Društvo, Srbija

Svede li Srbija broj službenih automobila na nivo Švedske – imaće novca da zaustavi egzodus

MLADI ODLAZE U EMIGRACIJU, SRBIJA PROPADA – IMA LI ISELJAVANJU KRAJA (1)
  • Iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine iselilo oko 300.000 pretežno mladih ljudi! A tokom poslednje tri godine još najmanje 100.000 mladih i ljudi u najboljim godinama
  • Vladimir PETRONIJEVIĆ, direktor Grupe 484: Ljudi su nezadovoljni kvalitetom života u Srbiji i u nekom dubljem, suštinskom smislu. Pre svega su nezadovoljni sistemom vrednosti. Mladima smeta što vide da protekcija, roditeljske veze ili partijska pripadnost odlučuju o zapošljavanju, nečijoj karijeri, a ne stručnost i znanje
  • Ekonomista Milan KOVAČEVIĆ: U Srbiji je politika ispred profesije i mnogima je to motiv za odlazak iz zemlje. U nekim sektorima, poput medicine iz koje je veliki broj odlazaka u Nemačku, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih, jer nije reč o stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak“
  • Profesor Vladimir GREČIĆ, redovni član Akademije ekonomskih nauka: „ Motivacija mladih da emigriraju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslove za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično. Najprivlačnije zemlje-destinacije za emigraciju su zemalja EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih – SAD i Kanada. BDP po stanovniku u Srbiji je samo 35 odsto proseka u 28 zemalja EU“

Piše: Jovo VUKELIĆ

 

ŠTA Srbija izvozi u beli svet više od malina?

Pamet, lepotu, mladost, talente, snagu – jednom rečju Srbija troši svoju budućnost!

U 2014. emigriralo je 57.000 uglavnom mladih osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000. Ni 2016. i prošle, 2017. stanje nije bolje! Time je Srbija, na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom! I zauzima nezavidno 31 mesto.

Da ne idemo u dalju prošlost, evidentno je da sve vlasti od 2000. godine nisu uspele da Srbiju učine boljim mestom za život, mestom koje bi nudilo perspektivan i kvalitetan život mladim ljudima.

I na ovom polju su pokazale ogroman neuspeh, tačnije debakl, a to je jedan od najvažnijih zadataka svake vlade, vlasti u celini i svih državnih organa.

Zato se mladi svih nivoa i obrazovnih profila i danas masovno iseljavaju i uglavnom se ne vraćaju u svoju otadžbinu. Nema među njima mnogo povratnika, jer u Srbiji za njih nema ni danas posla!

Nezaposlenost je realno ogromna, a statistički pokazatelji o tome da se nezaposlenost značajno smanjila, budimo pošteni, čista su laž!

Uz to, mesečna primanja većine su u proseku od 200-300 evra (statistika kaže da je prosek 400 evra). Od tog novca ni samac, ili samica ne mogu da pristojno žive, a kamoli da se formira porodica i rađaju deca!

Za deset godina zemlju napustilo 400.000 mladih

        Ujedinjene nacije kažu da su glavni uzrok smanjenja broja stanovništva masovne migracije, jer se smanjuje broj stanovnika koji bi trebalo da rađaju.

I da završimo sa poraznim podacima iz statistike: iz Srbije se u periodu od 2007. do 2014. godine, prema objavljenim podacima, iselilo oko 300.000 pretežno mladih ljudi! Znači, dodamo li i poslednje tri godine taj broj iseljenih za deset godina je veći od 400.000 mladih i ljudi u najboljim godinama!

Nemamo, dakle, samo problem sa iseljavanjem, već je jedan od glavnih problema što u pečalbu idu mahom mladih ljudi, koji su između ostalog i glavni reproduktivni potencijal zemlje, ali i potencijal za privredni rast.

Mladi odlaze i zato što državni aparat troši raskalašno

Na žalost, većina mladih jedinu izvesnost za bolji život vidi u inostranstvu. U takvim okolnostima, teško je očekivati povećanje nataliteta, jer jednostavno nema dovoljno žena u fertilnom periodu koje bi na svet donosile bebe. To znači da se sva državna moć i snaga, pamet i znanje moraju angažovati da mladi ljudi dobiju pristojne, perspektivne i stabilne poslove, solidna primanja i kvalitetne uslove za život i podizanje potomstva.

Da bi i manje odlazili u tuđinu.

Ima li država Srbija za to uslove, mogućnosti?

Ima! Ako se ne bi rasipao novac, na primer, na jedan od najvećih i najskupljih voznih parkova državnih institucija i službenika u Evropi. Svaka srpska opština, pa i ona najzabačenija i najsiromašnija ima više službenih limuzina nego cela bogata država Švedska!

Kad bi Srbija broj službenih automobila – sa više desetina hiljada svela ne nekoliko desetina, kao na primer Švedska – imala bi sasvim dovoljno novca, milione evra da uloži u izgradnju stanova za mlade, njihovo stručno usavršavanje i dobro plaćene poslove. (Usput, još jedna dobit: šofera, iskusnih vozača, u kojima sada oskudevamo u javnom saobraćaju imali bismo dovoljno).

Naravno, naveli smo samo jednu oblast moguće uštede. Ovde je glavni problem u rasipničkom mentalitetu vlasti i burazerskoj ekonomiji vlasti. Nema domaćinskog poslovanja i brige za opšte dobro, o čemu vlasti u Srbiji poslednjih decenija skoro ništa ne znaju i čime se ozbiljno ni ne bave.

Zašto ljudi odlaze iz Srbije?

        Male plate, loš standard, ljudi traže bolji život… To su predvidljivi odgovori na pitanje zašto se ljudi iseljavaju iz Srbije. Ali takva objašnjenja ipak nisu dovoljna da objasne fenomen emigracije u razvijenije zemlje. Svakako da su ekonomski motivi dominantni kada je reč o emigraciji u zapadne zemlje, ali postoji čitav niz dodatnih motiva.

Trbuhom za hlebom: uglavnom je to put bez povratka

Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484, ocenjuje:

„Ljudi su nezadovoljni kvalitetom života u Srbiji u nekom dubljem, suštinskom smislu. Pre svega su nezadovoljni sistemom vrednosti koji se ne menja na ovim prostorima, a nametnut je još devedesetih godina, kada su mnoge stvari – koje bi trebalo da budu na dnu – isplivale na površinu. Jednostavno, ljudi traže jedan uređen sistem u kome se život odvija na jedan normalan način“.

Mladima smeta što vide da protekcija, roditeljske veze ili partijska pripadnost odlučuju o zapošljavanju, nečijoj karijeri, a ne stručnost i znanje. Drugo, primanja su niska da bi se mladi bračni par odlučio za brak i dobijanje potomstva. Na to utiče naravno i nedostatak stambenog prostora, nemanje stana. Treće, mladi vide da se u javnosti i medijima ne afirmišu rad, stručnost, savesnost i poštenje, već da se promovišu, „guraju“, afirmišu folk pevači, starlete, sponzoruše, ljudi iz kriminalnog miljea. Dobijaju publicitet u medijima, njihove primitivne i prostačke izjave i ponašanja se stalno objavljuju. Sa svakodnevnim bombardovanjem rijaliti programa nema nigde reči o našim najboljim đacima, talentima, studentima, pronalazačima, mladim umetnicima… A ni o uglednim profesorima, naučnicima, inženjerima, arhitektama…

„Šund i kič nas ubiše“, kaže jedna maturantkinja.

Moglo bi se reći da je ljudima preko glave jurnjave za vezom i poznanstvima povodom svakog životnog problema – od upisa deteta u vrtić do lečenja. Na sve to se naslanja naopak sistem vrednosti u onome što je u Srbiji ostalo od kulture, a na kraju čitavog tog lanca se nalazi napredovanje po političkoj liniji, ili prosto jedan partokratski sistem u kome je životni i profesionalni uspeh vezan isključivo za partijsku pripadnost.

Na taj momenat pažnju skreće i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže da je u Srbiji politika ispred profesije i da je mnogima to motiv za odlazak iz zemlje:

„Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru koji je nastao iz procesa privatizacije. U nekim sektorima, poput medicine iz koje je veliki broj odlazaka u Nemačku, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih, jer nije reč o stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak“.

Odlaze tamo gde mogu da pristojno žive od svog rada

Posledice su pogubne: bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju visoko obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces migracija s druge strane svakako ostavlja negativne demografske i socijalne posledice u Srbiji.

Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu dovoljne. A nisu velike ni mogućnosti, jer je prosečna plata, čak i ako bismo poverovali statistici, tek oko 400 evra.

Pri sadašnjem stanju stvari, gorka je istina: migracije su prosto neminovan proces i nije moguće jednostavno zabraniti nekome da ode tamo gde postoji potreba za njegovim znanjem i sposobnostima, a domaćih „magneta“ – nema.

Profesor Vladimir Grečić, redovni član Akademije ekonomskih nauka, ocenjuje:

„Motivacija mladih da emigriraju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslove za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično. Najprivlačnije zemlje-destinacije za emigraciju su zemalja EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih – SAD i Kanada. Ništa to nije nelogično. Srbija u ekonomskom pogledu mnogo zaostaje za zemljama EU. Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, na primer, u 2015. pokazuje da se BDP po stanovniku u Srbiji nalazi na nivou od samo 35 odsto proseka u 28 zemalja EU zajedno uzetih“.

(sledi nastavak: Zašto dve trećine mladih žele da se iseli i zašto se malo ko vraća?)

 

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments