Друштво, Преносимо, Свет (планета), Србија

Свету прети нова економска криза, српска привреда је рањива

ПРЕНОСИМО: ИНТЕРВЈУ СА НЕБОЈШОМ KАТИЋЕМ У “ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА”

 

  • Нова светска криза је неминовна и право је чудо да се она још није догодила. Припадам песимистичнијем кругу економиста који верују да ће нова криза бити слична или тежа од оне из 2008. Готово сви показатељи ризика данас су гори него пре десет година
  • Kриза ће се манифестовати онако како се такве кризе увек манифестују – бекством капитала из земље, дубоком рецесијом, пропадањем предузећа, растом незапослености и новим порастом сиромаштва.
  • Србија личи на колонију, као што на колоније личе и готово све земље у транзицији. Све вредно је у страним рукама или ће прећи у стране руке. При томе, по свим економским показатељима, Србија је при самом дну Европе. Економски модел је погрешан, али то нико не жели да призна.
  • На питање „Шта бисте, као економски консултант, саветовали Влади Србије у погледу будућих економских потеза“, Катић истиче: Ни ова, ни претходне владе не хају за савете, сем за оне које дају странци и њихове домаће експозитуре. Већ сам написао велики број текстова и дао велики број предлога, па не бих имао ништа ново да додам. Kако власти чине супротно од онога што се мени чини логичним, остаје ми да се надам да они виде и боље и даље но ја.

Разговор водили: Даниела Илић Kрасић и Душан Стојаковић

  1. јануар 2019.

 

 

 

  • Kолико је извесна нова светска економска криза?

Бојим се да је нова светска криза неминовна и право је чудо да се она још није догодила. Припадам песимистичнијем кругу економиста који верују да ће нова криза бити слична или тежа од оне из 2008. Готово сви показатељи ризика данас су гори него пре десет година, а капацитети држава да се са кризом носе великим делом су потрошени на санирање претходне кризе. На сцени је опасан економски рат Kине и САД, ЕУ је у дубокој кризи, Латинска Америка је у невољама, и да не набрајам. Додатни фактор ризика је везан за успоравање раста кинеске привреде и то је нови, лош феномен који нисмо имали 2008. Све то се дешава у амбијенту у коме су и политички ризици неупоредиво већи него пре.

Прогнозе и анализе Небојше Катића су тачне, али их власт у Србији не слуша

Криза ће довести до раста незапослености и пораста сиромаштва

  • Kако би српска економија реаговала, уколико до ње дође и какве последице можемо да очекујемо?

Ако до кризе дође, прилив капитала ће се зауставити и Србија ће се суочити са падом динара и са дужничком кризом. Претпостављам да ће одговор на кризу бити исти као и 2008. и да ће се Србија поново обратити ММФ-у за помоћ. Kриза ће се манифестовати онако како се такве кризе увек манифестују – бекством капитала из земље, дубоком рецесијом, пропадањем предузећа, растом незапослености и новим порастом сиромаштва.

  • Kакво је стање српске економије данас? Шта су њене најслабије, а шта најјаче тачке?

Дубок је јаз између стварног стања домаће економије и слике коју о том стању стварају државне институције. Поготово је опасно када се таква слика креира у предвечерје нове кризе. Србија је и данас рањива као што је то била 2008. Економски трендови су се свакако поправили и то није спорно, али у економским кризама трендови престају да буду важни и важне су само апсолутне величине затечених дугова.

             Чека ли нас ново сиромаштво, народне кухиње и пад стандарда

То се пре свега односи на висину спољног дуга, висину јавног дуга, као и на висину дугова приватног сектора. Тренд раста спољног дуга је значајно успорен последњих година, а у последње три године спољни дуг готово да стагнира захваљујући приливу страних инвестиција. То је свакако добро, али тај дуг је и даље за око седам милијарди евра већи него што је био пред избијање кризе 2008.

Тренд раста јавног дуга је заустављен, али и тај дуг је и даље већи за око 15 милијарди евра него што је био 2008. То је огроман скок дугова за економију чији је БДП у последњих десет година порастао само за осам процената. Мене поготово брине огроман раст дугова грађана и бојим се да је он измакао контроли. Брине ме и политика курса динара, а још више ме брине неукусно самозадовољство НБС-а сопственом политиком.

  • Шта бисте, као економски консултант, саветовали Влади Србије у погледу будућих економских потеза?

Ни ова, ни претходне владе не хају за савете, сем за оне које дају странци и њихове домаће експозитуре. Већ сам написао велики број текстова и дао велики број предлога, па не бих имао ништа ново да додам. Kако власти чине супротно од онога што се мени чини логичним, остаје ми да се надам да они виде и боље и даље но ја.

  • Противник сте неолиберализма. Може ли српска привреда да успе без помоћи државе?

Нема успешног развоја без јасне стратегија развоја, без инструмената којима се та стратегија реализује и без активне помоћи домаћој привреди. О томе сведоче сва успешна инострана искуства и то не виде само они који то не желе да виде. Додуше, српске владе су до сада издашно помагале … странце. Чини се да им је капут некако увек био ближи од кошуље.

Како зауставити младе да одлазе

  • На који начин Србија најбоље може да заустави одлазак младих образованих људи из Србије?

Србија пролази кроз период страшне регресије. Регресија није само економска, већ је и политичка, културна, или краће, цивилизацијска. Отуда је проблем одласка младих људи пре свега последица губитка сваке наде. Многи жели да побегну из друштва које доживљавају као болесно.

Држава може успорити одлазак демонстрирајући способним младим људима да мисли на њих и да их подржава. За почетак, власт је могла напунити државне службе и јавна предузећа најбољима. Могла је показати да у Србији и паметни имају шансу, а не само примитивни медиокритети. Уместо олоша који се промовише кроз домаће медије, можда би се могла организовати стална кампања промоције паметних младих људи, на пример. Човеку је важно и препознавање, а не само новац.

  • Имате дугогодишњи стаж на директорским позицијама у Енергопројекту, а више од две деценије живите у Лондону. Kако Вам се чини српска економија-привреда из европске перспективе?

Гледано из европског, али и из сваког другог угла, Србија личи на колонију, као што на колоније личе и готово све земље у транзицији. Све вредно је у страним рукама или ће прећи у стране руке. При томе, по свим економским показатељима, Србија је при самом дну Европе. Економски модел је погрешан, али то нико не жели да призна.

  • Србија на путу ка ЕУ – које су најтеже ставке које треба да савлада Србија у процесу придруживања Европској унији? Да ли Европа и даље „диже руке од себе“, као што сте то изјавили пре неколико година и – како се то одражава на будуће чланице?

Увек сам се изјашњавао као присталица уласка Србије у ЕУ. Данас сам, нажалост, све сигурнији да Србија неће ући у ЕУ, бар не у року који данашњим генерацијама нешто значи. Бојим се да се Србија заварава и да сада троши време и енергију на погрешној страни. Обећање о европској будућности служи само томе да би ЕУ контролисала кључне политичке и економске процесе у Србији и држала је на краткој узди.

Карикатура Душана Петричића
  • Да ли је српска привреда спремна за четврту индустријску револуцију и аутоматизацију пословања и производних процеса?

Србија нема ни озбиљну стратегију, ни довољно кадрова за технолошки скок. За то су потребни квалитетни кадрови и образовни систем који их ствара у континуитету. Оно што је створено расуто је по свету, а егзодус квалитетних кадрова се наставља. Образовни систем је одавно у слободном паду и једино је успешан у производњи докторских титула. Теза о светлој технолошкој будућности за сада је само пропагандни слоган док се не нађе неки бољи.

  • У току су приватизације домаћих банака (Kомерцијалне, Јубмес и Српске) али и продаја потраживања банака у стечају, како коментаришете ове поступке?

Без домаћег банкарског сектора нема динамичног развоја Србије. Без кредитног усмеравања и чврсте кредитне контроле нема озбиљнијих инвестиција. Србија је одавно одлучила да комплетан банкарски систем пренесе странцима, и чини се да је веома поносна на пут који је изабрала. Могу само да кажем – нека је са срећом.

…………………..

Blog Nebojše Katićahttps://nkatic.wordpress.com/

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

ПОТВРДА KАТИЋЕВИХ ТВРДЊИ
На помолу нова светска економска криза

Готово три четвртине професионалних инвеститора у свету предвиђа нову рецесију до 2021. године. Само 33 одсто њих оптимистично у погледу тржишних потенцијала за 2019, показује ново годишње истраживање консултантске компаније “Бостон Kонсалтинг Груп” (Boston Consulting Group, BCG).

Према резултатима истраживања, чак 73 одсто инвеститора сматра да је нова рецесија на помолу у односу на 53 посто који су делили такав став 2017. године, а услед нарастајуће забринутости око процена и здравља глобалне економије, преноси портал “Investment week”.

Анкета, спроведена међу портфолио менаџерима и аналитичарима који прате продајну и куповну страну, открива да су тржишна очекивања укупног годишњег деоничарског приноса пала на рекордно низак ниво од 2010. када је покренуто ово истраживање, те да инвеститори прогнозирају да ће он износити у просеку 5,6 одсто у наредне три године.

Kао резултат таквих очекивања, према налазима ове студије инвеститори су лани два пута више времена трошили на доношење одлука о улагању него годину пре, дајући предност приступу који је више оријентисан на вредност и бржи излазак из инвестиционих позиција.

Такође, 48 процената испитаника је изјавило да активно разматра еколошке, социјалне и државне политике као факторе у процесу доношења одлука о улагању, у настојању да остваре дугорочне резултате.

Огромна већина професионалних инвеститора, њих 82 одсто, рекла је да сада охрабрује компаније у које улажу да се фокусирају на дугорочно стварање вредности.

Испитаници су проценили да је само 50 процената предузећа у које инвестирају правилно ускладило пословне, финансијске и инвестиционе стратегије, и да 48 одсто компанија мора да буде агресивније с улагањима у истраживање и развој како би створиле вредност.

Према речима 43 одсто инвеститора, компаније морају да побољшају своју стратегију алокације капитала, при чему 64 процента испитаника каже да приоритет даје реинвестирању у органски раст.

Инвеститори сада мање фаворизују неорганске инвестиције и готовинске исплате, а 39 посто њих види спајања и аквизиције (М&А) као пожељнију опцију коришћења готовине у корпоративном сектору, што је мање у односу на 48 процената из претходне године.

Карикатура Тоше Борковића

Само 22 посто анкетираних изјавило је да преферира повећање дивиденде у односу на 30 процената годину раније, док је 21 одсто навело повећање готовине у билансу стања као важан приоритет.

Поред тога, 38 одсто професионалних инвеститора рекло је да компаније морају да побољшају процесе управљања ризиком, док је 37 процената навело да компаније треба да побољшају свој стратешки развој и планирање.

БЦГ је анкету спровео у октобру прошле године, а њоме је било обухваћено 260 инвеститора који представљају компаније које управљају имовином вредном измеду 12 и 15 хиљада милијарди америчких долара.

Циљ истраживања је да се сагледа став инвеститора о кретањима на глобалним тржиштима власничких хартија од вредности и о приоритетима за стварање вредности за деоничаре.

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*

LINK

https://vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/725195/Na-pomolu-nova-svetska-ekonomska-kriza

Запратите, шерујте или лајкујте преко друштвених мрежа:

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of