NATO, Balkan i susedi Srbije, Društvo, Kosovo i Metohija, List "POLITIKA", Politika, SAD (Amerika), Svet (planeta), Srbija, Srbija i EU

Slobodan Milošević predat sudu u Hagu

 

SPROVEDENA ODLUKA NADLEŽNIH DRŽAVNIH ORGANA

 

Bivši predsednik Srbije i Jugoslavije isporučen je sudu u Hagu na osnovu optužnice podignute 25. maja 1999. godine,  koja ga tereti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i teška kršenja ratnog prava

Petak, 29. Jun 2001.

Izveštaj sačinio: J. Vukelić

 

Bivši predsednik Srbije i Jutoslavije Slobodan Milošević odleteo je juče u 18.45 časova specijalnim helikopterom u Tuzlu, a potom avionom Haškog tribunala u zatvor Međunarod­nog krivičnog suda u Ševeningenu, na osnovu optužnice koju je protiv njega podigao ovaj sud 25. maja 1999. godine.

Faksimil Politikine prve strane (četvrto izdanje, 29. juna)

Pre nego što je Slobodan Milošević otputovao iz Centralnog zatvora u Beogradu helikopterom za Tuzlanski aerodrom u prisustvu sudije i tužioca pročitana mu je optužnica suda u Hagu.

Optužnica tereti Miloševića i njegova četiri bliska saradnika za zločine protiv čovečnosti i teška kršenja ratnog prava.

Zvaničnu potvrdu ove vesti dobili  smo od više  visokih državnih funkcionera i ministara u saveznoj i republičkoj  Vladi.

………………

Vlada postupila po odluci od ponedeljka

Odluku o izručenju Slobodana Miloševića tribunalu u Hagu doneli su članovi vlade Srbije još u ponedeljak (25. juna). O tome za naš list jedan od republičkih ministara kaže:

-Analizirali smo sve mogućnosti, pa i mogućnost da Savezni ustavni sud Uredbu Savezne vlade  o saradadnji sa sudom u Hagu proglasi neustavnom, ili je suspenduje, kako je učinio. Tada smo se složili da preuzmemo na tebe odgovornost za predaju Slobodana Miloševića. Ostalo je bilo samo rutina, bolje reći nadležna ministarstva unutrašnjih poslova i pravde trebalo je da utanače pojedinosti oko isporučivanja Miloševića sudu u Hagu. Kao što vidite, to je uspešno urađeno i Milošević je tamo gde je i zaslužio da bude“.

………………

Ovakvu odluku doneli su nadležni organi, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministarstvo pravde vlade Srbije, a na osnovu direktne   primene   Statuga  i Pravila suda u Hagu, kao i obaveza naše zemlje koje proističu iz našeg članstva u Ujedinjenim nacijama, kao i Rezolucije 827. Saveta bezbednosti.

*—-*——*—–*—–*

Izveštaj „Politike“ o hapšenju dopunjen je u poslednjem četvrtom izdanju ,29. juna

RASPLET DRAME KOJA JE DUGO POTRESALA ZEMLJU

Slobodan Milošević predat sudu u Hagu 

  • Bivši predsednik Srbije i Jugoslavije specijalnim helikopterom prebačen iz Beograda u Tuzlu, a odatle britanskim vojnim avionom u Ševeningen. –
  • Milošević je optužen za zločine protiv čovečnosti i teška kršenja ratnog prava

29. jun 2001.

Posle dramatičnih i neizvesnih političkih zbivanja proteklih nedelja i meseci, otkako je 1. aprila bivšem predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Miloševiću određen pritvor, konačno je juče, u kasnim posle­ podnevnim časovima, došlo do raspleta drame.

 

Slobodana Miloševića srpska policija sprovela je iz Centralnog zatvora do helikoptera koji ga je odveo u Tuzlu

Iznenada, upravo dok je trajala sednica Vlade Srbije na kojoj je doneta odluka o izručenju Slobodana Miloševića sudu u Hagu, ekspredsednik Srbije i Jugoslavije prebačen je oko 17 časova iz Okružnog zatvora u Beogradu specijalnim helikopterom u Tuzlu, a odatle britanskim vojnim avionom u zatvor Međunarodnog krivičnog tribunala u Ševeningenu, na osnovu optužnice koju je protiv njega ovaj sud podigao 24. maja 1999. godine.

