Društvo, Prenosimo, Svet (planeta), Srbija

Svetu preti nova ekonomska kriza, srpska privreda je ranjiva

PRENOSIMO: INTERVJU SA NEBOJŠOM KATIĆEM U “VEČERNJIM NOVOSTIMA”

 

  • Nova svetska kriza je neminovna i pravo je čudo da se ona još nije dogodila. Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su gori nego pre deset godina
  • Kriza će se manifestovati onako kako se takve krize uvek manifestuju – bekstvom kapitala iz zemlje, dubokom recesijom, propadanjem preduzeća, rastom nezaposlenosti i novim porastom siromaštva.
  • Srbija liči na koloniju, kao što na kolonije liče i gotovo sve zemlje u tranziciji. Sve vredno je u stranim rukama ili će preći u strane ruke. Pri tome, po svim ekonomskim pokazateljima, Srbija je pri samom dnu Evrope. Ekonomski model je pogrešan, ali to niko ne želi da prizna.
  • Na pitanje „Šta biste, kao ekonomski konsultant, savetovali Vladi Srbije u pogledu budućih ekonomskih poteza“, Katić ističe: Ni ova, ni prethodne vlade ne haju za savete, sem za one koje daju stranci i njihove domaće ekspoziture. Već sam napisao veliki broj tekstova i dao veliki broj predloga, pa ne bih imao ništa novo da dodam. Kako vlasti čine suprotno od onoga što se meni čini logičnim, ostaje mi da se nadam da oni vide i bolje i dalje no ja.

Razgovor vodili: Daniela Ilić Krasić i Dušan Stojaković

  1. januar 2019.

 

 

 

  • Koliko je izvesna nova svetska ekonomska kriza?

Bojim se da je nova svetska kriza neminovna i pravo je čudo da se ona još nije dogodila. Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su gori nego pre deset godina, a kapaciteti država da se sa krizom nose velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne krize. Na sceni je opasan ekonomski rat Kine i SAD, EU je u dubokoj krizi, Latinska Amerika je u nevoljama, i da ne nabrajam. Dodatni faktor rizika je vezan za usporavanje rasta kineske privrede i to je novi, loš fenomen koji nismo imali 2008. Sve to se dešava u ambijentu u kome su i politički rizici neuporedivo veći nego pre.

Prognoze i analize Nebojše Katića su tačne, ali ih vlast u Srbiji ne sluša

Kriza će dovesti do rasta nezaposlenosti i porasta siromaštva

  • Kako bi srpska ekonomija reagovala, ukoliko do nje dođe i kakve posledice možemo da očekujemo?

Ako do krize dođe, priliv kapitala će se zaustaviti i Srbija će se suočiti sa padom dinara i sa dužničkom krizom. Pretpostavljam da će odgovor na krizu biti isti kao i 2008. i da će se Srbija ponovo obratiti MMF-u za pomoć. Kriza će se manifestovati onako kako se takve krize uvek manifestuju – bekstvom kapitala iz zemlje, dubokom recesijom, propadanjem preduzeća, rastom nezaposlenosti i novim porastom siromaštva.

  • Kakvo je stanje srpske ekonomije danas? Šta su njene najslabije, a šta najjače tačke?

Dubok je jaz između stvarnog stanja domaće ekonomije i slike koju o tom stanju stvaraju državne institucije. Pogotovo je opasno kada se takva slika kreira u predvečerje nove krize. Srbija je i danas ranjiva kao što je to bila 2008. Ekonomski trendovi su se svakako popravili i to nije sporno, ali u ekonomskim krizama trendovi prestaju da budu važni i važne su samo apsolutne veličine zatečenih dugova.

             Čeka li nas novo siromaštvo, narodne kuhinje i pad standarda

To se pre svega odnosi na visinu spoljnog duga, visinu javnog duga, kao i na visinu dugova privatnog sektora. Trend rasta spoljnog duga je značajno usporen poslednjih godina, a u poslednje tri godine spoljni dug gotovo da stagnira zahvaljujući prilivu stranih investicija. To je svakako dobro, ali taj dug je i dalje za oko sedam milijardi evra veći nego što je bio pred izbijanje krize 2008.

Trend rasta javnog duga je zaustavljen, ali i taj dug je i dalje veći za oko 15 milijardi evra nego što je bio 2008. To je ogroman skok dugova za ekonomiju čiji je BDP u poslednjih deset godina porastao samo za osam procenata. Mene pogotovo brine ogroman rast dugova građana i bojim se da je on izmakao kontroli. Brine me i politika kursa dinara, a još više me brine neukusno samozadovoljstvo NBS-a sopstvenom politikom.

  • Šta biste, kao ekonomski konsultant, savetovali Vladi Srbije u pogledu budućih ekonomskih poteza?

Ni ova, ni prethodne vlade ne haju za savete, sem za one koje daju stranci i njihove domaće ekspoziture. Već sam napisao veliki broj tekstova i dao veliki broj predloga, pa ne bih imao ništa novo da dodam. Kako vlasti čine suprotno od onoga što se meni čini logičnim, ostaje mi da se nadam da oni vide i bolje i dalje no ja.

  • Protivnik ste neoliberalizma. Može li srpska privreda da uspe bez pomoći države?

Nema uspešnog razvoja bez jasne strategija razvoja, bez instrumenata kojima se ta strategija realizuje i bez aktivne pomoći domaćoj privredi. O tome svedoče sva uspešna inostrana iskustva i to ne vide samo oni koji to ne žele da vide. Doduše, srpske vlade su do sada izdašno pomagale … strance. Čini se da im je kaput nekako uvek bio bliži od košulje.

Kako zaustaviti mlade da odlaze

  • Na koji način Srbija najbolje može da zaustavi odlazak mladih obrazovanih ljudi iz Srbije?

Srbija prolazi kroz period strašne regresije. Regresija nije samo ekonomska, već je i politička, kulturna, ili kraće, civilizacijska. Otuda je problem odlaska mladih ljudi pre svega posledica gubitka svake nade. Mnogi želi da pobegnu iz društva koje doživljavaju kao bolesno.

Država može usporiti odlazak demonstrirajući sposobnim mladim ljudima da misli na njih i da ih podržava. Za početak, vlast je mogla napuniti državne službe i javna preduzeća najboljima. Mogla je pokazati da u Srbiji i pametni imaju šansu, a ne samo primitivni mediokriteti. Umesto ološa koji se promoviše kroz domaće medije, možda bi se mogla organizovati stalna kampanja promocije pametnih mladih ljudi, na primer. Čoveku je važno i prepoznavanje, a ne samo novac.

  • Imate dugogodišnji staž na direktorskim pozicijama u Energoprojektu, a više od dve decenije živite u Londonu. Kako Vam se čini srpska ekonomija-privreda iz evropske perspektive?

Gledano iz evropskog, ali i iz svakog drugog ugla, Srbija liči na koloniju, kao što na kolonije liče i gotovo sve zemlje u tranziciji. Sve vredno je u stranim rukama ili će preći u strane ruke. Pri tome, po svim ekonomskim pokazateljima, Srbija je pri samom dnu Evrope. Ekonomski model je pogrešan, ali to niko ne želi da prizna.

  • Srbija na putu ka EU – koje su najteže stavke koje treba da savlada Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji? Da li Evropa i dalje „diže ruke od sebe“, kao što ste to izjavili pre nekoliko godina i – kako se to odražava na buduće članice?

Uvek sam se izjašnjavao kao pristalica ulaska Srbije u EU. Danas sam, nažalost, sve sigurniji da Srbija neće ući u EU, bar ne u roku koji današnjim generacijama nešto znači. Bojim se da se Srbija zavarava i da sada troši vreme i energiju na pogrešnoj strani. Obećanje o evropskoj budućnosti služi samo tome da bi EU kontrolisala ključne političke i ekonomske procese u Srbiji i držala je na kratkoj uzdi.

Karikatura Dušana Petričića
  • Da li je srpska privreda spremna za četvrtu industrijsku revoluciju i automatizaciju poslovanja i proizvodnih procesa?

Srbija nema ni ozbiljnu strategiju, ni dovoljno kadrova za tehnološki skok. Za to su potrebni kvalitetni kadrovi i obrazovni sistem koji ih stvara u kontinuitetu. Ono što je stvoreno rasuto je po svetu, a egzodus kvalitetnih kadrova se nastavlja. Obrazovni sistem je odavno u slobodnom padu i jedino je uspešan u proizvodnji doktorskih titula. Teza o svetloj tehnološkoj budućnosti za sada je samo propagandni slogan dok se ne nađe neki bolji.

  • U toku su privatizacije domaćih banaka (Komercijalne, Jubmes i Srpske) ali i prodaja potraživanja banaka u stečaju, kako komentarišete ove postupke?

Bez domaćeg bankarskog sektora nema dinamičnog razvoja Srbije. Bez kreditnog usmeravanja i čvrste kreditne kontrole nema ozbiljnijih investicija. Srbija je odavno odlučila da kompletan bankarski sistem prenese strancima, i čini se da je veoma ponosna na put koji je izabrala. Mogu samo da kažem – neka je sa srećom.

…………………..

Blog Nebojše Katićahttps://nkatic.wordpress.com/

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

POTVRDA KATIĆEVIH TVRDNJI
Na pomolu nova svetska ekonomska kriza

Gotovo tri četvrtine profesionalnih investitora u svetu predviđa novu recesiju do 2021. godine. Samo 33 odsto njih optimistično u pogledu tržišnih potencijala za 2019, pokazuje novo godišnje istraživanje konsultantske kompanije “Boston Konsalting Grup” (Boston Consulting Group, BCG).

Prema rezultatima istraživanja, čak 73 odsto investitora smatra da je nova recesija na pomolu u odnosu na 53 posto koji su delili takav stav 2017. godine, a usled narastajuće zabrinutosti oko procena i zdravlja globalne ekonomije, prenosi portal “Investment week”.

Anketa, sprovedena među portfolio menadžerima i analitičarima koji prate prodajnu i kupovnu stranu, otkriva da su tržišna očekivanja ukupnog godišnjeg deoničarskog prinosa pala na rekordno nizak nivo od 2010. kada je pokrenuto ovo istraživanje, te da investitori prognoziraju da će on iznositi u proseku 5,6 odsto u naredne tri godine.

Kao rezultat takvih očekivanja, prema nalazima ove studije investitori su lani dva puta više vremena trošili na donošenje odluka o ulaganju nego godinu pre, dajući prednost pristupu koji je više orijentisan na vrednost i brži izlazak iz investicionih pozicija.

Takođe, 48 procenata ispitanika je izjavilo da aktivno razmatra ekološke, socijalne i državne politike kao faktore u procesu donošenja odluka o ulaganju, u nastojanju da ostvare dugoročne rezultate.

Ogromna većina profesionalnih investitora, njih 82 odsto, rekla je da sada ohrabruje kompanije u koje ulažu da se fokusiraju na dugoročno stvaranje vrednosti.

Ispitanici su procenili da je samo 50 procenata preduzeća u koje investiraju pravilno uskladilo poslovne, finansijske i investicione strategije, i da 48 odsto kompanija mora da bude agresivnije s ulaganjima u istraživanje i razvoj kako bi stvorile vrednost.

Prema rečima 43 odsto investitora, kompanije moraju da poboljšaju svoju strategiju alokacije kapitala, pri čemu 64 procenta ispitanika kaže da prioritet daje reinvestiranju u organski rast.

Investitori sada manje favorizuju neorganske investicije i gotovinske isplate, a 39 posto njih vidi spajanja i akvizicije (M&A) kao poželjniju opciju korišćenja gotovine u korporativnom sektoru, što je manje u odnosu na 48 procenata iz prethodne godine.

Karikatura Toše Borkovića

Samo 22 posto anketiranih izjavilo je da preferira povećanje dividende u odnosu na 30 procenata godinu ranije, dok je 21 odsto navelo povećanje gotovine u bilansu stanja kao važan prioritet.

Pored toga, 38 odsto profesionalnih investitora reklo je da kompanije moraju da poboljšaju procese upravljanja rizikom, dok je 37 procenata navelo da kompanije treba da poboljšaju svoj strateški razvoj i planiranje.

BCG je anketu sproveo u oktobru prošle godine, a njome je bilo obuhvaćeno 260 investitora koji predstavljaju kompanije koje upravljaju imovinom vrednom izmedu 12 i 15 hiljada milijardi američkih dolara.

Cilj istraživanja je da se sagleda stav investitora o kretanjima na globalnim tržištima vlasničkih hartija od vrednosti i o prioritetima za stvaranje vrednosti za deoničare.

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

LINK

https://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/725195/Na-pomolu-nova-svetska-ekonomska-kriza

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments