Гост Аутор, Друштво, Књиге, Политика, Свет (планета)

Шок пораза:за излазак из ЕУ гласало 52 одсто Британаца

 Фељтон: Из нове књиге Синише Љепојевића „Брегзит револуција“ (3)

  • На референдуму је гласало рекордних 33,6 милиона гласача што је излазност од 72,2 одсто. Kрајњи резултат је био да је 52 одсто свих грађана Kраљевства гласало за излазак из ЕУ, а 48 процената за останак.
  • На референдуму је сиромашније становништво гласало за напуштање ЕУ, а богатији су били за останак. У домаћинствима са годишњим приходом испод 20.000 фунти само њих 38 одсто је гласало за останак. С друге стране, 65 одсто домаћинстава са приходом преко 65.000 фунти је гласало за останак у ЕУ.
  • Необичним сплетом околности паралелне структуре Дубоке државе су успеле да преко велике групе посланика у Парламенту просто киднапују Брегзит од британских грађана и покушали су да га спрече.

Пише: Синиша Љепојевић

   И онда је дошао референдум, 23. јуна 2016. године. Референдумско питање је било једноставно и јасно: „Треба ли Уједињено Kраљевство да остане члан Европске уније или да напусти Европску унију?“.

На референдуму  је гласало рекордних 33,6 милиона гласача што је излазност од 72,2 одсто. То је изузетно ретко велика излазност, на парламентарним изборима је просек око 50 одсто, што сведочи до које мере је Британцима било важно гласање о ЕУ.

Kрајњи резултат је био да је 52 одсто свих грађана Kраљевства гласало за излазак из ЕУ, а 48 процената за останак.

Енглеска, која у Kраљевству има далеко највише становника, око 52 милиона, је са 53,4 одсто гласала за излазак а излазност је била 73 одсто. И Велс је са 52,5 одсто гласао за излазак из ЕУ, а излазност је била 71,7 одсто.

Шкотска, која има око пет милиона становника, је гласала за останак у ЕУ и то са 62 одсто уз излазност од 67,2 одсто. За останак су гласали и житељи Северне Ирске са 55,8 одсто уз излазност од 62,7 одсто.

Сиромашни гласали за излазак из ЕУ
Одлазак из ЕУ за већину Британаца је била као некада скидање окова црнцима – долазак слободе!

На референдуму је сиромашније становништво гласало за напуштање ЕУ, а богатији су били за останак. У домаћинствима  са годишњим приходом испод 20.000 фунти само њих 38 одсто је гласало за останак. С друге стране, 65 одсто домаћинстава са приходом преко 65.000 фунти је гласало за останак у ЕУ.

Бизаран је и пример малог радничког града на северу Енглеске Њукасла-андер-Лајм. У том граду је  последњи Тори посланик  био од 1880. до 1885. Од тада је стално био Лабуриста. А сада је поново због Брегзита изабран посланик из Тори партије.

То је раднички крај и то је расположење обичног човека. И тако је у целој Енглеској у којој 60 одсто становништва нема факултетску диплому.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:

Представљање књиге 28. септембра у Институту за европске студије

Промоција књиге Синише Љепојевића „Брегзит револуција“ одржаће се, у организацији Института, у Свечаној сали Института за европске студије (ИЕС) Трг Николе Пашића 11, четврти спрат, сала 136, 28. септембра, понедељак, у 12 сати.

О књизи ће говорити: др Слободан Рељић, Александар Павић, уредник књиге Јово Вукелић и аутор Синиша Љепојевић. Улаз је слободан.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:

          После референдума формално је кренуо  процес испуњења већинске народне воље и изласка Уједињеног Kраљевства из Европске уније, Британија је кренула путем Брегзита.  Али, док се још нису ни стишале пост-референдумске страсти постало је јасно да Брегзит неће ићи једноставно и према плану,  како су многи очекивали. Поражени се нису предавали.

Наступили су неслућени догађаји и процеси  који су разоткрили сву трулост, све рушевине не само савремене британске политичке и пословне елите него и самог политичког и у извесној мери правног система. И само државно уређење Британије је у једном тренутку доведено у питање.  Необичним сплетом околности паралелне структуре Дубоке државе су успеле да преко велике групе посланика у Парламенту просто киднапују Брегзит од британских грађана и покушали су да га спрече. То је било могуће, јер су из процеса Брегзита народ и и народна воља, одлуком суда а не Парламента,  били потпуно искључени. На крају се, ипак, показало да је то била погрешна процена и Брегзит се десио. Са закашњењем, али се десио.

Према плану и усвојеном закону Британија је требало да формално напусти ЕУ 29. марта 2019. године. Али, то се десило тек 31. јануара 2020.

Офанзива Дубоке државе и противника Брегзита

Занимљиво је како се део британске елите који је против Брегзита брзо опоравио од референдумског шока и одмах довео на место премијера Терезу Меј, која је на референдуму гласала против Брегзита.

Џонсон,оптимиста до самог краја изласка из ЕУ

Уједињено Kраљевство нема писани устав и функционише на правном и политичком искуству и пре свега на поверењу. Сада је свега тога, на путу до Брегзита,  нестало и настао је политички хаос у коме се тадашња британска влада није умела да снађе, а ни јавност. Једноставно не постоје правила за одговоре на ту врсту криза. И Тереза Меј није успела па је јула 2019. године гласовима чланова Kонзервативне партије изабран нови лидер Борис Џонсон.

Али Џонсон је већ затекао рушевине политичког и правног система у коме су се боље сналазили противници Брегзита и амбијент необичног државног удара.  Уз то, Џонсон је тада био на челу мањинске владе, није имао радну већину. Дубока држава је поред посланичког Покрета отпора укључила и судове који су ометали процеш изласка из ЕУ. То је опасан процес јер намеће власт судија, а не парламента и изабраних представника народа. Брегзит је политичко питање а не правно-судско. Старо правило из Закона о правима из 1689. године  каже: „Оно што се дешава у Парламенту не може бити поништено или доведено у питање на било којем суду или месту изван Парламента“. Другим речима, судовима није дозвољено да се уплићу у рад Парламента.

Блер саветовао Макрона како да блокира Брегзит

Али, упркос свему нови премијер Борис Џонсон је 17. октобра 2019. успео да са лидерима ЕУ договори нови план изласка Велике Британије. Одређен је нови рок. Британија треба да напусти ЕУ 31. јануара 2020. године.   Посланици су прихватили Борисов план,  али су одбили датум изласка и тражено је поновно одлагање. Стратегија одлагања и рушења Брегзита је стварана у Амбасади Француске, а откривено је да је бивши премијера Тони Блер тајно саветовао француског председника Емануела Макрона како да блокира Брегзит. Покрет отпора је чак ишао тако далеко да су правили и ролне толалет папира са ликом Бориса Џонсона и то се јавно продавало.

Супротно одлуци на референдуму: Противници Брегзита вратили би и данас Британију у ЕУ и упорно раде на томе

Разбијена су и основна правила представничке демократије по чему су Британија и њен изборни систем служили као пример другима у свету. Изабрани представници народа су се окренули против оних који су их бирали и систем се распао, не може да функционише. Међу бизарним примерима је посланица Лабуриста Ивет Kупер, кадар Тонија Блера.  Она је предводила акцију рушења Брегзита а представља изборну јединицу у Лидсу у којој је 80 одсто људи гласало за Брегзит. Па кога она онда представља?

Или вођа побуњеника Сер Оливер Летвин, посланик Kонзервативаца који је први издао своју партију. Он представља изборну јединицу у Дорсету, југозападна Енглеска, која је већински гласала за Брегзит. А он руши Брегзит.

Било је и хаотичних сцена.  Тако је посланица Либерал-демократске партије Гален Милне јавно изјавила да би Торијевца и једног од лидера Брегзита Џејкоба Рис-Мога  требало „прво мучити“ па онда „спалити“.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Књига се може купити или наручити по цени од 495 динара по примерку у књижари издавача „Беосинга“, Савска 9, „Каиса“ (Тел.+ 381 63 84 73 760), као и у седишту издавача Гаврила Принципа 44, (Тел: 011 309 9877).  А у књижарама „Вулкана“, Делфи“и „Лагуне“је у продаји.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

          Шта се све догађало у Парламенту просто се не може веровати, чиме су се све служили противници Брегзита. Било је гласање  4. априла 2019. о одлуци са законском снагом да се  одложи Брегзит и да излазак не може да буде без договора. Доњи дом је био подељен, нико није имао већину.

А онда се неко сетио да на гласање доведе бившу посланицу Лабуриста, али и даље посланицу, Фиону Онасању и њен глас је пресудио. Одлука је прошла са само једним, њеним,  гласом. Онасања је пре тога на брзину пуштена из затвора уз наногицу. Осуђена је на три месеца затвора јер је лагала полицију око прекорачења брзине вожње што је у Енглеској кривично дело.  Она је избачена из партије а и грађани Питербороа, где је била изабрана,  су одлучили да их више не представља. Али, она је и даље формално посланик јер нови избори нису били.

И тиме су се служили противници Брегзита.

Све околности које су пратиле и референдум и каснији пут до Брегзита су пре свега симбол политичке мизерије и Велике Британије и Европске уније.

Џонсон је, међутим, успео да се избори за ванредне парламентарне изборе који су, показало се, били нови референдум о Брегзиту.

Са већином од 80 посланика  победила је Kонзервативна странка, на челу са Борисом Џонсоном, чија је једина изборна порука била да се поштује народна воља и спроведе Брегзит.   То је била највећа победа Торијеваца још од 1987. када их је предводила Маргарет Тачер.

Карикатура Душана Петричића

И Британија је 31. јануара 2020. у 23 часа по локалном а у поноћ по европском времену  формално изашла из Европске уније. Брегзит се десио и Уједињено Kраљевство после 47 година није више део европске интеграције. Kраљевство је сада поново кренуло својим, самосталним путем и окреће нову страницу историје као самостална земља изван „Европе“. То је била жеља већине њених грађана. За многе то значи да је њихова земља поново независна и слободна.

Исте ноћи скинуте су заставе ЕУ са свих владиних зграда у Британији и у иностранству.

Последњи, четврти наставак, у понедељак: Брегзит револуција још није ни близу краја

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments