Gost Autor, Društvo, Istraživanja-Dosije, Politika, Svet (planeta), Srbija

SEDI DI SI, NI ZA DI SI NISI

ANATOMIJA  «NAUČNOG»  NEZNANJA I FIKCIJE O BUDUĆNOSTI  OBRAZOVANJA (5)

  • Nije šala to što je Aleksandra Drecun dogurala do ‘kapetanke’ policije za samo četiri godine rada u policiji, a malo je možda sramota odreći se tog časnog čina u svojoj biografiji na engleskom jeziku. Nisu to godine pa da ih sakrivaš do mile volje.
  • Ne može se opravdati nerad i još neviđena nekompetentnost onih koji upravljaju naukom i visokim školstvom iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U tome prednjači državni sekretar Vladimir Popović, on je perjanica tog haosa.
  • Kad se sve sabere i oduzme, nikakav razuman red i plan se ne može nazreti u nastupima domaćih učesnika. Slično raštrkano, bez koncepta i ideja, bez predloga i zaključaka, govorila je i većina stranih gostiju pozvanih na 4. Konferenciju o budućem obrazovanju. Neki su čak razumno govorili to što su govorili a da, u stvari, ništa vredno pomena u vezi s problemima današnjeg i budućeg obrazovanja nisu rekli. Mnogo više je bilo propagande, prazne priče, neobaveznog ćaskanja sve do pravog trabunjanja daleko od teme konferencije.

Piše: Dr Filip Vukajlović, naučni savetnik Instituta „Vinča“ ( u penziji)

 Panel diskusija “Obrazovanje za održivost i inkluzivnost za ljude i prirodu” je imala tu čast da u njoj učestvuje već godinama nepotopljiva Aleksandra Drecun, predsednik “Paskrsnice” – Centra za nauku i inovacije” (Intersection. Centre for Science and Innovation), Beograd, Srbija.  Aleksandra Drecun je skoro celu prvu deceniju 21. veka provela na čelu sekretarijata mnogih važnih ljudi, sve do generalnog sekretara tadašnjeg predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. Ni posle napuštanja ovog prestižnog mesta nije joj bilo loše. Udomljavali su je na savetnička mesta u državnoj upravi i na čelo bogato finansiranih paranaučnih institucija. Ko joj je, i kako to omogućavao, znaće se potpuno kad se deklasifikuju razni poverljivi arhivi, a sada možemo samo nagađati.

Slabo kvalifikovani «igrači bez lopte»

Nepotopljiva A. Drecun je dve decenije jahala na državnim jaslama

U javnosti je postala vidljiva kao direktor Centra za promociju nauke, za koji joj je ‘Božica’ Đelić, prilikom odlaska s pozicije naučnog ministra marta 2011. godine, overio ugovor o finansiranju gradnje “dvorca” za promociju nauke (dodavši na predviđenih ogromnih 15 miliona evra još čitavih 50 miliona kreditnih evra) u kome se održala sve do 2014. godine. Kad je smeniše, naivno sam pomislio da je ova srednjovečna gospođa zauvek sjahala s državnih jasala. Međutim, izgleda da njene akcije opet rastu na evropskim “nepreoranim naučnim prostorima” ravnopravnosti svih mogućih polova. Šta mu dođe ova “Raskrsnica”? Pišu da je to:

“Međunarodni ‘akcioni tank’, neprofitno udruženje civilnog društva, osnovano da promoviše odgovorno istraživanje i inovacije, kvalitetno obrazovanje, politike zasnovane na dokazima i dobro upravljanje i da ojača vezu između nauke i društva, sa fokusom na Centralnu i Jugoistočnu Evropu. “Raskrsnica” ima 150 aktivnih članova koji dolaze iz istraživačkih i obrazovnih organizacija, javnog sektora, kao i kompanija i građanskih organizacija koje doprinose polju nauke i društva.”

Nevladina organizacija„Centar za nauku i inovacije“ od koga treba bežati

Kad se ovim “plemenitim namerama” doda to što ‘skromno’ govore da mogu i znaju:

“‘Raskrsnica’ ima široku bazu znanja, duboko razumevanje i stručnost o temama istraživačke etike, roda i nauke, posebno o rodnim istraživanjima i inovacijama, temama otvorenog pristupa, STEM obrazovanja (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika – preko interdisciplinarnog i primenljivog prilaza), naučnih komunikacija, naučnog angažmana, kreiranja naučne i inovacijske politike, kao i iskustvo u organizovanju kolaborativnih istraživanja, promociji nauke i širenju saznanja preko: fokus grupa, međunarodnih konferencija, seminara, treninga, javnih debata, radionica, naučnih kampova, primene inovacija u proizvodnim laboratorijama, naučnih festivala, nacionalnih takmičenja, konsultacija sa zainteresovanim stranama i medijskih kampanja” te kakve sve veze imaju:

“Organizacija, preko svojih članova, ima široku regionalnu mrežu i odlične kontakte sa vodećim političarima naučne politike u jugoistočnoj Evropi, višim rukovodstvom istraživačkih i obrazovnih institucija, medijima i privatnim sektorom. Takođe, “Raskrsnica” je organizacija civilnog društva, a proaktivna je njena saradnja sa organizacijama civilnog društva, profesionalnim udruženjima, studentskim mrežama i velikim brojem volontera”, neiskusnom čitaocu bi se moglo desiti da se prepadne. Na sreću “Raskrsnica” ima i slike i imena igračica/igrača u njenom timu, za koje bi neko mogao reći da su većinom slabo kvalifikovani ‘igrači bez lopte’. Inače, izgleda da postaje pravilo, da poznati “prvoborci” za rodnu ravnopravnost, ako su ženskog roda i ako zauzmu neku rukovodeću poziciju, biraju tim u kome su u velikoj većini njihove rodne drugarice.

U Drecunkinom slučaju u timu je gotovo dva puta više žena nego muškaraca (to je ono što nam slike kazuju, ali moguće je da slike ne odgovaraju dubljoj suštini pojedinaca i pojedinki). Kad se pogleda nacionalni sastav tima, onda bi se skoro moglo zaključiti da je osnovni, a neproklamovani cilj, onih koji su ga sastavili: fundiranje temelja buduće Balkanske federacije. Još više je tako, kad kažu:

“Ovaj tim stručnjaka za istraživanje i inovacije, kreiranje politika, zagovaranje i naučno angažovanje iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Albanije, Mađarske, Rumunije i drugih zemalja, uz podršku uglednog međunarodnog savetodavnog odbora, udružuje snage s ciljem da se iskoriste regionalne sinergije za umnožavanje uticaja nacionalnih napora u izgradnji društava zasnovanih na znanju i kreativnosti. Raskrsnica pokreće i podstiče istraživanje i dijalog o važnim društvenim izazovima, zalaže se za strukturne promene u organizacijama koje se bave istraživanjem i finansiranjem istraživanja u cilju unapređenja integracija RRI (Odgovorna istraživanja i inovacije, prim. F.R.V.) politike u njihove agende i podržava otvorenu diskusiju i stvaranje u istraživačkim i inovacijskim procesima.”

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Sva predavanja sa Konferencije

Link :

https://www.youtube.com/results?search_query=4th+ICFE+Main+hall

Zaključci Konferencije

Link:

https://www.youtube.com/watch?v=TxkM8OVKwiU

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Tim ni u čemu ne oskudeva. Uključen je u čak tri evropska projekta u okviru Horizonta 2020. Jedan od najvažnijih je, ne sumnjam:” GENERA project (Gender Equality Network in the European Research Area)”. Pre nego što se samo tangencijalno osvrnem na pretenciozno izlaganje na “Četvrtoj međunarodnoj konferencije o budućem obrazovanju”, predsednika “Raskrsnice” Aleksandre Drecun, samo ću još par reči posvetiti ovoj, veoma rodno povlašćenoj, institucionalno ‘maženoj’ gospođi. Naime, napisaše da: “‘Raskrsnica’ ima široku bazu znanja, duboko razumevanje i stručnost o temama istraživačke etike,…” Ova rečenica se, po mom konzervativom i dosta radikalnom mišljenju, ne može odnositi na gospođu Drecun.

Mnogo je obećavala: A. Drecun je žarila i palila 2009. godine u ženskoj vladi, a i šire

Ako posmatramo njenu nepotpunu biografiju na sajtu udruženja građana “Ženska vlada”: http://www.zenskavlada.org.rs/show.do?id=143, kome je ona bila jedan osnivača 2006. godine i u kojoj je za nju bilo rezervisano ministarstvo unutrašnjih poslova, videćemo da je gospođa Drecun bila član udruženja građana i profesionalnih udruženja (11 na broju) i član tri upravna/nadzorna odbora i jednog savetodavnog tela Vlade. Tu su date i sve njene pozicije do 2011. godine. U okviru tačke “Profesionalno iskustvo” nabrojano je 9 pozicija. Ali se nigde ne može naći kada je A. D. rođena, ili bar koliko godina je studirala na Pravnom fakultetu UB. Njena “Oblast delovanja” ovako je predstavljena:

Profesija: Pravnica, Menadžerka, Konsultantkinja

Oblast ekspertize: Marketing, Menadžment, Javna uprava, Investicije, Advertising, Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, Finansiranje političkih stranaka, Krivično procesno pravo, Komunikacije, Oglašavanje

Oblast aktivizma: Rodna ravnopravnost, Reforma javne uprave, Borba protiv korupcije, Unapređenje poslovnog okruženja, Rad s mladim talentima, Unapređenje obrazovanja, Popularizacija klasične muzike, Humanitarni rad

Aleksandra Drecun kapetanka policije

Sve ovo je gospođa Drecun uspela i naučila, obrazujući se uz rad, za manje od dve decenije od diplomiranja na Pravnom fakultetu UB, a vidi se da je radila teške i odgovorne poslove gde se sigurno “moralo dežurati do duboko u noć i još stići i uteći i na strašnom mestu postojati”.

I taman pomislih da je gospođa Aleksandra čudo večne mladosti, prirodne inteligencije i načitanosti, kad me opet neki đavo natera da pogledam i njenu biografiju na engleskom jeziku, koja takođe stoji na sajtu ženske vlade. Tu doživeh veoma neprijatno iznenađenje. Naime, u srpskoj varijanti svoje biografije, da bi valjda opravdala svoje mesto gospođe ministarke unutrašnjih poslova, dala je sledeći podatak pod zaglavljem Profesionalno iskustvo: Institucija: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska akademija Pozicija: Kapetan policije, Asistentkinja pripravnica – Period: 1995– 1999.

U istoj toj biografiji na engleskom jeziku, pod zaglavljem Professional experience stoji: Belgrade University, Police Academy, Assistant, Criminal Procedure Oct 1995–Sep 1999.

Ponaša li se ovde gospođa Drecun neetički? Jel’ to, oko Vlade se muvajući, naučila da pomalo “kraducka na olovku”? Ne trepnu kad uvede “Policijsku akademiju” na Beogradski Univerzitet. A šta ćemo sa njenim činom kapetan(ke)? Šta ako je ona samo u rezervi, jer kažu da važi izreka: “Jednom policaj(ac/ka) uvek policaj(ac/ka)”?

Drecunka ima sigurnu rezervu: Uniforma kapetanke srpske policije

Šta sa njenim novopečenim prijateljima širom Evrope i sa Harvarda? Nije šala dogurati do ‘kapetanke’ policije za samo četiri godine rada u policiji, a malo je možda sramota odreći se tog časnog čina u svojoj biografiji na engleskom jeziku. Nisu to godine pa da ih sakrivaš do mile volje.

Utisak o gomili pretencioznih efemernosti koje je gospođa, eks kapetanka srpske policije, Aleksandra Drecun izrekla u toku svog nastupa o problemima budućeg obrazovanja s nizom primera diskriminacije ženskog pola (navela je jedan takav «drastičan» – zamislite, u raznim testovima u SAD a i šire, lutke za testiranje su napravljene po uzoru i u dimenzijama muškog tela), se može steći citiranjem njenih predloga šta nam je činiti u vezi s teškim položajem žena na planeti Zemlja.

Zabraniti Drecunki rad sa mladima i decom

Zaključni slajd sledeće sadržine:

Kako iskoristiti različite perspektive?

  1. Povežite rod s izvrsnošću;
  2.  Učinite žene vidljivim;
  3. Obezbedite podršku na najvišem nivou;
  4. Povećajte broj žena u telima u kojima se donose odluke;
  5. Obrazovanje i obuka u vezi s nesvesnom pristrasnošću,

bio je komentarisan rečima:

“Pre svega odličnost je bazirana na različitosti. Kreativnost i znanje treba da rastu na različitosti, i gledajući na sve aspekte, nema odličnosti ako mi ne gledamo na sve aspekte i na sve različitosti. Svi treba da prođemo kurs treninga da se oslobodimo predrasuda (make ourselves unbiased– misli na rodne predrasude, prim. F.R.V.).

Novo obrazovanje đaka: iz sveta stvarnosti vodi ih u virtuelni svet

Roditelji, deca, deca u obdaništu, svi od nas koji smo umešani (uključeni) i živimo na ovoj planeti koja želi da bude održiva. Održivost i odličnost je ono što svi mi tražimo. I sve je to o nama. Moramo da pođemo od sebe, da se oslobodimo predrasuda i da posle toga koristimo svaku priliku pomognemo drugima da rastu u tom pravcu.”

A ja bih samo želeo, kao i većina stanovnika Srbije verovatno, da sa svim problemima kojima smo pritisnuti nekako preteknemo i ostanemo normalni i zdravi ljudi. Posle svega što čuh, a i zbog različitosti, želim da zadržim prethodne i da dodam još gomilu predrasuda prema delatnosti gospođe Drecun i njoj sličnih. I, što se mene lično tiče, zabranio bih da se ona i njeni približe bilo kojoj državnoj ustanovi u Srbiji. Vodi li iko računa, u ovoj državi, koliko je opasno dozvoliti im da rade s decom i mladim pokoljenjem?

Gospođa Aleksandra Drecun nepotrebno skriva u svojoj biografiji na engleskom jeziku svoju pripadnost srpskoj policiji devedesetih godina prošlog veka, kada je stekla kapetanski čin radeći na kriminalnim procedurama. Pitam se da nije ona, posle dve decenije, promenila specijalizaciju i možda se uključila u krugove obaveštajnih službi?

Ne bi bilo loše da naše kontraobaveštajne službe provere niže sledujuću informaciju, u slici i reči, koju slučajno nađoh na Internetu tragajući po mnogim poljima po kojima ova savremena Sirena jezdi i peva svoje «neodoljive i očaravajuće» pesme:

Balkanland Presidential Team, Nominations, on the left Gjergji Bojaxhi and Avni Ponari from Albania, on the right Dr Branko Milanovic and Aleksandra Drecun from Serbia. (FICTION STATES Draft 16/11/2019 2:21. 1008 Pages. 303213 Words. Expected Publication April– 2020, https://issuu.com/fictionstates/docs/fictionstates/103?fr=sOWIxOTM5MzIyOQ)

Da li su ovo konture neke nove federacija na Balkanu koju priprema Drecunka i slični stratezi
Nauka Srbije finasirana sa 0.3 % BDP

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), Vladimir Popović je određen da izlaže u oviru Panel diskusije“Uticaj istraživanja i inovacija na obrazovanje”. Naša je velika sreća što se ovaj upravljački primerak pojavio na konferenciji i javno, na svom kukavnom engleskom jeziku, odmucao svoje izlaganje koje dalje komentarišem.

a) Vladimir Popović je u početku naveo podatak da se projektno finansira ukupno 12.000 istraživača, a da je “ukupan broj istraživača” 16.000 (čime su ovih novih 4.000 istraživača, van projekata, zaslužili da ih tako zovu i ‘knjiže’ niko ne zna). Govorio je o mestima koje Srbija zauzima na raznim svetskim listama navodne kompetitivnosti koje, ako ičemu služe, onda je to da opravdaju nerad i još neviđenu nekompetentnost onih koji upravljaju naukom i prosvetom iz dotičnog Ministarstva.

Svašta je bilo i svašta će, verovatno, još biti u budućnosti. Ali ovi sadašnji visoki službenici iz Ministarstva prosvete i nauke, sve su nadmašili– takve bućoglave trubadure bez stida i srama, majka još rađala nije.

Popović je perjanica haosa u srpskoj nauci

Počeli su da obmanjuju globalno. Jer, Popović reče da se za nauku izdvaja 0.92% BDP, “iz svih izvora”. Koji su to izvori, nije objasnio. Međutim, u Izveštaju “Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj” (NS) za 2017. godinu, koji je Vlada prihvatila 20. 10. 2018. godine stoji:

“Udeo ukupnih budžetskih sredstava za istraživanje i razvoj u BDP u 2017. godini iznosio je 0,40% (izvor Saopštenje IR10_133, Republički zavod za statistiku, 29.6.2018).U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine, projektovan je porast ulaganja u nauku i istraživanja iz budžeta do nivoa od 0,6% BDP– a (u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije) kao i ukupna ulaganja iz svih izvora finansiranja koja bi trebalo da dostignu nivo od 1,5% BDP– a.”

U istom Izveštaju se na 74. strani može pročitati:

“Prema podacima dobijenim iz Ministarstva prosvete i nauke budžet za 2017. godinu iznosio je 16.603.242.469 dinara (RSD), od toga 16.108.979.815 RSD iz budžeta RS, a ostatak iz „Ostalih izvora“… U 2017. u ukupnom iznosu od 12.047.170.514,16 dinara finansirano je 776 projekata, od kojih su 394 iz oblasti osnovnih istraživanja, 273 iz oblasti tehnološkog razvoja i 109 projekata integralnih i interdisciplinarnih istraživanja (11.958 istraživača).”

Kao prvo, odavde možemo videti da je finansiranje iz “Ostalih izvora” svega 3% od sredstava koje su se za nauku izdvajale u budžetu za 2017. godinu. Još je surovija istina kad pogledamo koji je to deo bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije u 2017. godini. BDP je te godine procenjen na 41,43 milijarde američkih dolara. Lako je izračunati da je 2017. godine nauka Srbije finasirana sa 0.275% BDP.

Zašto se u Izveštaju Nacionalnog saveta, koji je po ideji zadužen da štiti interese naučnika, ne navodi ova cifra nego 0.4% BDP, meni nije jasno.

Kao drugo, ne može se prihvatiti da je finansiranje raznih okolonaučnih delatnosti bez ikakve veze s naučnim istraživanjima, koje prema objavljenim podacima iznosi 38% onoga što se daje za finansiranje 12.000 istraživača, razumno i prihvatljivo. Uzmemo li u obzir da je broj onih koji se ovako finasiraju nepoznat, onda samo možemo reći da su se ovi iz Ministarstva prosvete i nauke, a i neka ekspertska tela koje je isto oformilo, ‘s lanca otkinuli’. Ko su tih 4.000 novih istraživača u nekom nepoznatom “ukupnom broju” istraživača?

O sukobu klanova za novce

b) Interesantan je pogled državnog sekretara Popovića na populaciju kojom rukovodi. On vidi “mnoga zaraćena plemena” koja među sobom ratuju (citiram):

“Socijalno humanističke nauke protiv drugih naučnika, prirodne nauke, osnovne nauke protiv drugih, instituti protiv fakulteta i mnogi drugi konflikti među različitim zajednicama. Kad pokušate da promenite nešto otpor je vrlo, vrlo veliki i ponekad mi se čini da je nikakva promena najbolje rešenje, za sve. Naravno to nije tačno.”

Naravno da Popović nije iskren kad tvrdi da “nije tačno”, da je nikakva promena u haosu u koji nas je uveo, njega ne zadovoljava. On je perjanica tog haosa i jedino što radi je da skuplja kompromitujuće informacije o različitim zaraćenim klanovima, a sam pripada najvećem i najmalicioznijem mašinskom klanu (o ovom klanu sam javno pisao i govorio pre dosta godina).

Prikupljene informacije kasnije koristi da mašincima i njima bliskim klanovima (Zemunski fizičarski klan je jedan od takvih) obezbedi lukrativne pozicije i dodatne projekte od “evropskih, a naših” para. I ko zna šta još.

Ministarstvo koje je godinama pravilo kardinalne greške

Za tri godine, koliko vodi sektor nauke i istraživanja, Popović ništa nije smisleno uradio. Rad na prepisivanju dva “evropska” zakona, koja su doneta nedavno, kojima se stanje nauke samo dalje pogoršava, mogla su završiti stručna lica bez njegovog učešća.

Način na koji je konstituisan “Naučni fond”, koji bi trebalo da raspolaže svim sredstvima za buduće naučne projekte, s njegovim neverovatno nekompetentnim i nedoraslim/lošim rukovodstvom, predstavlja bombu odloženog dejstva koja će kad tad eksplodirati. Popović je trebalo da se bavi proverom “naučne proizvodnje” i stanjem među zaraćenom “naučnom bratijom”, masovnim potpisivanjem na tuđe radove (u čemu su prednjačili rukovodioci projekata koji čak 10 godina traju) i svakojakom krađom intelektualne i državne svojine.

v) Nikad nisam bio u dilemi oko upravljačkih i stručnih kvaliteta Popovića. Međutim, njegovo poslednje istupanje na Četvrtoj konferenciji o budućem obrazovanju, je prevazišlo sva moja negativna očekivanja od ovog “igrača s dve leve noge”. Pre komentarisanja same sadržine preostalog dela njegovog izlaganja, na engleskom jeziku odmucanog, daću transkripciju teksta onako kako je izgovoren (ko ne veruje neka ga posluša) [1]:

Neverovatne i besmislene ocene, teze, predlozi

Šta nam ovaj stručnjak reče o “Uticaju istraživanja i inovacija na obrazovanje”? Reče da se u potpunosti slaže s tvrdnjom prethodnog govornika da “nema razvoja primenjenih ISTRAŽIVAČA bez osnovnih istraživanja”.

Saznadosmo “da je Petnica istraživački centar koji se bavi razvojem nauke i koji je važan za kulturu uopšte”. Da su oni uložili nedavno devet miliona evra u ovo privatno preduzeće.

I ništa vredno pomena u vezi s temom panela. Posle slušanja ovog izlaganja skoro sam siguran da Popović nije nijedan svoj rad, koji je odštampan na engleskom jeziku, na kome je potpisan ili kolegijalo dopisan, s razumevanjem pročitao.

S obzirom na to da je konferencija na kojoj je učestvovao bila “ozbiljna” i svetska, siguran sam da je on svoje izlaganje lično, i uz velike napore, pripremao. Ne sumnjam da je i suprugu, profesora engleskog jezika, konsultovao prilikom prevoda svojih misli, neosporno ispiljenih uz naprezanje celokupne površine kore svog velikog mozga. Rezultat sam gore predstavio. Ko ne veruje neka sam posluša ovog kovrdžavog užičkog lumena i poznatog kolekcionara umetnina.

Popović  je «genije» koji je hteo da odlučuje o saradnji sa CERN-om

Nije loše da se osvrnemo na tekst: “Strujno kolo Srbija– CERN” (koji je odštampan u nedeljniku Pečat 7. decembra 2018. godine). U tom članku je državni sekretar V. Popović izjavio: “da oni koji su direktno zainteresovani, a to su u ovom slučaju fizičari, ne treba da odlučuju o tome da li ćemo i kako sarađivati sa CERN-om, jer su to državna pitanja. “Formiraćemo državnu komisiju za saradnju sa CERN-om jer mislim da to treba podići na taj nivo. U toj komisiji biće samo predstavnici resornog ministarstva i predstavnici Privredne komore Srbije, i neće biti niko iz Instituta za fiziku ni iz Instituta u Vinči niti sa Fizičkog fakulteta… Zato sinhronizacija cele te aktivnosti (misli se na sve aspekte saradnje sa CERN-om, prim. F.R.V.) mora da bude na nivou državne komisije, na čijem čelu ću verovatno biti ja!

Deo pogona u CERN-u u Švajcarskoj

Srbija je u proceduri ulaska u punopravno članstvo CERN-a i zato nisam hteo da remetim tu proceduru nekoliko meseci pred odluku skupštine CERN– a o našem prijemu. Odlučili smo da prvo postanemo punopravni član pa tek onda da formiramo državnu komisiju.”

Popović nije rekao da je najnovija komisija formirana 2016. godine.

Skupština CERN-a je početkom 2019. godine primila Srbiju u punopravno članstvo. A stara komisija, u kojoj su glavne perjanice penzioneri fizičar Petar Adžić i već pominjani Šijački, i dan danas kolo vodi. Ova dva penzionera izgleda čuvaju mesto Popoviću (za njih država godinama uplaćuje po 10.000 švajcarskih franaka da bi se oni dopisivali na sve radove cernovskih kolaboracija kojima su formalno članovi).

Kao i prethodni državni sekretar Aleksandar Belić, i Popović verovatno očekuje, da ga pred izbacivanje iz ministarstva, nagrade sinekurnim mestom u državnoj komisiji za saradnju sa CERN-om. Nada se, izgleda, mestu predsednika komisije, jer je u pravljenju štete zaslužniji čak i od Belića.

Koliko je naučna zajednica otišla dođavola, kad joj je ovakav upravljački primerak kolovođa?

O nauci i prirodi naučnog rada on očigledno pojma nema, a naučna zajednica sve njegove eksperimente nad sobom podnosi bez roptanja. Ili je možda, ta “zajednica”, baš takvog zaslužila da je vodi?

Koliko li je tek žalosna država koja ovakvog “državnika” drži na visokom položaju koji utiče na dobrobit 12.000 srpskih istraživača i njihovih porodica? Što se mene lično tiče, ne bih mu prepustio ni dve nacrtane ovce da za njih odgovara, ili da o njima brine.

Umesto sa predavačem i profesorima nameće se đacima
kontakt sa novim tehnologijama
Bezvredna izlaganja i nastupi domaćih i stranih učesnika 

Kad se sve sabere i oduzme, nikakav razuman red i plan se ne može nazreti u nastupima domaćih učesnika koje opisah. Slično raštrkano, bez koncepta i ideja, bez predloga i zaključaka, govorila je i većina stranih gostiju pozvanih na konferenciju.

Neki su čak razumno govorili to što su govorili a da, u stvari, ništa vredno pomena u vezi s problemima današnjeg obrazovanja nisu rekli.

Mnogo više je bilo propagande, prazne priče, neobaveznog ćaskanja sve do pravog trabunjanja daleko od teme konferencije.

Najčešće pominjane reči su bile:digitalno i digitalizacija.Što se ostalog tiče, sva slova, neke reči, slogani i čak fraze izgovorene na beogradskoj konferenciji u opštem izgledaju – zvuče pravilno, kao što su u opštem slučaju pravilne sve reči o svemu dobrom.

“Njih je moguće čitati, uzimati u obzir i čak ponekad koristiti, ali veoma pažljivo, da se ne zaprljaju susednim sa njima lažju i licemerjem”.

Kad se priča o svemu dobrom i deklarativno podržava sve dobro protiv svega lošeg, na opštem nivou se može pomisliti da oni koji to izgovaraju stvarno imaju najbolje/dobre namere.

Ali, ko su oni, kakvo nam je iskustvo u dosadašnjem opštenju sa njima (“Čuvaj se Danajaca i kad ti darove nose”), ko su njihovi među nama?

Šesti, poslednji, nastavak u nedelju, 15. novembra: Vašar taštine i neznanja soroševaca i neoliberala

……………..

 Napomene:

[1]“Somebody mention innovation is not possible without basic research. I completely agree with that opinion, and it’s not possible to develop applied, applied researchers without basic, basic science. Also you, you mention way, ways of thinkingit’s, it’s very difficult task for all of us working this job to change this way of thinking. Two minutes ago I mentioned that we adopted new law and research in July this year and the law of science Fund is adopted in december last year. Also science Fund established as an independent implementing agency the similar way in other developed countries and EU. We use the model of Horizon 2020, (ovde je izrečena još jedna reč koju je bilo nemoguće razumeti, prim. F.R.V.) and science Fund started with first call. We, we plan to, to, a, a two calls until the end of this year. One is connect to artificial intelligence to, second is to cooperation our diaspora. Also, we completely change our financing model, when we talk about research. In the past we have talk all project financing and in the, in the future even in the next year we have a combined model of project and institutional financing. I want to, to give you some, some data about our higher education system. We have seventeen accredited universities in Serbia, out of which seven are public. We have about two, two hundred fifty thousand students at all universities and, a,a one hundred and twenty five faculties, a, which are accredited at separate institution. It is very important for us this year Serbia become permanent member of CERN, full member of CERN. It is very important for us, I again say, because we are small country, a, may be you know Serbia is country which, which establish the CERN as ex Yugoslavia, one of the twelve countries, which, which, found the CERN. And why is CERN important for us this membership. Among researchers and, and industrial (ovde je opet izrečena jedna reč koju je bilo nemoguće razumeti, prim. F.R.V.) for education exist teaching program, student programs, master class, we organize master class in Serbia and so on and, and many other possibilities for our teachers to learn how to learn their, their students.

I give you maybe two numbers in this short speech, but I want to give some overview our research system our capacity in that manner. Also I want to, to mention competition for best technical innovation existing in Serbia in last fifteen years, but, but, in the first ten years we have only competition for, for researchers and students. In last two years we, we a, a, a emphasis a, a that competition on the level, of level of secondary school teams and we are very satisfy with, with number of number of teams which participate in that competition. Also I want to mention research center Petnica it regionally very known research center. Our ministry support that center in last few years with nine million euros and additionally through regular yearly program we financed Petnica. Petnica deals with development of science, but also scientific culture, scientific literacy, education, and cultural, culture overall.

Important center for connection of education and research is Center for promotion of science. We also supported that institution. When you look all data you can conclude that you, that know its not possible to develop education without research and its not possible to separate research and education. Its not possible to exist good education with, with very high develop research system. Thank you.”

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments