Gost Autor, Društvo, Svet (planeta), Slobode, Srbija

Uništavaju strateško izvorište vode za piće za snabdevanje Srbije

Sprovodi se pakleni plan države Srbije i Rio Tinta protiv naroda Srbije

  • Država omogućila Rio Tintu da u svom privatnom projektu, bez znanja vlasnika, promeni namenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.
  • Napravljen je Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) a da nije urađena Studija uticaja rudarskih radova i i procena rizika od deponije opasnog otpada (jalovine) na životnu sredinu. To je sve u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti životne sredine
  • Planiraju se rudarski radovi na strateškom izvorištu vode za piće za snabdevanje Srbije, odnosno Beograda, Mačve i Zapadnog Srema
  • Na području rudnika biće apsolutna devastacija prostora, te da će rudnik imati veliki štetni uticaj na podzemne vode, zemljište, floru i faunu.
  • Otvaranje još desetak rudnika u Srbiji u suštini predstavlja ekocid nad prirodom i stanovništvom Srbije

Piše: Dr Milica Tomašević, Ekološki pokret Srbije

Živeli smo u uverenju da Država Srbija radi sve što može u ekološkom i opštem, ljudskom interesu građana. Svi znamo da ulaganja u ekologiju zavise od nacionalnog dohotka, a mi smo država sa veoma niskim nacionalnim dohotkom.

Zbog toga smo mi, ekolozi koji znamo više od običnog čoveka iz naroda, prihvatali uglavnom ćutke gust smog zimi i nedostatak svežeg vazduha leti, dok se drveće u gradovima Srbije nemilosrdno seklo, a parkovske i zelene površine pretvarale u beton.

I onda se desio Rio Tinto, inostrana rudarska kompanija i bespomoćan narod sa druge strane u selima Rađevine i Mačve sa najzelenijom šumom cera i najplodnijim njivama u Srbiji (direktorka Rio Tinta Prodanovićka drsko tvrdi da je zemlja u dolini Jadra lošeg kvaliteta). Vlada Srbije i državne institucije koje se finansiraju iz budžeta građana Srbije su načinile niz ustupaka u korist Rio Tinta.

Rio Tinto planira da za preradu rude koristi 6.ooo tona vode za piće dnevno

Oni od početka brane interese te kompanije, umesto interese naroda. Iako je Vlada Srbije dovela Rio Tinto u Srbiju, ovde se radi o privatnom projektu u koji je uključena država da bi pretnjama i eksproprijacijom oduzimala zemlju, što je protivzakonito. U prethodnom periodu je već napravljen takav prekršaj da je bez znanja vlasnika promenjena namena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Prvi PPPPN (Prostorni plan područja posebne namene) je usvojen ishitreno, Uredbom Vlade Srbije  iz 2020 god. Planom je obuhvaćeno 14 sela.

Plan je donesen nelegalno, bez procene rudnih rezervi, a koje su naknadno overili posle godinu dana. Takođe, strateška procena je urađena nestručno (ni danas se ne zna tehnologija prerade rude, karakteristike deponije opasnog otpada sa milionima tona jalovine nakon tretmana kiselinama, niti period eksploatacije rudnika – da li je to 30 ili 60 ili 90 godina?).

Svi ovi  srpski turističko-kulturni centri i znamenitosti su ugoženi, ako se izgradi rudnik sa prljavom tehnologijom

Napravljen je PPPPN a da nije urađena Studija uticaja rudarskih radova i Procena rizika od deponije opasnog otpada (jalovine) na životnu sredinu. To je sve u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti životne sredine, i drugim pozitivnim zakonima i propisima.

Da je urađena Studija uticaja rudarskih radova i deponije na okolinu, saznalo bi se da se planiraju rudarski radovi na strateškom izvorištu vode za piće za snabdevanje Srbije, odnosno Beograda, Mačve i Zapadnog Srema (prema Vodoprivrednoj osnovi iz 1992 godine, Studiji o upravljanju vodama iz 2017. god., i Izveštajima SEPE (Agencije Ministarstva za zaštitu životne sredine iz 2019) i odustali bi od te ideje, jer je resurs vode za piće važniji od rudarenja, a zajedno nikako ne mogu.

Naravno da je u najnovijoj Strategiji  o upravljanju vodama u Srbiji do 2034.god., taj deo o aluvijonu Drine kao strateškom izvorištu za vodosnabdevanje  Srbije, izostavljen da bi se sproveo pakleni plan Države i Rio Tinta protiv naroda Srbije.

Poruka britansko-australijskim eksploatatorima sa protesta na planini Rudnik, Koštunići

Rio Tinto planira da za preradu rude koristi vodu za piće, odličnog kvaliteta iz aluvijona Drine (podzemna voda) u količini od 6.000 metara kubnih vode i da zatim upotrebljenu, zagađenu vodu, vraćaju natrag u isti aluvijon. Za preradu bi se koristila koncentrovana sumporna i hlorovodonična kiselina, nus produkti bi takođe bili toksični arsen i kancerogeni kadmijum. Iskop rude bi se vršio miniranjem ležišta, što bi prouzrokovalo buku, stalno podrhtavanje tla, pojavu klizišta, odrona, zemljotresa, poplava i  ko zna čega. Rio Sava nije jasno prikazala čitavu metodologiju (https://www.youtube.com/watch?v=4z4oaYZZzzA).

Devastacija prostora, zemlje, šuma, livada, reka, vazduha

Iz tog aluvijona se danas napajaju vodom za piće stanovnici opština Loznica, Šabac i Bogatić. Na taj način bi u veoma kratkom roku, već posle 2 do 3 god. od početka eksploatacije, to vodoizvorište bilo zagađeno, a ljudi prisiljeni na iseljavanje.Izvesno je da je u prethodnom periodu donošenje odluka o nastavku  radova urađeno bez dovoljno ekološkog znanja i opreznosti.

O “projektu” Jadar zainteresovana javnost u Srbiji i svetu nije bila blagovremeno obaveštavana i nije bila pozvana da učestvuje u donošenju odluka.

Time su prekršena prava zagarantovana Ustavom RS (član 7.) i međunarodna prava prema Zakonu o potvrđivanju Arhuske konvencije, 2009 god, kao i Zakon o zaštiti životne sredine. Kompanija Rio Sava, ćerka firma Rio Tinta je od 2004 godine do danas zagadila prostor od 62 km2 sa 450 tzv. istražnih bušotina i nije sanirala štetu. Inače bilo je dovoljna 1 bušotina/1km2 za istražne radove. Prostor je zagađen isplakom iz bušotina i kao rezultat može se primetiti degradacija čitavog prostora, posebno poljoprivrednih kultura.

Rio Tinto krši sve propise i kao i svaki nasilnik otkupljuje zemlju i imanja meštana i pre odluke i odobrenja o investiciji

Šume se nemilice seku, iako je po Zakonu o šumama za rudarsku proizvodnju dozvoljeno maksimalno do 15 ha šume. Svakodnevno se povećavaju zagađenja od “istraživanja” na terenu, ŠTO JE VEĆ SADA NENADOKNADIVA ŠTETA.Treba da bude razjašnjeno – šta predstavljaju postrojenja koja su ovih dana upućena iz Australije u loznički kraj? Da li to znači da je takvo postrojenje početak proizvodnje, da bi se iz eksperimentalne preskočilo u industrijsku fazu  a rezultat testa da bude prikazan u  studiji procene uticaja na životnu sredinu?

Skupština Loznice je 29.jula 2021. usvojila PPPPN i time je, kako kažu aktivisti, “projekat” Jadar kompanije Rio Tinto postao deo zvaničnog dokumenta. Nije moglo da se izbegne obelodanjenje činjenica da će na području rudnika biti apsolutna devastacija prostora, te da će rudnik imati veliki štetni uticaj na podzemne vode, zemljište, floru i faunu.

Ministarka Mihajlović laže i obmanjuje javnost

Istog tog dana, 29. jula 2021. nas Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i Ministarka rudarstva i energetike, uverava da je projekat „Jadar“ velika razvojna šansa za Srbiju; ističe da imamo velike rezerve litijuma; prognozira prihode u milijardama evra, poriče nemerljivu ekološku štetu i daje sebi za pravo da nam objasni šta je litijum, nepoštujući stav akademika i stručnjaka o ovom pitanju.(https://www.srbija.gov.rs/vest/565252/projekat-jadar-velika-razvojna-sansa-za-srbiju.php).

Prema tome, Ministarka Mihajlović laže i obmanjuje javnost. Nedavno je u organizaciji Srpske Akademije nauka i umetnosti (SANU) održan  dvodnevni skup pod nazivom „Projekat Jadar – šta je poznato?“.

Rio Tinto bi trebalo da saopšti koliko je novca uložio u podmićivanje srpskih ministara i drugih nadležnih funkcionera kako bi dobili pravo na eksploataciju rude jadarit i gradnju rudnika litijuma kod Loznice, jer je svakom jasno da je ovo najprljavija tehnologija koja se može zamisliti

Skupu je prisustvovala i Ministarka  Zorana Mihajlović. Organizatori skupa su kao zaključke pomenutog skupa, gospođi Mihajlović uputili pismo, u kome su naveli da „projekat Jadar nije dovoljno osvetljen niti je dovoljno transparentan“, i da će proizvesti velike probleme u zaštiti životne sredine. Potpisnici tog pisma su akademici koji su predsednici Akademijskih odbora i koji su najrelevantniji za procenu zagađenja nastalog usled eksploatacije i prerade litijuma i uticaja istog na čoveka i životnu sredinu.

Potpisnici su i sekretar i zamenik sekretara Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU. Ministarka Mihajlović je to pismo odbacila sa obrazloženjem „da je u pitanju stav neznatnog dela Akademije, koja inače ima više od 200 članova“.

Loznica je iovako velikim delom zagađen grad, ruševine fabrike Viskoze prostiru se na 77 hektara

Rio Tintu se apsolutno ne može verovati pošto za ovu kompaniju nigde u svetu ne postoji  primer pozitivne prakse. Svuda ostavljaju samo pustoš. Rio Tinto je osnovan 1873. Poznat je po saradnji s nacistima, a zatim i kršenju osnovnih ljudskih prava, robovlasničkom režimu, rasizmu, seksualnim i ratnim zločinima i pogubnom uticaju na životnu sredinu. Panguna rudnik koji se nalazi na Papua Novoj Gvineji, poznat po bakru i zlatu. 1989. rudnik biva zatvoren zbog nepravilne podele profita (manje od 1% je išlo zemlji) i nezadovoljstva stanovništva zbog nedostatka vode za piće i bolesti usled trovanja, te je došlo do bune usled čega je vlada okupila vojsku i poslala je na svoje sopstvene građane.

Rat je trajao dekadu noseći oko 20. 000 života. 2019, provincija gde se nalazi rudnik je referendumom pokazala da želi samostalnost, čak 98% je glasalo za istu. Skoro je oko 150 žitelja podnelo kolektivnu tužbu zbog zdravstvenih problema oko 12.000 ljudi koji žive u blizini rudnika.

Tamo gde je Rio Tinto izbijaju ratovi i ginu ljudi

Pored toga, u tužbi stoji da je uništena ogromna površina kišnih šuma mehanizacijom, ispuštanjem milijardi tona toksičnog otpada u reke, zalive i Pacifik što je dovelo do velikog broja trovanja i bolesti, zagađenja vazduha i pijaće vode, kao i nemogućnosti lova i ribolova zbog nestanka vrsta, zatim diskriminacije i rasizma prema lokalnom stanovništvu…

Srbija zbog rudnika Rio Tinta investira u dovođenje gasa do fabrike litijuma. Plaća li Rio Tinto dovođenje gasa i izgradnju gasovoda, ili je i to utačunato u cenu podmićivanja?

Slično se desilo i u Indonežanskoj Zapadnoj Papui gde je isto lokalno stanovništvo reagovalo zbog uništavanja vode, masovnih trovanja i smrti, te su 1996. podigli ustanak, da bi država ponovo reagovala vojnim napadom, jer je Rio Tinto uložio 35 miliona dolara u vojnu infrastrukturu i vozila i isplatio oko 20 miliona dolara vojsci i policiji.

Na drugom mestu u Indoneziji, u periodu od 13 godina, izbačeno je 100 miliona metričkog otpada u životnu sredinu, ispušteno je 1.100 kg cijanida u reku. Rio Tinto obećava zapošljenje za lokalno stanovništvo, ali se to retko dešava. Recimo, na Madagaskaru je to obećano, međutim, doveli su svoje radnike, pa je porasla potražnja hrane i došlo je do oskudevanja u istoj i drastičnog skoka cena. U Kamerunu je iseljeno 28.000 ljudi, te da će brana potopiti oko 30.000 hektara tropskih šuma.

Velika investicija, ali i korupcija: Već su dostavljeni kolometri cevi duž trase i gas stiže do Loznice i rudnika

U Namibiji, na iskopinama uranijuma, Rio Tinto je zaštićen svojom vojskom. Stanovništvo ubrzano oboljeva i umire od raka, godišnje se izbaci u životnu sredinu 20 miliona tona radioaktivnog kamenja. Ima još primera, od uništavanja pećine stare preko 46.000 godina na tlu Aboridžina, do masovnih izumiranja. U Srbiji, Rio Sava obećava  posao za oko 600 ljudi, dok bi oko 10.000 ljudi ostalo bez posla; planira da zauzme katastarske parcele od 14 sela, da raseli poljoprivredno stanovništvo Rađevine koje se bavi zdravom hranom i pčelarstvom, da samo rudnik zauzme preko 2.000 ha najplodnije zemlje (a imao bi uticaja na 4.000, da uništi vode u reci Jadar, koja će postati mrtva reka, da zagadi vazduh,  za šta je opredeljuju 2,4 milijardi dolara i već imaju svoje obezbeđenje.

Nigde u svetu se litijum ne kopa u naseljenim mestima!
Bivša fabrika celuloze Viskoza bila je izvor zaraze, a i sada je zagađivač jer se nalaze tone otrovnog otpada u fabričkom krugu

Nigde u svetu se litijum ne kopa u naseljenim mestima! Zagađenja ne poznaju granice i opasnost preti čitavoj Srbiji, a naročito ako se ima u vidu da je Ministarstvo rudarstva od početka godine izdalo više licenci za istraživanja (belo)svetskim kompanijama. To prema predloženom PPRS više nije samo sada Jadar, već 10-tak istraživačkih mesta za slične rudnike u Srbiji. Time bi se Srbija pretvorila u Rudnike (!) tj. toksična jalovišta, pustinje  i uništila naša lepa plodna zemlja. koja je Bogom dana za razvoj poljoprivrede i turizma.

Takav “razvojni” program  koji po svojoj suštini predstavlja ekocid nad prirodom i stanovništvom Srbije, stranka na vlasti nije imala u predizbornoj kampanji i svakako joj dela Ministarke Mihajlović ne služe na čast. Krajnje je vreme da se napravi zaokret ka zdravoj poljoprivrednoj proizvodnji i turizmu od čega bi Srbija imala i višestruko veću korist nego što se može ostvariti od rudnika. Lako je izvesti poštenu računicu šta Srbija može da dobije, a šta da izgubi.

Posebni gubici, koji ovde nisu razmatrani su pogledu biodiverziteta, kulturne i duhovne baštine. U svetu bi razumni političari poslušali stav svoje akedemije nauka• zbog gore navedenih činjenica se “projekat” Jadar ne može prihvatiti. (“Projekat” Jadar ne može se prihvatiti a priori i zbog toga što je u Drugom svetskom ratu Rio Tinto pomagao naciste čije su puške ubijale naš narod)!

Podeli:

31vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
trackback

[…] Izvor: Između sna i jave […]