Симетрије у разбијеном огледалу Афера “Крушик” показала је како делује организована криминална група и открила је размере мегакриминала ове власти. Вучић је показао право лице народу Србије. Показао је на шта је спреман кад је реч о стицању личне користи науштрб злехуде судбине онога који за то плаћа цех. То је овај дубоко несрећни народ

Мозак, достојанство и морал „Крушик“ је парадигма Србије. И ти су радници слика и прилика тзв. грађана ове земље, а вајни директор „Крушика“ – слика и прилика власти која једино брине о личном, метеријалном интересу, новцу и пљачкању, и традицији да разбојништвом новац отима од гладних и убогих Могао је незнани народни мудрац да каже

„Окрутни вукови о стаду не брину“ Многи су се прерано обрадовали шансом да је Сабор смогао снаге да се одбрани од дављеничког ропца након Вучићевог нежног загрљаја; Два Иринеја, са припадајућим ресурсима укључив и немале интелектуалне потенцијале владике бачког, државни (безбедносни и финансијски) апарат и слаб људски материјал многих који су се окитили панагијама запосели

“Када су дошли по мене – није преостао нико да се побуни” Битно обележје фишистичког режима била је његова амбиција да се прелије на околне државе. Овај данашњи “скромни” Вучићев фашистоидни државни урадак има амбицију да вечно господари само Србијом АВ је псовку протумачио као претњу, показао је своју неограничену моћ и утамничио грађанина Србије,

(Не)корисни идиоти Ни много солиднија друштва од српског нису успела да створе демократско друштво револуционарним методима, а српско друштво, то ваља нагласити, то тек неће учинити, ако икада створи колико-толико пристојно друштво. Елем, постоје неке танане шансе да се то постигне мукотрпним процесом, али револуцијом, ни теоријске. Да је друштво пало не види се само

Патријарх и његов шеф Вучић је показао да жели апсолутну контролу над Црквом као што је има и над осталим институцијама у Србији. И, на жалост, показао је да у Цркви за то поседује озбиљан сараднички потенцијал и саучесништво Вучић лако даје државни новац. Дао је Сребреници, Нотр Даму, страним инвеститорима и страначким бизнисменима, кусом

Без Вучића нема ни празника Девети мај има више смисла ако се обележи десетога маја с Вучићем, него деветога без Вучића Заправо, наши животи и наша садашњост уопште немају смисла без Вучића у њима.

Учинци Вучићеве владавине„дотерали су цара до дувара“ Што је диктатура јача и грађанска енергија је јача, а пошто диктатура тада шири фронт, све више поданика такву власт не осећа својом, напушта је, слаби, и чини је склонијом паду. Данас је поданичка Србија уз диктатора, док се ова друга, грађанска бори за слободу за све. Потпуно

ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ ДА НЕЋЕ, „ДА НЕМА СИЛЕ“ ДА РАЗГОВАРА СА ОПОЗИЦИЈОМ Да свака власт квари, а апсолутна – апсолутно, доказ је и ово што изјављује и чини председник Србије не желећи дијалог са вођама опозиције Драганом Ђиласом, Вуком Јеремићем и Бошком Обрадовићем Вучић сам најбоље доказује своју бахатост, нетолеранцију, одсуство демократичности и ароганцију

Шићарџијски карактер огрезао у отимању богатства и моћи  Најављени избори, уколико их буде, морају се бојкотовати. Масовни београдски протести, а затим и омасовљавање демонстрација по многим српским градовима јасан су сигнал да је дара превршила меру Катастрофа у коју је одвео српску државу и гурнуо друштво постала је очевидна и мобилишућа Грађанска енергија се пробудила

Госпођица Васиљевић, како сама тврди, преносила је Вучићеву забринутост да „Жељков мали“ не осети превелику грубост, а Андреа Бојанић и њена судбина се некако изгубила из њихове перспективе. Било им је бескрупулозно битно да покрију своје интересе, а животи небитних ликова нису важни. Уредницима медија објашњавала је како би то „Александар“ волео да извештавају, што

  Одједном су се на истој страни, као да су просејани или су се сталожили, нашли користољупци свих боја. Има ту негдашњих сарадникâ Ђинђића, Коштунице, Лабуса, Шешеља, Динкића, Мире и Слобе, СПО, пронатовске и проамеричке, али и четничке НВО-агентуре. Има ту и кусог и репатог, с коца и конопца сабраног халапљивог властољубивог отпада преживљавајућег на

Безобзирни, бескрупулозни и бестијални материјализам загосподарио је и Србима и уместо Бога Логоса устоличио бога новца. Данас, у купопродајни аранжман може да се спакује било шта. Све је добило цену, и истовремено изгубило вредност. Људи су се у трци за новцем, профитом, друштвеним статусом, хедонизмом удаљили од основне људске одлике – људскости, од моралних вредности,