Milošević (u pratnji domaćih i stranih bezbednjaka i sudija)  je bio iznenađen da ga srpske vlasti hapse i odvode u Hag baš na Vidovdan

Kasno sinoć, prema izveštajima stranih agencija nešto posle 23 časa, Slobodan Milošević je smešten u zatvorsku ćeliju u Ševeningenu, gde će prvo biti podvrgnut redovnom lekarskom pregledu.

Pošto je Slobodan Milošević džipom odvezen iz Okružnog zatvora do aerodroma, gde ga je čekao helikopter, istražitelji suda u Hagu su mu, u prisustvu, naših pravosudnih organa, pročitali optužnicu nekadašnjeg tužioca tribunala Luiz Arbur.

Prema   izjavama   očevidaca Milošević je vrlo mirno primio optužnicu i potom je ušao u helikopter koji ga je iz Begrada prebacio do tuzlanskog aerodroma.

Odatle je bivši predsednik Srbije i Jugoslavije specijanim vojnim avionom sprovedep Holandiju, u zatvor Ševeningen.

Miloševića stražari sprovode iz helikoptera u ćeliju zatvora Ševeningen

Optužnica tribunala u Hagu tereti Miloševića i njegova četiri bliska saradnika za zločine protiv čovečnosti i teška kršenja ratnog prava.

Odluku o predaji Miloševića sudu u Hagu doneli su juče Vlada Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, na osnovu direktne primene Statuta i Pravila suda, kao i obaveza Jugoslavije koje proističu iz našeg članstva u Ujedinjenim nacijama i Rezolucije 827. Saveta bezbednosti. Vlada se u svojoj odluci pozvala na članove 90. i 135. Ustava Republike Srbije, kao i na član 16. Ustava SRJ.

*—-*——*—–*—–*

IZ OPTUŽNICE TRIBUNALA U HAGU PROTIV BIVŠEG PREDSEDNIKA SRJ I ČETVORICE NJEGOVIH SARADNIKA
Optuženi najviši zvaničnici Srbije

 

Zločini protiv čovečnosti i kršenje ratnih prava

  • Tužilac Luis Arbur podigla je 24. maja 1999. godine optužnicu protiv Slobodana Miloševića, Milana Milutinovića, Nikole Šainovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića. jer su planirali, podstakli, naredili deportacije, ubistva, progone albanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji od januara 1999. –
  • Za zločine se optužuju snage SRJ i Srbije. –
  • Uz optužnicu i spisak imena 351 ubijenog civila

29. jun 2001.

– Slobodan Milošević, Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stojiljković optužuju se za zločine protiv čovečnosti i kršenje ratnih zakona i običaje – stoji u optužnici Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jutoslaviju, koja je podignuta 24. maja 1999. godine, a podigla je tadašnji tužilac Luis Arbur.

Na petnaestak strana optužnice opisuju se, zatim, nadležnosti i funkcije petorice optuženih od 1999. godine iz kojih se vidi da su bili na najodgovornijim državnim funkcijama odakle su mogli da utiču na politička zbivanja na Kosovu i Metohiji.

Proterivanje i uklanjanje tragova

Konkretne optužbe odnose se na period od januara 1999, kada su pomenuta petorica „planirali, podsticali, naredili, počinili ili na druti način potpomagali i doprineli kampanji terora i nasilja uperenih protiv albanskog civilnog stanovništva koje živi na Kosovu i Metohiji u SRJ“

Kampanja terora i nasilja protiv albanskog stanovništva vršena je snagama SRJ, stoji dalje u optužnici, a snage SRJ su to činile po nalogu, na podsticaj ili uz podršku petorice optuženih. Cilj tih operacija, po navodima optužnice, bio je da se ukloni znatan deo kosovskog albanskog stanovništva u nastojanju da se obezbedi dalja srpska kontrola u pokrajini. Optužnica govori o tome da su snage SRJ i Srbije nasilno proterale stotine hiljada kosovskih Albanaca iz njihovih domova, ili ih raselile unutar Kosova. Stvarana je atmosfera straha i pritisaka upotrebom sile, pretnje silom ili nasilnim metodama.

Zatvor Ševeningen

Snage SRJ i Srbije su harale i pljačkale ličnu imovinu i privredne objekte kosovskih Albanaca isteranih iz njihovih domova. Policajci, vojnici i vojne starešine koristili su masovne racije i Albancima su oduzimali novac i dragocenosti, a na graničnim prelazima SRJ sistematski su krali lična vozila i preostalu imovinu deportovanih Albanaca.

Optužnica dalje opisuje kako su sistematski uništavana imovina i objekti granatiranjem naselja i sela, spaljivanjem kuća, poljoprivrednih gazdinstava i privrednih objekata pa su tako čitave oblasti postale nenastanjive za Albance.

Pored fizičkih i verbalnih iživljavanja i ponižavanja albanskih civila, vojnici i vojne starešine su albanske civile batinali i fizički zlostavljali, a oduzimali su im sistematski ličnu dokumentaciju i saobraćajne dozvole za vozila. Oduzimanje dokumenata imalo je, po tvrdnji haških tužilaca, za cilj da se izbriše svaki trag prisustva deportovanih Albanaca.

Tako su u Đakovici 2. aprila 1999. snage SRJ i Srbije, idući od kuće do kuće, isterivali Albance, nekima su pretili smrću, a neke su ubijali. Istovremeno su paljene njihove kuće i tada se stvorila kolona od hiljada Albanaca koji su se uputili ka albanskoj granici. Na kontrolnim punktovima oduzimani su im lični dokumenti i automobilske tablice, kaže se u optužnici.

Luis Arbur navodi izvođenje slične akcije u Gnjilanu 6. aprila 1999. u selu Prilepnica kada je celokupno stanovništvo naterano da se uputi ka granici sa Makedonijom, a potom su im kuće zapaljene. Iz konvoja su izdvajani pojedini muškarci i ubijani su pored puta. Slično se dogodilo i u Kosovskoj Mitrovici marta 1999, kao i u Orahovcu. Tada je selo Celine opkoljeno tenkovima, a stanovništvo isterano u obližnju šumu. Kuće su im opljačkane, a zatim su muškarci tučeni i naterani da odu do albanske granice.

Zatim optužnica opisuje progon albanskog stanovništva u selu Nagafc krajem marta 1999. kada su snage SRJ i Srbije granatirale kuće i celo područje ubijajući jedan broj ljudi koji su spavali u traktorima i automobilima. Iz Peći su Albanci prvo skupljeni na trgu, a zatim vozilima ili pešice terani do albanske granice, a oduzimala su im dokumenta i paljene kuće. U Prištini su 1. aprila 1999. nasilno isterivani Albanci i tada je jedan broj ubijen, a jedan proteran do makedonske granice.

Masovno ubijanje civila

U optužnici se po datumima navode etnička čišćenja sela Pirana kod Prizrena, u okolini Srbice, Suve Reke i Uroševca. Zatim se navode slučajevi masovnih ubijanja muškaraca, žena i dece u selu Bela Crkva kod Orahovca, kada je patrola srpske policije ubila 12, među kojima je bilo desetoro žena i dece, a onda je planski ubijeno 65 muškaraca.

Slični zločini zabeleženi su u optužnici u selu Velika i Mala Kruša u Orahovcu, kada su snage SRJ i srpske policije odvojili muškarce, nabacali seno i zapalili ga kako bi spalili tela. Tada je ubijeno oko 105 muškaraca i mladića albanske narodnosti.

Faksimil strane “Politike” sa burnim reagovanjima na slanje Miloševića u Hag

U prilogu ove teške optužnice navedena su sva imena i prezimena ubijenih kosovskih Albanaca i mesta odakle oni potiču. Navedeno je 351 lice koje je ubijeno i čija su imena poznata.

Petorica optuženih državnih, vojnih i političkih rukovodilaca Jugoslavije i Srbije optužuju se da su organizovanjem pomenutih progona i ubijanja albanskog civilnog stanovništva izvršili zločine protiv čovečnosti (kažnjive članom 5. Statuta), ubistva kažnjiva članom 5.a Statuta, kršenje ratnih zakona i običaja kažnjivo članom 3. Statuta i progone na rasnoj i verskoj osnovi, kažnjive članom 5-h Statuta Međunarodnog suda u Hagu.

J. Vukelić

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments