Станови за шофере и секретарице

ЕКСКЛУЗИВНО У „П0ЛИТИЦИ”: ПЉАЧКА СТАМБЕНОГ ФОНДА ФЕДЕРАЦИЈЕ (5)

 

  • Михајло Милојевић, предфседник ПКЈ, стекао више од 400 квадрата стамбеног простора. –
  • Зоран Лилић, бивши председник СРЈ,  имао решено стамбено питање, а добио вилу.
  • Службени стан мора да се врати, каже савезни министар правде др Момчило Грубач

Пише: Јово Вукелић

5. март 2001.

Чувени афористичар и сатиричар „Политике” Владимир Булатовић Виб срочио је пре тридесетак година један од својих најпознатијих афоризама:

– У шуми вила,

у вили мерцедес,

у мерцедесу човек,

у човеку срце,

у срцу – љубав за радничку класу!

Овај афоризам вероватно ће боље него иједан текст објаснити читаоцима како је Михајло Милојевић дошао до своје виле у Кошутњачкој шуми, до станова и гаража…

Михајло Милојевић, доскорашњи председник Привредне коморе Југославије, налазио се на овој функцији од 1992. до 22. фебруара ове године. За протеклих девет година стекао је, према веродостојним подацима којима располажемо, велико богатство.

Наиме, Милојевић поседује приватну кућу, вилу у насељу „Кошутњак” у Улици Благоја Паровића, од 200 квадратних метара. До ове виле Милојевић је дошао уступањем стана раније добијеног од „И. Л. Рибар”, где је био директор, али и уз доплату коју је извршила ПК Србије, у којој је раније био председник.

Милојевић има “велике” заслуге: Вила у Кошутњаку добијена о државном трошку

Како је овај дугогодишњи функционер у време највеће кризе стекао и луксузан стан у Улици Браће Недића од 91 квадрата посебна је прича. Наиме, иако је већ живео у поменутој вили, Милојевић је преко Савезне владе, тачније Комисије за стамбена питања, дошао до овог стана као да није имао решено стамбено питање. Средствима ПКЈ купљен је тај стан 1996. за 855.000 динара, или по курсу из тог доба – за чак 244.285 ДЕМ. У том стану пријављен је да станује Милојевићев син.

Трећи стамбени објекат, у Његошевој, користи Милојевићева кћерка, иначе запослена у ПК Србије.

У Фонду некретнина ПКЈ некада су се налазиле и две гараже, које су разним комбинацијама пренете у власништво породице Милојевић.

Како је Милојевић дошао до луксузног стана за свог члана породице кад је већ имао решено стамбено питање?

Према подацима којима распо-лажемо, ПКЈ је са Београдском банком закључила утовор бр. 154-1/6. V 1966, а она са Савезном владом нови уговор бр. 447/96, у коме се Савезној влади даје „позајмица” од 400.000 динара (око 115.000 ДЕМ). Тада се та „позајмица” преноси на ПКЈ, али под условом да Београдска банка не плаћа закуп просторија за неколико година, а које користи од ПКЈ.

Документ су потписали Љубиша Игић, тада генерални директор Б. Б. а у име ПКЈ Бошко Марковић, генерални секретар ПКЈ.

Сличан уговор, а за исти посао добијања стана, склопљен је са предузећем „Хибрид” из Земуна, а формулисан је као „поравнање”, али се не зна које и зашто! А ради се, наводно, о спору око неке зграде између ова два субјекта у Улици 14. децембра. Затим се прави Анекс уговора у коме „Хибрид” плаћа дуг ПКЈ од 450.000 динара, или 128.000 ДЕМ у јуну 1996.

Овај новац уплаћује Савезној влади фирма „Хибрид”, а не ПКЈ! Тада ПКЈ на суду повлачи тужбу против „Хибрида”. Али, затим следи право чудо. „Хибрид” успева лако да укњижи поменуту „спорну” зграду у суду на своје име!

…………………….

Врх леденог брега 

Како смо јуче обавештени из поузданог извора блиског Савезној влади надлежни органи су открили низ нових злоупотреба стамбеног фонда.

„То што сте објавили само је врх леденог брега, јер је стотине станова подељено функционерима бившег режима потпуно незаконито и то се покушало сакрити.”

„О свему овоме биће обавештена јавност наредних дана“, истиче високи функционер Савезне владе.

……………………….

Станови за синове, кћерке, шофере и секретарице

Тада на сцену ступа председник Савезне комисије за стамбена питања Југослав Костић. ПКЈ тражи да јој се врате две позајмице у укупном износу од 855.000 динара. Савезна влада одговара дописом бр. 401-65/96 од 15. августа 1996. да је за тај новац купљен трособан стан од 91 квадратног метра у улици Браће Недића за решење стамбених потреба „запослених у ПКЈ”.

