Службени станови постали приватни

 

ЕКСКЛУЗИВНО У „ПОЛИТИЦИ”: ПЉАЧКА СТАМБЕНОГ ФОНДА ФЕДЕРАЦИЈЕ (1)

 

Ко су доскорашњи највиши државни функционери којима су мимо Устава и Закона о имовини СРЈ додељивани станови 

 

  • Доскорашњи највиши државни фуниционери добијали службене станове, а потом их откупљивали. –
  • Станови дељени супротно Уставу и Закону о имовини СРЈ. –
  • Јавашлук у располагању државном имовином.–
  • До стана без ранг-листе

Пише: Јово Вукелић

четвртак 1. март 2001.

Оно што је требало да буде газдовање становима из наменског фонда Федерације, претворило се последњих година у хаос који су многи министри, амбасадори и функционери судства бивше власти искористили да се противзаконито домогну стамбеног простора.

„Политици” је ексклузивно дат на увид извештај савезних инспектора који потврђује махинације и илегалну приватизацију. фонда у који су се годинама уливала средства пореских обвезника СРЈ.

На списку оних који су се у периоду фебруар 1994. – јануар 1999. мимо прописа уселили у станове савезног фонда, с „правом” да их откупе или отуђе, нашли су се између осталог и ови бивши функцио-нери: потпредседник савезне владе Владан Кутлешић и савезни министри Зоран Вујовић, Горан Матић, Чедомир Мирковић, Борислав Вуковић, Југослав Костић, Велизар Ђерић, Миодраг Мишковић, Петар Јојић, Дојчило Радојевић, помоћник министра Александар Милутиновић…

На листи су председник Савезног суда Боривоје Вукићевић и савезни јавни правобранилац Милош Бојовић, генерални секретари Савезне скупштине, односно СМИП-а, Милисав Миленковић и Данило Пантовић, амбасадор у Великој Британији, Милош Радуловић, директор Танјуга Зоран Јевђовић…

„Политика” ће наредних дана писати и о другим бившим функционерима који су мимо Устава и Закона о имовини СРЈ дошли до станова без икаквих ранг-листи а при том су већ имали решено стамбено питање.

Савезни управни инспекторат начинио је извештај о газдовању стамбеним фондом Федерације од 1994. до последњих дана протекле године. Пет савезних управних инспектора радило је даноноћно испитујући законитост доделе станова и пословног простора савезним функцио­нерима и запосленима у савезним органима. Испитивање се односило и на давање зајмова за решавање стамбених питања.

У званичном записнику инспектори су констатовали да у Комисији Савезне владе за стамбена питања не постоји евиденција о службеним становима тако да се не зна тачан број службених станова! Али, не зна се ни број станова којима је ранијих година промењена намена који су од службених претворени у приватне.

Хаос у евиденцији

Откривено је, међутим, да су станови додељивани високим државним функционерима и министрима без правног основа, отуђивањем службених станова у приватне, за неке станове се не зна ни коме су додељени, откривено је да у многим државним становима станују бесправно државни чиновници.

Комисија је констатовала да постоје службени станови у савезним министарствима за иностране и унутрашње послове, Министарству за одбрану и Савезној управи царина о којима нема података. Ти станови се појављују у документима само онда када треба донети одлуку о промени намене стана – из службеног у приватни! Откривено је да постоји много већи број службених станова него што је број предмета у Комисији Савезне владе за стамбена питања па је предложена даља контрола у свим поменутим државним институцијама.

Откривено је да је у власништву савезне државе шест службених станова у београдској улици Херцег Стјепана 10, додељених у закуп и на неодређено време као породични, без спроведеног поступка о промени намене службеног стана.

Већина предмета за доделу службеног стана није потпуна, нема сву потребну документацију, а у некима нема решења Комисије. Ни у једном предмету нема уговора о закупу стана на одређено време, што је обавеза по члану 17. Уредбе о додели станова.

Нема ни реверса за примљени намештај и другу опрему из поменутих станова сходно члану 19. исте Уредбе, а нема ни записника о стању намештаја и опреме коју корисник прима. Јавашлук је био бескрајан, а неодговорност у располагању државном имовином достизала је највеће могуће размере.

Савезни уставни суд још у мају 1998. утврдио да Уредба о додели станова из савезног стамбеног фонда није у сагласности са Уставом СРЈ и Законом о имовини СРЈ. Ипак, станови су се по тој незаконитој и неуставној уредби додељивали од фебруара 1994. до јануара 1999.

После овакве одлуке Уставног суда донета је нова Уредба о начину, критеријумима и мерилима за давање станова у закуп и додељивање стамбених зајмова. Али од 1994. до данас никада није утврђена ранг-листа, односно редослед за решавање поднетих захтева, а ни мишљење Савезног јавног правобрани-лаштва што је била законска обавеза у случају откупа или закупа, па се може очекивати да уговори о закупу и откупу буду поништени.

Станови као бомбоне

Из извештаја инспектора види се да су станови дељени најпривилегованијим личностима, министрима, амбасадорима, савезним посланицима, директорима савезних институција, а не лицима која немају решено стамбено питање. Таквих је тачно 1218 а њихови захтеви и даље чекају на решавање.

Вук Огњеновић: иако комуниста, стручњак за претварање државне у приватну имовину

Председник комисије за стамбена питања од септембра 1994. био је бивши држави и савезни министар Вук Огњановић, од маја 1997. бивши савезни министар Југослав Костић, а од септембра 1999. до септембарских избора 2000. савезни министар Зоран Вујовић.

Под њиховом диригентском палицом дељени су станови најподобнијим кадровима бившег режима не гледајући да ли државне станове добијају законито, да ли имају право да их откупе и претворе у приватне, да ли већ имају одговарајуће станове. Станове су добијали функционери који су већ имали други стан.

Тако су станове у власништву државе добили многи функционери с правом да их откупе и отуђе, иако је то незаконито.

Неправилности у низу

Данило Пантовић, бивши генерални секретар СМИП-а, члан дирекције ЈУЛ-а и некадашњи шеф кабинета Влајка Стоиљковића добио је у закуп на неодређено време стан „у изградњи” површине 149 метара квадратних у улици Филипа Кљајића. Под условом да врати стан у улици Страхињића Бана површине 70 квадрата. У захтеву се наводи да ће по-менути стан од 149 квадрата Пантовић користити са супругом.

Велике злооупотребе: Данило Пантовић

Стан се додељује 13. јуна 2000. на неодређено време. У априлу 2000. Пантовић је дао изјаву да преноси стан из Страхињића Бана у Фонд имовине СРЈ. А у септембру исте године потписан је уговор о размени станова и стицању сусвојине тако да је Пантовић закупац 77 одсто површине стана од 149 квадратних метара на два нивоа, а власник 23 одсто површине. Затим се дешава чудо, јер се прави нови уговор о закупу поменутог стана, који се с једне стране гради, а с друге стране се већ несметано може користити. Тако је стан у јулу био у изградњи, у фази грубих радова, у априлу, три месеца раније стан је завршен у усељив!?!

На крају помиње се 115 квадрата као површина стана која се откупљује, а обрачун елемената за утврђивање откупне цене стана није парафиран од овлашћених обрађивача предмета.

У овом случају је извесно да стан није правилно додељен, да има много нетачних података и Комисији савезне владе за станове чији је сада председник Зоран Живковић, савезни министар унутрашњих послова, у овом случају предстоји детаљно испитивање целог случаја.

Решење за судију

Боривоје Вукићевић, бивши председник Савезног суда добио је у закуп на неодређено време новоизграђени стамбени простор јула 1999. површине 62 квадрата, а који се налази, уз постојећи, у Маршала Толбухина у Београду, а који је власништво именованог тако да је нова стамбена површина укупно 135 квадратних метара.

Вукићевић је захтев поднео фебруара 2000. Уз захтев именованог приложена је одлука Скупштине станара о сагласности да изгради стамбени простор оквирне површине 43 квадрата, а не 63! Вукићевић је био инвеститор и имао је сагласност да он трајно користи тако адаптирани простор. Наведени радови су касније одлуком Комисије савезне владе финансирани из средстаза Федерације.

Нешто касније Вукићевић је признао СРЈ право власништва на делу његовог стана, с тим да му се у складу са законом након завршетка радова омогући право откупа дограђеног дела стана. Тако је у септембру 2000. закључен и уговор о откупу. И у овом случају правници ће имати још посла да утврде неправилности у додели овог простора, као и права на откуп и претварања државне имовине у приватну.

Министар и син

Трећи корисник стамбеног фонда Фе-дерације био је бивши савезни министар телекомуникација Дојчило Радојевић. Он је у јуну 1998. добио у закуп на неодређено време четворособан стан површине 81 квадрата на Новом Београду, али под условом да стан из Булевара АВНОЈ-а унесе у фонд савезне владе.

Нешто касније, новим решењем, тај се услов брише! Министар је навео да тај стан није у његовом власништву, а ни чланова његовог домаћинства. Из документације се види да је министар тај стан површине 83 квадрата поклонио сину уговором о поклону из 1998.

Рашомонијада се наставља уговором о откупу из јула 1999. на 40 година, или 480 рата по 510 динара.

Тако су министар и његов син дошли у посед стана од 83 квадрата са гаражом од 3 квадрата у Булевару АВНОЈ-а, као и стана од 181 квадратног метра у Буле-вару Лењина на Новом Београду.

И за комисију искусних стручњака, али и криминалистичку полицију, само око овог стамбеног случаја биће доста посла.

четвртак 1. март 2001.

(У сутрашњем броју, наставак 2: Како су до станова и кредита дошли Владан Кутлешић, Чедомир Мирковић, Петар Јојић, Југослав Костић, Борислав Вуковић, Горан Матић)

5 1 vote
Article Rating

Related posts

Сексиста и расиста из нашег комшилука

Prenosimo

Евангелие от Вучича

Славко

Зашто својој деци треба говорити истину о усташком логору смрти Јасеновац

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x