili komisije mogu biti u hijerarhijskom smislu povezane sa najvišim organima stranke – predsedništvom ili izvršnim odborom, ili sa posebno organizovanim  telom koje se brine o njima. U slučajevima gde se formira posebno telo koje je strukturirano resorno, to znači da postoji još jedan stepenik u obimu upravljanja, jer između pojedinačnih resora i najvišeg organa postoji i „posrednik”. To znači da se pojedine stranke resorno organizuju preko jedinstvenog saveta stranke, u kojima deluje niz odbora za pojedina pitanja (vidi sl. br.1.).

Sl. br. 5.1.4.a. Resorni tip organizacione strukture stranke

Međutim, postoje i drugi primeri, budući da mnoge stranke formiraju više različitih saveta koji se bave najvažnijim državnim i političkim pitanjima. U praksi takvi saveti mogu biti usmereni na: opšta politička pitanja (politički savet), ekonomska pitanja (ekonomski savet), socijalna pitanja (socijalni savet) i međunarodnu politiku i bezbednost (savet za međunarodnu politiku i bezbednost). Oni su uglavnom povezani ili bi trebalo da budu povezani u hijerarhijskom smislu sa predsedništvima stranaka.

Teritorijalni tip

Većina autora političke teorije, koji se inače ne bave organizacionim pitanjima političkih stranaka iz ugla organizacione teorije, samo konstatuju da su stranke organizovane na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, što podrazumeva i organizacionu strukturu takvog, teritorijalnog tipa. Predmet njihovog izučavanja nije dizajn organizacione strukture, već funkcionisanje upravljačkog mehanizma na osnovu jednostavne teritorijalne podele. U tom smislu, njih interesuju više demokratičnost, sistem i principi odlučivanja u delovima celine i samoj celini, zasnovani na tipovima upravljanja – demokratiji, autokratiji ili liberalnom tipu rukovođenja, nego li sama unutrašnja struktura. Nas interesuje nešto više i to kako i po kojim principima su stranke organizovane u zavisnosti od faktora teritorijalnosti.

Prihvatićemo organizacionu podelu stranaka na lokalni, regionalni i nacionalni nivo organizacije, jer u ovom trenutku predstavlja univerzalni okvir organizovanja političkih stranaka. Nekoliko principa dizajniranja organizacione strukture na tim nivoima je veoma bitno.

Prvi princip: Svaki od nižih nivoa organizovanja stranaka inkorporiran je u organizaciju višeg nivoa organizovanja, tako da skup lokalnih organizacija čini celinu regionalne organizacije, a skup regionalnih organizacija čini celinu nacionalne organizacije političke stranke.

Drugi princip: Radi veće kohezione snage, stranke na nacionalnom nivou bivaju u određenim trenucima i za određene potrebe (stranački nacionalni skupovi, konvencije, skupštine, kongresi) i skup svih lokalnih i regionalnih organizacija, među kojima vlada koordinisanost odnosa i koordinacija organizacionog ponašanja i političkih aktivnosti, ideologija i programa.

Treći princip: Kombinovanje tipova organizacione strukture na nacionalnom nivou predstavlja opštu matricu (sa specifičnostima) i za niže nivoe stranačke organizacije na osnovu teritorijalnog faktora. Odstupanja od ovog principa su u praksi moguća jer vrlo često na terenu postoje raznolikosti problema i pitanja koja se politički moraju rešavati. Postoje sredine u kojima je, na primer, prioritet poljoprivreda, dok je u nekim sredinama prioritet industrija, što predstavlja dovoljan osnov i za takvu resornu organizovanost. Ovaj princip govori da se i stranke na nižim nivoima moraju organizovati na osnovu različitih tipova zasnovanih na političkim, resornim, funkcionalnim i drugim faktorima. Stranka na opštinskom nivou je stranka u malom, preslikana sa nacionalnog nivoa, sa čvrstim političkim i organizacionim vezama sa centralom stranke.

Četvrti princip: Svaka stranka teži da se teritorijalno organizuje po modelu državnog teritorijalnog ustrojstva, kao najmanju moguću meru organizovanosti. Odstupanja postoje u slučajevima kada se stranka politički opredeljuje za drugojačiji način decentralizacije države i za to se političkim sredstvima bori. U tim slučajevima stranka formira, na primer, regionalne odbore tamo gde postoje političke perspektive za organizaciju regiona u određenoj državi. Jedan od modela takvog organizovanja stranke, koji je sačinila jedna neparlamentarna stranka u Republici Srbiji, predstavlja u stvari njeno viđenje decentralizacije unutrašnjeg državnog teritorijalnog ustrojstva (vidi sliku br. 2.). U pojedinim slučajevima, naročito u velikim opštinama, stranka se opredeljuje da pojedinim mesnim odborima dâ status opštinskih odbora jer smatra da je neophodno formiranje novih opština u tim sredinama. U Srbiji, na primer, Demokratska stranka smatra da Batajnica treba da predstavlja nezavisnu gradsku opštinu od opštine Zemun (Grad Beograd), ili Demokratska stranka Srbije smatra da područja Avalskog (naselja koja gravitiraju Avali) i Dunavskog venca (naselja sa leve obale Dunava) treba da se izdvoje iz preglomaznih opština Voždovac (Grad Beograd) i Palilula (Grad Beograd) i da predstavljaju nove gradske opštine, jer se na taj način olakšava građanima da završe svoje lične i kolektivne poslove. Isto važi i za mnoga druga mesta u Srbiji koja treba da ponesu status opština (Donji Milanovac, Kostolac i dr.). U tim slučajevima daju se drugojačiji prerogativi mesnim odborima stranke.

Teritorijalni tip organizovanja čini se nezaobilaznim modelom stvaranja stranačke infrastrukture. Na slikama br.3. i br. 3.a. može se videti drugi deo pomenutog modela organizovanja stranke na osnovu teritorijalnog faktora. Ovakav model predstavlja sva četiri principa teritorijalnog tipa organizacione strukture političke stranke, a odnosi se na mesni, opštinski, okružni i  regionalno-pokrajinski.

Sl. br. 3. Teritorijalni tip stranačke organizacione strukture (primer Srbije)

          Sl. br. 3.a. Direktna povezanost teritorijalnih odbora sa centralnim organima stranke (primer Srbije)

 

Projektno-matrični tip

Projektno-matrična struktura predstavlja kombinaciju funkcionalne i projektne strukture, u kojoj projektna struktura čini horizontalnu komunikaciju naslonjenu na hijerarhiju funkcionalne strukture. Takođe, ova struktura vrlo retko deluje izolovano u odnosu na druge tipove organizacione strukture i predstavlja jednu varijantu kombinovane/hibridne strukture. Ovde je pominjemo više zbog mogućeg daljeg istraživanja modela organizacije stranke u odnosu na projekte koji svoju logistiku crpe „matrično“ iz funkcionalne strukture. Takođe, analizira se zbog toga što projektno-matrična struktura podjednako eliminiše slabosti i funkcionalne i divizione projektne strukture, a pojačava njihove prednosti.

Ovoj strukturi pribegavaju one stranačke organizacije koje na realizaciji imaju više projekata a manjak kadrova i želju da smanje troškove, jer koriste već postojeće i trajne funkcionalne strukture kao podržavajuće strukture projektima. Primeri u praksi su brojni, a tiču se nekih organizacija koje nadziru projekte ad hok karaktera, odnosno imaju projekte privremenog karaktera[1]. Političke stranke gotovo uvek imaju neke akcije, kampanje i skupove koji bi se mogli podvesti pod pojam projekata.

Tip na osnovu zahteva političkog auditorijuma

Politički marketing podrazumeva pokrivanje više ciljnih segmenata biračkog auditorijuma, a ne samo jedne grupacije ljudi, makar da je ona i velika. Otuda se stranke orijentišu na pridobijanje naklonosti u onim segmentima biračkog tela koji izražavaju i opredeljuju određene, tačno naznačene interese, koji su specifični i određujući samo za konkretnu grupaciju. Takve grupacije su u stvari interesne grupe i mogu biti penzioneri, ljubitelji prirode i životinja, preduzetnici, taksisti, ljubitelji sporta, sportisti i sportski radnici, manjinske i LGBT grupacije, iseljenici i mnoge druge grupacije. To praktično znači da se stranke i organizaciono moraju ponašati na osnovu zahteva političkog tržišta.

                            Sl. br. 4. Tip organizacione strukture na osnovu zahteva političkog auditorijuma

Ovaj tip organizacione strukture sam po sebi se ne može poistovetiti sa različitim resornim telima koja u stranci služe za kreiranje same stranačke politike u određenim oblastima, ali može pomoći dvojako. Najpre kao korektivni faktor stranačke politike, a potom i kao kanal za prodor u određene segmente biračkog tela u kojima egzistiraju specifični interesi, imanentni samo za konkretnu grupaciju. Ovaj tip organizacione strukture političke stranke povezan je sa funkcionalnom strukturom stranke, koja se manifestuje preko funkcionisanja izvršnih organa stranke (vidi sl. br.4.).

Političke stranke pribegavaju tome da institucionalizuju saradnju sa interesnim grupama pomoću različitih modela organizovanja. Jedan od takvih načina jeste osnivanje sopstvenih udruženja građana (na primer: nevladine organizacije), koje imaju nezavisnu organizacionu strukturu, ali su pod kontrolom političke stranke. Drugi model je osnivanje različitih organizacionih tela i institucija koje pokreću različite inicijative (aktiv za saradnju sa sindikatima, sportska alijansa, forum nacionalnih zajednica, veće marginalnih nacionalnih zajednica, veće dijaspore). Takav model ne mora po svaku cenu da nosi stranačko obeležje, ali može poslužiti samoj stranci da širi svoj uticaj.

BEOSING, Privredno društvo za proizvodnju,
trgovinu i usluge
Nestora Žučnog 14, 11000 Beograd
.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.

ORGANIZACIONA KULTURA POLITIČKIH STRANAKA

Političke partije, bar one koje godinama uspešno ostvaruju svoje političke ciljeve i realizuju svoju organizacijsku misiju, a takvih ima, nažalost, ne više od nekoliko desetina u svetu, poseduju sopstvenu, prepoznatljivu organizacionu kulturu, koja upućuje na njihov profil, identitet, imidž i reputaciju političkog delovanja.

Obe partije, koje se smenjuju na vlasti u Nemačkoj CDU/CSU i SDP imaju svoju prepoznatljivu organizacijsku kulturu. To isto važi i za standardno poznate i snažne partije u Velikoj Britaniji (konzervativci, laburisti) i SAD (republikanci, demokrate). Novonastale ili redizajnirane stare partije u Italiji, Španiji, Rusiji i Francuskoj tek su na putu izgrađivanja sopstvene organizacione kulture. Gotovo sve partije tranzicionih zemalja nemaju izgrađenu kulturu partije kao organizacije. Vodeće partije u Australiji, Švedskoj, Holandiji, Danskoj, Japanu, Norveškoj, Kanadi, kao i u još nekim zemljama, takođe se mogu prepoznati po snažnoj organizacionoj kulturi. Svoju izraženu organizacionu kulturu imaju sadašnje komunističke partije (Kina, Kuba, Severna Koreja) ili su imale bivše komunističke partije na svim meridijanima sveta. Zanimljivo je da ono što naročito krasi organizacijsku kulturu, kao posebnu kategoriju organizacionog faktora svih organizacija, a to su vrednosti, verovanja, ideologija, norme, prisutno je tek u punom obliku u tih nekoliko desetina političkih partija. Druga zanimljivost je da ogromna većina partija uopšte ne obraća pažnju, ili to čini segmentarno, što znači nesistematično, površno i selektivno, na izgradnju sopstvene organizacione kulture. To praktično znači da sve one partije koje su generalno zasnovane na čvrstim normama ponašanja, etabliranoj političkoj kulturi, snažnim političkim i drugim vrednostima, verovanjima i ubeđenjima, stabilnoj i održivoj ideologiji u vremenu i prostoru, kao takve imaju izgrađenu ili, najblaže rečeno, izgrađeniju organizacionu kulturu.

Dakle, organizaciona kultura je nešto na prvi pogled apstraktno, kao i svaka kultura, ali u dovoljnoj meri ipak i nešto što je konkretno, na osnovu čega se mogu prepoznati identitet, filozofija delovanja, ponašanje, ideologija i druga organizaciona i politička dostignuća koje svaka politička stranka kao organizacija ima ili bi trebalo da ima.

Po čemu i po kojoj organizacionoj kulturi možemo prepoznati i upamtiti domete neke političke organizacije koju mi nazivamo – političkom strankom/partijom? Mnogi visoki politički dometi svakako se mogu detektovati kod pojedinih partija i oni zavise od mnogih političkih i organizacionih faktora. Međutim, kontinuitet stranačkog prepoznatljivog delovanja nalazi se uglavnom u njenoj organizacionoj kulturi.

Polazište svake organizacijske kulture nalazi se u misiji organizacije, odnosno u njenim ciljevima, programskim orijentacijama, njenoj ideologiji, izgrađenim vrednostima i normama, uverenjima i verovanjima. Posmatrano iz ugla političke teorije i teorije političkog sistema, politička kultura može biti, a takođe i jeste izvorište konkretne organizacijske, odnosno stranačke kulture. Opšta politička kultura predstavlja okvir, faktor neposrednog spoljašnjeg okruženja u kome deluju političke stranke sa svojim stranačkim organizacionom kulturama. Iz tih razloga, kada budemo govorili o suštini pojma, prirodi i razvoju organizacione kulture, osvrnućemo se i na pojam političke kulture, onako kako ga vidi politička teorija i pokušaćemo da ga dovedemo u vezu sa pojmom organizacione kulture, imanentne za svaku političku stranku konkretno.

*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.* 

Тротомна „Страначка трилогија“, може се купити по цени од 1.650 динара по примерку (комплет: 4.950 динара – са ПДВ) у Беосинговој књижари “Каиса“, Савска 9, и у књижарама „Лагуне“,  „Вулкана“, и „Службеног гласника“.  

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

Ovakva teza može se tumačiti i kroz uticaj matične kulture jednog naroda ili jednog društva na organizacionu kulturu političke stranke. Postoje teškoće u proučavanju organizacione kulture političkih stranaka, jer posebno je teško osetiti i uhvatiti duh koji u njojvlada. Na to ukazuju i neke definicije, koje posmatraju kulturu uglavnom kao apstraktan pojam. Kulture naroda i društava, njihovi jezici i običaji su različiti, i čovek treba da živi sa njima i u njima da bi razumeo ili prihvatio duh njihovih kultura. Organizacije političkih stranaka mogu postojati samo u matičnim kulturama naroda i određenih društava, i mnogo toga što nalazimo u njima jeste derivat osnovnih pretpostavki matičnih kultura.

.*.*.*.*.*.*.*.**.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

Број телефона аутора за студенте који желе

да купе књиге са попустом је: 0607336803

.*.*.*.*.*.*.*.**.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

Ali različite političke stranke će ponekad naglasiti ili pojačavati različite elemente matičnih kultura. Primeri funkcionisanja političkih partija nam slikovito govore u prilog ovoj tezi. Neke stranke će crpeti svoja verovanja, vrednosti i osnovne pretpostavke iz nacionalnih i porodičnih tradicija i istorijskih događaja jednog naroda, druge će se bazirati na kulturi većinske vere, odnosno religije, a treće na pretpostavkama razvoja u budućnosti, s osloncem na krupni, srednji ili mali kapital. Jednim strankama će biti bliže liberalne ili neoliberalne vrednosti, a nekim drugim one vrednosti koje se zasnivaju na konzervatizmu, koje su podjednako ili nejednako usađene u biće matične nacionalne kulture.

Stranke i organizaciona kultura

Istraživanja u oblasti organizacionih teorija dugo su usmerena na pojam organizacione kulture u korporacijama i kako se ona odnosi na ponašanje organizacije u celini, ali i pojedinaca u njoj. Nažalost, organizaciona kultura nije bila, a ni sada nije u punoj meri predmet istraživanja političkih nauka. U tom smislu, gotovo i da nema značajnijih radova i literature na ovu temu.

                                                                Šenon Dženkins i Dag Rosko

Šenon Dženkins i Dag Rosko (Shannon Jenkins, Doug Roscoe) u svojoj studiji iz 2007. godine veruju da se koncept organizacione kulture može primeniti i na političke stranke. Elementi partijske organizacione kulture i mere koje se u tom pravcu preduzimaju u strankama mogu da se koriste kako bi se bolje shvatilo funkcionisanje partijske organizacije, šta i kako političke partije rade, kako kultura utiče na ponašanje članova i, na kraju, kako ona (kultura, prim.aut.) utiče na javnu politiku. Ovi autori su u pomenutoj studiji organizacione kulture u oblasti upravljanja partijama sproveli pilot-anketu koja istražuje organizacionu kulturu političkih stranaka u Roud Ajlendu i Mičigenu. Takođe, oni su utvrdili niz dimenzija organizacione kulture, poznatih u literaturi organizacione teorije, koje bi mogle biti relevantne za partijske organizacije, istovremeno izgradivši novi obrazac ankete, dizajniran specijalno za dve najveće stranke u SAD, Republikansku i Demokratsku. Anketirani su funkcioneri stranaka na lokalnom i federalnom nivou, kao i funkcioneri u državnom aparatu okruga, država i na nivou SAD. Takođe, istraživanjem su bila obuhvaćena normativna akta stranaka kao i državno zakonodavstvo u obe predmetne države. Prvi pogled daje neke zanimljive zaključke i pokazuje korisnost koncepta partijske organizacione kulture. Stranke iskazuju relativno koherentne organizacione kulture, koje su u mnogo čemu različite među sobom, kako u Republikanskoj tako i Demokratskoj stranci. Postoje jasne razlike između stranaka u Mičigenu i Roud Ajlendu, kao i razlike između demokrata i republikanaca. Suština njihovog pionirskog poduhvata je u tome da partijska organizaciona kultura nije uniforma, tvrde ovi autori.[2]

U nekoliko poslednjih decenija studije korporativnog upravljanja uglavnomsu se bazirale na proučavanju organizacione kulture poslovnih firmi kako bi mogla da se razume efikasnost preduzeća i način na koji pojedinci kao članovi organizacije oblikuju svoje ponašanje u odnosu na kolektivne organizacijske vrednosti.[3]

Međutim, organizaciona kultura nije široko istraživana u političkim naukama, a posebno ne u kontekstu političkih organizacija, kakve su stranke. Ovaj neveseli podatak je posebno zanimljiv, s obzirom na to da svaka stranka, bez obzira na to da li mi to znamo, osećamo, naziremo ili ne, nosi sa sobom neku vrstu svoje sopstvene kulture. Neuspeh političkih nauka u tom smislu je i veći ako se uzme u obzir da se, na primer, kulturološki predložak političkih elita razlikuje među sobom u zavisnosti od političke pripadnosti, odnosno pripadnosti pojedinim strankama.

To potvrđuju i Džonatan Bernštajn (Johnatan Bernstein), Rebaka Bromli (Rebeca Bromley) i Kristel Mejer (Kristel Meyer). Oni su istraživali u kojoj se meri političke razlike između stranaka ogledaju i na polju kulturnih razlika između stranačkih elitnih aktera. Podaci koji su dobijeni na osnovu jednostavnog istraživanja o političkim herojima, uključujući i neke oblasti koje se mogu povezati sa kulturološkim vrednostima jedne stranke, sugerišu da razlike po pitanju organizacione kulture ostaju i dalje na snazi. Zanimljiv je podatak da se kod demokrata i u njihovom političkom istupanju i kod pojedinačnih imidža političara jasnije uočavaju unutrašnje međusobne kulturološke razlike. Ovi autori zaključuju svoje mini-istraživanje pozivom za da radi više analiza u istraživanjima organizacione kulture stranaka. Oni su, dakle, videli nešto veoma važno za organizacije političkih partija, s tim što su svoj članak završili skromno – pozivom na dalju analizu.[4]

Pošto su stranke oličene različitim kulturnim normama, osnovnim pretpostavkama političkog delovanja i vrednostima, to bi bilo iznenađujuće ako se šire kulturne vrednosti ne ogledaju u pojedinačnim organizacionim kulturama stranaka. Takođe, smatraju Dženkins i Rosko, bilo bi iznenađujuće ako organizacione kulture stranaka na nacionalnom, državnom i lokalnom nivou ne odražavaju druge faktore kao što su nacionalna kultura, partijska konkurencija i karakteristike njihovih lidera. I ove varijacije u organizacionoj kulturi stranaka će verovatno uticati na funkcionisanje i efikasnost partijskih organizacija i njihovih članova na isti način kako utiče organizaciona kultura na uspeh korporacija. Nesvesno, ovi autori upućuju stranke na domete i domene organizacione teorije i teorije organizacione kulture u korporacijama, koje su najviše istraživane, zaključuju pomenuti autori. Mi bismo dodali da stranke treba da budu upućene i na domete organizacione kulture u neprofitnom sektoru, koji je još bliži organizacijama političkih stranaka. Dženkins i Rosko, iz tih razloga, veruju da će temeljna istraživanja organizacione kulture političkih partija, na primer u SAD, dovesti do kompletnijeg pregleda funkcionisanja političkih stranaka i kako organizaciona kultura utiče na političko ponašanje celokupne organizacije političkih partija i njenih pojedinačnih članova.

Politička stranka, ako ima izgrađeniju organizacionu kulturu, lakše rešava svoje unutrašnje probleme, uspešnije održava komunikacione kanale, efikasnije koristi koordinacione mehanizme i metode, stabilnije i ispravnije donosi odluke i brže ih desiminira (širi) različitim segmentima organizacione strukture. To ujedno znači da se stranka, kod koje se detektuje određeni nivo organizacione kulture, kvalitetnije bori sa organizacionim i upravljačkim problemima. Organizaciona kultura skraćuje put do očekivanog ponašanja svakog člana stranke u odnosu na različita politička i organizaciona pitanja, sa kojima se ona sama suočava u praksi. Da nije organizacione kulture, u političkim partijama bi nastao haos različitih mišljenja, stavova, istupanja u javnosti i unutar organizacije, koji ni hiljade sastanaka, savetovanja, debata, utvrđivanja politike, razmena mišljenja i slično ne bi mogli da usmere pravim tokom.

(Nastavak br 5:  POLITIČKA I ORGANIZACIONA STRUKTURA U STRANKAMA)

……………………………………….

[1] Jenkins, S. and Roscoe, D. (2007): Party Organizational Culture in the U.S. States, Paper presented at the annual meeting of the American Political Science Association, Hyatt Regency Chicago and the Sheraton Chicago Hotel and Towers, Chicago, IL http://citation.allacademic.com/meta/p210226_index.html;

[2] Tomić, M. (2012): Organizacija preduzeća, Fakultet za projektni i inovacioni menadžment, Beograd;

3]Bernstein, J., Bromley, R.E., Meyer, K.T. (2006): Republicans and Golf, Democrats and Outkast: Or, Party Political Culture from the Top Down, The Forum, Volume 4, Isue 3;

[4]Jenkins, Shannon. and Roscoe, Doug (2007);

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of