Društvo, Svet (planeta)

Užarenim žigom obeleženi crnci iz Afrike odvođeni u ropstvo zarad napretka i izgradnje Britanskog carstva

Istraživanje: Genocid, etnička čišćenja i zločini protiv čovečnosti V. Britanije u Africi

 

  • Prodaja robova i trgovina crnačkim stanovništvom Afrike bila je stotinama godina jedan od najunosnijih poslova Britanskog carstva. Milioni Crncaca su hvatani ko zveri, okivani u lance, tranportovani brodovima u najgorim mogućim uslovima i prodavani u Americi i drugde kao roblje
  • Britanija je vodila politiku sistematskih i masovnih ubistava okupiranih naroda u kolonijama i slična je politici nacističke Nemačke o „uništenju nižih rasa i nepoželjnih naroda“ .
  • U Nigeriji (Bijafri) dva do tri miliona crnaca ubijeno u sukobima i umrlo od gladi (1967-1970)
  • Segregacija – razdvajanje stanovništva Afrike vršilo se na osnovu rasnih, etničkih, nacionalnih, verskih i polnih kriterijuma
  • Britanska segregacija je bila masovnija i trajala je 30 puta duže od Hitlerove
  • Genocid nad plemenom Mau-Mau u Keniji (1952-1960)
  • U britanskim koncentracionim logorima punom žena i dece naroda Bura desetine hiljada ubijenih i umrlih od gladi
  • U Keniji zarobljenici su sistematski mučeni i seksualno zlostavljani, a posledice su tri miliona umrlih i ubijenih
  • Pljačka Afrike ne prestaje stotinama godina. Sva bogatstva iz egipatskih piramida, umetnička dela do zlata, dijamanata, slonove kosti, nafte, rudnih bogastava Britanci otimali bez plaćanja

Piše: Jovo Vukelić

Kada je 2011. godine tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron istakao da je „Velika Britanija odgovorna za mnoge svetske probleme u istoriji“ on se prvi delom distancirao od imperijalne prošlosti zemlje. On je tada ukazao „da je Britanija kriva za decenije tenzija i nekoliko ratova oko spornih teritorija, kao i drugih svetskih konfikta“. Istog časa iz svih plotuna konzervativne Engleske osuta je paljba na premijera sa tvrdnjom  da Britanija ne treba da se stidi svoje kolonijalne prošlosti.

Streljački vod crvenih mundira

Čak je i Šon Geb, istoričar i liberalno nastrojen politički aktivista, odmah reagovao i ocenio da Kameron ne bi trebalo da se izvinjava za prošlost V. Britanije: “Validna je istorijska činjenica da su neki problemi potekli od britanske spoljne politike u 19. i 20. veku, ali da li bi trebalo da se mi osećamo krivima zbog toga? Ne uspevam da vidim zašto bi to trebalo. Neki od tih problema su se pojavili, jer određene zemlje nisu želele da budu deo Britanskog carstva, hteli su nezavisnost. Dobili su je. Trebalo bi da sada reše svoje probleme umesto što gledaju na nas“.

Ženski simbol ropstva

Uverenje da su problemi nastali zbog toga „jer određene zemlje nisu želele da budu deo Britanskog carstva, hteli su nezavisnost“,  pokazuje koliko ni u sadašnjoj, a kamoli u Viktorijanskoj Britaniji, nema svesti o presudnoj, ključnoj odgovornosti (krivici) za teške zločine počinjene u velikom broju država. NekiBritanci se čude i još i ljute ( ne svi) što neki narodi i države nisu hteli da budu okupirani od Perfidnog Albiona.  I kad to nisu hteli – eto patite niže rase, to je poruka!

Britanci i dalje bez osećanja krivice i izvinjenja

Drugi primer je još indikativniji. Zvaničnik anglikanske crkve zatražio je 2006. od tadašnjeg premijera T. Blera da učini zvanično, formalno izvinjenje u ime Engleske zbog trgovine robovima, a povodom 200. godišnjice ukidanja ropstva u samoj Britaniji (u Britanskoj imperiji ukinuto je formalno tek 1833. godine).

I to je bio povod da bivši premijer nešto o tome kaže. I Toni Bler je   novembra 2006. godine izrazio „duboko žaljenje“ zbog britanske istorijske uloge u trgovini robovima iz Afrike.

Muški simbol ropstva

O toj ostrvskoj psihologiji nadmoći i bezgrešnosti Siniša Ljepojević, poznati pisac i novinar, znalac Britanije, kaže: „Uočava se, Bler se nije izvinio, izbegao je da se direktno izvini za te zločine. On je samo osudio britansku ulogu u trgovini robljem iz Afrike.  I označio tu trgovinu kao zločin protiv čovečnosti (humanosti). Izrazio je duboko žaljenješto se to ikada desilo.

Ljepojević  još dodaje: „Sve ovo izjavio je da bi zamaskirao svoje zločine koje je počinio od Kosova do Iraka i Avganistana, ali najvažnije je da se nije izvinio“.

I danas je odnos Britanije nekritički prema njenoj dugoj trgovini robovima u Africi.  Prodaja robova i trgovina crnačkim stanovništvom Afrike bila je stotinama godina jedan od najunosnijih poslova Britanskog carstva. Milioni Crnaca su hvatani ko zveri, okivani u lance, tranportovani brodovima u najgorim mogućim uslovima i prodavani u Americi i širom sveta kao roblje.  Pre nego što bi krenuli brodovima svi uhvaćeni muškarci, žene i deca – robovi bili bi vezani lancima, pretučeni i žigosani usijanim željezom (kao što se obeležava stoka).

Engleska se u ovu trgovinu uključila posle Portugalije, ali je postala najveća porobljivačka nacija na planeti. Ropstvo je donosilo bogatstvo i moć i u njega su bili uključeni plemstvo, političari, kler i ugledni ljudi.

Dečak rob u Zanzibaru 1890.

Ropstvo je zločin protiv čovečnosti

Treba istaći da je Opšta Deklaracija ljudskih prava, usvojena u UN 1948. striktno i eksplicitno zabranila ropstvo. Ropstvo je proglašeno i kao zločin protiv čovečnosti Francuskim zakonom iz 2001. Mnogo kasno!

Procene su različite. Jedni izvori navode se „da je od 16. do 19. stoljeća preko Atlantika prevezeno oko 12-13 miliona afričkih robova, dece žena i muškaraca  kako bi u zemljama Novog sveta i britanskim kolonijama rintali na plantažama i u rudnicima“. Drugi (ruski izvori)  pominju „da su samo Englezi  pohvatali oko 13 miliona ljudi sa zelenog kontineta i prodali ih kao robove. A broj poginulih, ubijenih i umrlih od bolesti i gladi  je pritom 3 – 4 puta veći. Tako da je ukupna količina žrtava dostizala čak 50 – 53 miliona”, tvrdi Rusija. (1)

U trgovini robljem uključile su se pored Portugalije i Britanije i druge evropske zemlje: Francuska, Španija, Belgija i Holandija. Osnovane su čak i zvanične firme za trgovinu robljem. Hvatanje i prodaja ljudi po Africi naročito se razvila nakon što su pomenute zemlje u Americi počele osnivati svoje kolonije.

Transport brodovima crnih robova, okovanih lancima

Britanci su procenili da se godišnje samo na ostrvu Zanzibaru (Tanzanija) prodavalo od 40.000 do 45.000 robova godišnje. Treba istaći da mnogi izvori pouzdano navode da je tokom transporta brodovima u nehumanim uslovima umrlo desetine miliona afričkih crnaca.

Nove baze podataka omogućavaju sada novim generacijama Britanaca da sami vide i otkriju neprijatnu informaciju – da su njihovi preci posedovali robove. I više od toga: kad je ropstvo ukinuto čak su bogati vlasnici plataža, fabrika, farmi, rudnika dobijali odšetu, ili kompezaciju od britanske vlade. Valjan dokaz da je bilo normalno imati robove u Albionu, a da je bila šteta što je ropstvo ukinuto!

Zbog dijamanata Britanci dižu koncentacione logore

Britansko se carstvo na prostoru današnje Južne Afrike sukobilo krajem 19. i početkom 20. veka s Transvalom i Oranjeom, teritorijama koje su pripadale belim doseljenicima Burima.  Buri ili Afrikaneri su potomci uglavnom holandskih doseljenika u Južnoj Africi. Oni su se doselili u osamnaestom veku, a u devetnaestom su se delom preselili u slobodnu državu Oranje i Transval (poznate kao Burske republike). Usledio je progon Bura od britanskih kolonijalista, jer su na tom terenu otkrivena bogata nalazišta dijamanata. Zbog silnog interesa za bogaćenjem Englezi nisu prezali ni od kakvih zločina i progona Bura.

Koncetracioni logor Bura u kome su umrle hiljade žena i dece

Prvi i Drugi Burski rat završili su se pobedama Britanaca i aneksijom obeju država, ali ostao je upamćen taj sukob u celom svetu po masovnoj smrti pretežno žena i dece u pretrpanim koncentracijskim logorima u kojima su Britanci držali oko 107.000 osoba. Zbog katastrofalnih uslova i nedostatka hrane, u njima je život izgubilo oko 30.000 ljudi, uglavnom civila (nije uračunato crno stanovništvo).

Bili su to koncentracini logori koji su bili uzor kako su kasnije mogli da izgledaju nemački, ruski ili američki logori. Britanci su držali u zatvoru šestinu Burske populacije, uglavnom žena i dece, gde su se širile razne bolesti.

A Bure muškarce su Englezi slali u logore na teritoriji Indije, Cejlona (Šri Lanke) i drugih britanskih kolonija. Ukupno u svim britanskim konclogorima bilo je smešteno 200.000 ljudi, što je bila polovina stanovništva burskih republika. U konclogorima Engleza  je umrlo od gladi i bolesti samo 1901, 17.000 ljudi, od kojih 14.300 dece.(2)

Ukidanjem ropstva vlasnici robova dobili odšetu

Istraživači na Univerzitetskom koledžu u Londonu napravili su listu čak 46.000 hiljada bogatih ljudi, vlasnika fabrika, plantaža, rudnika…koji su dobili kompenzaciju od države za gubitak svoje „imovine“- robova (posedovanje robova konačno je zabranjeno u Britaniji 1833. ). Vlada im je tada dodelila ukupno 20 miliona funti, što je bio ogroman novac – čak 40 odsto od ukupne godišnje potrošnje vlade u to vreme. (3)

Trgovina robljem je bila veoma važan činilac britanske ekonomije, kao i drugih država koje su trgovale robovima.

Mapa trgovine robljem, samo od 1650-1860 je 30 miliona crnaca odvedeno iz Afrike

Pedantni Holanđani izračunali su svoju direktnu dobit od trgovine i prodaje robova: iznosila je godišnje oko 700 miliona evra. Druge dobiti bile su takođe velike. (4) Tek krajem 19. veka zvanično je ukinuto ropstvo: u Britaniji 1833, SAD 1865,  i Brazilu 1888. A robova je bilo još dugo!

Tragedija u Nigeriji (Bijafra)

U Bijafri (Nigerija) dva do tri miliona crnaca ubijeno je u etničkim oružanim sukobima (građanski rat)  ili umrlo od gladi (1967-1970) potvrđuje više različitih izvora. Kao uzroci sukoba se navode etničke i religijske napetosti između pretežno muslimanskog stanovništva iz naroda Hausa na severu, te pretežno hrišćanskog i animističkog stanovništva iz naroda Igbo na jugu države. Rat je izbio posle sticanja nezavisnost od Britanije, koja je godinama okupirala ovo područje.

Prema knjizi Marka Kurtisa „Unpeople“ (London 2004.)  rat u Bijafri (Nigerija) odneo je između milion i tri miliona života. Treba objasniti da je Republika Bijafra je bila secesionistička država koja je postojala na teritoriji današnje jugoistočne Nigerije. Postojala je od 30. maja 1967. do 15. januara 1970. Bijafru je naseljavao narod  Igbo, koji je predvodio secesiju zbog ekonomskih, etničkih, kulturnih i religijskih tenzija između brojnih naroda Nigerije.

Nigerijska vlada je uvela ekonomsku blokadu područja Bijafre uz pomoć saveznika Britanaca,  a što je tokom sledećih godina dovelo do masovne gladi u Biafri. Otpor je slomljen posle dve godine i što u borbama, što od gladi umrli su milioni ljudi, najviše je bilo civilnih žrtava, žena i dece. Treba napomenuti da i danas na ovom području traju sukobi sa zverskim ubistvima gde „Boko Haram” vodi surovi rat širom severoistoka Nigerije.

Uništenje Zulu plemena

U toku 1870-ih, Britanska vojska se na jugu Afrike sukobljavala sa Zulu narodom, jednim od brojčano najvećih plemena  u celoj Africi.  U surovim borbama Zulu ratnici su bili uspešniji na početku, a kasnije su u borbama masovno stradali. Mnogi svedoci kažu da su Britanci izvšili masakr u bitci kod Rorks Drifta. Milosti britanskih crvenih mundira nije bilo, većina su odlikovani! Uglavnom, posle toga Zlu pleme više nije predstavljalo opasnost za interese Britanije na jugu Afrike.

 Masakr ratnika Zulua kod Rorkovog prelaza 1879

I u Rodeziji, današnjem Zimbabveu, Britanci su godinama otimali zemlju starosedeocima i domorocima i pljačkali rudnike dijamanata. Nasilje i ratni zločini događali su se na svakom koraku.

Mau Mau“ ustanak i uništenje Kikujua plemena

U Britanskoj koloniji Keniji izbio je 1952. godine ustanak plemena Kikujua pod nazivom  „Mau Mau“. S jedne strane bili su lokalni pobunjenici (među njima i Britanci koji su živjeli u Keniji), a s druge strane britanska vojska. Pobjedu su odneli Britanci, pritom pobivši  oko 100.000 ljudi. Hiljade starijih Kenijaca, koji tvrde da su ih britanske kolonijalne sile zlostavljale, silovale i mučile. Oni su pokrenuli  tužbu protiv britanske vlade tražeći odštetu od 200 miliona funti. (5)

Logori  su nazivani “britanskim gulazima” ili koncentracionim logorima, gde su, kako navode Kikujui, sistematski mučeni i seksualno zlostavljani. Britanska vlast je odvela još 1,5 milion Kikujua, skoro celu populaciju u koncentracione logore, gde ih je čekala smrt.

Nad članovima plemena Kikuja (pod stražom) izvršen je genocid

Stalna Segregacija – razdvajanje stanovništva Afrike vršilo se od strane Britanaca na osnovu rasnih, etničkih, nacionalnih, verskih i polnih kriterijuma. Britanska segregacija je bila masovna i trajala je 30 puta duže od Hitlerove.

Glavni problem  Afrike je i dalje užasna glad koja odnosi svake godine desetine hiljada života.  Treba konstatovati da su glad i smrt   direktna posledica onog što su na ovom kontinentu stotinama godina činili Britanci i drugi okupatori iz Evrope i Amerike.

Potomci crnaca robova, njihovi sinovi i unuci se sada „rađaju slobodni“, ali  većina živi skoro identično kao i njihovi roditelji, dedovi  i pradedovi –  žive neslobodni i gladni! Afrikom vlada ubistvena beda i mnoge bolesti. Istorija prisustva zemalja Zapada u Africi obeležena je zločinima – od trgovine robljem i serije kolonijalnih genocida do neokolonijalne dominacije, pljačke i silovanja.

Robovi su obeležavani ovakvim pločicama

Slike tragedije, bespomoćne dece koja umiru od gladi, postale su glavna slika Afrike. Neverovatno je tužna sudbina celog jednog kontineta, većine stanovništva koje i danas umire od gladi i bolesti kao i pre više vekova. Sve to je posledica konstantne i dugotrajne pljačke i nezajažljivog sticanja profita britanskih i drugih kapitalista.

Pljačka Afrike ne prestaje stotinama godina. Velika bogatstva iz egipatskih piramida, umetnička dela do zlata, dijamanata, slonove kosti i nafte Britanci su otimali bez plaćanja. I nikada niko nije kažnjen za varvarske zločine, niti su ukradena blaga vraćena. Dokle?

(Sledeći tekst: Genocid, etnička čišćenja, ratni zločini i masakri Velike Britanije u Americi i Kanadi)

 

……………………..

  1. http://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-genocidu-ovo-su-vasi-rezultati/
  2. https://www.vaseljenska.com/vesti/udar-tajfuna-zaharove-u-britaniji-vi-ste-svetski-rekorderi-u-genocidu-ovo-su-vasi-rezultati/
  3. https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=02&dd=27&nav_id=690690
  4. http://www.nspm.rs/savremeni-svet/trgovina-robljem-holandiji-donela-vecu-dobit-nego-sto-se-mislilo.html?alphabet=l
  5. http://www.dw.com/hr/ne%C4%8Duveni-britanski-zlo%C4%8Dini-iz-kolonijalnog-doba/a-1609971

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments