Politika, Prenosimo, Srbija

Sa svih strana su vršeni pritisci političara da od nas mladih preuzmu vođenje protesta

Ekskluzivna i dramatična ispovest mlade studentkinje Jelene Anasonović, osnivača protesta „Jedan od pet miliona“

  • Organizovala sam proteste iz najdubljih ubeđenja, spremna da žrtvujem godinu na fakultetu, privatni život, zdravlje… Čitava priča je počela spontano, okupila sam grupu kolega, poznanika, protestne aktiviste koje sam poznavala još od protesta 2017. godine. Na početku je ideja bila da se održi jedan protest, pa ako se nešto desi, sledeći put da imamo mrežu ljudi. Onda se desio drugi protest i potom je sve krenulo stihijski.
  • Odmah na početku, od drugog protesta kreću pritisci, pokušaji da se građanski protest prevede u stranački
  • Rasprave, svađe i sukobi nastali su oko toga ko će govoriti na našim protestima, jer su političari iz Saveza za Srbiju hteli da govore
  • Kamion i ozvučenje na protestima je plaćao Savez za Srbiju
  • Ideja za slogan „Jedan od pet miliona“ potekla je od glumca Nikole Koja
  • Rekla sam Borku Stefanoviću da ne može da govori na protestu, a on je počeo da viče na mene
  • Uoči trećeg protesta iz opozicije javljaju da novinarka T. Vojtehovska i novinar S. Škoro hoće da se uključe u ime javnih ličnosti
  • Vojtehovski se prema ljudima ophodi kao prema svojim pionima, govorila je drsko: ”Devojčice, ja se ovim bavim 25 godina”, a Škoro je govorio da smo “pačija škola”.
  • Od treće nedelje smo imali direktnu komunikaciju i nedeljne sastanke s političarima : tu su bili svi lideri – Đilas, Jeremić, Obradović, Janko Veselinović, Lutovac, predstavnici sindikata, javne ličnosti…
  • Veselinović i Vojtehovska su predložili da RTS gađamo jajima
  • Ideja Vojtehovske je bila da se zapali jelka ispred RTS-a, ona jelka od 83.000 evra!?!

Intervju vodila: Ivana Mastilović Jasnić („Blic“)

Organizovala sam proteste iz najdubljih ubeđenja, spremna da žrtvujem godinu na fakultetu, privatni život, zdravlje. Verovala sam da sam uspela da odvojim političare od šetalice, a samo su čekali da nam padne gard, pa da uskoče i preuzmu.

Ovo u ekskluzivnoj ispovesti za “Blic” kaže Jelena Anasonović, studentkinja i organizatorka prvih građanskih protesta. Za naš list otkriva da je predala zahtev da bude izbrisana iz APR-a sa mesta pravne zastupnice Udruženja “1 od 5 miliona”.

Mesecima vas nema u javnosti, gde ste nestali?

– Letos sam se povukla iz Udruženja. Nakon toga sam čekala da se izvrši promena u APR-u, s obzirom na to da je na mene registrovano udruženje. Tokom naredne nedelje to bi trebalo da bude gotovo.

Zašto ste odlučili da napustite udruženje?

– Odluka nije došla iznenada, o tome sam dugo razmišljala. Čitava priča je počela spontano, okupila sam grupu kolega, poznanika, protestne aktiviste koje sam poznavala još od protesta 2017. godine. Na početku je ideja bila da se održi jedan protest, pa ako se nešto desi, sledeći put da imamo mrežu ljudi. Onda se desio drugi protest i potom je sve krenulo stihijski. Od drugog protesta kreću pritisci, pokušaji da se protest prevede u stranački.

Ko je hteo da ih preuzme?

– Stranke. Pozvala sam pre prvog protesta Stefana Pavlovića, momka za kojeg sam znala da radi za Dragana Đilasa, a koga sam poznavala pre toga iz Levice Srbije. Nakon iskustva s protesta 2017, znala sam da nam je potrebna neka vrsta komunikacije sa političkim strankama i pokretima jer oni, ukoliko toga nema, vrlo brzo zahvaljujući kanalima komunikacije i većem broju poznatih ljudi, mogu da spinuju priču i uguše proteste kada im tako nešto više ne bude odgovaralo. Pritisci su počeli još prve nedelje preko Stefana.

Protesti su počeli spontano posle brutalnog napada na Borka Stefanovića i bili su masovni

Kako je izgledao taj pokušaj preuzimanja?

– Našla sam se sa Stefanom i Draganom Đilasom, rekla sam im da to treba da budu građanski protesti bez stranačkih obeležja i da nama treba njihova podrška u smislu logistike i neki vid komunikacije da ne dođe do sabotaže. Dogovor je bio da pozivi krenu od građana, od usta do usta i preko ličnih poruka, videa i vizuala koje smo pravili i onda da se uključe javne ličnosti i influenseri koje smo zvali da nam pomognu. Ideja je bila da tek dan pre protesta stranke i pokreti pozivaju ljude. Prihvatili su moj predlog, bar se tako činilo, međutim, ubrzo su krenuli po medijima da svojataju protest, da prave svoje vizuale i da sami i pre nas najavljuju govornike koje sam u tom periodu ja lično zvala.

Šta je tačno bio vaš posao?

– Pravila sam plan, kontaktirala s ljudima, objašnjavala šta je ideja. Zvala sam sindikate, organizacije, delegirala drugima da aktiviraju svoje poznanike iz nekih drugih organizacija. Zvali smo Lokalni front, Ne davimo Beograd, ja sam pozvala neke omladince koje sam znala iz stranaka. Jurila sam ozvučenje, završavala logistiku.

Šta se potom događa?

– Nekoliko dana pred protest pozvao me je Stefan i rekao da političari iz Saveza za Srbiju hoće da govore. Rekla sam da ne može, da sam ja prijavila proteste i da ću ih odjaviti ako neko od političara bude govorio. Pozvala sam prvo Baneta Trifunovića i on je pristao, bili smo jako uzbuđeni. Našla sam broj Mirjane Karanović i Duleta Vujoševića i oni su pristali. Odjednom smo imali tri zvučna imena.

Onda počinje negativna kampanja na Tviteru?

– Pušten je odlomak iz nekog dokumentarnog filma u kojem Mirjana govori o Kosovu. To je dolazilo s desničarskih naloga. Međutim, dan pred protest smo se okupili da pravimo transparente, Stefan je došao i rekao kako je dobio informaciju od nekih navijača i DB-ovaca kako će biti grupa Zvezdinih navijača koja će napasti Duleta, kao i grupa desničara, a iskoristio je i izraz “kosovara” i da će oni napasti Miru. Rekla sam da ću pozvati inspektora s kojim sam u kontaktu, ali je on rekao da to ne činim. Iskoristila sam priliku kada je otišao i ipak pozvala inspektora koji je rekao da nema te informacije.

Kada ste rekli Miri, Duletu i Banetu za te pretnje, šta su oni rekli?

– Našli smo se u jednom kafiću pred početak, tu je bio i Stefan. Dule je bio izričit da želi da govori. Mira je bila pragmatična, rekla je ako smeta, ne mora da govori. Ja sam onda morala da odem, da rešim pitanje ozvučenja, da se nađem sa inspektorima, redarima, dobošarima, da sve postavim, podelim transparente. Ostavila sam Stefana s njima. Konačna priča je bila da će govoriti, a ako dođe do nereda, da ćemo ih skloniti. Na samom početku držala sam mikrofon Banetu i on je u jednom momentu samo pozvao u šetnju. Tada sam shvatila da, iako su tu, Mira i Dule neće pričati. Shvatila sam tek kasnije da je Stefan bio taj koji je rekao da ne govore i time je prekršio naš dogovor. To su bili načini da se sklone “nepodobni”, a da se krivica svali na studente.

Anasonović tvrdi da su D. Đilas i SzS  aktivno učestvovali u organizovanju i finansiranju protesta

Ko je finansirao šetalicu, kamion, ozvučenje…?

– Što se tiče kamiona i ozvučenja, to je plaćao SzS, iako smo se sami snalazili za mnoge potrebne logističke stvari, a kako nam se nikada nije sviđalo da zavisimo samo od jedne strane i želeli smo da proteste finansiramo kroz donacije građana, a kasnije i preko računa, probali smo da ga podelimo na mrežama. Ljudi iz SzS vršili su pritiske da se to ne desi, uključujući i Stefana, koji je u jednom trenutku rekao: “Nađite onda sami kamion”, znajući da u tom trenutku to ne možemo da izvedemo za manje od nedelju dana.

Dugo se nagađalo da li su protesti građanski ili politički…

– Počeli su kao građanski i politički, ali nikako stranački.

Političari su se teško mirili s tim?

– Prva dva meseca su se držali po strani, dok je još Bane bio u priči. Sporadično su kršili neke dogovore. Verujem da su to bile njihove sujete i potreba da se nezadovoljstvo kapitalizuje. Nije mi bilo jasno da ti ljudi ne shvataju da su to ista lica koja narod većinski ne želi. Pitala sam se zašto ne puste neke nove, mlade ljude od 30-35 godina u prvi plan. Kada su političari počeli da govore, imali smo problem ukoliko su bili izvan SzS.

Kako to mislite?

– Tamo gde su po gradovima stranke bliske SzS organizovale proteste, često nije bilo dobrodošlo da govori neko iz Lokalnog fronta, PSG ili neke treće opcije. Onda smo prestali da im javljamo koga ćemo da zovemo. Ja sam, recimo, mimo njihovog znanja pozvala Ne davimo Beograd, kada su Radomiru Lazoviću uručili kaznu. Oni su na lokalu imali zabranjene govornike. Te zabrane su ispod žita meni pripisivane, iako ja nisam u tome učestvovala.

Čija je odluka bio slogan “1 od 5 miliona”?

– Kada smo čuli tu izjavu Aleksandra Vučića, bili smo u komunikaciji sa poznatima, malo sa Banetom malo sa Tatjanom Vojtehovski, sa onima koji su bili vidljivi, a kritički nastrojeni prema vlasti. Razmišljali smo svi, ali je ideja potekla od Nikole Koje. Onda su javne ličnosti pustile te svoje slike sa ramom “1 od 5 miliona” na mreže.

Glumac Nokila Kojo dao je predlog slogana “Jedan od pet miliona”

Šta je bio cilj protesta?

– Mesecima pre protesta dešavali su se napadi na novinare, onda je pretučen urednik portala “Žig” Željko Matorčević, u oktobru je usledila zabrana izložbe karikatura Koraksa i Petričića, napad na Sergeja, koji se borio za bolesnog dečaka… Ta atmosfera je govorila da se nešto kuva. Pratila sam šta se dešava po Fejsbuku i protestnim grupama. Konačno, kada su 23. novembra pretučeni aktivisti Levice Srbije i Borko Stefanović, to je prelomilo u narodu, svi su bili revoltirani. Otišla sam na prvi protest u Kruševcu, skoro cela opozicija je govorila. Na kraju je Đilas rekao “vidimo se sledeće subote u Beogradu”.

Znači, ideja je Đilasova?

– Pošto sam znala ljude koji su mu bliski i koji su radili beogradsku kampanju, a koji su nakon protesta 2017. preuzeli neformalnu grupu „Protiv diktature“, pomislila sam „neće valjda oni”. Celu noć nisam spavala, vagala sam, pisala plan šta treba uraditi i znala da to moramo iskreno da organizujemo, bez koristoljubivih ljudi. Tako je i nastao prvi protest. Moja ideja nije bila borba za izborne uslove, već da ustanemo protiv nasilja u svakom obliku i da pokažemo da se ne slažemo s ovom vlašću.

Novinarka Tatjane Vojtehovski dala je čak predlog da se na protestima zapali Novogodišnja jelka!

Pomenuli ste Tatjanu Vojtehovski, kakva je njena uloga bila?

– Prve nedelje smo kontaktirali s Vojtehovski, poslali smo joj vizual da podeli na svojim mrežama, slali smo svima. Kada sam 16. decembra najavila protest za 16. januar, počinju da mi se javljaju mnogi, pa i ona, kako protesti ne smeju da se odlože. Javio se i Kojo, mnogo prijatelja, poznanika.

Odluka o odlaganju je izazvala  haos na Tviteru. Čija je ona bila?

– Nije bila moja. Mislim da je Stefan Pavlović predložio, verovatno na predlog opozicije, saglasili smo se svi iz grupe jer smo bili preumorni pošto je nas petoro-šestoro sve radilo. Nakon protesta, dolazim kući, stižu obaveštenja na Tviteru, Sergej tvituje “vidimo se sledeće nedelje”, zatim Boško, Jeremić, Siniša Kovačević. Počinju da me razvlače po društvenim mrežama. Odlučili smo da moramo da kažemo da smo mi organizatori. Rano ujutru sam okačila tvit da mi organizujemo proteste, da slušamo volju građana i da će se nastaviti sledeće nedelje. Javnim istupanjem postali smo brana da se protest ne preuzme. A zašto kažem “ne preuzme”? Zato što sam pre toga dobila poruku da je direktiva da SzS treba da preuzme protest. Pitala sam Stefana, ali je rekao da to nije tačno. Nedugo posle toga, pre drugog protesta, javio mi je da će Borko Stefanović govoriti na protestu jer je pretučen.

Šta ste vi rekli?

– Rekla sam da ne može. Pozvala sam Borka i to mu rekla, a on je počeo da viče na mene, da govori kako nisu političari gubavi, kako su zbog njegove glave protesti i počeli, a i da sam i ja u Levici i da moram da ga podržim, na šta sam mu odgovorila da je meni protest bitniji od svega ostalog i da ja ovo radim kao aktivistkinja, građanka, a ne članica Levice i da to ne radim zbog njega. Još tada sam želela da izađem iz Levice da ne naštetim protestima, a zbog svih obaveza i pritisaka, na kraju sam izašla tek krajem januara. Borku sam tog dana, kada smo razgovarali, rekla “u redu, možeš da govoriš, ako baš toliko želiš, ali kao građanin bez pominjanja stranke” i on je to ispoštovao. Nisam, međutim dozvolila da on zatvori protest jer sam to videla kao alibi da političari već od sledeće nedelje budu na kamionu. Početkom nedelje uoči trećeg protesta iz opozicije javljaju da Vojtehovska i Srđan Škoro hoće da se uključe u ime javnih ličnosti i da treba da imamo sastanak koji je posle postao redovan i koji smo kasnije zvali “sveto trojstvo”. Tu su bili opozicija, Vojtehovska i Škoro i mi, studenti.

Borko Stefanović pokazuje krvavu košulju i ozlede posle prebijanja u Kruševcu

Kako je izgledala komunikacija u “svetom trojstvu”?

– Napravili smo čet, tu je bio i Bane Trifunović, on je bio maksimalno korektan i iskren. Komunikacija prve nedelje do petka pred protest bila je korektna. Vojtehovska je imala određene prigovore, ali je načelno sve bilo u redu. Sve dok nas nije obavestila da u svim vizualima treba da stoji i slogan “počelo je”. Iako smo prvo negodovali, zakazali smo sastanak. Dovela je Škora i Jovana Ličinu kao uticajnog tviteraša kojeg je kasnije predstavila kao predstavnika DS, iako je on brzo napustio demokrate. Četiri i po sata nas je ubeđivala. Videla sam njen manir da se prema ljudima ophodi kao prema svojim pionima. Rekla sam da se kod nas donose odluke demokratski i nisam htela da aminujem.

Ipak ste popustili?

– Nakon sastanka, ispričala sam saradnicima šta se desilo i oni su bili za to da ipak uradimo transparente. Prihvatila sam, iako mi je jako smetalo što nas je vređala. Govorila je drsko: ”Devojčice, ja se ovim bavim 25 godina”, Škoro je govorio da smo “pačija škola”.

Komunicirali ste kroz Vajber grupe?

– Tako je. Ubrzo smo shvatili da je Ličinu nametnula kao predstavnika DS zbog preglasavanja, imali su tako čoveka više. Pred Novu godinu, posle četvrtog protesta, objavili smo neki transparent samostalno i oni su nas napali kako sabotiramo proteste i radimo stvari bez njihovog znanja, dok je to bio naš način da se protest odbrani od opozicije. Sve više smo uviđali da je Vojtehovski izuzetno vezana za Savez, jer je ubrzo počela da se ponaša kao da radi isključivo u njihovom interesu, pokušavajući da nas potisne, što nismo dozvolili.

Zašto mislite da ste bili smetnja?

– Zato što nismo bili klimači glavom i zato što smo imali stav. Vojtehovska je od treće nedelje kada se uključila u Savet protesta, želela da se pita i da se nametne kao neko ko govori ispred svih javnih ličnosti – ispred Nikole Koje, Dušana Teodorovića, Milice Kralj, pa i Baneta Trifunovića. Nije nam dozvolila da mi komuniciramo s poznatima i dizala je tenzije ako bismo se samo čuli s nekim od javnih ličnosti. Jednom se desilo da smo Sergeja Trifunovića zvali da pušta muziku. Kada je to saznala, napala nas je kako radimo iza njenih leđa.

Protesti su bili masovni, a onda su počeli da se osipaju

Udarac je bio kada se Bane Trifunović povukao?

– Bane je izašao iz svega kada su na njegov predlog da govori Dubravka Stojanović, skočili ljudi iz Narodne stranke i Dveri. Zvala sam ga, molila da se vrati, on je bio naša poslednja brana. U tom periodu su Stefan Pavlović i još neki ljudi za koje se kasnije ispostavilo da su bliski strankama, među njima sada aktivan Srđan Marković, uspeli da i iz naše grupe izbace ljude, poput Aleksandra Stanojkovića, koji su tu bili u interesu građana i koji nisu bili presrećni zbog njihovog insistiranja da se podilazi opoziciji. Moram priznati da u tom trenutku to nisam uvidela, već mnogo kasnije.

S kim od političara ste komunicirali?

– Prve dve nedelje ni sa kim, za njih je bio zadužen Stefan. Ja sam njemu druge nedelje rekla da mu ne verujem i da ne želim da radim proteste koji nisu u interesu građana, ali su me kolege ubedile da ostanem. Tek od treće nedelje smo imali direktnu komunikaciju i nedeljne sastanke s političarima kojima su prisustvovale i javne ličnosti. Tu su bili svi lideri – Đilas, Jeremić, Obradović, Janko Veselinović, Lutovac, predstavnici sindikata.

Lider narodne stranke Vuk Jeremić govori na jednom od protesta

Kad odlučujete da registrujete udruženje?

– Nakon prve dve nedelje, kada sam videla da političari nisu ispoštovali dogovor i stvari svaljivali na mene i kolege, razmišljala sam da moramo da se registrujemo jer ćemo tako sprečiti da nas dribla ko kako hoće. Odluku smo zajedno doneli u potpunoj tajnosti, svesni kakve će biti reakcije. Udruženje je formirano nakon afere s jajima.

Čija je ideja bila da RTS gađate jajima, bilo je mnogo kritika na lično vaš račun zbog toga?

– Nakon 29. decembra, broj građana se polako smanjivao, pa smo rešili da pokažemo odlučnost. Međutim, svaka naša ideja je bila sabotirana od političara i Vojtehovske, samim tim su protesti postajali dosadni. Jedna od njenih ideja bila je da se zapali jelka ispred RTS-a, ona jelka od 83.000 evra. Mi smo rekli da je to previše radikalno. Tada su jaja predložili Janko Veselinović i Vojtehovska, a mi smo to dočekali spremni jer smo već imali ideju i da napravimo omaž devedesetim, da donesemo karton jaja da se “ispili istina ispred RTS-a”. Hteli smo da napravimo performans koji će biti zapažen, a neće nikom štetiti. Dogovor je bio da poziv građanima “jajima na RTS” objavimo na mrežama, ali ođednom su se svi u grupnom četu pravili ludi i to veče pred protest, nakon stotina poruka i poziva Vojtehovske i Stefana, naterali su me da ja to okačim. Međutim, Vojtehovska nikom od javnih ličnosti nije prenela šta je dogovar, čak ni Banetu. Usledile su reakcije javnih ličnosti, mreže su eksplodirale. Tagovali su me i kritikovali Sergej, Kojo, svi… Kada sam ih pozvala da stanu u moju zaštitu, Tatjana i Stefan su se pravili ludi, napisala mi je “da ne dramim” i da će Bane napisati da se ne nose jaja. Insistirala sam da stanu u moju zaštitu, osećala sam se zloupotrebljeno. Pozvala sam Baneta, rasplakala se, rekla sam da okupi sve poznate da me izrešetaju i prestanu posle toga. Nazvala sam Sergeja, on je rekao da mnogo letim… Kojo, ta glumčina koju sam poštovala celog života, kritikovao me je, a ja nisam bila sama odgovorna za sve. Kasnije sam saznala da njemu Vojtehovska nikada nije rekla za plan s jajima i da je to bila samo još jedna od njenih manipulacija. Ona mi je na kraju rekla da moram da se nosim s pritiskom, ali to je bio linč, a ne pritisak, a oni su se pravili ludi.

Od ogromnog oduševljenja do teškog razočarenja put je bio brz

Ispada da si korišćena za puštanje probnih balona?

– Tako je. Niko od političara tog dana osim Marinike Tepić i Janka Veselinovića nije stao u moju odbranu.

Kako su reagovali kada su saznali da ste osnovali udruženje “1 od 5 miliona”?

– Izvinila sam se nedavno Koji zbog toga, mislila sam da sam se o njega ogrešila, ali mi u tom trenutku nismo više znali kome da verujemo jer su nas udarali sa svih strana. Načuli smo da opozicija planira da “1 od 5 miliona“ bude naziv njihove liste za izbore i želeli smo to da predupredimo. Strašna rasprava na četu je vođena kad se to saznalo, da to nećemo preživeti, da će biti strašna kriza, da sam ja prisvojila protest… Znali smo da će nas u SzS rastrgnuti jer će se osetiti ugroženim i da neće birati sredstva. Đilas je reagovao burno, a onda je rekao “šta je, tu je”. Više se nismo čuli. I javne ličnosti su bile uvređene.

Ko će vas zameniti na mestu pravnog zastupnika udruženja “1 od 5 miliona”?

– Miodrag Simović će biti pravni zastupnik ubuduće, uključila sam ga u proteste od samog početka. Nisam odmah izašla sa odlukom, da ne bih bila smatrana obesnom, uvređenom, povređenom. Promislila sam, analizirala svoje greške. Sve sam radila iz najbolje namere, nisam odmah prozrela ljude uz i oko sebe… Verujem da bi ovo trebalo da znaju ljudi koji su iskreno u tom udruženju, a ima ih, i nisu tu poslati od neke stranke, treba da im moje istupanje bude podstrek da se ohrabre i da kažu šta su njihovi problemi. Mi smo te probleme živeli sve ovo vreme.

Našli ste se između dve vatre – protiv ste vlasti, a opozicija vas sabotira?

– Moram da priznam da nisam imala do beogradskih izbora dodirnih tačaka s ljudima iz opozicije, iako tamo ima divnih ljudi i iz Beograda i s lokala. Nisam očekivala taj nivo sličnosti sa SNS – da podmeću, da gledaju samo lični interes i da nikom novom ne daju šansu. Njima odgovaraju samo ljudi spremni da klimaju glavom i rade ono što oni zamisle.

I posle intervjua koji ste vi i dvojica kolega dali za NIN imali ste problem?

– Digli su neverovatnu frku. Vojtehovska je govorila da nismo smeli da idemo a da im ne kažemo, kako neko od 19 godina ne može da govori ispred protesta, jer šta on zna o životu. Bilo je jako neprijatno. To je bio momak iz Zaječara kojeg znam i koji je imao iskrene namere. Ona nam je zabranila, samo smo ja i još dvojica momaka smeli u medije, pa smo u strane medije slali ostale. Bilo je jako stresno. Imala sam i pomoć jedne novinarke oko medijskog nastupa. Išla sam na treninge, a zatim sve prenosila i kolegama.

Ko vas je najviše razočarao?

– Pogodila me je izdaja bliskih ljudi kojima sam pomagala i koje znam od protesta 2017. godine, a koji se danas u organizaciji ponašaju kao autokrate, dok su spustili gard u odnosu na političare. Koliko god u “1 od 5 miliona” ima divnih ljudi, oni danas deluju kao omladina SzS.

Pritiske ste trpeli i od vlasti?

– Što se vlasti tiče, pre i tokom protesta pritisci su bili strašni. Otkaze su dobili Dušan iz Despotovca, učiteljica iz Mladenovca i mnogi drugi, ljudi su fotografisani, snimani, praćeni, pretučeni zbog protesta. To se mnogo više osećalo na lokalu. Vlast organizuje obuku o botovanju, crta mete, govorili su za mene da radim za vladu Kosova, za američku ambasadu, da prodajem Kosovo. To se dešava svim ljudima koji se usude da misle. Vlast ide iz afere u aferu. Pogledam sada povremeno vladine televizije, jer imam više vremena, radi šire slike. Vi ne možete da se informišete ako niste na tviteru, ne biste znali šta radi Vacić, da je uzbunjivač u zatvoru, a otac ministra umešan u prodaju oružja.. A oni na televiziji jedno govore, drugo rade, izokreću stvarnost.

Studenti sa rektorkom Popović prilikom blokade zgrade Rektorata

Kako ocenjujete blokadu Rektorata?

– Ideja blokade rektorata nije ideja samih studenata, iako smo mi pokrenuli temu lažnih diploma još u martu. Došla je od Stefana, a ja samo mogu da pretpostavim ko je njemu to predložio.

Ko je bio u Rektoratu?

– Kad se pogledaju fotografije, prilično je šarenoliko. Tu ima mojih bivših kolega iz “1 od 5 miliona” (od kojih je deo u strankama), ali ima i mnogo omladinaca koji nisu u samom udruženju. U tom smislu nisu baš svi nestranački studenti.

Odbor za profesionalnu etiku BU doneo je odluku o neakademskom ponašanju prilikom izrade doktorata Siniše Malog. Kako to komentarišete?

– Moram da priznam da me je odluka prijatno iznenadila. Nisam verovala da će se tako završiti. Pozvali su se na član 22 etičkog kodeksa. Mislim da je to veliki korak za sve ljude koji se godinama bore za principe akademske čestitosti. To je uspeh za sve studente i za one koji su bili u Rektoratu. To je dobar put, jer je jedna institucija konačno pokazala nezavisnost.

…………………………

Link:

https://www.blic.rs/vesti/politika/jelena-anasonovic-intervju/63wbez1

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Demantije ove izjave J. Anasonović možete videti na ovim linkovima:

http://91.222.7.144/hronika/udruzenje-1-od-5-miliona-jelena-anasonovic-iznela-niz-neistina-odluka-o-blokadi-rektorata-doneta-je-unutar-udruzenja-i-sa-time-nije-bio-upoznat-niko-a-ponajmanje-predstavnici-opozicije.html

1 od 5 miliona: Jelena Anasonović iznela niz neistina

Udruženje “1 od 5 miliona” saopštilo je danas da je njegova bivša članica Jelena Anasonović u intervjuu za današnji “Blic” iznela niz neistina u vezi s protestima tog opozicionog pokreta.

U saopštenju za javnost navodi se da ona već pola godine ne učestvuje u protestima i da je napustila je Udruženje pre četiri meseca, jer se nije složila s njegovom odlukom da 19. jula stupi u jednočasovnu blokadu upozorenja Rektorata.

Dodaje se da je odluka o blokadi doneta unutar Udruženja, i “do same realizacije s time nije bio upoznat niko, a ponajmanje predstavnici opozicionih političkih stranaka”.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Podeli:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments