Балкан и суседи Србије, Друштво, Преносимо, Србија

Чему појам „Покољ“

Шарлатанство и аматеризам у култури сећања на наше страдалнике

  • Четири државне институције су, дакле, одбиле иницијативу стоматолога из Бања Луке да се затирање Срба у НДХ зове “покољ”: Катедра за савремену националну историју Филозофског факултетаУниверзитета у Бања Луци, Катедра за националну историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву и Јавна установа Спомен подручја „Доња Градина“ изразиле су сагласност са ставовима исказаним у саопштењу Републичког центра за истраживање рата из Бања Луке. 

Пише: Вељко Ђурић Мишина

Култура сећања је уткана у генске записе српског народа. Уосталом, зар пример сећања на Косовски бој 1389. године није део нашег националног бића? То би се могло казати и за сећање на велике догађаје из балканских ратова, Првог и Другог светског рата, као и на агресију војног савеза НАТО 1994–1995. На Републику Српску и 1999. године на СР Југославију.

Тренд у новијој историји, који су осмислили припадници јеврејског народа ради трајног сећања на злочин извршен над њиховом цивилизацијом, у форми стварања културе сећања може бити примењен и међу припадницима других народа. Кад је реч о великим трагедијама и страдањима и ми Срби би требало много тога да применимо у стварности а не само у празним пригодним изјавама.

Први корак у стварању и обликовању културе сећања требало би да буду јасне и општеприхваћене чињенице о одређеним историјским догађајима (и личностима). А то је примарни задатак историографије која треба да износи конкретне чињенице до којих се долази поштујући сва правила у процесу од израде научноистраживачког пројекта до обзнањивања његових резултата.Додуше, ти резултати накнадно могу бити оспорени или потврђени. У случајуприхватања, онда би се могло размишљати како то искористити у култури сећања!

Нажалост, из сијасет разлога, углавном неоправданих, о великим страдањима српског народа у ратовима 20. века, нарочито у Независној Држави Хрватској (НДХ) 1941–1945. године, још нема прецизних чињеница о броју жртава. Познато је да су се тим страдањима бавили разни заљубљеници у прошлост који, углавном, унапред имају задат циљ. Њихов учинак је најчешће контрапродуктиван и у суштини штетан. Најгоре је када уз заљубљенике у прошлост стану школовани историчари са звучним титулама али без искуства у научно-истраживачким пројектима о темама изван њиховог вишедеценијског домена.

Најсвежији пример за напред написано јесте иницијатива Удружења грађана „Јадовно 1941“, који представља стоматолог Душан М. Басташић, да се свеукупно страдање српског народа у НДХ назове речју„Покољ“! Велико „П“!

Та иницијатива би се утопила у мору сличних да на њеном пропагирању и верификовању није стао академик Василије Ђ. Крестић, некадашњи професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, који у широј јавности слови као врстан познавалац српско-хрватске прошлости, националиста од угледа… Додуше, има и сасвим супротних мишљења! Тек кад је све то добило подршку извесних политичких кругова, схватио сам да је враг однео шалу!

Мени не смета ако се неко бави темама које су већ три деценије у оквирима мог истраживања и објављених радова, нити ми смета ако неко боље ради него што то чини Музеј жртава геноцида, који водим пет година па сам и одговоран за све што се појави под његовим именом.

Својевремено сам полемисао и са председником „Јадовна“ и са поменутим академиком. Своја мишљења сам потписивао пуним именом и презименом, нисам говорио против других личности ако нису били у прилици да ми одговоре, нисам мајстор ходника и закулисних радњи!

Са стоматологом сам завршио са текстом „Зар да ме стоматолог учиисторијским наукама, други и последњи пута“, који је објављен на званичном сајту Музеја жртава геноцида. То убеђење немам намеру да мењам нити да реагујем на било какве његове будуће предлоге.

Нисам завршио са Крестићем из више разлога. Најважнији је у томе што он не воли јавну размену мишљења. Ово потврђује и мој текст објављен у дневним новинама „Политика“ под насловом „Шта би са меморијалом на Ушћу?“ Крестић није јавно одговорио већ је чекао повољну прилику да реагује. И, дочекао ју је у Скупштини Србије 22. априла! На дан када сам ја био у Јасеновцу.

На текст у новинама и интернету може се одговорити. На речи изреченена мој рачун, као што је то учинио академик Крестић 22. априла у Скупштини Србије на седници Одбора за дијаспору, иако је упозорен да његов гест није уобичајен ни моралан, бранио се да је тај скуп јаван!

С обзиром на могућност увида у његове речи, а оне се могу лако пронаћи на интернет страници поменутог одбора (www.parlament.gov.rs…), квалификације које је дао пред двадесетак учесника разговора, приморавају ме да му отпишем не очекујући његову јавну реакцију. Моја одлука да реагујем настала је неколико дана раније иако сам желео да игноришем његове непримерене речи.

Кренимо редом:

Удружење грађана „Јадовно 1941“ наступило је у другој половини 2018. И почетком 2019. године са иницијативом да се злочин над православним Србима у НДХ назове именом „Покољ“, именицом која би била (требала да буде)  аналогна терминима „Холокауст“ и „порајмос“, а који се користе у заобележавање историјске судбине Јевреја и Рома у Другом светском рату (о томе има више текстова на www.jadovno.com).

Потом је Удружење 18. марта 2019. У Београду на конференцији за медије представило своје закључке. Том приликом говорили су доктор стоматологије Душан Басташић, историчар академик Василије Крестић, историчар др Никола Жутић и дипломирани инжењер Момчило Мирић (снимак са конференције може се пронаћи на интернету под https://www.youtube.com/watch?v=9SdOO9mOM5k).

Не желим да превише коментаришем Басташићеве речи из више разлога осим што ћу да упитам зашто су одбацили српске речи као што су „погром“, „истребљење“ и „затирање“ и одабрали управо име „Покољ“!

Потом да упитам: Какве везе тај појам има са економским терором, конфискацијом имовине, гетоизацијом, организовањем групних и масовних убијања, присилним превођењем на римокатоличку веру, протеривањем на територијуокупиране Србије?

Уз све то, Басташић не говори да је то иницијатива него користи појам „одлука“ нагласивши да ће убудуће историчари у својим стручним радовима користити управо термин „Покољ“ и препоручује новинарима и другим окупљеним на конференцији да „о овој нашој одлуци обавестите наше пријатеље“, као да је усвајање термина „Покољ“ свршена ствар.

Снимак конференције показује да академик Василије Ђ. Крестић истиче да „пружа подршку са особитим задовољством“, као припадник народа који је пострадао у покољу и „човек који се бавио проблемом геноцида“.

Он мисли даје „иницијатива јако добра“, а да је штета да такве иницијативе на подржавају људи на челу државе, у овом и ранијем периоду. Крестић хвалоспевно поздравља господина Басташића и сигуран је да ће Бања Лука захваљујући њему и његовој иницијативи добити „меморијални центар српског страдања“.Академик сматра да конференција треба да послужи онима „који са врха одлучују“ да никне Меморијални центар у Републици Србији.

Меморијални центар у Бања Луци би водили, по Крестићу, „људи који су се окупили око Басташића“. Потом изражава своју тугу што ће меморијални центар на Сајмишту бити подигнут као спомен „жртвама фашизма“.

На овом месту требало би да запитам академика Крестића што он, као припадник естаблишмента, у протекле четири деценије, није учинио ништа да се од Сајмишта направи меморијал, него смо данас сведоци постојања теретане и вртића, ресторана…

На крају академик вели „Што се тиче самог назива… одлучили смо се за„Покољ“, додајући, „али мислим да овај предлог сасвим одговара и не бисмо требали да паметујемо, јер нас овај термин окупља“.

+++

Други говорник, који је Душану М. Басташићу пружио подршку био је др Никола Жутић, научни саветник из Института за савремену историју у Београду (коме Басташић неосновано додаје у титулу професора). Изгледа ми да Жутићу прија манир „ти мени сердаре – ја теби војводо“, па се обраћа аудиторијуму: „Нужно је дакле да се што пре терминолошки укорени у српски народ и историографску струку појам који је предложио доктор Басташић, а то је покољ, ја сам га одмах прихватио када ме је Басташић назвао и саопштио ту свечану одлуку“.

Својевремено је Никола Жутић објавио шири текст „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ који се у различитим верзијама појавиона неколико интернет сајтова.

С обзиром на то да је Музеј жртава геноцида поменут у негативном контексту реаговао на званичном сајту Музеја текстом„Шта је Никола Жутић хтео да каже?“ После неколико дана седели смо у мојој канцеларији и, по добром српском обичају, разговарали о сијасет тема па и отоме да би се требало позабавити истраживањем ратних страдања његовог родног краја а што би Музеј могао да новчано помогне.

На поменутој конференцији Никола Жутић је у контексту питања броја страдалих у Јадовну казао: „На крају да кажем нешто о несретним бројевима страдалих, који су рак рана српске историографије и публицистике.“ Полазећиод радова Ђуре Затезала и његовог броја од 42.000 страдалих Срба Жутић иде даље долазећи до следећих података које самоуверено саопштава:

„Ја сам дошао до архивског документа који има форме и све особине оригиналног документа. Иначе сам радио у Архиву Југославије, па донекле знам што је оригинални документ, што је фалсификат. Тај попис помиње невероватан број до око 100.000 ’расходованих‘. То је термин који се користи у том документу. Документ има уредно написано заглавље из ког се види да је то државни документ НДХ, има канцеларијски архивистички број. У заглављу стоји: ’Независна Држава Хрватске, Редарственоравнатељство, Госпић Gericht konz. 1‘.“

:::::::::::::::::::::::::::::::

Миодраг Линта: У НДХ је почињен геноцид, а не пoкољ

Не подржавам одлуку удружења „Јадовно“ да се масовни злочини усташа над Србима квалификују као покољ!

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да не подржава одлуку Удружења грађана “Јадовно 1941.” којом се злочин геноцид над православним Србима током Другог светског рата од стране НДХ именује као покољ.

Он је указао да термин “покољ” не указује на кључну чињеницу да је постојала јасна намера усташког режима да српски народ у НДХ буде физички уништен, саопштено је из Савеза Срба из региона.

“Питање именовања масовног страдања српског народа у НДХ је велика тема која се не може решити без озбиљне и дуге дискусије у којој би учествовале све релевантне научне и стручне институције и угледни појединци из Србије, Републике Српске и међународне заједнице”, навео је Линта.

Линта: Појам покољ ствара нејесноће, не одговора истини о злоделима над Србима!

Линта се слаже са мишљењем Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица да именовање геноцида над Србима у НДХ појмом “покољ” неће допринети интернационализацији ове трагичне теме и може да има негативне последице, а на унутрашњем плану ствара нејасноће и недоумице.

Он верује и да је Удружење грађана “Јадовно 1941.” наведену активност предузело са најбољим намерама, односно да би се открила истина о страдању Срба.

Линта сматра да је појам “геноцид” најприкладнији и најпрецизнији термин за монструозно истребљење и затирање које је српски народ доживио у НДХ.

“Сви поступци усташког режима недвосмислено потврђују тезу о постојању геноцидне намере да се српски народ у НДХ потпуно уништи тако што би се трећина физички ликвидирала, трећина протерала, а трећина насилно превела у католичку веру и претопила у Хрвате”, навео је Линта.

Линта је рекао да су власти НДХ у остварењу уништења Срба имале велику подршку Kатоличке цркве и других институција хрватског друштва, подсећајући да је основна карактеристика масовног злочина над српским народом у НДХ је суровост и садизам, односно коришћење ножева, маљева и другог хладног оружја и уживање у непојмљивом мучењу жртава пре ликвидације.

:::::::::::::::::::::::::::::::

Хајдемо још мало о Жутићу: По звању је доктор историјских наука, има и звање научни саветник, аутор је десетак монографија и више десетина научних чланака и због тога заузима угледно место у историографији. Али! То „али“ је настало због тога што је дозволио себи да цитира податке из измишљеног документа који циркулише у сајбер простору, а који не постоји ни у једном архивском фонду!

У питању је сензационалистички апокриф, који, што би Жутић требало да зна, под ударом спољашње и унутрашње критике моментално отпада као ноторна измишљотина. На Жутићево опширно цитирање тог „документа“стоматолог ћути а академик, који је деценијама „гуру српске историографије“ и креатор све кадровске политике престоничке интелектуалне сцене  – одобрава!

Др Никола Жутић „документ“ узима за озбиљно показујући да је лош ђак свог учитеља академика Крестића, да никада није, иако се хвали да је био архивиста од заната, радио прави посао са документима (а сам зна шта је у депоима Архива Југославије радио што би можда и заслужило да стави у мемоаре).

О том „документу“ 25. августа 2018. на порталу „Стање ствари“ објавио сам текст „Ко и зашто (зло)употребљава велику српску трагедију“ у коме сам показао све преваре: документ нема печат, нема спољашње карактеристике канцеларијског пословања НДХ, користи термин „Јевреји“ који усташе нису употребљавали већ етноним „Жидови“, коришћена су ћирилична слова…

Тешко је схватити да се Никола Жутић „навукао“ на превару тим пре што је, као вишегодишњи архивист, морао да буде критички оријентисан и опредељен историчар. Овако, он се, цитирајући фалсификат у присуству академика, исказао недостојним својих звања и довео у питање готово све што је до сада добро урадио.

+++

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бање Луке изразио се негативно о иницијативи Удружењаграђана „Јадовно 1941.“ да се геноцид над Србима назове „Покољ“ (може се наћи на званичном сајту Центра). То је изнето у документу „Мишљење наиницијативу Удружења грађана „Јадовно 1941“ о преименовању геноцида над Србима у НДХ“.

Мишљење је елаборирано на три странице и упућено 19. априла 2019. године Миодрагу Линти председнику Одбора за Србе у региону Скупштине Србије.

Укратко, како је речено: Басташићева иницијатива је „спорна са најмање три аспекта посматрања – историографског, културолошког и националног, те су позвали институције Републике Српске и цјелокупну српску јавност да овај документ одбаце као штетан и непотребан“.

Катедра за савремену националну историју Филозофског факултетаУниверзитета у Бања Луци, Катедра за националну историју Филозофскогфакултета у Источном Сарајеву и Јавна установа Спомен подручја „ДоњаГрадина“ изразиле су сагласност са ставовима исказаним у саопштењуРепубличког центра за истраживање рата из Бања Луке.

Четири државне институције су, дакле, одбиле иницијативу стоматолога из Бања Луке, који годинама прави више штете него користи, када је у питању меморијализација и историјска истина о страдању Срба у НДХ.

Са историографском методологијом која је пружена на конференцији за штампу стоматолога Басташића, академика Крестића и научног саветника Жутића та иницијатива је била осуђена на пропаст. Време је да се стручна јавност са оваквим, псеудоисторијским и беспотребним, по Србе и њихово историјско сећање штетним, појавама обрачуна, до краја их жигоше и одбаци.

Извор: https://www.muzejgenocida.rs/85-novosti/560-%C5%A1arlatanstvo-i-amaterizam-u-kulturi-se%C4%87anja-na-na%C5%A1e-stradalnike-%C4%8Demu-pojam-%E2%80%9Epokolj%E2%80%9C.html

………………..

Запратите, шерујте или лајкујте преко друштвених мрежа:
error

2
Поставите коментар

avatar
1 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Јовомила Recent comment authors
  Subscribe  
новији старији
Notify of
мила
Гост
мила

Као да је иницијатива покренута због сујете појединца или сулуде жеље да се остави неки траг у историји,без обзира што ће изазвати полемике и додатне непотребне подјеле међу Србима.Када се било гдје у свијету каже геноцид одмах се зна на шта се мисли.Експеримент са покољем ће закомпликовати и овако довољно компликован посао доказивања истине о страдању Срба кроз историју.

Админ

Тачна констатација!