Svet (planeta), Slobode

Sudbina Asanža uzdigla Ekvador, a unizila SAD, Britaniju, Švedsku i njegovu rodnu Australiju

ZAPADNA INKVIZICIJA MU OD 2012.  NE DOZVOLJAVA DA NOS PROMOLI IZ AMBASADE EKVADORA U LONDONU

 

  • U svojoj novoj knjizi „Promene, laži i strah“ poznati analitičar Siniša LJEPOJEVIĆ ističe da „slučaj Asanž simbolizuje koliko je na Zapadu, posebno u tradicionalno pravnoj Velikoj Britaniji srušen pravni sistem – ne postoji nikakav zakon ako Amerika želi drugačije!“
  • Australija nastavlja da se bruka iako je njen ministar spoljnih poslova Kevin RAD, na samom početku afere, istakao: „Asanž nije lično odgovoran za neovlašćeno objavljivanje 250.000 dokumenata američke diplomatske prepiske. Amerikanci su odgovorni za to“
  • „Reporteri bez granica”: „Ovo je prvi slučaj da društvo pokušava da cenzuriše stranicu („Vikiliks“) koja je privržena principima transparentnosti. Šokirani smo da zemlje poput Francuske i Amerike svojom politikom i slobodom izražavanja sve više podsećaju na Kinu“
  • Ejdan VAJT, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara u Briselu izneo odavno sumnju da će proces protiv Asanža biti fer jer „u SAD ima ljudi koji pozivaju na njegovo hapšenje, ili čak egzekuciju“
  • Radna grupa za arbitrarni pritvor Saveta UN za ljudska prava (Human Rights Council Working Group on Arbitrary Detention): Asanž je proizvoljno pritvoren i stoga ne samo da treba da bude oslobođen, već ima i pravo na odštetu

 

Piše: Jovo VUKELIĆ

DŽULIJAN Asanž, državljanin Australije, osnivač (malo je reći) uticajnog veb-sajta „Vikiliks“, koji ima 47 godina (rođen 31. jula 1971.) već šest godina (od 19. juna 2012.) boravi silom prilika u ambasadi Ekvadora u Londonu, otkako je dobio politički azil te zemlje. A iz nje ne sme ni nos da promoli, ni korak da iskorači, jer bi ga danonoćni britanski specijalni policijski čuvari, tačnije hajkači odmah uhapsili i deportovali u SAD!

Australijanac je uistinu u zatvoru, ako se zatvorom smatra mesto koje zatvorenik ne sme da napusti, pa bila to i zgrada ambasade.

Zašto, upitaće manje obavešteni, on već godinama boravi u nehumanim uslovima kao u zatvoru? Da li je osuđen ili optužen i od koga i kada za neko teško krivično delo pa izbegava ruku pravde?

Šta je to toliko mnogo (silno) zgrešio Asanž da ga čak od 2010. godine, znači punih osam godina progoni, hapsi, saslušava najmoćnija država sveta SAD, uz pomoć V. Britanije i drugih zemalja (Švedska) i za njim raspisuju poternice Interpola?

Šta je uradila njegova matična država Australija da zaštiti svog državljanina? Kako mu je pomogla i pomaže?

Da li je Asanž, koji se proslavio javnim prezentovanjem, distribucijom i objavljivanjem oko 500.000 dokumenata američke diplomatske prepiske uradio to neovlašćeno, ili su za to odgovorna druga lica.

Naime, ogromna svetska afera je buknula kada je sajt „Vikiliks“ 2010. počeo da danima (dan za danom) objavljuje poverljivu diplomatsku prepisku SAD sa svojim diplomatskim predstavništvima.

Zašto je izbila afera? U čemu je njegov „zločin“?

Zato što je ceo svet mogao prvi put da sazna, pročita, da vidi „crno na belo“ ono o čemu se poluglasno govorkalo: da diplomate i političari iz SAD upravljaju politikom drugih država.

Asanžov „pravi zločin“ jeste taj što je pokrenuo talas kazivanja istine u eri laži, cinizma i rata.

Pokazao je da se SAD, Pentagon i NATO mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja, da novcem, tačnije korupcijom čak i najviših političara i državnika obezbeđuju interese američkih kompanija i kapitala, a lažima i ucenama, ne birajući sredstva, da utiču na obaranje režima i pobune i tako obezbeđuju političke, vojne i ekonomske interese SAD i NATO u celom svetu. I da čak iniciraju i izazivaju i ratove i oružane sukobe, kao u Iraku i Avganistanu.

Ne postoji nikakav zakon ako Amerika želi drugačije

        Tako je Džulijan Asanž zatvorenik, on robija u najboljim godinama bez ikakve zvanične optužbe, a kamoli sudske presude!

Kako je moguća ovakva nepravda prema jednom čoveku u savremenom svetu? Kako je moguća ovakva tortura i uzurpacija svih elementarnih ljudskih prava i to još u Velikoj Britaniji koja se još uvek hvališe, premda neubedljivo, nekavim demokratskim slobodama i ljudskim pravima?

U svojoj novoj knjizi „Promene, laži i strah“ poznati analitičar Siniša Ljepojević ističe da „slučaj Asanž simbolizuje koliko je na Zapadu, posebno u tradicionalno pravnoj Velikoj Britaniji srušen pravni sistem – ne postoji nikakav zakon ako Amerika želi drugačije!“

Ljepojević navodi da je još od 2008. američki Pentagon doneo tajni dokument sa detaljnim planom kako diskreditovati veb sajt „Vikiliks“ i Asanža lično sa ciljem uništenja poverenja javnosti u „Vikiliks“ koji je razotrkio sramne dokaze o tome šta sve nečasno čine Amerika i Zapad (Britanija; Nemačka,Kanada, Francuska…)

Tako je već punu deceniju Asanž izložen stalnim pretnjama, krivičnim istragama i javnim demonizujućim kampanjama. Čudo je da se ovaj čovek, inače jakog karaktera i čelične volje, do sada nije razboleo od jakih stresova, brutalnih napada, laži i izmišljotina koje se komntinuirano iznose o njemu.

Umesto da prljava kampanja Pentagona i američke administracije rezultira nepoverenjem u diplomatska dokumenta koje je Asanž objavljivao preko „Vikiliksa“ u svetu se desio obratan fenomen: kad neko želi nešto da čvrsto i jasno dokumentuje ili potvrdi – on se obično poziva baš na stavove, događaje i dokumente koje je objavio „Vikiliks“!

Tako su Asanž i njegov „Vikiliks“ postali nesporni autoritet, oličenje snage, valjanosti i čvrstine istorijskog dokumenta prve klase!

Kako su o najmračnijim poslovima koje je američka diplomatija vodila, a na osnovu saznanja iz „Vikiliksa“ napisane stotine izvanrednih tekstova poslednjih godina u najeminentnijim publikacijama, časopisima i novinama od strane pravih autoriteta i poznavalaca međunarodnog prava i diplomatije – bilo bi suvišno da se bavimo tim pitanjima.

Osuđujuće ocene o nedemokratskom, necivilizovanom i nasilnom načinu uređenja sveta i vođenja politike tim povodom su izrečene.

Ali, manje pažnje je posvećeno užasno teškom i nepravednom položaju Asanža, koji traje već godinama i koji je sve teži i bezizlazniji zahvaljujući najviše britanskom pravnom nasilju i bezobzirnom gaženju svih Asanžovih elementarnih ljudskih prava.

Niko se nije nadao da će ovoliko godina trajati Asanžov ponižavajući položaj koji V. Britanija uporno i neumorno održava na zahtev Amerike, a bez ikakvih pravnih osnova i zakonskih propisa. Tako najbolje godine ovog hrabrog čoveka protiču pod teškim pritiscima u jednoj prostoriji ambasade Ekvadora, hrabre južnoameričke zemlje.

A pomoći od svoje otadžbine Australije – nije imao i nema ni danas!

Australija odbacila Asanža i stala na stranu SAD

Kevin Rad

Na samom početku afere Kevin Rad, ministar spoljnih poslova Australije, je istakao:

„Asanž nije lično odgovoran za neovlašćeno objavljivanje 250.000 dokumenata američke diplomatske prepiske. Amerikanci su odgovorni za to. Ljudi koji su prvobitno došli u posed dokumenata, ne Asanž, pravno su odgovorni za objavljivanje dokumenata, a curenje informacija dovodi u pitanje američku bezbednost. Moja zemlja će pomoći Asanžu koji je već kontaktirao diplomate Australije u Londonu i zatražio konzularnu pomoć“.

Tada, 2010. je slučaj Asanž još delio svet, a šef diplomatije Australije i njegova izjava (rano je zakukurikao) su brzo zaboravljeni. Asanžu Australija ništa nije pomogla ni tada ni kasnije.

Ambasador Kevin Rad zaboravio da štiti prava svog državljanina

Njegova Australija ga je odbacila i stala na stranu Amerike!??

Kako navodi analitičar Ljepojević, „generalni konzul te zemlje u Londonu Ken Pasko priznaje da on ne zna ništa o Asanžu, koji je u zatočeništvu, osim onog što piše u novinama?!“

Australija je čak pretila da će mu oduzetii pasoš, a zašto – to možda zna samo tasmanijski đavo.

Ima li veće nebrige jedne zemlje o njenom državljaninu?

Javnost treba podsetiti da su Amerikanci 2010. godine pokušali da Asanžu podmetnu optužbu za silovanje dve žene u Švedskoj i da su u taj bezobzirni pokušaj upetljali sudstvo Švedske, a u nečasnom poslu istakla se švedska tužiteljka Marijane Ni (Marianne Ny).

Švedska tužiteljka Marijane Ni se obrukala

Ona je čak sedam godina „istraživala“ i vodila ovaj slučaj da bi tek u maju prošle 2017. godine odustala. Nikad nije navela nijedan validan dokaz za tvrdnje protiv Asanža. Sedam godina su ga kompromitovali i klevetali. Sramno!

Tako je Švedska, nekad zemlja „liberalnog prosvetiteljstva i simbol demokratičnosti“ u doba Ulofa Palmea (osamdesetih godina) još jednom pokazala da je potpuno u rukama SAD i da slepo izvršava sve naloge CIA i NATO pakta, kidnapujući građane, mučeći nezakonito ljude u svojim zatvorima!

Jasno je da bi i Asanž bio isporučen SAD iako bez ikakvog pravnog osnova, samo da ga je Švedska mogla ugrabiti.

Britanski zarobljenik: u zatvoru bez presude

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, zarobljen u ekvadorskoj ambasadi u pismu australijskom listu „Ostrelijen” poručuje:

„Moj veb-sajt zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje, jer objavljuje činjenice za dobro javnosti. Nema ničeg goreg nego kad vlade lažu svojim narodima o ratovima, tražeći od građana da za te laži polože svoje živote i novac. Ako je rat opravdan, recite istinu i neka narod odluči hoće li ga podržati. Moja uverenja nisu nimalo poljuljana. Ostajem veran svojim idealima.“

Američki Ustav sprečava da Asanž može biti krivično gonjen

        Sloboda govora, vere, okupljanja i štampe, kao i pravo na peticije, zagarantovanisu Prvim amandmanom američkog ustava, na snazi od 1791. godine, glavna je prepreka za pravno gonjenje osnivača „Vikiliksa” Asanža u SAD. Amandman sprečava Kongres i lokalne vlasti svih država SAD da donesu zakon kojim se ne bi poštovale slobode zagarantovane Prvim amandmanom, pa pozivi pojedinih američkih političara za podizanjem optužnice protiv Asanža ostaju bez pravne potpore. Naročito je nekorektna izjava bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena koji je Asanža nazvao teroristom.

U odbranu Asanža ustali su mnogi ugledni zvaničnici i institucije. Tako Udruženje „Reporteri bez granica” ocenjuje:

„Ovo je prvi slučaj da društvo pokušava da cenzuriše stranicu koja je privržena principima transparentnosti. Šokirani smo da zemlje poput Francuske i Amerike svojom politikom i slobodom izražavanja sve više podsećaju na Kinu“ .

Ejdan Vajt, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara u Briselu izneo je odavno sumnju da će proces protiv Asanža biti fer jer „u SAD ima ljudi koji pozivaju na njegovo hapšenje, ili čak egzekuciju“.

Džefri Rozen, sa univerziteta Džordž Vašington, ocenjuje da se informacije „Vikiliksa” ne odnose na odbranu zemlje, već Stejt department.

Nije utvrđeno da je osoba svesno nanosila štetu odbrani zemlje i zaključuje: „A glavna prepreka za ekstadiciju Asanža je najveći ponos američke demokratije, upravo Prvi amandman, jer se nije dogodilo da je prenosilac informacij akažnjen zbog njihovog objavljivanja“.

Tačku na Asanžov položaj dala je Radna grupa za arbitrarni pritvor Saveta UN za ljudska prava (Human Rights Council Working Group on Arbitrary Detention).

Još u decembru 2015. objavila je zaključak da je Asanž proizvoljno pritvoren i da stoga ne samo da treba da bude oslobođen, već da ima pravo na naknadu“.

Da li će dočekati slobodu i odštetu za gaženje ljudskih prava

No, Amerikanci neprekidno sprovode, uz pomoć bezobzirnih Britanaca,torturu nad Asanžom, jer je „Vikiliks“ otkrio njihove epske zločine u Avganistanu i Iraku, ili turture u zatvoru „Gvantanamo“. Otkrivena su masovna ubistva desetina hiljada civila, a list „Gardijan“ je objavio užasne priče o podvođenju dečaka od 8 do 15 godina policajcima u Avganistanu. Pokušavali su Pentagon, NATO i SAD da zataškaju sve te skandale, ali neubedljivo i bezuspešno.

Bez optužbi podvrgnut kažnjavanju

        Uz sve to, maltretiranje Asanža od strane policije Britanije je neverovatnih razmera, određivano mu je da nosi nanogice, ograničavano kretanje, određivano javljanje u policijsku stanicu, tražen depozit…

Progon traje i dalje, drže ga kao divlju životinju u kavezu!

I sve to čine nezakonito britanske vlasti bez trunke stida, dok traje podrška poznatih i uglednih ličnosti Asanžu poput američkog režissera Majkla Mura i njegovog britanskog kolege Kena Louča.

Britanija je postala poslušno Ministarstvo SAD.

Britanija za proteklih osam godina nikada nije ni potvrdila ni negirala da je stigao američki zahtev za izručenje Asanža, što je pravno nedopustivo. Ali, bez obzira na to britanska policija je saopštila da će Asanž biti uhapšen ako napusti ambasadu Ekvadora u Londonu, jer navodno nije ispoštovao neki britanski propis.

Najnovije vesti iz ove 2018, govore da južnoamerička država Ekvador pokušava da pronađe bezbedan način na koji će ga iseliti iz zgrade ambasade, a da ne bude predat britanskim egzekutorima i izvršiocima naloga SAD.

Ekvador je inače 11 .januar 2018. dao državljanstvo Asanžu i tako ga dodatno zaštitio.

Šefica diplomatije Ekvadora Marija Fernanda Espinoza je nedavno izjavila da strahuje za Asanžov život, zbog pretnji koje dolaze „od trećih država“ (misli na SAD). Asanž neće napustiti ambasaduEkvadora u Londonu sve dok mu ne budu pružene bezbedonosne garantije. Tako Ekvador štiti i dalje one koji su ugroženi.

A najpoznatiji branilac prava Asanža u javnosti Džon Pildžer ocenjuje: „opaki i nehumani napadi SAD, Britanije i Švedske imali su cilj da čoveka koji nije optužen ni za kakav zločin, podvrgnu kažnjavanju“.

U međuvremenu, Vašington i dalje, od 2008. traga za pravnim načinom kako da optuži Asanža!

U Aleksandriji (Virdžinija) tajna porota je provela četiri godine pokušavajući da izmisli krivično delo za koje se goni Asanž. I nije uspela, možda još rade! A do tada ambasada Ekvadora je godinama praktično opkoljena policijom, kamerama, doušnicima. Neviđeno do sada u „demokratskoj“ V. Britaniji.

Obama „podržao“ pa progonio „insajdere“

        Najtužnije od svega je što je kao predsednički kandidat u 2008. godine Barak Obama (koji je potom dobio Nobelovu nagradu za mir, a da niko u svetu ni sada ne zna zbog kojih zasluga, jer je tek trebalo da postane predsednik SAD) pohvalio „insajdere kao deo zdrave demokratije i istakao da oni moraju bitiz aštićeni od osvete“.

Potom je pod predsednikom Obamom više uzbunjivača, insajdera sudski gonjeno nego pod svim drugim američkim predsednicima zajedno!!!

To je pravo lice Obame i njegove lažne demokratije. Nobelovu nagradu bi mu trebalo oduzeti, kad bi to bilo ikako moguće.

Za nas Asanž je nevin! On je ličnost koja simbolizuje iskrenog borca za slobodu javne reči, misli i javnog izveštavanja, koji je bez ikakvog interesa otkrio najmračnije nezakonite radnje i akte SAD, Pentagona i NATO. On je politički zatvorenik već osam godina. Zatvoren je bez ikakve valjane argumentacije i progonjen celu deceniju bez ikakvih optužnica, dokaza…

Obitava u sobi ambasade Ekvadora bez uzimanja u obzir njegovih osnovnih ljudskih prava. A nasilnici su V. Britanija i SAD koje ne poštuju nikakve zakone, ni domaće – svoje – a ni međunarodne.

Istinu o zloupotrebama SAD je nemoguće sakriti posle otkrića Asanža

        Svedoci smo britanskog pravnog nasilja kakvo odavno nije zabeleženo u savremenom svetu. Asanž je zato toliko godina nepravedno i nelegalno „u pritvoru“, što su potvrdile i UN pre tri godine.

Asanž mora što pre biti pušten na slobodu! Ovako dugo i nečasno ponašanje Britanije ne sramoti samo nju, već i ceo savremeni svet. Da li je moguće da smo svi nemoćni pred agresijom i nasiljem V. Britanije, da ga ne možemo zaustaviti u slučaju Asanža?

Smeju li se to Britanci svima nama u lice?

Da li će za ovakve drastične zloupotrebe prava odgovarati nadležni britanski zvaničnici?

Zato je i slučaj Skripalj samo najnoviji primer u nizu britanskog dezavuisanja i osramoćivanja, tačnije ismevanja svih međunarodnih pravnih normi.

No, slučaj Asanž je i na ovaj način, posredno natereo i britansku i američku vlast da pokažu svoje pravo lice, diktatorsko i terorsko.

Pokazale su i sopstvenim građanima da ne poštuju ljudska prava i slobode u koje su se do juče klele a što je navodno bio osnov kampanja ratovanja u celom svetu koje su ove dve monstrum-države vodile.

Asanž je platio i plaća i dalje veliku ličnu cenu i, na žalost, na toj tankoj niti se danas drži ceo demokratski i humani svet. Sloboda ljudi nije bila nikad ugroženija, samo ljudi toga još uvek u dovoljnoj meri nisu svesni.

 

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments