Gost Autor, Društvo, Politika, Slobode, Srbija

Sudije moraju razumeti da su oni odgovorni društvu, a ne društvo njima

 ZAŠTO ZAŠTITNIK GRAĐANA TREBA DA KONTROLIŠE I SUDSTVO

  • Sudija je dužan da svakome ko to traži obrazlaže svoje shvatanje prava. On je dužan da to obrazlaže i javnosti, jer on radi za društvo, a ne za sebe, i nije vlastan da primenuje samovolju i nekompetentno i pogrešno razumevanje zakona.

 

  • Akutelni Ustav Srbije predviđa da sudija nikome nije dužan da obrazlaže svoje shvatanje zakona! Ovo je član koji sudijama daje pravo na bezakonje, ukoliko viši sud to bezakonje ne sankcioniše drugostepenim odlukama.

 

  • Mora postojati pritisak na sud, kao što postoji i pritisak na hirurge, i pritisak na naučnike, i pritisak na sve ostale aktere u društvenom životu: pritisak visokih standarda i pritisak nadzora javnosti.

 

  • Nerazumljivo je da sudije sebe smatraju izuzetim iz očekivanja da poštuju zakonom propisane rokove

Piše: prof. dr Aleksandar Fatić*

Srbija je zemlja niskih standarda. U obrazovanju, u javnim službama, pa čak i u međuljudskim odnosima. Ova prosta činjenica objašnjava većinu problema sa kojima se prosečan građanin ove zemlje suočava u svakodnevnom životu. Visoki standardi su preduslov za uspeh u bilo kojoj oblasti delovanja, od najintimnijih odnosa do politike i institucionalnog života. Oni podrazumevaju visoka očekivanja od drugih.

Visoka očekivanja podrazumevaju da se ne toleriše nerad, nepoštovanje rokova, izgovori raznih vrsta i opšta nekompetentnost. To podrazumeva da se ne toleriše, recimo, činjenica da Vlada Srbije preko Ministarstva pravde svake godine u budžetu planira ogromna sredstva za plaćanje poravnanja sa građanima koji tuže državu zbog narušavanja prava na suđenje u razumnom roku. Potpuno je nenormalno da se takva stavka planira u budžetu, dok se istovremeno donose ustavne izmene kojima se daju dodatna prava sudijama i sudovima koji ne poštuju zakon i zakonom propisane rokove, sa obrazloženjem “da imaju mnogo posla”.

Umesto da sprovode pravdu sudije sprovode bezakonje

Zamislite situaciju da neki hirurg pušta da ljudi umiru zato što ima “mnogo pacijenata” pa “odlaže” operacije, kao što sudovi rutinski odlažu ročišta. “Odlaganje” je manir nerada koji se toliko ukorenio da čak i država koja bi trebalo da vodi računa o efikasnosti rada pravosuđa na tu neefikasnost računa kao na normalno stanje. Onog trenutka kada hitnost predviđena zakonom više nije hitnost u praksi, i kada zakonom predviđeni rokovi više nisu rokovi u praksi, postoji bezakonje. Kada to bezakonje sprovode sudije, onda te sudije treba dodatno kontrolisati i menjati, a ne davati im dodatnu nezavisnost.

Boginji pravde Dike vezane su , sem očiju, i ruke u deobi pravde u Srbiji

Akutelni Ustav Srbije predviđa da sudija nikome nije dužan da obrazlaže svoje shvatanje zakona! Ovo je član koji sudijama daje pravo na bezakonje, ukoliko viši sud to bezakonje ne sankcioniše drugostepenim odlukama.

Sudija je dužan da svakome ko to traži obrazlaže svoje shvatanje prava. On je dužan da to obrazlaže i javnosti, jer on radi za društvo, a ne za sebe, i nije vlastan da primenuje samovolju i nekompetentno i pogrešno razumevanje zakona.

Slično tome, koncept “slobodnog sudijskog uverenja” je uslovan i ograničen zakonom. To nije slobodno lično uverenje, kako to sudije uglavnom shvataju. Stranke i društvo ne bi trebalo da zanima šta sudija lično misli o nekoj stvari. To je privatna stvar sudije. Slobodno sudijsko uverenje je samo neometano pravno rasuđivanje u okvirima zakona, za koje je sudija i te kako dužan da daje obrazloženja i odgovara. Ono je “slobodno” samo u smislu da nije diktirano od nekog drugog, ali nije “slobodno” u smislu da sudija može da radi šta hoće. A upravo ovo drugo se dešava u sudskoj praksi.

Spolja gladac, unutra jadac: Zgrada suda u Zrenjaninu

Slično je i razumevanje da “sudije treba da biraju sudije”. U sistemu u kome se ne poštuje zakon, zakonom propisani rokovi i u kome se masovno krše ljudska prava, nemoguće je da sudije same biraju sudije.

Potrebno je da postoji društveni nadzor nad radom sudova. U tom smislu, prirodno bi bilo izmeniti Zakon o zaštitniku građana, tako da, kao u mnogim zemljama, Zaštitnik građana ima nadležnost da kontroliše rad sudova i tužilaštava.

Srbija nije Engleska, niti SAD, u kojoj sudovi imaju tradiciju, zasnovani su na visokim obrazovnim i profesionalnim uzusima, i predstavljaju neku vrstu “kule od slonovače” znanja i integriteta. U Srbiji, sudije moraju razumeti da postoji društvena odgovornost, da su oni odgovorni društvu, a ne društvo njima, i da nema tolerancije za izgovore.

Zašto je neophodan i potreban pritisak na sud

U jednom uređenom sistemu, nezamislivo je da, recimo, postoji “društvo sudija” kao lobistička grupa za “interese sudija”. Kakvi interesi sudija? Koji interesi? Sudije su nosioci pravosudnih funkcija koji treba da sprovode pravdu kao jednu od najviših društvenih vrednosti, a ne nosioci nekih partikularnih interesa koje će da brane tako što gostuju po emisijama i daju izjave kako im je teško jer imaju puno predmeta. To je nedostojno i nedostojanstveno u isto vreme. Jedan hirurg to nikada ne bi sebi dozvolio, kao ni jedan naučnik, a i jedni i drugi imaju i više standarde, i više posla od prosečnog sudije.

Uzalud nove i moderne sudnice u Srbiji, pravde niotkuda, sudnica u Palati pravde u Beogradu

Ako u jednom zdravstvenom sistemu, jedan neurohirurg u Srbiji može da otvara ljudima lobanju kao deo svog svakodnevnog posla, ako može da se nabavi Gama nož i da se spasavaju životi, da se ne izlazi iz operacione sale satima, da se imaju po tri operacije dnevno, neće biti da sudije ne mogu da poštuju elementarne zakonske odredbe o pravovremenosti i ispravnosti postupanja.

Ako naučnici u ovoj zemlji, uprkos svim budžetskim i drugim ograničenjima, nedostatku laboratorija i ogromnom vremenu (najveći deo svog života) koji provode u obrazovanju, koje traje po 15 godina studija raznih vrsta, zbog čega mnogi ne mogu ni da imaju porodice, uspevaju da održe Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi učestvujući sa radovima u najprestižnijim publikacijama (za svaki takav rad potrebno je mnogo više sati i angažovanja nego za bilo kakav uporediv posao nekog sudije, čak i na najvišem sudijskom nivou), nerazumljivo je da sudije sebe smatraju izuzetim iz očekivanja da poštuju zakonom propisane rokove i “posebnim”.

Slična je situacija sa pogrešnim razumevanjem pojma “pritisak na sud”. Nije pritisak na sud svaki pritisak koji neki sudija oseća od stranaka ili od drugih okolnosti, javnosti itd.

Pritisak se podrazumeva, pritisak zakona, pritisak rokova, pritisak potrebe za visokim standardima u radu, pritisak zahteva da se poštuju tuđa prava i interesi.

Temida-Temis, grčka boginja reda i zakona, majka boginje pravde Dike

Zašto Srbija nije pravna država

Zakon zabranjuje pritisak na sud u smislu pretnji da će sudija trpeti ako ne postupi na ovaj ili na onaj način, dakle pritisak koji se graniči sa kriminalnim, ali shvatanje po kome svako ukazivanje na nezakonitosti i na potrebu da sud postupa ispravno predstavlja pritisak govori o dubokoj raspuštenosti sudova i sudija. Ovu raspuštenost društvo mora dovesti u red, jer upravo zbog nje Srbija nije pravna država.

Grčka boginja pravde Dika pobeđuje boginju nepravde Adikiju; Srbija ovo treba da dočeka

Mora postojati pritisak na sud, kao što postoji i pritisak na hirurge, i pritisak na naučnike, i pritisak na sve ostale aktere u društvenom životu: pritisak visokih standarda i pritisak nadzora javnosti. U slučaju sudova, taj pritisak treba već jednom javno definisati kroz nadzor Zaštitnika građana.

Format Zaštitnika građana je posebno dobar zato što ono omogućava da u nadzoru sudova učestvuju i ugledni pravnici, penzionisane sudije, ljudi koji su izašli iz pravosuđa i postali advokati, dakle svi oni koji poznaju pravosudni sistem i koji, uz samo uže jezgro stručnog kadra Zaštitnika građana, mogu vršiti legitiman “pritisak na sud” bez koga nikada nećemo zatvoriti Poglavlje 23 u pridruživanju EU.

*  Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Orfelin
Orfelin
1 godina ranije

STARI Grci su nadahnuto tumačili, da je svuda gde se bezobzirno gazi Temida, tojest Pravda, uvek prisutna Nemeza* koja u pratnji Stida sprovodi Osvetu, večno načelo pravičnosti. Hesiod zgroženo kazuje da će onoga dana kada se ljudi sasvim iskvare, Temida i Nemeza napustiti zemlju i vratiti se na Olimp. A kada je reč o Srbima – po svemu sudeći – one su odavno otišle. Štaviše, retko ko zna i pamti da su kod nas ikada boravile. [,] — * O Nemezi, kćeri Noći, vidi Dragoslav Srejović i Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović “Rečnik grčke i rimske mitologije”, 3. izd. Beograd, Srpska književna zadruga,… Učitaj još »