Зато Влада одбија да врати новац ПКЈ, а стан се налази у луксузној згради, са сигурносним обезбеђењем, а био је, колико сазнајемо, у власништву Војске Југославије.

Милојевић, као председник ПКЈ, крајем новембра и даље званично оптерећује Савезну владу дутом који ће она платити ПКЈ неким станом у Палмотићевој.

Али, то није тачно, јер је Савезна влада, дописом од августа 1996, констатовала да је тај дуг вратила давањем стана у Улици браће Недића. Тај документ потписао је Живко Кулић, тадашњи и садашњи помоћник генералног секретара савезне владе, а иначе човек од посебног поверења СПС-а и ЈУЛ-а.

Ужасно заморна и компликована правна игра за обичне грађане, била је лак посао за правне стручњаке и експерте. Када ових дана буду завршили свој посао у Републичкој и Савезној влади знаће се тачно шта је и како стекао Михајло Милојевић.

Лилић дао мало, добио много

Некадашњи председник СРЈ Зоран Лилић стекао је за време свог председниковања вилу, односно петособан стан у Улици Василија Гаћеше од 244 квадрата, у коме станује са супругом и сином. Међутим, ова трочлана породица је у фебруару 1996. прво добила петособан стан од 180 квадрата у Теодора Драјзера на Кошутњаку, али се у њега није уселила, јер је Комисија утврдила да је површина додељеног стана много већа од поменуте. Зато Комисија поништава то решење и издаје ново  децембру у 1996. где Лилићу додељује стан, тј. вилу, од два и по ара!

Зашто је Комисија доделила сада Лилићу много већи стан у Василија Гаћеше, а није му дала стан у  Теодора Драјзера, јер је много већи од 180 квадрата” није ником јасно, сем можда члановима Комисије и Лилићу.

Лилић се недавно у штампи правдао да је он дао два стана за овај један. И то је тачно. Наиме, из документације у његовом предмету се види да је Лилић дао два стана: један од 73, а други од 21 квадрата. То укупно износи 94 квадрата за добијених 244!

Некадашњи председник Југославије требало је да зна да је имао право да за своје трочлано домаћинство по свим правилницима, уредбама и критеријумима, значи по законима СРЈ, добије двоипособан стан. И то у случају да нема решено стамбено питање.

Као што се види Лилић је имао решено стамбено питање, али су му станови које је имао вероватно били мали.

Ако су му били мали, каже један од наших највећих ауторитета у области стамбеног права, требало је да на тржишту станова купи већи стан, а вишак квадрата плати по тржишној цени и онда би све било регуларно.

 ……………………….

Дарежљиви Вујовић

Председник Стамбене коиисије савезне владе др Зоран Вујовић, савезни министар, водио је ово важно тело од септембра 1999. па до септембарских избора прошле године.

Осим што је у том периоду себи доделио огроман службени стан од 180 квадрата, био је пажљив и према свом возачу Миленку Ћитићу додељујући му службеки стан од 50 квадрата, иако је овај већ био власник двоипособног стана у Земуну, у Карађорђевој улици, од 67 квадрата. И тако је возач добио још један стан.

Рада Шошкић, секретарица министра Вујовића, добила је стан од 50 квадрата у Херцег Стјепана, а овај стан она користи у двочланом домаћинству. Стан је службени, али је у новембру прошле године откупљен.

……………………

Велизар Ђерић, савезни министар за спорт, није био дуго на функцији, али је. успео да реши стамбено питање, што би требало да значи да није имао стан, да је био подстанар. Он је добио стан у Здравка Челара тако што му је прво био дат „на чување од неовлашћеног уласка и других незаконитих радњи трећег лица”. Затим му је, пошто је вероватно добро чувао поменути стан (али за себе) тај стан од 47 квадрата додељен. У предмету нема доказа о претходној стамбеној ситуацији овог ексминистра. Стан је, одмах после окто-барских немира Ђерић закупио на неодређено време.

И савезни министар за унутрашњу трговину Миодраг Мишковић добио је у закуп велики четворособан стан у Новом Београду, а у решењу нема тачне површине стана, и под условом да врати у фонд Савезне владе стан у Булевару ЈНА непознате квадратуре. У Савезној дирекцији за имовину СРЈ нема предмета о решавању стамбеног питања поменутог министра.

Узимао више него што му треба

Како је до станова и кредита стигао Божидар Антић, заменик директора Савезне дирекције за робне резерве, ни петочлана комисија савезних инспектора није могла лако да опише у свом Записнику. Антић је живео у четворочланом домаћинству, у стану од 81 квадрата и тражио је кредит у јануару 1998. да би докупио собу. Савезна дирекција за имовину утврђује да је реалан износ кредита 144.000 динара у априлу 1998. Савезна коми­сија за станове одобрава зајам од 300.000 динара, а Антић доставља у мају 1998″ предуговор у износу од 520.000 динара!

А потом у уговору пише да је цена стана који треба платити кредитом 850.000 динара

Затим почињу исплате што у готовини, што вирманима, у износу од 322.000 динара. Контрола наменског коришћења додељеног зајма увидом у стање на терену није вршена. На основу докумената из предмета, Антић је у ствари купио у фебруару 1999. једноипособан стан од 45 квадрата за 850.000 динара према уговору који је доставио Комисији.

И у овом случају инспектори су констатовали да има више врста неправилности као што су непотпуна документација и докази, кредит је додељен без листе редоследа, висина кредита није у складу са чланом 22. Уредбе…

…………………………………………….

Одговор Милојевића (од 8. марта)

Нисам материјално богат

Као многогодишњи читалац „Политике” слободан сам обратити Вам се у поводу текста у Вашем листу од 05. марта ове године, о мени и око мене. Врло је исправно када се привредник после четрдесет и две године рада у привреди и око ње, са пристојним резултатима рада, нађе на првој страници „Политике”. Ово поготову данас, када привреду треба храбрити и подржавати.

Али сигурно није ни исправно ни корисно оно што сте учинили са мојим именом. Тај текст је недовонљо тачан, а недовољно добрим намерама, са са инсинуацијама које не припадају озбиљном листу. Није довољно тачан јер за толике године нисам успео да у целој Југославији остварим 400 метара квадратних стамбеног, викендичног и пословног простора. Није са добрим намерама, јер се сугерише да и то што сам остварио није довољно легално, што једноставно није тачно.

Привредницима, а и другим читаоцима је познато да ни привредници, ни Комора не воде оперативне финансије. Нажалост, немам у својини гараже, ни мерцедесе, па те инсинуације отпадају, са њима и намера конфронтације са радницима.

Ваш и наш лист јасно је показао да ја нисам материјално богат, да сам за\ многе године рада на озбиљним и тешким пословима мало зарадио. Са много мање година рада вештији су зарадили читаво богатство.

Није ваљда да наш лист такве не познаје, или је ваљда све то урађено беспрекорно легално. Но, на крају, зашто не рећи да привредници наше земље овог Милојевића добро знају и познају, па чак и једна велика „Политика” га не може учинити ни већим ни мањим него што је.

Проф. др Михаило Милојевић, читалац „Политике”

………………………………

И заменик савезног министра правде Душан Латиновић, иако је имао решено стамбено питање, дошао је у посед трособног стана од 85 квадрата у Јанка Лисјака, а за своје двочлано домаћинство. Иако је, као заменик министра правде,морао да зна да има право на једнособан или двособан стан према броју чланова домаћинства – тражио је већи. Знао је да нема право на службени стан и да нема право да га откупи и промени његову намену. Знао је да мора да преда сву потребну документацију, али то није учинио.

Актуелни министар правде др Момчило Грубач посебно осуђује овакве случајеве деделе станова, јер „нико нема право да када оде са функције отуђује стан”, већ има обавезу да га врати”, Грубач још додаје:

– После истека функције људи треба да се врате тамо одакле су дошли, где су пре живели, а не да од државе отму стан, продају га, и онда остану у Београду. То је и противзаконито и неморално

Али, о томе шта је све у описаним случајевима доделе станова државним функционерима незаконито, супротно Уставу и Закону о становању као и другим правним актима и прописима Савезне владе биће више речи у сутрашњем броју нашег листа.

Такође, дужни смо да читаоце обавестимо о мерама које ће Стамбена комисија Савезне владе предузети против свих оних који су на овај начин добијали станове.

Прва седница ове комисије је у уторак, 6. марта и тада ће се знати много више о мерама које ће предузети надлежни државни органи и службе против даље пљачке стамбеног фонда Федерације. Очекује се реаговање и Савезног јавног правобранилаштва и Савезног министарства правде.

(Наставак бр. 6: Сиромашна држава, богати функционери)

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Какве су последице деловања криминалног клана Беливук којег је створила држава

Prenosimo

Сан мизантропа да буде филантроп

Јово

Света Чуда православне вере на Маслинској гори

Јово
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x