Društvo, Istraživanja-Dosije, List "POLITIKA", Politika, Srbija

Jakšić: Italijane slao neko „odozgo”

 

DOSIJE „POLITIKE”: KAKO JE PRODAT DEO „TELEKOMA SRBIJE” (2)

 

  • Zbog odbijanja da potpiše ugovor o prodaji dela „Telekoma” Milorad Jakšić smenjen sa mesta generalnog direktora JP PTT „Srbija”. –
  • Ponuda Italijana, sa ulaganjem čak 8,6 milijardi dolara, unela i prvu sumnju.-
  • Jakšić ubeđivan da potpiše ugovor ne samo o prodaji dela „Telekoma” već i resursa RTS. –
  • Procena vrednosti koja nikada nije objavljena

 

Pišu: Goran Volf  i Jovo Vukelić

 

petak, 6. april  2001.

Za srpski „Telekom” Italijani su bili zainteresovani još početkom 1994. godine kada je prvi put u našoj zemlji boravila jedna delegacija iz Italije. Tada je izvesni grof, kako kaže Milorad Jakšić, koji je u to vreme bio generalni direktor PTT, ponudio ulaganje od neverovatnih 8,6 milijardi dolara. Već je ta, potpuno nerealna prva ponuda unela sumnju u to da se radi o ozbiljnim pregovaračima. Ali, oni su dolazili „odozgo”, slao ih je neko iz samog vrha naše tadašnje vlasti.

– PTT „Srbija” počeo je da obavlja pripreme za privatizaciju još početkom 1993. godine kada je za konsultanta izabran CES Mekon. Iako smo bili u „kavezu”, izolovani od ostatka sveta, postalo je jasno da se pripreme za „normalno vreme” moraju obaviti. Telekomunikacije su doživljavale veliku ekspanziju i jasno je bilo da bi nas zaostajanje mnogo koštalo. Tako je na insistiranje PTT i oformljeno Ministarstvo za telekomunikacije, tražena je i izrada novog zakona… CES Mekon je radio na internoj proceni naše vrednosti, ali mnogo toga je bilo problematično – kaže Milorad Jakšić, čovek koji je smenjen sa mesta direktora PTT neposredno pred samu prodaju zamašnog dela „Telekoma”.

Milorad Jakšić je smenjen jer nije hteo da potpiše sumnjiv ugovor o prodaji “Telekoma”

Iako je CES Mekon bio dragocen konsultant, sa njihovom procenom nije se moglo ići na međunarodnu licitaciju koja je jedina mogla da da jasnu sliku koliko zaista u tom momentu vredi srpski „Telekom”. Angažovan je i NATWEST u junu 1996. godine. Iako je naš rejting zbog rata u okruženju i tada tek ublaženih sankcija bio veoma nizak, opet se mesec dana pre angažovanja NATWEST pojavljuju Italijani, sa novim, vrlo agresivnim predlozima i nastupom.

Podvala Italijana

– Oni su insistirali da se ide na direktnu nagodbu da se raspiše licitacija, do koje sam zaista verovao da će doći. Tako je i napravljen „Protokol”, dokument u kojem je stajalo da će oni biti pozvani na licitaciju na koju je trebalo da dođu kada se završi procena. Ali, ni ovakav dokument Italijani nisu želeli da potpišu. Objasnili su da je nužno da se to prvo prevede na italijanski jezik. Ali taj novi dokument opet je sadržao klauzulu o direktnoj prodaji.

Ja sam bio protiv toga i odbio sam da potpišem takav dokument – kaže Jakšić, koji je za „Politiku” prvi put progovorio o celom ovom sumnjivom poslu u kojem su učestvovali mnogi visoki političari iz samog vrha vlasti Italije i Jugoslavije.

Nastupilo je zatišje. Stručnjaci PTT, međunarodnih oditora i CES Mekona radili su dalje na proceni i pronalaženju strateš-kog partnera. Cilj je bio da to bude jaka telekomunikaciona kompanija poput „Dojče Telekoma”, „Frans Telekoma” ili „Telekoma Italija”… nije bio cilj da to bude neka banka ili osiguravajuće društvo koji bi nas jednostavno kupi­li. Verovalo se, priča Jakšić, da će taj strateški partner pomoći naš razvoj. Jer telekomunikacije su, to je valjda svima jasno, ,,-nervni sistem” svake razvijene zemlje.

……………………………….

SAOPŠTENJE DSS-a 

Rasvetliti transformaciju „Telekoma Srbija”

Demokratska stranka Srbije je saopštila juče da „podržava nastojanja nadležnih da se rasvetle okolnosti u vezi sa transformacijom ,Telekoma Srbija’, upletenošću bivšeg državnog aparata u poslove »Dafiment banke’ i slične mahinacije”.

DSS smatra da je potrebno još „odlučnije i hrabrije otkrivanje i kažnjavanje svih vinovnika kriminalnih radnji koji su se, pod izgovorom ivteresa države, lično bespravno obogatili”.

Naglašavajući da treba poći od činjenice da nema nedodirljivih i povlašćenih, DSS u saopštenju ističe „da krivci i odgovorni, njihovi pomagači i saučesnici, bez obzira na trenutne pozicije na kojima se nalaze ili su se nalazili, moraju biti izvedeni pred lice pravde“. 

(Tanjug)

……………………..

– Verovali smo da će jak partner nama transferisati novu tehnologiju, da će saradnja sa njihovim menadžmentom pomoći i ubrzati razvoj. Sada smo ustanovili da je naš PTT bio u mnogim elementima na nivou njihovog sistema, ali pritisci da se radi baš sa Italijanima bili su veliki.

Sav pripremni posao naši oditori  NATWEST i Prajs Voterhaus trebalo je da završe sredinom februara 1997. godine kada bi se i obznanila cifra – koliko naše telekomunikacije vrede po oceni svetskih stručnjaka. Naravno, prava cena znala bi se tek po završenoj licitaciji, jer svaka roba vredi onoliko koliko se za nju na kraju ponudi… tvrdi Jakšić.

Bilo je to vreme kada je politička scena bila prilično vrela. Zbog pokradenih izbora trajale su poznate šetnje — demonstracije pristalica tadašnje opozicije. U posao oko prodaje srpskih telekomunikacija umešali su se ljudi iz samog vrha vlasti, kadrovi JUL-a, za koje Jakšić tvrdi da ne zna po kom su osnovu uopšte tu poslati, ali režija za predstojeću trgovačku predstavu izgleda da je bila već urađena. U kom je svojstvu u svemu učestvovao Ljubiša Ristić ostalo je nepoznato. Tako je 15. januara i organizovan novi sastanak sa Italijanima.

Ova Ristićeva uloga u trgovini “Telekomom” bila je nejasna

– Ovog puta, a valja imati u vidu da još nije bila završena procena naše vrednosti, dat nam je još neverovatniji predlog dokumenta koji je trebalo da ja pod pritiscima potpišem. U tom dokumentu stajalo je čak da mi Italijanima prodajemo i deo telekomunikacionog sistema RTS, da će buduća zajednička firma imati dva generalna direktora… Istovremeno je dat politički nalog da se sve to prihvati – svedoči Jakšić.

 

………………….

Kako je procenjivan „Telekom”

Vrednost nekog telekomunikacionog eistema određuje se pre svega po broju instaliranih telefonskih linija, stepenu digitalizacije mreže, prihodu koji ostvaruje i drugim parametrima. Za samo dve godine, kada su nam sankcije ublažene, 1995. i 1998. instalirano je u Srbiji oko 745.000 linija, a već smo imali oko dva miliona.

– Kalkulisalo se da je vrednost priključka oko 3000 maraka i kada se to pomnoži sa 2.745.000 dobija se cifra od osam-devet milijardi maraka. Mesečni prihod PTT u to vreme je iznosio oko 100 miliona maraka. Naravno da je baš tu cenu bilo tada teško postići jer smo po riziku ulaganja bili na 139. mestu u svetu od mogućih 180-190 zemalja, tu je bio

i rat u okruženju i sve je to, uz druge elemente, obaralo našu vrednost. Ekonomska situacija je, zahvaljujući programu Avramovića, bila relativno dobra, pa je to, recimo, uticalo pozitivno na vrednost – kaže Jakšić.

Tadašnje rukovodstvo PTT htelo je da se sve uradi po modelu Češke, zemlje koja nam je možda bila najsličnija po stepenu razvoja, broju stanovnika… Prilika da se tako i uradi nije dobijena. Smeneni su ili na drugi način uklonjeni i ućutkani svi u koje sam državni vrh nije imao puno poverenje. Čak su opstruisani i novinari koji su o svemu hteli otvoreno da pišu.

Posledice sada, kako kaže Jakšić, svi trpimo, a one su dugoročne i teško ih je ispraviti.

………………………

„Potpišite vi, predsedniče”

– Sam Mirko Marjanović, koji je tada izašao sa lečenja u bolnici, rekao mi je da je ovo, što se njega tiče sve u redu i može za 15 minuta da se potpiše. Odgovorio sam mu da telekomunikacioni sistem Radio televizije Srbije nije u mojoj nadležnosti. Pitao sam ga da li u Italiji ijednu firmu vode dva generalna direktora i na kraju mu objasnio da samo on sam to može da uradi. PTT je državno preduzeće, a on predsednik vlade. Ja nisam mogao da potpišem nešto što prevazilazi moja ovlašćenja – kaže Milorad Jakšić, dodajući da su mu i posledice ovog čina bile jasne.

Posle ovog sastanka Milorad Jakšić je, naravno, smenjen. Odluku o smeni saopštio mu je opet lično, ali korektno, kako sam kaže, 28. januara 1997. godine tadašnji predsednik vlade Srbije Mirko Marjanović. Jakšić veruje da je sve bilo sračunato na to da prave cifre o vrednosti našeg „Telekoma”, stručne procene koje su bile pred završetkiom, ne ugledaju svetlost dana kao i da se ne raspiše licitacija. O svemu ovome do sada nije nikome javno govorio.

Uz potpis predsednika vlade Mirka Marijanovića “Telekom” je prodat

— Naš telekomunikacioni sistem je posle prodaje stagnirao. Umesto ubrzanog razvoja, kako je to svuda u svetu, sve je zaustavljeno sem mobilne „064″. Očigledan je cilj stranih partnera da se samo izvuče profit, sistem je zaostao, a niko do sada nije potezao ovo pitanje. Iz profita „Telekoma” umesto fiksne razvijana je samo mobilna telefonija.

Zašto niko iz tadašnje opozicije koja je sada na vlasti nije prozivao vladu? Sama vlada Srbije nijednog momenta nije činila ono što bi joj bila i obaveza. Niko nije tražio promenu organizacije koja je dovela do ovog stanja, proveru poslova koje obavljaju Italijani, pa i Grci. Važnost telekomunikacija za vojsku, policiju, platni promet, privredu, građane, i sve druto je ogromna, a tek sada se ovaj problem uočava — kaže Jakšić.

(Sutra, nastavak 3: Boris Tadić komentariše prodaju dela „Telekoma”)

Podeli:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments