Gost Autor, Kultura, Srbija

Je si li ti, da izviniš, Srbin?

Aforizmi Radivoja Laleta Bojičića *

 

 

Braniti srpski jezik! Mislim da je to o kej.

Policija radi svoj, kriminal svoj, važno je da se jedni drugima ne mešaju u posao.

I don Korleone je bio porodičan čovek, vernik, patriota i kum kakav se samo poželeti može.

Samo političari veruju u ono što nam govore.

On je uzoran građanin. Izgleda kao da je preko njega prešao traktor.

Nije vest kad čoveka nema pas za šta da ujede. Vest je kad čovek ujede psa, jer nema šta drugo da pregrize.

Za samoposlugu nemam. Ali, za pet šop mora da bude.

Kad vidim kako u našem društvu prolaze kućni ljubimci, dao bih ovaj svoj i – devet mačjih, za jedan pasji život.

A u dalekoj budućnosti čeka nas bolje sutra.

Imamo dve vesti – dobru i lažnu. Dobra vest je da je to bila lažna vest, a lažna vest je da je to bila – dobra vest.

Omladina nam masovno odlazi u roming.

Idemo u dobrom pravcu, samo u pogrešnom smeru.

Gasi se Železnička stanica u Savamali. Za one koji hoće da putuju vozom, arapski investitor je do novog polazišta u Prokopu obezbedio kamile.

Prodajem bubreg, da platim operaciju srca.

Kad sam video kako se razvodi Nataša Bekvalac, odlučio sam da se pomirim sa sve tri svoje bivše žene.

Ne preti prstom, ako ti nije spremna i pesnica.

Ulicama lutam, po Guglu te tražim.

Ovi su Rusi baš mogli da nam izaberu i nekog boljeg od Trampa

Za našeg vođu nema enigme. Ono što ne reši pod jedan uspravno, reši pod dva horizontalno.

U Srbiji, čim dođeš na svet, spremaš se da odeš u svet.

Novinarstvo se danas deli na televizijske, i novinare na papiru.

Kad večiti mladoženja digne ruku na sebe, može se smatrati žrtvom porodičnog nasilja.

Kad vidim naslovne strane tabloida, odmah okrećem drugi list.

Oni koji vole samo sebe bar znaju da će im ljubav biti uzvraćena.

U njemu sam prepoznao nekog koga ne poznajem.

Za ovakav izgled naših ministarki, jedino pokriće mogla bi da bude burka.

Smeće je jedino što ne odlažemo.

Bio sam van sebe. Kad sam video kako je među vama, povukao sam se u sebe.

Kad će ta prošlost, pa da i mi idemo na more.

Moj prvi milion još je i tuđim rukama!

Ovaj ludak bi bio srećan da je budala.

Naći ćemo ga, makar se sakrio i u biblioteci.

Da bi se ostarilo – potrebno je vreme.

Da sam Dostojevski svašta bih rekao o ovom idiotu.

Bacio sam kosku kučetu i ostao bez ručka.

Nama i srpski predstavlja – jezičku barijeru

Poznat sam po tome što se prezivam na “ić”.

Krenuli smo od nule. I dalje idemo u prazno.

Na kolenima ću da ih molim da me ne ponižavaju.

Nije važno da li su ti farmerke čiste. Važno je da budu pocepane.

Dočekao je penziju, čekajući posao.

Ne mogu oni da dobiju sve, a da mi ne damo ništa

Zahvaljujući reviziji istorije, mi znamo da ni budućnost nije onakva kakvom je prikazuju.

Ma, ja sam srećan i kad komšiji crkne sijalica.

Drvlje i kamenje! To je naše najveće prirodno bogatstvo.

Našem narodu slepo veruje još samo Domanovićev Vođa!

Danas svaka džukela ima rasnog psa.

Ne rade mu više o glavi. Sad mu se vrzmaju oko dupeta.

Srpska policija ima svoju slavu. Pa posle kaži da sila Boga ne moli.

Obaveštavam sve svetske turističke destinacije da ni ove godine ne računaju na mene.

Naučio sam šta je selfi i sad mogu da se – slikam.

Ma ne mora baš zlatno doba. Nama je dobra i bilo kakva budućnost.

Budućnost. Davno je to bilo.

Zamlaćivanje! To je stara srpska borilačka veština.

A sada će nam se obratiti vođa i o sebi reći sve najbolje.

Ovdašnji dileri tvrde da je Prometej bogovima ukrao vutru, da bi je uvalio ljudima.

 

Ovde se i na listu čekanja stavlja preko reda

 

Kad fikusu daš vlast, posle kratkog vremena počinje da se ponaša kao kaktus.

Kad napravimo auto-put od Niša do Prištine, iseljavanje sa Kosmeta će ići i do 130 kilometara na sat.

Moji roditelji napravili su veliku glupost.

 

Vlada deluje kao tim. I to tim gore po nas

 

Do velikih otkrića kod nas mogu da dođu samo – forenzičari.

U Srbiji, dnevni košmar gori je od noćne more.

Kod IT stručnjaka ne zna se šta je veće: stomak, mozak, ili – dupe.

Od kad koriste tomahavke, zakopali su ratne sekire.

Praziluk se ne da sakriti. On i iz dupeta viri.

El dži bi i ti?

Umuknite, da vam ne bismo držali minut ćutanja.

Siromaštvo. To je u Srbiji narodni običaj.

U Srbiji se najveći broj ljudi zaposlilo u – inostranstvu.

Ribinzon Kruso! To je jedan prilično samoživi tip.

Prljavi, ružni, zli, a krase ih i druge ljudske osobine.

Da se kladimo da Mocarta ima više u Babušnici nego u Salcburgu!

Nama se već i hijene smeju.

I barabe imaju mangupe u svojim redovima.

 

Da bi narod ćutke podnosio teret, mora da bude znalački nasamaren

 

Zauzvrat smo dobili omču.

Oni s kojima sam postupao kao čovek, od mene su pravili majmuna.

Diktator uvek napravi državu po meri čoveka. I gle čuda, uvek je on taj čovek.

Nadao sam da će mi pomoći psihijatar. E, baš sam blesav!

Da niko ne zna o kome se radi, svoje pravo ime koristim kao pseudonim.

Da nam nije tako blizu, gde bi nam bio kraj.

Upalim traktor i – teram po svome.

Bojim se da neću smeti.

 

Odbranio sam doktorsku disertaciju na temu Copy – paste

 

Nesreća nikad ne dolazi sama. Uvek je u našem društvu.

Rašljarim. Tražim Beograd na vodi.

Nervni gas nije ništa u poređenju s ovima koji mi idu na živce

Naša privatizacija! To je kad đavo dođe po svoje.

Ovo je najbolja vlada od njenog dolaska na vlast.

Sve što je trebalo uraditi danas, neodložno ćemo obaviti sutra.

Albanci ne mogu da dobiju stolicu u Ujedinjenim nacijama. Što ne probaju u Ikei?

Je si li ti, da izviniš, Srbin?

Nekad smo imali sve, pa šta nam je falilo.

*   *   *   *   *

*  Radivije Bojičić, rođen 1949. godine u Ivangradu, književnik, satiričar, dramski pisac, kolumnista Ošišanog ježa, Politike, Dnevnika, Blica, Večernjih Novosti, NIN-a, Duge, Glasa Crnogoraca…

Knjige: „Afrikazapetama”, aforizmi(1989); “Udbina zgrada”, roman (1992); “Pričeizpolitike”, kozerije (1993);“Sponzornoćasmorapasti “, roman (1994); “Previšetačno”,  Aforizmi (1996); “Žestokimomci”, monodrame (1997); “Izmeđudvasveta,roman (1997);  “Paduvis”, roman (1998.); “Kakosam ubioGutemberga” (1999.); “SrbiposleHrista”, satire (1999.); “Sedmicaunedelji”, roman (2.000.);  KapetanVizin“, roman (2.000.); “Ambisuprovaliji“, satire (2001.);  “Naušćudveju rekaispodAvale“, roman (2003.); “Srpsko-političkirečnik“, rečnik (2004) “; MulenRuža“, roman (2004) “; Zaodličanuspehiprimernovladanje“, roman (2004), „Velika braća“ priče, „Deca koja su pomerala planine“, priče za decu; „Servantes među šljivama“ roman (2005); “Maniti voz u zlatnom krstu“, roman (2011.); „Kako sam upoznao svoju bolest“, roman (2012.); „Pjer“, monografija o P. Križaniću (2011.) i još nekoliko knjiga aforizama.

Autor je i više TV serija i monodrama…

Bojičić je dobitnik nagrada ”Zlatni jež“, „Tipar“, „Aleko“, „Svetozar Marković“, „Radoje Domanović“, “Jovan Hadži Kostić”  …

Prevođen na nemački, ruski, rumunski, poljski, vijetnamski, bugarski, govor mržnje…

 

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments