Politika, Srbija

Tadiću i DS treba nova vlada da izbegnu ceh za staru i 6. maj

KOME JE I ZAŠTO – U BEOGRADU I VAN SRBIJE – POTREBNO BRZO FORMIRANJE VLADE?
  • Umesto da se razgovora o manjem sastavu vlade na osnovu stvarnih potreba i finasijskih mogućnosti zemlje, o davanju resora ljudima koji uživaju poverenje građana i imaju kredibilitet – na delu je juriš, kao u toku rata, da se zauzmu prestižni, što bolji položaji
  • Lobisti iz DS su tvorci ove kampanje brzog formiranja vlade Srbije. Oni su kreatori ideje da se Nikolić omete da mandat prvo ponudi pobedničkoj stranci (SNS) na parlamentarnim izborima. I upregnuli su sve snage da u javnosti Srbije, a i preko svojih lobista u zemlji i u EU, stvore tenzije i pritisak da se mandat za sastav vlade odmah ponudi DS
  • Tvorci panike i haosa, nervoze i podizanja neizvesnosti iz DS imaju za cilj da što pre dođu na vlast, iako su kao partija doživeli težak poraz na izborima i nemaju više poverenje građana. I da se, naravno,  što pre zaborave sumnje u regularnost izbora
  • Desi li se da se vlada formira na brzinu – od onih koji su Srbiju doveli do gubljenja suvereniteta i privrednog kolapsa, sa Tadićem koji nema operativnih sposobnosti da vodi novu Vladu – eto Srbiji nove trajne nestabilnosti
  • Biće još jednom izigrana narodna volja iskazana na izborima, a građani nemaju čemu dobrom da se nadaju. A borba protiv kriminala, posebno korupcije u vrhovima vladajućih partija ostaće mrtvo slovo na papiru

Piše: David Štrbac

U PROTEKLIH sedam dana od završetka predsedničkih izbora u Srbiji, svakog dana u javnost je – čak po nekoliko puta -lansirana „mudra” izjava kako je Srbiji neophodno da što pre, brzo dobije novu vladu.

Takvu izjavu dala je prvo Meri Vorlik, američka ambasadorka, čak su u saopštenju ambasade istakli „da je to interes i Amerike”!?! Koji bi interes Amerike bio da Srbija dobije što pre vladu? Na to pitanje ona nije dala odgovor! A preko saopštenja se Srbima sugeriše: Amerika brine mnogo o Srbiji, dobronamerna je prema Srbiji – pa joj se samo zato žuri…

Sa istom porukom u Srbiju je doputovao i Miroslav Lajčak, izaslanik EU, donoseći, uz tu poruku, nove ultimatume Srbiji na njenom putu ka EU. O tim ultimatumima javnost još nije zvanično obaveštena. Međutim, i on je ukazao na značaj brzog formiranja nove vlade Srbije. Tobože i on i EU bolje od Srbije i Srba znaju i osećaju u koliko je teškoj ekonomskoj situaciji Srbija, pa brine da se ona ne pogorša!

  Ambasadorka Meri Vorlik se meša u ono što joj nije posao

Potom se javila i Nada Kolundžija, dosadašnja i verovatno buduća poslanica DS sa premudrom izjavom „da vladu treba formirati što pre!” Zašto na brzinu, u ovako teškoj situaciji treba formirati novu vladu, ni ona se ne izjašnjava.

I guverner Narodne banke upregnut u lobiranje

        Zatim su lideri SPS, LDP i URS zauzeli zajednički stav i u formi ultimatuma ga dramatično saopštili: „DS ima 24 sata da odluči i saopšti ko je njen predlog za mandatara nove vlade, ili će se ove tri stranke udružiti u politički blok i od demokrata zatražiti da im prepuste mesto premijera!“. U saopštenju ističu „poslednji je momenat!“ Sic!

U vrlo teškim okolnostima kada bi bilo politički odgovorno da se svaka važna odluka donosi pažljivo, bez žurbe, u argumentovanoj raspravi  – lideri partija žure kao da im je „smrt pred vratima“! Zašto to čine, da li zbog ogromne brige za dobro građana Srbije? Ili iz svojih sebičnih interesa da što pre dođu do vlasti, fotelja, uticajnih položaja…

U jurnjavu za hitrim formiranjem nove vlade Srbije uključio se i Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije. On je tražio hitan sastanak sa novim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. Tako je – na inicijativu guvernera NBS Šoškića – 24. maja organizovan susret prvog čoveka centralne banke i Nikolića. Šoškić je upoznao Nikolića s kretanjima u monetarnoj politici, ali je i upozorio „da bi odlaganje formiranja vlade dovelo do daljeg pada domaće valute i intenziviranja rasta cena.“

Tako je izvršen dodatni pritisak na budućeg predsednika Srbije Nikolića da požuri, da ne vodi preko potrebne konsultacije, nego da mandat za sastav vlade Srbije da prvom ko mu dojuri i kaže: „Imam većinu!“

Sve ove poruke izgleda da su snažno uticale na novoizabranog i neiskusnog predsednika Srbije pa je on svoj prvi intervjuu dat RTS počeo rečima: „Vreme je da oni koji su najavili da imaju većinu to i saopšte i ponude rešenje. Treba nam reformska vlada što pre, jer imamo tešku ekonomsku situaciju koju moramo što pre da rešavamo. Ne znam ko će da formira vladu, čini mi se da će to da urade demokrate, SPS i stranke bivše koalicije, ali ih molim da o tome odluče što pre pošto bih želeo da što pre poverim mandat za sastavljanje vlade.“

Blada Srbije

Tako je Nikolić, pod pritiscima sa svih strana, odustao od prirodnog i logičnog redosleda koji se primenjuje u praksi u svim parlamentarnim demokratijama (pa i u zemljama EU):  da se mandat za sastav vlade Srbije prvo ponudi stranci koja je pobedila na parlamentarnim izborima. Uostalom, i Nikolić je bio najavio da će tako postupiti, da će mandat dati najjačoj stranci,u ovom slučaju SNS..

Tako je šestodnevni tornado lobista iz inostranstva, ambasadora EU i SAD, uz podršku domaćih navijača-analitičara, stvorio atmosferu da će Srbija sigurno propasti ako se nova vlada ne formira „preko noći“. Normalno, to nije tačno, to je još jedna obmana građana Srbije. Uz to, takvo formiranje vlade za Srbiju bi bilo pogubno i štetno.

SPS kalkuliše da ne ostane van vlasti

        Umesto da se narednih nedelja vode ozbiljni razogovori o programu nove vlade, o najvažnijim merama koje treba preduzeti, potom o izboru ličnosti koje su sposobne da takav program i mere sprovedu – u punom jeku su hajka i suluda kampanja da se vlada što pre oformi. Umesto da se razgovora o manjem sastavu vlade na osnovu stvarnih potreba i finasijskih mogućnosti zemlje, o davanju resora ljudima koji uživaju poverenje građana i imaju kredibilitet – na delu je juriš, kao u toku rata, da se zauzmu prestižni, što bolji položaji.

Umesto da se pažljivo odredi nova politika Srbije prema Kosovu, prema EU, prema NATO, da utvrde mere u borbi protiv ekonomske krize, nezaposlenosti, pada standarda i da partije koje žele da budu u vladi Srbije iznesu javno svoje predloge, pa da se na osnovu toga usvoji program nove vlade – jurca se suludo, kao u formuli 1, na ministarska, ambasadorska, direktorska i druga mesta i funkcije.

Ova samoubistvena akcija po Srbiju ima podršku i SPS i njenog lidera Ivice Dačića, koji je jedan od inicijatora „brze vlade“. Možda se plaši da u ozbiljnim razgovorima i dužim pregovorima on i njegov SPS ne dođu u poziciju da ostanu van vlasti. Taj interes tera ga da svakodnevno daje po pet izjava medijima o „praznom hodu“, jer eto, po njegovom mišljenju, DS kasni u izjašnjavanju.

Panika i nervoza šire se svuda, a evro klizi naniže bez izgleda da se kurs dinara popravi. Taj argument koristi Nenad Čanak, pa i on apeluje: „Ajmo ljudi“…

Miroslav Lajčak

Iz svega bi se moglo zaključiti da su svi ključni unutrašnji i domaći faktori za brzo formiranje vlade Srbije, sem DS, jer se oni navodno kolebaju, dvoume, odugovlače, ne saopštavaju ime mandatara. Imaju gotov i vruć ručak na stolu, dogovorili su koaliciju sa SPS, imaju većinu, a neće u Vladu?!? Da li je tako kako izgleda na prvi pogled?

Normalno: nije tako! Upravo je obrnuto! Lobisti iz DS su tvorci ove kampanje brzog formiranja vlade Srbije. Oni su kreatori ideje da se Nikolić omete da mandat prvo ponudi pobedničkoj stranci (SNS) na parlamentarnim izborima. I upregnuli su sve snage da u javnosti Srbije, a i preko svojih lobista u zemlji i u EU, stvore tenzije i pritisak da se mandat za sastav vlade odmah ponudi DS! Tvorci panike i haosa, nervoze i podizanja neizvesnosti iz DS imaju za cilj da što pre dođu na vlast, iako su kao partija doživeli težak poraz na izborima i nemaju više poverenje građana. I da se, naravno,  što pre zaborave sumnje u regularnost izbora.

Glavni problem DS je što im građani više ne veruju

        I predsednik DS je izgubio izbore i vidno potresen ne zna šta će da radi. Javno je saopštio „da sigurno neće biti novi premijer“. Učinio je to u izbornoj noći, besan i potresen što je izbore izgubio. Sada treba da promeni odluku, da je saopšti toj istoj javnosti i prihvati da bude mandatar, kandidat za premijera, jer je u suprotnom praktično politički mrtav.

Tako američki nedeljnik „Ekonomist“ piše da bi Tadić, koji je posle poraza na izborima odbacio ideju da bude novi premijer, „mogao sada i da drugačije razmišlja – da bi, ako to ne prihvati, njegova politička karijera mogla biti završena“.

Sada poraženi Tadić, guran od svoje kabinetske i partijske kamarile, a ne od Zapada, kako neki pokušavaju da podvale javnosti, treba da izađe i kaže: „Puj pike ne važi, prihvatio sam da budem kandidat za premijera!“

Da li će sebi u tom času neodoljivo ličiti na T. Nikolića kojeg je u toku kampanje upravo optuživao da je juče govorio jedno, a danas drugo?

No, bez obzira na taj delom lični problem bišeg predsednika Srbije, glavno pitanje je da li ljudi koji su neuspešno vodili dosadašnju vladu Srbije i zemlju imaju bilo kakvo, pa i moralno pravo da se ponovo kandiduju na visoke državne funkcije u situaciji kada je Srbiji neophodna radikalna promena politike i uvođenje novih mera i programa koje dosadašnji vlastodržci nisu bili spremni ni sposobni da primene. Njihov glavni problem je što im građani više ne veruju!

Po standardima koji bi trebalo da važe u politici, a to je – da bude realna, da teži realnim, ostvarljivim ciljevima, sastavljanje vlade Srbije na brzinu i od dosadašnjih kadrova DS i SPS, koji su je neuspešno vodili u protekle četiri godine, niko od njih ne bi trebalo da dobije šansu da opet vlada Srbijom.

Loši rezultati u radu vlade nikom se još u Srbiji nisu obili o glavu

        Kako stvari sada stoje, upravo je na delu realizacija ovog scenarija, pogubnog po Srbiju i njene građane. Desi li se da se vlada formira na brzinu – od onih koji su Srbiju doveli do gubljenja suvereniteta i privrednog kolapsa, sa Tadićem koji nema operativnih sposobnosti da vodi novu Vladu – eto Srbiji nove trajne nestabilnosti.

Biće još jednom izigrana narodna volja iskazana na izborima, a građani nemaju čemu dobrom da se nadaju. A borba protiv kriminala, posebno korupcije u vrhovima vladajućih partija ostaće mrtvo slovo na papiru.

Utoliko je odgovornost novoizabranog predsednika Srbije veća. Hoće li Nikolić imati snage da se odupre pritiscima i da insistira na mirnom formiranju stabilne, kadrovski obnovljene vlade sa programom i merama koje će pokazati diskontinuitet sa dosadašnjim načinom vladavine koju je oličavao poraženi DS?

Iskaže li takvu volju – pokazaće da vodi računa o interesima građana.

Postoji i teza da niko od lidera partija (ili većina) ne želi zbog teške ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi da preuzme premijersko mesto i odgovornost, pa svi gledaju da premijersku funkciju ponude, „uvale“ drugom. Ova teza bi mogla biti tačna, jer bi pokazivala da lideri partija imaju svest o ekonomskom ambisu pred kojim je Srbija. Ali, ta teza ne stoji, jer je kod svih lidera želja za vlašću tolika da zaslepljuje sve argumente, a i posledice loših rezultata u radu vlade nikom se još u Srbiji nisu obile o glavu, pa to nije valjan razlog.

Na kraju, ostaje da Nikolić brzo – uistinu hitno, za razliku od lažne teze da je vladu potrebno hitno formirati – uradi drugi posao.

Na taj posao Nikolića ne tera niko, čak ga svi prećutkuju, a on bi trebalo da realizuje dato obećanje da će, ako bude izabran za predsednika, nadležna komisija proveriti da li je na izborima 6. maja bilo krađe.

To je ključno i zato što je preduslov da nova vlada i parlament vladaju „čista obraza“.

 

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments