Dokumenti, Društvo, Prenosimo, Svet (planeta), Slobode

Hitno preispitajte odgovor na „Kovid-19“

Otvoreno pismo dr Bagdija Merkelovoj

  • Otvoreno pismo dr Suharita Bagdija (Sucharit Bhakdi), profesora medicinske mikrobiologije na Univerzitetu Johana Gutenberga u Majncu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel
  • Profesor Bagdi poziva na hitno preispitivanje odgovora na „Kovid-19“ i postavlja pet ključnih pitanja. Pismo je upućeno 26. marta.

Poštovani kancelarko,

Kao profesor emeritus Univerziteta Johana Gutenberga u Majncu i dugogodišnji direktor Instituta za medicinsku mikrobiologiju, osećam se dužnim da kritički dovodem u pitanje dalekosežna ograničenja u javnom životu koja trenutno preduzimamo kako bismo smanjili širenje virusa „Kovid-19“.

Napominjem da mi nije namera da umanjim opasnosti od virusa ili da širim političku poruku. Međutim, smatram da je moja dužnost da dam naučni doprinos stavljanju u perspektivu trenutnih podataka i činjenica, i, osim toga, da postavim pitanja za koja preti opasnosti da budu izgubljena u burnoj raspravi.

Razlog moje zabrinutosti leži, pre svega, u zaista nepredvidivim socio-ekonomskim posledicama drastičnih mera izolacije koje se trenutno primenjuju u velikim delovima Evrope i koje se već uveliko primenjuju u Nemačkoj.

Želim da kritički razgovaram i da predočim, uz neophodno predviđanje, prednosti i mane ograničavanja javnog života i rezultirajuće dugoročne efekte.

S tim ciljem suočen sam sa pet pitanja na koja do sada nije dovoljno odgovoreno, ali koja su neophodna za uravnoteženu analizu.

Hteo bih da vas zamolim da brzo odgovorite, a istovremeno apelujem na Saveznu vladu Nemačke da razvije strategije kojima će se efikasno zaštititi rizične grupe bez ograničavanja javnog života širom sveta, jer je to ograničavanje seme za još intenzivniju polarizaciju društva nego što je to bilo dosad.

Sa najvećim poštovanjem,

Prof. em. dr med. Suharit Bagdi

Pitanja:

I Statistika

U infektologiji, koju je osnovao Robert Koh, tradicionalno se pravi razlika između infekcije i bolesti. Bolest zahteva kliničku manifestaciju. [1] Zbog toga u statistiku trebaju biti uključeni samo pacijenti sa simptomima poput povišene temperature ili kašlja.

Drugim rečima, nova infekcija, merena testom „Kovid-19“, ne znači nužno da imamo posla sa novoobolelim pacijentom kome treba bolnički krevet. Međutim, trenutno se pretpostavlja da pet odsto svih zaraženih ljudi ozbiljno oboli i da im treba ventilacija. Projekcije zasnovane na ovoj proceni sugerišu da bi zdravstveni sistem mogao biti preopterećen.

Moje pitanje: Da li su projekcije razlikovale zaražene ljude bez simptoma i stvarne, bolesne pacijente – tj. ljude koji razvijaju simptome?

II Opasnost

Već duže vreme kruži jedan broj koronavirusa, što je bilo uglavnom nezapaženo od strane medija. [2] Ako se pokaže da virusu „Kovid-19“ ne treba pripisati značajno veći potencijal rizika od već cirkulirajućih koronavirusa, sve protivmere postale bi očigledno nepotrebne.

Međunarodno priznati međunarodni časopis za antimikrobne agense uskoro će objaviti rad koji tačno govori o ovom pitanju. Preliminarni rezultati studije mogu se već danas videti, i oni dovode do zaključka da se novi virus NE RAZLIKUJE od tradicionalnih koronavirusa u pogledu opasnosti. Autori to izražavaju u naslovu svog rada „SARS-CoV-2: Strah protiv podataka“. [3]

Moje pitanje: Kako se trenutno opterećenje odeljenja intenzivne nege sa pacijentima sa dijagnostikovanim „Kovid-19“ upoređuje sa drugim koronavirusnim infekcijama i u kojoj meri će ovi podaci biti uzeti u obzir u daljem odlučivanju od strane savezne vlade? Pored toga: Da li je gore navedena studija uzeta u obzir u planiranju do sada? I ovde, naravno, „dijagnostikovan“ znači da virus igra presudnu ulogu u pacijentovom stanju bolesti, a ne da prethodne bolesti igraju veću ulogu.

III – Širenje

Prema izveštaju iz „Zidojče Cajtunga“, čak ni citirani „Institut Robert Koh“ ne zna tačno koliko je testirano na „Kovid-19“. Činjenica je, međutim, da je u poslednje vreme u Nemačkoj primećen nagli rast broja slučajeva kako se povećava količina testova. [4]

Stoga je razumno sumnjati da se virus već nezapaženo proširio kod zdrave populacije. To bi imalo dve posledice: prvo, to bi značilo da je zvanična stopa smrtnosti, na primer, 26. marta 2020. godine bila 206 smrtnih slučajeva od oko 37.300 infekcija, ili 0,55 procenata [5] – previsoka; i drugo, to bi značilo da bi bilo teško sprečiti širenje virusa u zdravoj populaciji.

Moje pitanje: Da li je već postojao slučajni uzorak zdrave opšte populacije za potvrđivanje stvarnog širenja virusa ili se to planira u bliskoj budućnosti?

IV Smrtnost

Strah od porasta stope smrtnosti u Nemačkoj (trenutno 0,55 posto) trenutno je predmet medijske pažnje. Mnogi su zabrinuti da bi se moglo dogoditi kao u Italiji (10 procenata) i Španiji (7 posto), ako se ne preduzmu mere na vreme.

                        Iznenađena kancelarka

U isto vreme se širom sveta pravi greška kada se izveštava o smrti povezanim sa virusom, čim se utvrdi da je virus bio prisutan u trenutku smrti – bez obzira na druge faktore. Ovo krši osnovni princip infektologije: samo kada je sigurno da je uzročnik odigrao značajnu ulogu u bolesti ili smrti, može se postaviti dijagnoza. Savez naučnih medicinskih društava Nemačke u svojim smernicama izričito piše: „Pored uzroka smrti, mora se navesti i uzročni lanac sa odgovarajućom osnovnom bolešću na trećem mestu na umrloj listi. Povremeno se moraju navesti i četvorovezani kauzalni lanci. “[6]

Trenutno ne postoje službene informacije o tome da li su, bar u retrospektivi, preduzete kritičnije analize medicinskih kartona kako bi se utvrdilo koliko je smrti zapravo uzrokovao virus.

Moje pitanje: Da li je Nemačka jednostavno pratila ovaj trend opšte sumnje „Kovid-19“? Odnosno, da li namerava da nastavi kategorizaciju nekritički kao u drugim zemljama? Kako, dakle, napraviti razliku između prave smrti povezane sa koronom i slučajnog prisustva virusa u trenutku smrti?

V Uporedivost

Strašna situacija u Italiji se više puta koristi kao referentni scenario. Međutim, prava uloga virusa u toj zemlji iz mnogih razloga je potpuno nejasna – ne samo zato što se ovde primenjuju i tačke 3 i 4, već i zbog toga što postoje izuzetni spoljni faktori koji ove regione čine posebno ugroženima.

Jedan od tih faktora je povećana zagađenost vazduha na severu Italije. Prema procenama SZO, ova situacija je, čak i bez virusa, dovela do preko 8.000 dodatnih smrti godišnje u 2006. godini samo u 13 najvećih gradova u Italiji. [7] Od tada se situacija nije bitno promenila. [8] Konačno, pokazalo se i da zagađenje vazduha uveliko povećava rizik od virusnih bolesti pluća kod vrlo mladih i starijih ljudi. [9]

Štaviše, 27,4 odsto posebno ranjivog stanovništva u ovoj zemlji živi sa mladima, a u Španiji čak 33,5 posto. U Nemačkoj je taj broj samo sedam procenata [10]. Pored toga, prema prof. dr R. Buseu, šefu Odeljenja za menadžment u zdravstvenoj zaštiti na TU Berlin, Nemačka je značajno bolja od Italije u pogledu odeljenja intenzivne nege – za oko 2,5 puta [11].

Moje pitanje: Koji napori se ulažu da se stanovništvo upozna sa tim elementarnim razlikama i da se shvati da scenariji poput onih u Italiji ili Španiji ovde nisu realni?

Fusnote:

[1] Fachwörterbuch Infektionsschutz und Infektionsepidemiologie. Fachwörter – Definitionen – Interpretationen. Robert Koch-Institut, Berlin 2015. (abgerufen am 26.3.2020)

[2] Killerby et al., Human Coronavirus Circulation in the United States 2014–2017. J Clin Virol. 2018, 101, 52-56

[3] Roussel et al. SARS-CoV-2: Fear Versus Data. Int. J. Antimicrob. Agents 2020, 105947

[4] Charisius, H. Covid-19: Wie gut testet Deutschland? Süddeutsche Zeitung. (abgerufen am 27.3.2020)

[5] Johns Hopkins University, Coronavirus Resource Center. 2020. (abgerufen am 26.3.2020)

[6] S1-Leitlinie 054-001, Regeln zur Durchführung der ärztlichen Leichenschau. AWMF Online (abgerufen am 26.3.2020)

[7] Martuzzi et al. Health Impact of PM10 and Ozone in 13 Italian Cities. World Health Organization Regional Office for Europe. WHOLIS number E88700 2006

[8] European Environment Agency, Air Pollution Country Fact Sheets 2019, (abgerufen am 26.3.2020)

[9] Croft et al. The Association between Respiratory Infection and Air Pollution in the Setting of Air Quality Policy and Economic Change. Ann. Am. Thorac. Soc. 2019, 16, 321–330.

[10] United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Living Arrange­ments of Older Persons: A Report on an Expanded International Dataset (ST/ESA/SER.A/407). 2017

[11] Deutsches Ärzteblatt, Überlastung deutscher Krankenhäuser durch COVID-19 laut Experten unwahrscheinlich, (abgerufen am 26.3.2020)

Napomene:

Ovo je nezvanični prevod; pogledajte originalno pismo na nemačkom jeziku kao PDF (https://swprs.files.wordpress.com/2020/03/sucharit-bhakdi-letter-merkel.pdf).

Izvor: https://swprs.org/open-letter-from-professor-sucharit-bhakdi-to-german-chancellor-dr-angela-merkel/

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments