Društvo, Politika, Prenosimo, Rusija, Slobode, Srbija, Srbija i EU

U kom god smeru da krene Vučić rizikuje da jedan od dva ključna činioca okrene protiv sebe

Šta će Vučić da žrtvuje: podršku naroda, koji prezire politički Zapad, ili podršku političkog Zapada, koji prezire ovaj narod

  • Postoje dva činioca od kojih zavisi ko će biti na vlasti u Srbiji. Jedan je narod – i njegova volja se iskazuje na izborima. A drugi je politički Zapad, sa svojim gotovo presudnim ekonomskim, medijskim i vojno- bezbednosnim uticajem.
  • Srbija je tipična postmoderna kolonija, u kojoj je, kada je reč o realnoj konstitucionalnosti, na delu povratak u 19. vek.
  • U 19. veku vlada nije zavisila samo od izbora i skupštine, već i od volje monarha. On je mogao da obori vladu kad god bi izgubila njegovo poverenje. A ono što je tada bio monarh, danas je u Srbiji politički Zapad (SAD i EU).
  • Vučić je pobedom na izborima 2022. obezbedio legitimitet kod birača. Ali, ukoliko bi se drugi ključni politički činilac okrenuo protiv njega, on teško da bi mogao, u današnjim prilikama, dočekati kraj mandata 2027. godine.

Piše: dr Slobodan Antonić, prof. sociologije na Filozofskom fakultetu

Frustraciju zbog poraza na nedavnim izborima naši građanisti su iskazivali dvojako. Proklinjali su narod da je glup i pokvaren – o tome sam pisao prošli put (ovde). I, proklinjali su Republičnu izbornu komisiju da „mulja“ – upravo od toga započinjem ovaj članak.

Pošto je, posle zatvaranja birališta, javljeno da „RIK neće saopštiti preliminarne rezultate“, nego sutradan u 20.00 časova, to je doživljeno kao pokazatelj nekakvih skrivenih izbornih mahinacija.

„Ovo se nije dogodilo nikada od 2000. godine do danas“, javio je reporter N1, a Beta je prenela ocenu Ivana Ninića da je RIK time „počinio najveći zločin protiv demokratije u poslednjih 30 godina – ne postoje reči kojima ova sramota može da se opiše“ (ovde).

Biljana Stepanović izjavila je „da ne pamti da se RIK u izbornoj noći spakuje i ode kući – ovo je skandal par ekselans“ (ovde), a potpredsednica DS Tatjana Manojlović rekla je da je to „još jedan dokaz da je RIK u potpunosti pod kontrolom režima i da ne sme da objavi rezultate dok ih Vučić ne saopšti“ (ovde).

Čak su pozvani i građani da se okupe ispred RIK-a da protestuju, pošto je jasno da su „izbori pokradeni“ (ovde).

Ova vajni političari, novinari i komenatori time su samo pokazali koliko ništa ne prate, i koliko ništa ne znaju. Naime, u februaru 2022. promenjen je zakoi, i to upravo kao deo ustupaka vlasti opoziciji u vezi transparetnosti izbora.

Novim zakonom (ovde) određeno je da se tokom izborne noći podaci o rezultatima glasanja automatski objavljuju na veb stranici RIK-a, onako kako se obrade, a RIK preliminarne rezultate proglašava 24 časa nakon zatvaranja biračkih mesta (čl. 122-123).

RIK je, prestankom da radi u izbornoj noći, samo postupio onako kako mu je nalagao novi zakon – o čemu naši politički eksperti iz N1, Demokratske stranke, Nove ekonomije i ostalih kompardorskih struktura očigledno nisu imali pojma.

Međutim, to ne znači da je sa RIK-om sve u redu. Prošlo je više od mesec dana od predsedničkih izbora, a još nema rezultata. Zašto?

Vučić slavi ubedljivu pobedu

Pratio sam na sajtu RIK-a kako raste postotak unetog materijala (ovde) – 96%, 98%, 100%…. I taman kad se stiglo do 100% – rezultat je nestao.

O čemu je reč, ne mogu da kažem. Trenutno niti ima veb izveštaja, niti ima zvaničnog sapštenja RIK-a o konačnim rezultatima.

Srećom, ja sam prepisao rezultat pre nego što je nestao. Evo poslednjih brojki, na 100% obrađenog materijala:

Aleksandar Vučić – 2.224.914 (58,59%)
Zdravko Ponoš – 698.538 (18,39%)
Miloš Jovanović – 226.137 (5,95%)
Boško Obradović – 165.181 (4,35%)
Milica Đurđević – 160.553 (4,23%) 

Biljana Stojković – 122.378 (3,22%)
Branka Stamenković – 77.031 (2,03%)
Miša Vacić – 32.947 (0,87)
Birača 6.502.307, glasalo 3.797.612 (58,62%)

Moguće je da se nešto ne slaže – nema, recimo, broja nevažećih listića, ili je moguće da se čeka neka sudska odluka. Kakogod, mesec dana posle izbora na sajtu RIK-a moraju da stoje makar privremene brojke, a ne da se pitamo šta se dešava.

Ali, ove cifre koje sam zapisao dovoljne su za analizu Vučićevog rezultata.

On je dobio čak dvesta hiljada glasova više nego 2017. godine (2.224.914 naspram 2.012.788, ili 58,59% : 55,08%). Vučiću je to izgleda bilo malo, pa se odmah posle izbora pohvalio da je „jedini koji je dva puta pobedio u prvom krugu“ (ovde i ovde). Ali, to nije tačno – i Milošević je dva puta pobedio već u prvom krugu : 1990. i 1992.

Ipak, kada ga uporedimo s ranijim predsedničkim izborima, Vučićev rezultat je zapravo odličan – četvrti od ukupno 13 glasanja za predsednika.

Bolji od njega bili su samo Milošević 1990. i 1992 (3.285.799 i 2.515.047), i Koštunica 2000. (2.470.304 – rezultat je samo za Srbiju), a iza Vučića su opet Vučić iz 2017, Koštunica iz 2002. (1.699.098 – drugo glasanje), Milutinović iz 1997. (1.665.822), Nikolić iz 2008. (1.646.172), Lilić iz 1997. (1.474.924), Nikolić iz 2003. (1.166 896), Koštunica iz 2002. (1.123.420 – prvo glasanje), Tadić iz 2012. (989.454) i Nikolić iz 2004. (954.339).

Treba imati u vidu da su Miloševićevi rekordi iz 1990. i 1992. napravljeni na biračkom telu koje je bilo za pola miliona veće (1990: 7.033.610; 1992: 6.949.150) i s daleko manjom mogućnosti kontrole dosipanja glasova – tako da je Vučićev rezultat doista odličan.

Takođe, ono što je nesporno, jeste i da su opšti izbori 2022, uz sve nedostatke, ipak bili u većoj meri demokratski od skupštinskih izbora 2020. – o čemu svedoči i izveštaj probriselske Međunarodne misije za posmatranje izbora (ovde).

Ubedljivom pobedom, na izborima koji su bili čistiji nego 2020. ili 2017, Vučić je obezbedio veći legitimitet i još pet godina vlasti – do 2027 .

Ali, Vučić ne izgleda preterano srećno. Tokom đurđevdanskog obraćanja, u petak, neprestano se žalio i vajkao. Ali sankcije Rusiji, ipak, nije uveo.

Reč je o tome da postoje dva činioca od kojih zavisi ko će biti na vlasti u Srbiji. Jedan je narod – i njegova volja se iskazuje na izborima. A drugi je politički Zapad, sa svojim gotovo presudnim ekonomskim, medijskim i vojno- bezbednosnim uticajem.

Kao maloj zemlji na poluperiferiji svetskog kapitalističkog sistema (v. ovde), suverenitet Srbije je, realno, znatno ograničen.

Srbija je tipična postmoderna kolonija, u kojoj je, kada je reč o realnoj konstitucionalnosti, na delu povratak u 19. vek.

U 19. veku vlada nije zavisila samo od izbora i skupštine, već i od volje monarha. On je mogao da obori vladu kad god bi izgubila njegovo poverenje. A ono što je tada bio monarh, danas je u Srbiji politički Zapad (SAD i EU).

Vučić je pobedom na izborima 2022. obezbedio legitimitet kod birača. Ali, ukoliko bi se drugi ključni politički činilac okrenuo protiv njega, on teško da bi mogao, u današnjim prilikama, dočekati kraj mandata 2027. godine.

U ovom trenutku svetske istorije, kada između SAD/EU i Rusije besni posrednički rat (proxy war), Aleksandar Vučić je u ozbiljnom procepu. Dva ključna politička činioca u Srbiji nalaze se na dve suprotne strane fronta.

Narod je na strani Rusije. A drugi faktor realne konstitucionalnosti upravo vodi rat s Rusijom. U kom god smeru da krene, Vučić rizikuje da jedan od ta dva
činioca okrene protiv sebe.

Gambit u šahu je žrtva pešaka ili figure, prilikom otvaranja, kako bi se raščistio prostor za presudni udar. Sada nam predstoji da vidimo šta će Vučić da žrtvuje. Podršku naroda, koji prezire politički Zapad. Ili podršku političkog Zapada, koji prezire ovaj narod.

Link: https://www.pravda.rs/2022/5/7/antonic-vucicev-gambit/

……………………………………….

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments