Gost Autor, Društvo, Knjige, Politika, Svet (planeta)

Šok poraza:za izlazak iz EU glasalo 52 odsto Britanaca

 Feljton: Iz nove knjige Siniše Ljepojevića „Bregzit revolucija“ (3)

  • Na referendumu je glasalo rekordnih 33,6 miliona glasača što je izlaznost od 72,2 odsto. Krajnji rezultat je bio da je 52 odsto svih građana Kraljevstva glasalo za izlazak iz EU, a 48 procenata za ostanak.
  • Na referendumu je siromašnije stanovništvo glasalo za napuštanje EU, a bogatiji su bili za ostanak. U domaćinstvima sa godišnjim prihodom ispod 20.000 funti samo njih 38 odsto je glasalo za ostanak. S druge strane, 65 odsto domaćinstava sa prihodom preko 65.000 funti je glasalo za ostanak u EU.
  • Neobičnim spletom okolnosti paralelne strukture Duboke države su uspele da preko velike grupe poslanika u Parlamentu prosto kidnapuju Bregzit od britanskih građana i pokušali su da ga spreče.

Piše: Siniša Ljepojević

   I onda je došao referendum, 23. juna 2016. godine. Referendumsko pitanje je bilo jednostavno i jasno: „Treba li Ujedinjeno Kraljevstvo da ostane član Evropske unije ili da napusti Evropsku uniju?“.

Na referendumu  je glasalo rekordnih 33,6 miliona glasača što je izlaznost od 72,2 odsto. To je izuzetno retko velika izlaznost, na parlamentarnim izborima je prosek oko 50 odsto, što svedoči do koje mere je Britancima bilo važno glasanje o EU.

Krajnji rezultat je bio da je 52 odsto svih građana Kraljevstva glasalo za izlazak iz EU, a 48 procenata za ostanak.

Engleska, koja u Kraljevstvu ima daleko najviše stanovnika, oko 52 miliona, je sa 53,4 odsto glasala za izlazak a izlaznost je bila 73 odsto. I Vels je sa 52,5 odsto glasao za izlazak iz EU, a izlaznost je bila 71,7 odsto.

Škotska, koja ima oko pet miliona stanovnika, je glasala za ostanak u EU i to sa 62 odsto uz izlaznost od 67,2 odsto. Za ostanak su glasali i žitelji Severne Irske sa 55,8 odsto uz izlaznost od 62,7 odsto.

Siromašni glasali za izlazak iz EU
Odlazak iz EU za većinu Britanaca je bila kao nekada skidanje okova crncima – dolazak slobode!

Na referendumu je siromašnije stanovništvo glasalo za napuštanje EU, a bogatiji su bili za ostanak. U domaćinstvima  sa godišnjim prihodom ispod 20.000 funti samo njih 38 odsto je glasalo za ostanak. S druge strane, 65 odsto domaćinstava sa prihodom preko 65.000 funti je glasalo za ostanak u EU.

Bizaran je i primer malog radničkog grada na severu Engleske Njukasla-ander-Lajm. U tom gradu je  poslednji Tori poslanik  bio od 1880. do 1885. Od tada je stalno bio Laburista. A sada je ponovo zbog Bregzita izabran poslanik iz Tori partije.

To je radnički kraj i to je raspoloženje običnog čoveka. I tako je u celoj Engleskoj u kojoj 60 odsto stanovništva nema fakultetsku diplomu.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:

Predstavljanje knjige 28. septembra u Institutu za evropske studije

Promocija knjige Siniše Ljepojevića „Bregzit revolucija“ održaće se, u organizaciji Instituta, u Svečanoj sali Instituta za evropske studije (IES) Trg Nikole Pašića 11, četvrti sprat, sala 136, 28. septembra, ponedeljak, u 12 sati.

O knjizi će govoriti: dr Slobodan Reljić, Aleksandar Pavić, urednik knjige Jovo Vukelić i autor Siniša Ljepojević. Ulaz je slobodan.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:

          Posle referenduma formalno je krenuo  proces ispunjenja većinske narodne volje i izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, Britanija je krenula putem Bregzita.  Ali, dok se još nisu ni stišale post-referendumske strasti postalo je jasno da Bregzit neće ići jednostavno i prema planu,  kako su mnogi očekivali. Poraženi se nisu predavali.

Nastupili su neslućeni događaji i procesi  koji su razotkrili svu trulost, sve ruševine ne samo savremene britanske političke i poslovne elite nego i samog političkog i u izvesnoj meri pravnog sistema. I samo državno uređenje Britanije je u jednom trenutku dovedeno u pitanje.  Neobičnim spletom okolnosti paralelne strukture Duboke države su uspele da preko velike grupe poslanika u Parlamentu prosto kidnapuju Bregzit od britanskih građana i pokušali su da ga spreče. To je bilo moguće, jer su iz procesa Bregzita narod i i narodna volja, odlukom suda a ne Parlamenta,  bili potpuno isključeni. Na kraju se, ipak, pokazalo da je to bila pogrešna procena i Bregzit se desio. Sa zakašnjenjem, ali se desio.

Prema planu i usvojenom zakonu Britanija je trebalo da formalno napusti EU 29. marta 2019. godine. Ali, to se desilo tek 31. januara 2020.

Ofanziva Duboke države i protivnika Bregzita

Zanimljivo je kako se deo britanske elite koji je protiv Bregzita brzo oporavio od referendumskog šoka i odmah doveo na mesto premijera Terezu Mej, koja je na referendumu glasala protiv Bregzita.

Džonson,optimista do samog kraja izlaska iz EU

Ujedinjeno Kraljevstvo nema pisani ustav i funkcioniše na pravnom i političkom iskustvu i pre svega na poverenju. Sada je svega toga, na putu do Bregzita,  nestalo i nastao je politički haos u kome se tadašnja britanska vlada nije umela da snađe, a ni javnost. Jednostavno ne postoje pravila za odgovore na tu vrstu kriza. I Tereza Mej nije uspela pa je jula 2019. godine glasovima članova Konzervativne partije izabran novi lider Boris Džonson.

Ali Džonson je već zatekao ruševine političkog i pravnog sistema u kome su se bolje snalazili protivnici Bregzita i ambijent neobičnog državnog udara.  Uz to, Džonson je tada bio na čelu manjinske vlade, nije imao radnu većinu. Duboka država je pored poslaničkog Pokreta otpora uključila i sudove koji su ometali proceš izlaska iz EU. To je opasan proces jer nameće vlast sudija, a ne parlamenta i izabranih predstavnika naroda. Bregzit je političko pitanje a ne pravno-sudsko. Staro pravilo iz Zakona o pravima iz 1689. godine  kaže: „Ono što se dešava u Parlamentu ne može biti poništeno ili dovedeno u pitanje na bilo kojem sudu ili mestu izvan Parlamenta“. Drugim rečima, sudovima nije dozvoljeno da se upliću u rad Parlamenta.

Bler savetovao Makrona kako da blokira Bregzit

Ali, uprkos svemu novi premijer Boris Džonson je 17. oktobra 2019. uspeo da sa liderima EU dogovori novi plan izlaska Velike Britanije. Određen je novi rok. Britanija treba da napusti EU 31. januara 2020. godine.   Poslanici su prihvatili Borisov plan,  ali su odbili datum izlaska i traženo je ponovno odlaganje. Strategija odlaganja i rušenja Bregzita je stvarana u Ambasadi Francuske, a otkriveno je da je bivši premijera Toni Bler tajno savetovao francuskog predsednika Emanuela Makronakako da blokira Bregzit. Pokret otpora je čak išao tako daleko da su pravili i rolne tolalet papira sa likom Borisa Džonsona i to se javno prodavalo.

Suprotno odluci na referendumu: Protivnici Bregzita vratili bi i danas Britaniju u EU i uporno rade na tome

Razbijena su i osnovna pravila predstavničke demokratije po čemu su Britanija i njen izborni sistem služili kao primer drugima u svetu. Izabrani predstavnici naroda su se okrenuli protiv onih koji su ih birali i sistem se raspao, ne može da funkcioniše. Među bizarnim primerima je poslanica Laburista Ivet Kuper, kadar Tonija Blera.  Ona je predvodila akciju rušenja Bregzita a predstavlja izbornu jedinicu u Lidsu u kojoj je 80 odsto ljudi glasalo za Bregzit. Pa koga ona onda predstavlja?

Ili vođa pobunjenika Ser Oliver Letvin, poslanik Konzervativaca koji je prvi izdao svoju partiju. On predstavlja izbornu jedinicu u Dorsetu, jugozapadna Engleska, koja je većinski glasala za Bregzit. A on ruši Bregzit.

Bilo je i haotičnih scena.  Tako je poslanica Liberal-demokratske partije Galen Milne javno izjavila da bi Torijevca i jednog od lidera Bregzita Džejkoba Ris-Moga  trebalo „prvo mučiti“ pa onda „spaliti“.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Knjiga se može kupiti ili naručiti po ceni od 495 dinara po primerku u knjižari izdavača „Beosinga“, Savska 9, „Kaisa“ (Tel.+ 381 63 84 73 760), kao i u sedištu izdavačaGavrila Principa 44, (Tel: 011 3099877).  A u knjižarama „Vulkana“, Delfi“i „Lagune“je u prodaji.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

          Šta se sve događalo u Parlamentu prosto se ne može verovati, čime su se sve služili protivnici Bregzita. Bilo je glasanje  4. aprila 2019. o odluci sa zakonskom snagom da se  odloži Bregzit i da izlazak ne može da bude bez dogovora. Donji dom je bio podeljen, niko nije imao većinu.

A onda se neko setio da na glasanje dovede bivšu poslanicu Laburista, ali i dalje poslanicu, Fionu Onasanju i njen glas je presudio. Odluka je prošla sa samo jednim, njenim,  glasom. Onasanja je pre toga na brzinu puštena iz zatvora uz nanogicu. Osuđena je na tri meseca zatvora jer je lagala policiju oko prekoračenja brzine vožnje što je u Engleskoj krivično delo.  Ona je izbačena iz partije a i građani Piterboroa, gde je bila izabrana,  su odlučili da ih više ne predstavlja. Ali, ona je i dalje formalno poslanik jer novi izbori nisu bili.

I time su se služili protivnici Bregzita.

Sve okolnosti koje su pratile i referendum i kasniji put do Bregzita su pre svega simbol političke mizerije i Velike Britanije i Evropske unije.

Džonson je, međutim, uspeo da se izbori za vanredne parlamentarne izbore koji su, pokazalo se, bili novi referendum o Bregzitu.

Sa većinom od 80 poslanika  pobedila je Konzervativna stranka, na čelu sa Borisom Džonsonom, čija je jedina izborna poruka bila da se poštuje narodna volja i sprovede Bregzit.   To je bila najveća pobeda Torijevaca još od 1987. kada ih je predvodila Margaret Tačer.

Karikatura Dušana Petričića

I Britanija je 31. januara 2020. u 23 časa po lokalnom a u ponoć po evropskom vremenu  formalno izašla iz Evropske unije. Bregzit se desio i Ujedinjeno Kraljevstvo posle 47 godina nije više deo evropske integracije. Kraljevstvo je sada ponovo krenulo svojim, samostalnim putem i okreće novu stranicu istorije kao samostalna zemlja izvan „Evrope“. To je bila želja većine njenih građana. Za mnoge to znači da je njihova zemlja ponovo nezavisna i slobodna.

Iste noći skinute su zastave EU sa svih vladinih zgrada u Britaniji i u inostranstvu.

Poslednji, četvrti nastavak, u ponedeljak: Bregzit revolucija još nije ni blizu kraja

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments