Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Санда Рашковић Ивић: Ово је производња лудила

Стиче се утисак тоталног надзора и све личи на Орвелову 1984.

 

  • Права салва застрашивања, библијских претњи општим помором и смрћу не силази са малих екрана

 

  • У временима велике несигурности и стрепње прави државник треба да буде као добар отац. Да упозори на опасност, али да заштити, утеши и да наду

 

  • У овом безобалном тоталитаризму помаља се фигура Спаситеља у лику Председника. Ето, спасао нас је од банкрота, спасао је Kосово евакуишући српске институције са KиМ, а сада ће да нас мерама „спасе“ од пандемије и помора који прети

 

  • Ово је производња лудила. Информације које примамо са орвеловских „телекрана“, јер телевизија баш на то личи, не доприносе ни смирењу, нити осећању заштићености, нити наде.

Пише: М. Р. Миленковић

Пандемија вирусом корона проглашена је још у време када су у Србији исмеване мере које се иначе нормално предузимају у случају епидемија. Председник се церекао при помену „фејсбук вируса“ најсмешнијег на свету, да би свега неколико дана после прогласио ванредно стање, а након 48 сати од увођења ванредног стања прогласио и полицијски час и потпуну забрану кретања.

Уз то, права салва застрашивања, библијских претњи општим помором и смрћу не силази са малих екрана – каже за Данас др Санда Рашковић Ивић, посланица, психијатарка и психотерапеуткиња, коментаришући ситуацију у Србији која се због короне вируса мења из дана у дан.

На питање колико бомбардовање лошим и драматичним информацијама утиче на људе, наша саговорница одговара да у временима велике несигурности и стрепње прави државник треба да буде као добар отац. Да упозори на опасност, али да заштити, утеши и да наду.

„Овакво Вучићево понашање видим као наставак предизборне кампање. Ово је корона кампања. Нико више не говори о аферама људи на власти, о лажима и промашајима. Свако страхује за живот својих ближњих и за свој. Старији људи којима је забрањено кретање се довијају како да прибаве намирнице, лекове, прошетају кућне љубимце. Оспорено им је да се виђају са децом и унуцима.

 Стиче се утисак тоталног надзора и атмосфера почиње да личи на Орвелову 1984. Тотални страх, тотална контрола, тотална изолација. У овом безобалном тоталитаризму помаља се фигура Спаситеља у лику Председника. Ето, спасао нас је од банкрота, спасао је Kосово евакуишући српске институције са KиМ, а сада ће да нас мерама спасе од пандемије и помора који прети“, објашњава Рашковић Ивић.

Она напомиње да јој се јавило неколико људи телефонски тражећи помоћ за себе или за своју децу и супружнике.

Анксиозност, несаница, напетост, деконцентрација, па све до паничних напада, то су симптоми које су ми људи јављали. „Ти симптоми су етиолошки производ пумпања психотичне атмосфере у друштву. Ово је производња лудила. Знам да је стање озбиљно, али се на неспретан начин решава. Информације које примамо са орвеловских „телекрана“, јер телевизија баш на то личи, не доприносе ни смирењу, нити осећању заштићености, нити наде. Сећам се добро да за време бомбардовања није било полицијског часа. На власти су исти људи или њихови блиски сарадници. Шта рећи до „ситуација се интензивира“, закључује Санда Рашковић Ивић.

Опрема текста: Између сна и јаве; Фото: Милош Мишков (Бета)

………………

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments