Društvo, Istraživanja-Dosije, List "POLITIKA", Srbija

Stanovi za šofere i sekretarice

EKSKLUZIVNO U „P0LITICI”: PLJAČKA STAMBENOG FONDA FEDERACIJE (5)

 

  • Mihajlo Milojević, predfsednik PKJ, stekao više od 400 kvadrata stambenog prostora. –
  • Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ,  imao rešeno stambeno pitanje, a dobio vilu.
  • Službeni stan mora da se vrati, kaže savezni ministar pravde dr Momčilo Grubač

Piše: Jovo Vukelić

5. mart 2001.

Čuveni aforističar i satiričar „Politike” Vladimir Bulatović Vib sročio je pre tridesetak godina jedan od svojih najpoznatijih aforizama:

– U šumi vila,

u vili mercedes,

u mercedesu čovek,

u čoveku srce,

u srcu – ljubav za radničku klasu!

Ovaj aforizam verovatno će bolje nego ijedan tekst objasniti čitaocima kako je Mihajlo Milojević došao do svoje vile u Košutnjačkoj šumi, do stanova i garaža…

Mihajlo Milojević, doskorašnji predsednik Privredne komore Jugoslavije, nalazio se na ovoj funkciji od 1992. do 22. februara ove godine. Za proteklih devet godina stekao je, prema verodostojnim podacima kojima raspolažemo, veliko bogatstvo.

Naime, Milojević poseduje privatnu kuću, vilu u naselju „Košutnjak” u Ulici Blagoja Parovića, od 200 kvadratnih metara. Do ove vile Milojević je došao ustupanjem stana ranije dobijenog od „I. L. Ribar”, gde je bio direktor, ali i uz doplatu koju je izvršila PK Srbije, u kojoj je ranije bio predsednik.

Milojević ima “velike” zasluge: Vila u Košutnjaku dobijena o državnom trošku

Kako je ovaj dugogodišnji funkcioner u vreme najveće krize stekao i luksuzan stan u Ulici Braće Nedića od 91 kvadrata posebna je priča. Naime, iako je već živeo u pomenutoj vili, Milojević je preko Savezne vlade, tačnije Komisije za stambena pitanja, došao do ovog stana kao da nije imao rešeno stambeno pitanje. Sredstvima PKJ kupljen je taj stan 1996. za 855.000 dinara, ili po kursu iz tog doba – za čak 244.285 DEM. U tom stanu prijavljen je da stanuje Milojevićev sin.

Treći stambeni objekat, u Njegoševoj, koristi Milojevićeva kćerka, inače zaposlena u PK Srbije.

U Fondu nekretnina PKJ nekada su se nalazile i dve garaže, koje su raznim kombinacijama prenete u vlasništvo porodice Milojević.

Kako je Milojević došao do luksuznog stana za svog člana porodice kad je već imao rešeno stambeno pitanje?

Prema podacima kojima raspo-lažemo, PKJ je sa Beogradskom bankom zaključila utovor br. 154-1/6. V 1966, a ona sa Saveznom vladom novi ugovor br. 447/96, u kome se Saveznoj vladi daje „pozajmica” od 400.000 dinara (oko 115.000 DEM). Tada se ta „pozajmica” prenosi na PKJ, ali pod uslovom da Beogradska banka ne plaća zakup prostorija za nekoliko godina, a koje koristi od PKJ.

Dokument su potpisali Ljubiša Igić, tada generalni direktor B. B. a u ime PKJ Boško Marković, generalni sekretar PKJ.

Sličan ugovor, a za isti posao dobijanja stana, sklopljen je sa preduzećem „Hibrid” iz Zemuna, a formulisan je kao „poravnanje”, ali se ne zna koje i zašto! A radi se, navodno, o sporu oko neke zgrade između ova dva subjekta u Ulici 14. decembra. Zatim se pravi Aneks ugovora u kome „Hibrid” plaća dug PKJ od 450.000 dinara, ili 128.000 DEM u junu 1996.

Ovaj novac uplaćuje Saveznoj vladi firma „Hibrid”, a ne PKJ! Tada PKJ na sudu povlači tužbu protiv „Hibrida”. Ali, zatim sledi pravo čudo. „Hibrid” uspeva lako da uknjiži pomenutu „spornu” zgradu u sudu na svoje ime!

…………………….

Vrh ledenog brega 

Kako smo juče obavešteni iz pouzdanog izvora bliskog Saveznoj vladi nadležni organi su otkrili niz novih zloupotreba stambenog fonda.

„To što ste objavili samo je vrh ledenog brega, jer je stotine stanova podeljeno funkcionerima bivšeg režima potpuno nezakonito i to se pokušalo sakriti.”

„O svemu ovome biće obaveštena javnost narednih dana“, ističe visoki funkcioner Savezne vlade.

……………………….

Stanovi za sinove, kćerke, šofere i sekretarice

Tada na scenu stupa predsednik Savezne komisije za stambena pitanja Jugoslav Kostić. PKJ traži da joj se vrate dve pozajmice u ukupnom iznosu od 855.000 dinara. Savezna vlada odgovara dopisom br. 401-65/96 od 15. avgusta 1996. da je za taj novac kupljen trosoban stan od 91 kvadratnog metra u ulici Braće Nedića za rešenje stambenih potreba „zaposlenih u PKJ”.

Zato Vlada odbija da vrati novac PKJ, a stan se nalazi u luksuznoj zgradi, sa sigurnosnim obezbeđenjem, a bio je, koliko saznajemo, u vlasništvu Vojske Jugoslavije.

Milojević, kao predsednik PKJ, krajem novembra i dalje zvanično opterećuje Saveznu vladu dutom koji će ona platiti PKJ nekim stanom u Palmotićevoj.

Ali, to nije tačno, jer je Savezna vlada, dopisom od avgusta 1996, konstatovala da je taj dug vratila davanjem stana u Ulici braće Nedića. Taj dokument potpisao je Živko Kulić, tadašnji i sadašnji pomoćnik generalnog sekretara savezne vlade, a inače čovek od posebnog poverenja SPS-a i JUL-a.

Užasno zamorna i komplikovana pravna igra za obične građane, bila je lak posao za pravne stručnjake i eksperte. Kada ovih dana budu završili svoj posao u Republičkoj i Saveznoj vladi znaće se tačno šta je i kako stekao Mihajlo Milojević.

Lilić dao malo, dobio mnogo

Nekadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić stekao je za vreme svog predsednikovanja vilu, odnosno petosoban stan u Ulici Vasilija Gaćeše od 244 kvadrata, u kome stanuje sa suprugom i sinom. Međutim, ova tročlana porodica je u februaru 1996. prvo dobila petosoban stan od 180 kvadrata u Teodora Drajzera na Košutnjaku, ali se u njega nije uselila, jer je Komisija utvrdila da je površina dodeljenog stana mnogo veća od pomenute. Zato Komisija poništava to rešenje i izdaje novo  decembru u 1996. gde Liliću dodeljuje stan, tj. vilu, od dva i po ara!

Zašto je Komisija dodelila sada Liliću mnogo veći stan u Vasilija Gaćeše, a nije mu dala stan u  Teodora Drajzera, jer je mnogo veći od 180 kvadrata” nije nikom jasno, sem možda članovima Komisije i Liliću.

Lilić se nedavno u štampi pravdao da je on dao dva stana za ovaj jedan. I to je tačno. Naime, iz dokumentacije u njegovom predmetu se vidi da je Lilić dao dva stana: jedan od 73, a drugi od 21 kvadrata. To ukupno iznosi 94 kvadrata za dobijenih 244!

Nekadašnji predsednik Jugoslavije trebalo je da zna da je imao pravo da za svoje tročlano domaćinstvo po svim pravilnicima, uredbama i kriterijumima, znači po zakonima SRJ, dobije dvoiposoban stan. I to u slučaju da nema rešeno stambeno pitanje.

Kao što se vidi Lilić je imao rešeno stambeno pitanje, ali su mu stanovi koje je imao verovatno bili mali.

Ako su mu bili mali, kaže jedan od naših najvećih autoriteta u oblasti stambenog prava, trebalo je da na tržištu stanova kupi veći stan, a višak kvadrata plati po tržišnoj ceni i onda bi sve bilo regularno.

 ……………………….

Darežljivi Vujović

Predsednik Stambene koiisije savezne vlade dr Zoran Vujović, savezni ministar, vodio je ovo važno telo od septembra 1999. pa do septembarskih izbora prošle godine.

Osim što je u tom periodu sebi dodelio ogroman službeni stan od 180 kvadrata, bio je pažljiv i prema svom vozaču Milenku Ćitiću dodeljujući mu službeki stan od 50 kvadrata, iako je ovaj već bio vlasnik dvoiposobnog stana u Zemunu, u Karađorđevoj ulici, od 67 kvadrata. I tako je vozač dobio još jedan stan.

Rada Šoškić, sekretarica ministra Vujovića, dobila je stan od 50 kvadrata u Herceg Stjepana, a ovaj stan ona koristi u dvočlanom domaćinstvu. Stan je službeni, ali je u novembru prošle godine otkupljen.

……………………

Velizar Đerić, savezni ministar za sport, nije bio dugo na funkciji, ali je. uspeo da reši stambeno pitanje, što bi trebalo da znači da nije imao stan, da je bio podstanar. On je dobio stan u Zdravka Čelara tako što mu je prvo bio dat „na čuvanje od neovlašćenog ulaska i drugih nezakonitih radnji trećeg lica”. Zatim mu je, pošto je verovatno dobro čuvao pomenuti stan (ali za sebe) taj stan od 47 kvadrata dodeljen. U predmetu nema dokaza o prethodnoj stambenoj situaciji ovog eksministra. Stan je, odmah posle okto-barskih nemira Đerić zakupio na neodređeno vreme.

I savezni ministar za unutrašnju trgovinu Miodrag Mišković dobio je u zakup veliki četvorosoban stan u Novom Beogradu, a u rešenju nema tačne površine stana, i pod uslovom da vrati u fond Savezne vlade stan u Bulevaru JNA nepoznate kvadrature. U Saveznoj direkciji za imovinu SRJ nema predmeta o rešavanju stambenog pitanja pomenutog ministra.

Uzimao više nego što mu treba

Kako je do stanova i kredita stigao Božidar Antić, zamenik direktora Savezne direkcije za robne rezerve, ni petočlana komisija saveznih inspektora nije mogla lako da opiše u svom Zapisniku. Antić je živeo u četvoročlanom domaćinstvu, u stanu od 81 kvadrata i tražio je kredit u januaru 1998. da bi dokupio sobu. Savezna direkcija za imovinu utvrđuje da je realan iznos kredita 144.000 dinara u aprilu 1998. Savezna komi­sija za stanove odobrava zajam od 300.000 dinara, a Antić dostavlja u maju 1998″ predugovor u iznosu od 520.000 dinara!

A potom u ugovoru piše da je cena stana koji treba platiti kreditom 850.000 dinara

Zatim počinju isplate što u gotovini, što virmanima, u iznosu od 322.000 dinara. Kontrola namenskog korišćenja dodeljenog zajma uvidom u stanje na terenu nije vršena. Na osnovu dokumenata iz predmeta, Antić je u stvari kupio u februaru 1999. jednoiposoban stan od 45 kvadrata za 850.000 dinara prema ugovoru koji je dostavio Komisiji.

I u ovom slučaju inspektori su konstatovali da ima više vrsta nepravilnosti kao što su nepotpuna dokumentacija i dokazi, kredit je dodeljen bez liste redosleda, visina kredita nije u skladu sa članom 22. Uredbe…

…………………………………………….

Odgovor Milojevića (od 8. marta)

Nisam materijalno bogat

Kao mnogogodišnji čitalac „Politike” slobodan sam obratiti Vam se u povodu teksta u Vašem listu od 05. marta ove godine, o meni i oko mene. Vrlo je ispravno kada se privrednik posle četrdeset i dve godine rada u privredi i oko nje, sa pristojnim rezultatima rada, nađe na prvoj stranici „Politike”. Ovo pogotovu danas, kada privredu treba hrabriti i podržavati.

Ali sigurno nije ni ispravno ni korisno ono što ste učinili sa mojim imenom. Taj tekst je nedovonljo tačan, a nedovoljno dobrim namerama, sa sa insinuacijama koje ne pripadaju ozbiljnom listu. Nije dovoljno tačan jer za tolike godine nisam uspeo da u celoj Jugoslaviji ostvarim 400 metara kvadratnih stambenog, vikendičnog i poslovnog prostora. Nije sa dobrim namerama, jer se sugeriše da i to što sam ostvario nije dovoljno legalno, što jednostavno nije tačno.

Privrednicima, a i drugim čitaocima je poznato da ni privrednici, ni Komora ne vode operativne finansije. Nažalost, nemam u svojini garaže, ni mercedese, pa te insinuacije otpadaju, sa njima i namera konfrontacije sa radnicima.

Vaš i naš list jasno je pokazao da ja nisam materijalno bogat, da sam za\ mnoge godine rada na ozbiljnim i teškim poslovima malo zaradio. Sa mnogo manje godina rada veštiji su zaradili čitavo bogatstvo.

Nije valjda da naš list takve ne poznaje, ili je valjda sve to urađeno besprekorno legalno. No, na kraju, zašto ne reći da privrednici naše zemlje ovog Milojevića dobro znaju i poznaju, pa čak i jedna velika „Politika” ga ne može učiniti ni većim ni manjim nego što je.

Prof. dr Mihailo Milojević, čitalac „Politike”

………………………………

I zamenik saveznog ministra pravde Dušan Latinović, iako je imao rešeno stambeno pitanje, došao je u posed trosobnog stana od 85 kvadrata u Janka Lisjaka, a za svoje dvočlano domaćinstvo. Iako je, kao zamenik ministra pravde,morao da zna da ima pravo na jednosoban ili dvosoban stan prema broju članova domaćinstva – tražio je veći. Znao je da nema pravo na službeni stan i da nema pravo da ga otkupi i promeni njegovu namenu. Znao je da mora da preda svu potrebnu dokumentaciju, ali to nije učinio.

Aktuelni ministar pravde dr Momčilo Grubač posebno osuđuje ovakve slučajeve dedele stanova, jer „niko nema pravo da kada ode sa funkcije otuđuje stan”, već ima obavezu da ga vrati”, Grubač još dodaje:

– Posle isteka funkcije ljudi treba da se vrate tamo odakle su došli, gde su pre živeli, a ne da od države otmu stan, prodaju ga, i onda ostanu u Beogradu. To je i protivzakonito i nemoralno

Ali, o tome šta je sve u opisanim slučajevima dodele stanova državnim funkcionerima nezakonito, suprotno Ustavu i Zakonu o stanovanju kao i drugim pravnim aktima i propisima Savezne vlade biće više reči u sutrašnjem broju našeg lista.

Takođe, dužni smo da čitaoce obavestimo o merama koje će Stambena komisija Savezne vlade preduzeti protiv svih onih koji su na ovaj način dobijali stanove.

Prva sednica ove komisije je u utorak, 6. marta i tada će se znati mnogo više o merama koje će preduzeti nadležni državni organi i službe protiv dalje pljačke stambenog fonda Federacije. Očekuje se reagovanje i Saveznog javnog pravobranilaštva i Saveznog ministarstva pravde.

(Nastavak br. 6: Siromašna država, bogati funkcioneri)

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments