Чубајсове три деценије деструкције Русије

АНАТОМИЈА ЧУБАЈСОВОГ НЕУСПЕЛОГ ПРОЈЕКТА РЕФОРМИ У РУСИЈИ : ОДАБРАЛИ СМО ГАНСТЕРСКИ КАПИТАЛИЗАМ

  • Чубајсу је дато у руке да кроји будућност Русије по својој, а вероватно и по туђинској вољи 90-тих година. Многима није јасно зашто га је Путин спасао почетком 21. века од заслуженог процеса, које приличи сваком издајнику и човеку који је подрио економско-финансијски систем велике државе.
  • Чубајс је доживљаван је као главни кривац катастрофалног економског и привредног посртања Русије 90-тих година 20. века. Био је врло непопуларан. У том периоду Русија је дефинитивно била америчка колонија, у политичком, економском и војном погледу.
  • Већина такозваних опозиционара, плаћаних из Сорошевих и других фондова, побегло је сада из земље, страхујући да ће се отворити пандорина кутија и открити све шта су радили годинама.
  • Одлука председника Путина да се са Западом и непријатељским земљама тргује у рубљама била је за Чубајиса кап које је прелила чашу. То је био преокрет у Путиновој политици и дефинитивни отклон од политике либерализма коју је он покушавао да уравнотежи са суверенизмом готово две деценије. Чубајс је знао да му ту више није место…
  • Анатолиј Чубајс се отиснуо тамо где му је и место, у бели свет, носећи са собом милијарде долара које је „зарадио“ за три деценије деструкције Русије.

Пише: др Милан Миле Томић, проф. менаџмента, политички аналитичар

Чубајс је отишао, Олбрајтова је умрла – збогом деведесете године“- овим речима је Сергеј Михејев, популарни руски политиколог и родољуб, испратио два повезана догађаја која су се одиграла у само два дана. Најпре је Анатолиј Борисович Чубајс, најнепопуларнији политичар, „реформатор“ и привредник Русије, оделетео 23. марта из Москве за Истанбул, одакле ће га пут вероватно водити на сунчану Флориду, пошто је претходно поднео оставку на место председничког саветника за комуникацију са међународним организацијама.

Друга вест стигла је дан касније – знаменита амбивалентна усамљеница Мадлен Олбрајт (право име Мари Јана Корбелова) је умрла, носећи у гроб печат турбилентних деведесетих година, као једна од највећих протагониста покушаја да се православни свет, Русија и Србија пре свих, ставе под чизму светског америчког поретка.

Олбрајтова – томахавк дипломата (Карикатура Драган Стојановић, лист Политика)

Први главни „јунак“, контроверзни „реформатор“ Чубајс, носи са собом не мали пртљаг – уништење руске привреде и друштва уопште, док је друга „историјска“ личност, злокобна Мадлен, одговорна поред осталог за најмање милион жртава које је починила у заједничким ратним подухватима америчких демократа на челу са Клинтоновима и Бајденом, терцирајући притом и републиканцима, Мекејну и Бушовима, старијем и млађем.

Олбрајт: Није правдено да руске ресурсе користи само Русија!

Много речи ће бити исписано ових дана о Мадлен Олбрајт, чешкој Јеврејки, која је у једном периоду живела са родитељима управо у Београду, коме је раздрагано послала „милосрдне анђеле“ а за Русију рекла, да није правдено да руске ресурсе користи само Русија! О њој нека пишу други, мрско ми је да набрајам све што је оставила у својој заоставштини амерички високи државни чиновник за спољне послове још из периода Џимија Картера.

Зато, због недостатка „киселине“ према мрзитељу свесрпског и сверуског, нећу писати о тој како би народ рекао „злој жени“, али ипак ћу писати о првом „јунаку“ руске новије историје, Анатолију Борисовичу Чубајсу, који је обележио један од најгорих периода у повести Руске федерације 90-тих година, прошлог 20.века. Његов утицај и првим деценијама 21.века је био много мањи,  али не и безначајан.

Први “јунак” руске новије историје, Анатолиј Борисович Чубајс спровео је погибљене економске реформе у Русији
Ко је Чубајс?

Мало је рећи да је Чубајс био привилегована личност готово три деценије. Дато му је у руке да кроји будућност Русије по својој, а вероватно и по туђинској вољи. Многима није јасно зашто га је Путин спасао почетком 21. века од заслуженог процеса, које приличи сваком издајнику и човеку који је подрио економско-финансијски систем велике државе. О томе нешто касније. Тек, овај виспрени и талентовани организатор и економиста, очигледно на основу садашњег бекства из земље,  дубоко усмерен против Русије, имао је и под Путином значајне функције, иако је у јавности доживљаван као главни кривац катастрофалног економског и привредног посртања Русије деведесетих година 20.века. У том периоду Русија је дефинитивно била америчка колонија, у политичком, економском и војном погледу.

Своју политичку каријеру започео је раних седамдесетих година, одмах по окончању Инжињерско-економског факултета у Лењинграду, са специјализацијом „Економија и организација производње“. Тада је изабран и за члана Комунистичке партије СССР, чији је противник постао касних осамдесетих година. Одбранио је као двадесетосмогодишњак кандидатску дисертацију (преддокторска титула) на ЛИЭИ (Лењинградски институт економских истраживања) 1983.године. У то, лењинградско време, зближио се са првим економским дисидентима Совјетског савеза, такође младореформаторима Глазковим и Јармагајевим, створивши економски кружок тржишне економије, који се убрзо приближио московском кружоку младоекономиста чији је лидер био сада већ знаменити истомишљеник Чубајса, Јегор Тимурович Гајдар.  Године 1986. организовао је нови кружок „Перестројка“ чије су тезе биле садржане у дилеми „План и тржиште: заједно или одвојено“. Говори се да да је Анатолиј Чубајс који је касније добио надимак „Риђи“ због боје косе, прихватио западњачку либералну економску теорију захваљујући оцу Борису Чубајсу, ратнику из Другог светског рата, официру, али и доктору филозофских наука.

Јегор Гајдар, отац руске економске шок терапије, која је Русију довела до банкрота

У марту 1990. Чубајс је са групом сарадника из Лењинградског удружења друштвених и економских наука креирао аналитичку белешку о концепту транзиције ка тржишној економији у СССР, у којој су истакли да постепене реформе више нису биле могуће, а радикална реформа имовине – једини је начин да се превазиђе растућа неорганизованост совјетске привреде, јер њено даље одлагање биће неподношљиво.

Даљи каријерни пут водио га је до чланства у Лењинградском парламенту, у ком је заступао интересе новоосноване странке „Демократска Русија“. Одатле га је у Москву „дегажирао“  Анатолиј Собчак, градоначелник Лењинграда, са којим се убрзо политички разишао. У том једногодишњем мандату депутата лењинградског парламента упознао је и Владимира Владимировича Путина, шефа администрације Собчака. Са њим се кажу и приватно дружио. У Москви свесрдно га је прихватио Гајдар, стари знанац из  новореформских економских кружока.

Путин на Криму у Севастопољу 9. маја 2014. године поводом 70.годишњице ослобођења овог града од нацистичке Немачке

Ново време, у распаду Совјетског савеза тражило је нове људе, са погледима тржишне економије, капитализма, људских права и демократије. Чубајс је био идеални кандидат за ново устројство новообновљене државе под називом Руска федерација. У Москви је новембра 1991. године именован за Председника државног комитета за управљање државном имовином, са портфељом министра у Влади, да би пола године касније добио и функцију првог заменика председника владе РФ са ресором економских реформи и транзиције државне имовине у приватне руке. На челу Владе био је стари знанац Јегор Гајдар. Убрзо после тога овом двојцу придружили су се и остали јахачи апокалипсе сада покојни Борис Њемцов и Андреј Козирјев. Тако је демонтажа руске привреде, политике и друштва добила нови замајац.

Чубајис: Одабрали смо као реформу  гангстерски капитализам

Приватизациони процес довео је Русију на ивицу краха. Сиромаштво је било огромно, претила је и глад, али „четверац“, који је успео да у рукама држи и председника државе Бориса Јелцина, није одустајао.

Председник Русије Јељцин предаје власт Путину у тренуцима када је Русија тонула 1999. године

У сваком министарству радили су саветници из западних земаља, највише из САД! Због погрешне методологије приватизације државна имовина у предузећима отишла је у прватне руке „буд-зашто“.

Потоњин је на пример купио комбинат никла (25 одсто светске производње) за 900 милиона долара, на почек, који је овај бивши комунистички млади руководилац отплатио из првог профита. Вредност Норилска је у том моменту била око 20 милијарди долара. Створила се нова класа олигарха, победника транзиције и приватизације, захваљујући Чубајсу и лобирању одређених група на власти.

Епилог: капитал је изношен из земље неконтролисано. Војска је нестајала, а официри су просили по градовима.

Када су репортери «The Financial Times» питали 2004. године Чубајса зашто је одабрао тај пут економских реформи, који је довео до економског слома, он је одговорио да је „потценио дубок осећај неправде који се родио у народу, као резултат приватизације“ али је додао, инсистирајући, боље рећи правдајући се: „„Нисмо могли да бирамо између „поштене“ и „непоштене“ приватизације, јер поштена приватизација подразумева јасна правила која поставља јака држава која може да спроведе законе. Почетком 1990-их нисмо имали ни државу а понајмање правну државу… Морали смо да бирамо између гангстерског комунизма и гангстерског капитализма.” И, одабрао је гангстерски капитализам.

У време Кириленка преко ноћи долар је скочио шест пута, са 6 на 36 рубаља

Сиромаштво грађанства је било неподнишљиво и претеће, да би се завршило државним дифолтом под руководсвом премијера Сергеја Владиненовича Кириленка крајем деведесетих година.

Преко ноћи долар је скочио шест пута, са 6 на 36 рубаља! Кириленко је данас заменик шефа администрације Председника Руске федерације. Зашто? Има одговора на оба питања – зашто су Чубајс и Кириленко изнова у новом путиновском времену узјахали. За Кириленка се зна да је био марионета у рукама Чубајса, те је тако и амнестиран. Говори се да је променио плочу и да овај образовани и веома талентовани државни чиновник може да допринесе новом уздизању Русије. Али зашто Чубајс? И које су му заслуге да га је руска врхушка трпела толике године?

Зашто Чубајс бежи заувек из Русије?

Дакле и поред одијума јавности, после доласка Путина на власт продужен му је мандат да управља најважнијим системомом енергетике РАО «ЕЭС России» (Руско акционарско друштво, руска енергетска компанија). Најпре као члан, а потом и као председник Савета директора овог светског гиганта, започео је априла 1998. године своју нову каријеру. На ту функцију поставио га је тадашњи млађани премијер Сергеј Кириленко. Истовремено је задржао државну функцију као специјални представник Русије у светским финансијским организацијама! Систем РАО «ЕЭС России» је контролисао целокупну електро и топлотну енергију, укључујући 100-процентни транспорт енергије. И ту се показао као врли реформатор, распарчао је енергетски систем на 21 приватну компанију и три које је контролисала држава! После тог „подвига“ 2008.године отишао је са функције и ова компанија је престала са радом.

Затим је од 2008. до 2020. године био одговоран за технологије будућности – НАНО системе, да би свој дефинитивни крај доживео на положају саветника Председника Русије за везе са међународним организацијама. Овај НАНО систем оставио је у великим дуговима са готово никаквим напредком у проналажењу нових трехнологија.

Најпре, мора да се зна да је Кириленку, као премијеру, управо Чубајс предложио Путина за потпредседника Владе, како би се одужио за подршку коју му је садашњи шеф државе дао у Лењинграду. Може бити и тако, али због притиска јавности да се у управљању државом мора нешто мењати, Путин се обрео у Москви. У то преломно време морало је да се направи равнотежа између леберала и конзервативаца, како се народ изнова не би побунио. Зато је В.В. Путин био идеалан да се вине у политичку орбиту, образован, правно начитан, има као обавештајац информације, осведочени патриота…Поготово, јер је иза њега стао и Јевгениј Примаков, тадашњи шеф дипломатије, иначе Путинов надређени из периода када су обојица радили у КГБ-у.

Ксенија Собчак, водитељка, новинарка, јавна личност, глумица и политичарка била је упетљана у разне сумњиве послове . На изборима за председнка Русије 2018. добила је 1,68 одсто гласова

Говоори се да Путин није осветољубив поготово према личностима који су му на било који начин помогли у политичкој каријери. Отуда је Јелцину направио после његове смрти музеј, а Ксенији Собчак, ћерци његовог лењинградског шефа није правио проблеме у њеној опозиционој, а могло би се рећи и издајничкој работи. Тако се и Чубајс провукао.

Али, дугови према народу и држави дошли су на наплату захваљујући украјинској кризи. Ту је требало да се види ко је вера а ко невера. Већина такозваних опозиционара, плаћаних из Сорошевих и других фондова побегло је из земље, страхујући да ће се отворити пандорина кутија и открити све шта су радили годинама.

Чобајс у бели свет са милијардама долара

Чубајс је проницљив, интелигентан човек. Осетио је да му се спрема истрага, поготово што се успротивио специјалној војној операцији у Украјини. Међутим, чашу је прелило сазнање да његов вишедеценијски деструктивни по Русију пројекат пада у воду последњом одлуком Председника Путина да се са Западом и непријатељским земљама тргује у рубљама.

То је преокрет у Путиновој политици и дефинитивни отклон од политике либерализма коју је он покушавао да уравнотежи са суверенизмом готово две деценије. Чубајс је знао да му ту више није место, јер под све снажнијим притиском јавности могао би да заврши на оптуженичкој клупи. Као и Собчакова, као и чувени ТВ водитељ Ургант, нешто налик на енесовског Ивановића, иначе син великог глумца и још веће глумице, уосталом као и стотинак преплашених назови опозиционара. Анатолиј Чубајс се отиснуо тамо где му је и место, у бели свет, носећи са собом милијарде долара које је „зарадио“ за три деценије деструкције Русије.

Службе увек раде: Чубајс снимњен у Истанбулу како подиже новац са аутомата, када то нико други од Руса није могао

Када је свим Русима ускраћена могућност да користе  међународне платне картице, и када су им сва новчана средства у западним банкама сада одузета, он је мирно у Стамболу на Босфору подизао паре са аутомата. Том приликом је и усликан. За сва времена.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Раскринкана Сорошева мрежа судија у Европском суду за људска права

Prenosimo

Црква у Србији или од Велике Србије до Отвореног Балкана

Prenosimo

КОМЕ У СРБИЈИ НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО СТВАРНО ИМА СРБА, ПА СУ НЕВАЖНИ ОДГОВОРИ

Gost autor
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x