Kultura, Srbija

Skrivene poruke umetnika otvorenog srca

Bonifacio u svom slikarskom ateljeu u Vankuveru

POVODOM VELIKE DONACIJE SRPSKOG SLIKARA BRACE BONIFACIJA IZ KANADE MUZEJU GRADA BEOGRADA

 

  • Srpski slikar Braca Bonifacio poklonio je 24 velika ulja na platnu Muzeju grada Beograda i tim povodom je otvorena 7. septembra njegova izložba u Konaku knjeginje Ljubice
  • Umetnik je poznat širom sveta po svojim delima apstraktnog ekspresionizma, koja je izlagao na 63 samostalne izložbe u prestižnim galerijama Amerike, Kanade, Britanije…
  • Iako u devetoj deceniji ovaj rođeni Beograđanin sa Dorćola, nastanjen decenijama u dalekom Vankuveru,  slika i dalje
  • Njegovo dobrotvorstvo veliko je kao njegov umetnički dar i talenat. O tome se mnogo manje zna, a to delo je primer dobročinstva

Piše: Jovo Vukelić

 

Poštar mi je doneo pismo iz Vankuvera  u njemu je pisalo: „Molim te, idi Jovo i odnesi ovaj ček moje zahvalnosti tom divu od čoveka – ribaru- alasu i ugostitelju Renatu (Grbić) na Pančevačkoj strani Dunava, tik ispod Pančevačkog mosta. On je, koliko sam pročitao, spasao 30-tak ljudskih života i  mislim da većeg podviga nema. Reci mu samo da je ovo iskreni znak pažnje od slikara Bonifacija iz Kanade za hrabrost i nesebičnost koju čini spašavajući godinama te nesrećnike koji pokušavaju da se utope“.

Odneo sam poklon-ček Renatu prošle jeseni, a on se upravo spremao na putovanje do dalekih južnih mora…Bio je obradovan, delom i zbunjen.

Dunavski alas Renato – simbol spasavanja ljudskih života

Davljenik iz Dunava

Braca Binifacije (Braca Bonifacije je umetničko ime slikara Blagoja Srdića koji je rođen u Beogradu 1937. godine) me posle zove pita da li sam ispunio njegovu želju i nastavlja: „Bio sam dečak od 11 godina, bila je 1948. godina, i bezbrižno sam se kupao u Dunavu kod Nebojšine kule sa školskim drugarima sa Dorćola … Skakali smo u Dunav sa jedne grede i odjednom sam nestao u tamnoj vodi…

Sećam se samo da sam ležao na travi  i da je nadamnom stajao jedan mladi plavokosi mladić i smešio mi se… Bio je to moj spasilac, koji me otrgao iz tamnih dubina Dunava i vira koji me naglo poneo. Skočio je odmah zamnom i pronašao me upetljanog u travi na dnu reke  …

Od tada ja celog života sanjam tog mladića, tražim ga svuda, ali nikad nisam uspeo da ga nađem, nikad ga više nisam video od tog vrelog letnjeg dana. Moje srce je sada konačno mirno, našao sam Renata, on je taj plavokosi mladić“…

Tako je, tada dečak, Braca Bonifacio nastavio svoj bezbrižni đački život , učio crtanje i slikanje u čuvenoj školi u Šumatovačkoj ulici… Potom je završio i Fakultet primenjenih umetnosti i počeo kao mladić da slika po krovovima zgrada!

Onako visokog i krakatog video ga je Ljubivoje Ršumović i slikao, snimio, fotografisao za TV Beograd pre 60 godina. Taj kratki prilog bio je prava senzacija za Beograd, svi su se pitali ko je taj mladi umetnik, šta on to radi, šta hoće?

Po ocenama istoričara umetnosti iz Muzeja grada Beograda najraniji rad Bonifacija iz perioda 1959–1963. godine, koji je konceptualno zabeležen na video traci, bila je politički motivisana i  serija puna osećanja„Oči nad Beogradom“:

 Krovove, crepove i krovne terase sivih zgrada na Droćolu koristio je kao masivna platna na kojima je crtao velike mete i bojio ih jarkim bojama. Na taj način kritikovao je američku i rusku svemirsku trku u naoružanju i sveopštu polarizaciju sveta, u kojoj je svako svakome meta.

Video snimak umetnika koji hoda po krovovima, oslikava sive zidne površine, preskače obojene crepove i na kraju maše jednom rukom, može se tumačiti i kao prvi beogradski video performans.

(Na linku ispod vidi se umetnik Bonifacio kako slika po krovovima Dorćola 60-tih godina: bio je to među prvim performansima (forma akcione umetnosti) u Srbiji i u svetu!

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/3253403/skrivene-poruke—slike-brace-bonifacija-do-15-oktobra.html

Ali, životni put je kasnije Bracu odveo daleko od njegovog Dorćola i Beograda čak do Vankuvera u Kanadi… Otišao je 1973. godine . I tamo ostao. Zauvek!

Uspešna umetnička karijera

Stručnjaci dalje ocenjuju da se „tokom svog stvaralačkog puta, najviše se izražavao u stilu apstraktnog ekspresionizma. Često u svojim radovima koristi elemente simbolizma i figurativnog slikarstva kako bi izrazio različite misli i emocije.

U više od 50 godina dugoj umetničkoj praksi, Bonifacije je najčešće slikao u tehnici ulja na platnu, stvarajući dela monumentalnih dimenzija sa preko dva metra širine, gradske banere koji su krasili ulice Vankuvera i uobičajene galerijske slike kakvih je najveći broj u kolekciji Muzeja grada Beograda.

Umetničko izražavanje često oslanja na geometriju, njenu matematičku savršenost i filozofsku simboličnost, ali i na specifičnost površine slikarskog platna koje je pred njim.

I otvaranje i izložba slika Bonifacija u Konaku knjeginje Ljubice su vrlo posećeni

Ostvarenja Brace Bonifacija, uglavnom ulja na platnu, odlikuju se korišćenjem zasićene boje bez valera i prelaza, sa snažnom upotrebom kontrastnih boja. Najčešće koristi snažan kolorit sa jarkim bojama crvene, žute i narandžaste, ali u nekoliko radova upotrebljava samo crnu i belu boju ili nekoliko nijansi sive. Većina slika iz kolekcije Muzeja grada Beograda je kvadratnog oblika, a i veliki broj drugih radova stvara u ovom formatu, naglašavajući i na taj način naklonost ka ovoj harmoničnoj geometrijskoj formi.

Keti Ćaba, ambasadorka Kanade u Srbiji otvara izložbu

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Bonifacio- dobrotvor

Ono što je manje poznato je  njegovo čovekoljublje, višedecenijska upornost da pomaže. Iako već u devetoj deceniji Bonifacio je i dalje darodavac, unapređujući jednu od najvrednijih ljudskih vrlina, a to je – davanje.

Njegova čovečnost pokazuje njegovu brigu o ljudima i to u trenutcima kada su u nevolji, kada im je teško, kada ne mogu da zadovolje svoje potrebe.

Bio sam u jedinstvenoj prilici da takvim osobama u Srbiji uručujem njegove – Bonifaciove poklone i  novac u poslednjih desetak godina. 

Ne mogu se zaboraviti te reči i izrazi zahvalnosti ljudi koji su pomoć dobili od čoveka za koga nikad nisu čuli iz dalekog Vankuvera. 

Pomenuću samo neke: Pomogao je majku koja je tri puta za redom rodila blizance.

Pomogao je srpskom ratniku sa Košara (iz Bojnika) sa sedmoro dece, koji je ostao bez oka.

Pomogao je prošle zime siromašnoj deci iz planinskog predela Srbije da dobiju najbolju obuću, a pomogao je nedavno i dvema mladim i talentovanim 13-godišnjim violinistkinjama iz Beograda da nastave uspešne karijere.

Talentovana violinistkinja Jovana Savić
Milica Petrović, 13-godišnja nadarena violinistkinja

Violinistkinje, devojčice Jovana Savić i Milica Petrović bile su oduševljene.

Tako da o slikaru Bonifaciju, koji je ove večeri od srca darovao rodnom Beogradu ono najbolje što on ima i što može da –  da, a to su njegove slike, treba znati i ovu drugu stranu njegovog delovanja o kojoj on –  kao istinski dobrotvor  – i ne želi da se mnogo govori.

                                                                                 (Reč J. Vukelića na otvaranju izložbe)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Prve Bonifacijeve slike koje su dobile priznanje kritike u Kanadi bile su serije tabli-panela nastalih između 1978. i 1982. godine. Motivi su trke hrtova, mete, simboli pop kulture (na primer Merilin Monro) i američke zastave u nekada neočekivanim pozicijama. Ove slike su komentari sveopšte trke u globalnom svetskom poretku, trke u naoružanju, trke u svemiru, trke u bogaćenju i, nasuprot tome, univerzalnoj ljudskoj ranjivosti.

Slika „Visualize Solutions“ iz 1979. godine

Prema oceni kustosa Marije Stošićslika „Visualize Solutions“ iz 1979. godine iz kolekcije Muzeja grada Beograda  pripada ovoj seriji. Ukoliko bismo tražili uzore Bonifaciju u severnoameričkom slikarstvu, koje je sigurno imalo značaja u njegovom formiranju u vreme kada je došao u Kanadu, možemo zaključiti da su određeni uticaj na njega imali rani radovi Džaspera Džonsa.

Kritičar Đorđe Kadijević kaže za Bracu Bonifacija da, iako stvara u dijaspori, čini aktivni faktor kulturnog identiteta koji pripada nama i koji prirodno teži svojoj matici i gravitira prema sopstvenom istorijskom i civilizacijskom prostoru.

Marija Stošić, viši kustos Muzeja Grada Beograda, autor izložbe

Ipak, on smatra da da je Bonifacije pretrpeo snažan uticaj anglosaksonske varijante visokog modernizama, kojoj je dala pečat pojava pop-arta kao autohtonog severnoameričkog slikarskog pravca šezdesetih godina.  Bonifacije je elemente pop-arta usmerio ka simboličkoj figuraciji u kojoj je predmet tretiran kao element novog likovnog jezika. Kod Brace Bonifacija nikada nije popustila sklonost ka likovnoj apstrakciji u čijem znaku se on formirao u sred beogradskog likovnog kruga, u godinama kada je taj likovni „trend“ bio dominantan. Tako on uvek teži sinkretičkom spoju apstrakcije i figuracije, čemu su težili i drugi jugoslovenski slikari njegove generacije.

Darodavac Bonifacije: i listu “Politika” 2001. godine  predaje poklon direktoru Darku Ribnikaru

O svom radu Bonifacije kaže:

 „Izvor moje umetnosti je shvatanje i kanalisanje jakih emocija koje proističu iz posmatranja aktuelnih događaja ili epifanskog sećanja: misli o ekološkoj devastaciji; ili očigledna nepravda; ili vrhunski trenuci optimizma i ekstaze. Vidim subjektivnu svest kao gorivo kreativne vatre, a za održiv neprekidan opus emotivna energija mora biti duboka i jaka“.

Izložba radova slikara Brace Bonifacija (nije bio u mogućnosti da prisustvuje otvaranju izložbe), koju je izvanredno, sa istančanim ukusom i merom  postavila viši kustos Muzeja grada Beograda Marija Stošić u jedinstvenom ambijentu Konaka, otvorena je do 15.  oktobra u Konaku knjeginje Ljubice.

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of