Друштво, Политика, Преносимо, Свет (планета)

Швеђани владине службенике и политичке представнике третирају као обичне грађане

ПРИМЕР КАКО СЕ ШВЕДСКА ЗА СВЕГА ЈЕДАН ВЕК  ПРЕТВОРИЛА ИЗ СИРОМАШНЕ У ЈЕДНУ ОД НАЈБОГАТИЈИХ ЗЕМАЉА СВЕТА

 

  • Грађанска свест у Шведској: “Ја сам тај који плаћа политичаре и не видим разлога да им пружим луксузни живот”
  • Председник парламента добија картицу за коришћење јавног превоза
  • Шведска не нуди никакав луксуз или повластице својим политичарима
  • Без службених аутомобила или приватних возача, шведски министри и парламентарци путују аутобусима и возовима, баш као и грађани које заступају.
  • У правосудном систему логика је иста: нема судија који имају право на службена возила, секретарице или повластице.
  • Само премијер има право на трајно коришћење аутомобила и лично обезбеђење

Пише: Клаудија Валин (Claudia Wallin)

Ја сам тај који плаћа политичаре”, каже Јоаким Холм, шведски држављанин. “И не видим разлога да им пружим луксузни живот.”

 

Ово може звучати чудно људима који живе у другим земљама, али Шведска не нуди никакав луксуз или повластице својим политичарима. Без службених аутомобила или приватних возача, шведски министри и парламентарци путују у препуним аутобусима и возовима, баш као и грађани које заступају.

Посланици немају имунитет

Без права на заступнички (посланички) имунитет, њима се може судити на суду као и свакој другој особи. Без секретара на вратима, канцеларије парламентараца мање су од 8 квадратних метара.

Политичари који се усуде да потроше јавни новац на такси путовања, уместо да се возе возом, завршавају на насловницама новина. Чак и предедник парламента добија картицу за кориштење јавног превоза.

Само премијер има право на трајно коришћење аутомобила и лично обезбеђење.

Шведски парламентарци живе у малим становима у главном граду, где перу и пеглају властиту одећу у праоницама веша. То се може чинити скромним за тако истакнуте људе, али заправо је пуно боље него што је некад било.

Све до краја 1980-их, сви парламентарци су спавали на каучу у својим канцеларијама.

Зграда шведског парламента

Нико у јавном животу не зарађује велику плату: плата за чланове Риксдага (парламента) је око два пута већа од плате учитеља основне школе.

Плата посланика као две учитељске

На општинском нивоу, свака жеља за запошљавањем у политици могла би бити протумачена као случај који захтева психолошку процену: јер шведски општински функционери не зарађују ни плату, нити имају право на канцеларију, а раде волонтерски од куће.

Искуство Шведске руши неразумну идеју да политичарима треба дати поштовање као према вишој касти, коју чине даме и господа који су славнији од просечног грађанина и стога заслужују готово божанско право на бенефиције и привилегије, оцјењује Бука магазин.

То је нација која своје владине службенике и политичке представнике третира као обичне грађане. Друштво које је укинуло коришћење формалних заменица шездесетих година и где се сви називају “ти”. Јер, према шведском систему вредности, нико није изнад других.

Градоначелник Стокхолма и председник Парламента се возе метроом

Још се сећам чудног осећаја када сам сведочио ванземаљском феномену – када сам видео шведског министра спољних послова и премијера који гурају колица за куповину у супермаркету у Стокхолму. Или градоначелника Стокхолма како стоји у реду на аутобуској станици. Или председника Парламента који седи у метроу, пише Клаудија Валин.

Стокхолм је прелеп град, зову га и Венеција севера због обиља мостова

Без великих друштвених неједнакости, Шведска је несумњиво сигурнија и мање насилна земља, где политичари и грађани обично не морају да путују у непробојним аутомобилима.

Али, што је још важније, ово је друштво које бира политичаре који морају бити у контакту са свакодневним проблемима грађана. Политичарима није допуштено да своје личне интересе стављају испред општих, у друштву које показује да се политичка моћ може остварити унутар граница пристојности.

У правосудном систему логика је иста: нема судија који имају право на службена возила, секретарице или повластице.

Сви трошкови политичара се стално проверавају

Они који су на власти могу бити позвани на одговорност, а све информације морају бити доступне јавности: шведска отвореност одражава се у самој транспарентности политичке моћи, која се прати путем најстаријег закона о транспарентности на свету. Године 1766. јавни приступ службеним владиним документима постао је уставно право за све грађане, садржано у посебном поглављу Закона о слободи медија у Шведској.

У Шведској је у сваком тренутку могуће пратити издатке министара, представника и судија; прочитати пријаву премијера о порезу на доходак; проверити трошкове повереника националне полиције или врховног команданта оружаних снага; пратити како јавне агенције троше порез; и пратити поступке, предлоге и службене одлуке које доносе власти било којег нивоа власти.

Швеђани са највећом радошћу славе долазак лета

Један од најзначајнијих политичких скандала у земљи догодио се 1990-их. Потпредседница владе, Мона Сахлин, купила је чоколаду, пелене и неке друге личне предмете с кредитном картицом Владе и скупо је платила за то: изгубила је посао. Скандал се појавио у аналима шведске политике као случаја „Тоблероне“.

У нешто више од 100 година, Шведска се претворила из сиромашног, пољопривредног друштва у једну од најбогатијих, социјално најправеднијих и најмање корумпираних земаља у свету, где нико није изнад других, закључује ауторка Валин,

Извор: Инвеститор.ме

……………………………

Подели:

1
Поставите коментар

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
слободан млинаревић Recent comment authors
  Subscribe  
новији старији
Notify of
слободан млинаревић
Гост
слободан млинаревић

Када неко почне да пише о Шведској, вазда заборавља много што шта- Рецимо, да су неки Швеђани покренули иницијативу, да се историја учи тек од ОСАМНЕСТОГ века. Заборавља се, да је Шведска била неутрална, а у стварности на страни Хитлера. Заборавља се, да Швеђани конзумирају алкохол у ненормалним количинама. Како у “својој” држави немају довољну слободу у томе, сваког викенда запале за Хамбург и друге немачке градове. На трајектима се солидно припреме и онда пусте “страсти” на вољу. То подразумева, да у повратку на трајекту нису способни за наставак уживања у “срећи” са флашом у руци. И сада неко пише… Учитај још »