List "POLITIKA", Politika, Srbija

Savezna vlada odlučuje o predaji Miloševića

INTERVJU SA SAVEZNIM MINISTROM PRAVDE MOMČILOM GRUBAČEM
  • Dvostruki aršin haškog suda. –
  • Naši sudovi i tužilaštva bili su privezak politike. –
  • Zašto je Karla del Ponte neugodna. –
  • Moramo ukinuti smrtnu kaznu. –
  • Savezno pravobranilaštvo i tužilašteo snose odgovornost. –
  • Veoma teška godina za narod

Intervju vodio: Jovo Vukelić

Utorak,  17. april 2001.

O predaji optuženih za ratne zločine koji su državljani Jugoslavije, prema Nacrtu zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, odlučivaće savezni ministar pravde Momčilo Grubač.

Konačnu odluku o predaji optuženih donosi savezni ministar pravde posle završetka celokupne sudske procedure. Samo u posebnim slučajevima, kada ministar proceni da su ugroženi suverenitet ili državna bezbednost, može da se traži mišljenje Savezne vlade. U tom slučaju ministar daje predlog Vladi, a ona donosi konačnu odluku o izručenju optuženog.

„U slučaju ekstradicije Slobodana Miloševića verovatno će se desiti baš ovakva procedura”, kaže u intervjuu za „Politiku” savezni ministar pravde Momčilo Grubač.

  • Vaše ministarstvo je od prvog dana u žiži javnosti zbog obaveze naše zemlje da sarađuje sa Haškim tribunalom. Kako ocenjujete dosadašnju saradnju?

– Svaka saradnja podrazumeva dve strane, obostrano razumevanje, strpljenje i uvažavanje ne samo sopstvenih interesa već i druge strane. Naša saradnja sa Haškim tribunalom teče upravo tim putem.

  • Koje su Vaše primedbe na dosadašnji rad Haškog suda?

– U oblasti politike gonjenja u prvom redu, ali i na tok sudske procedure u kojoj ima mnogo pro-pusta i problema. U politici gonjenja Haški sud ima dvostruke aršine. Ovaj sud nije samo za Srbe, odnosno samo za Hrvate, kao npo se tvrdi u nekim krugovima u Beogradu ili Zagrebu. Ali, stoji činjenica da su optužena samo rukovodstva Jugoslavije i Republike Srpske, iako su zločine vršili, ili su za njih znali, i državni rukovodioci Hrvatske i Bosne i Hercegovine. To što je Franjo Tuđman u međuvremenu umro ne olakšava situaciju tužioca Karle del Ponte, jer je istraga do sada mogla biti pokrenuta, a zbog smrti osumnjičenog obustavljena. Tada se dotadašnji rezultati istrage objave javnosti. Slika Tribunala u ovom slučaju bila bi potpuno drugačija.

U oblasti procedure posebno zabrinjava sporost krivičnih postupaka, naročito prethodnog postupka, koji traje godinama! Uz to, uvek je praćen pritvorom. To zabrinjava, jer vređa predstavu o nevinosti okrivljenog i ugrožava njegova ljudska prava o suđenju u razumnom roku. U organizaciji Haškog tribunala smeta i previše dominantna uloga tužioca, koji bi trebalo da bude jedna od ravnopravnih strana i potčinjena sudu.

Sud je preuzeo i neka rešenja iz angloameričkog prava koja su evropskom pravu strana – mogućnost da sud menja pravila postupka, svedočenja anonimnih svedoka…

Sposobnost naših sudova 

  • Ima li naše pravosuđe sna-ge i kvaliteta da ovde sudi Srbi-ma optuženim za ratne zločine, genocid, zločine protiv čovečnosti?

– To je važno pitanje. Haške nevolje su i nastupile po nas zato što naši sudovi nisu funkcionisali. Nadam se da će oni uskoro početi da sude i za ratne zločine. Za to sada postoje uslovi, jer sudovi više nisu vezani političkim nalogom koji ih je u tome sprečavao. Kad budu pokrenuti pošteni krivični postupci za ratne zločine u našim sudovima potreba za Haškim tribunalom biće sve manja, a pozicija suverene države biće sve bolja i bolja. Veoma je važno da se ovo desi što pre.

  • Kako ocenjujete činjenicu da naši nadležni organi do sada nisu uhapsili nijednog našeg građanina i sudili mj za ratne zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije?

– Objašnjenje je jednostavno, jer sudovi nisu bili nezavisni, a tužioci i policija samostalni u svom radu. Bili su privezak politike, koja se služila čak i zločinima  da bi ostvarila svoje naume i ciljeve. Neki pravosudni organi su tako postali saučesnici u tuđim nedelima.

  • Ko će i kada uručiti optužnice Haškog suda petorici bivših državnih, policijskih i vojnih funkcionera?

– Neko je izmislio da sam izjavio da ću te optužnice ja lično uručivati. To nije moj posao. Optužnice sam dostavio Republičkom ministarstvu pravde, a ono će ih preko suda uručiti optuženima. Svrha ovog dostavljanja je da se optuženi upoznaju sa sadržajem optužnice i ništa više od toga jer predaje naših državljana ne može biti pre donošenja zakona o saradnji sa Haškim sudom.

  • Posetili ste zatvor u Ševeningenu. Kakvi su Vaši utisci o tom zatvoru?
Ševeningenska tamnica

– To je stari zatvor-tvrđava iz 14. veka, u kojem je svojevremeno bio i Hugo Grocijus, rodonačelnik međunarodnog javnog prava. U tom zatvoru Haški tribunal ima jedan deo, a upravnik je Irac za koga svi zatvorenici imaju samo reči hvale. Životni standard pritvoreni ka je veoma visok. Naši se žale samo da ne dobijaju našu štampu, a ambasada u Hagu je obećala da će rešiti taj problem. Ministar Batić i ja smo bili prvi državni funkcioneri koji su posetili zatvor od njegovog osnivanja.

  • Susreli ste se, tom prilikom, sa Biljanom Plavšić i Momčilom Krajišnikom. Šta su Vam rekli, kako se osećaju i očekuju li pravedno suđenje?

– Oni vrlo studiozno pripremaju svoje odbrane i uvereni su da će pred sudom imati sve uslove da se pošteno brane. Plavšićeva odaje utisak zaista odvažne i hrabre žene i ona više razmišlja o pitanjima od opšteg i državnog značaja nego o sebi i svojoj sudbini.

  • Susreli ste se više puta sa tužiocem Karlom del Ponte. Kakav je Vaš utisak o njoj?

– Mnogi kažu da je neugodna, a ja je razumem, jer da nije neugodna, odlučna, oštra i uporna od ideje da svako ko je optužen za ratne zločine mora odgovarati ne bi bilo ništa!

O smrtnoj kazni

  • Kakva je Vaša saradnja sa Republičkim ministarstvom pravde i ministrom Batićem?

– Za sada dobra. Problem je što imamo premalo vremena za dogovaranje i informisanje. Nikako ne stižem da mu kažem da bi kadrovske promene u našem pravosuđu trebalo izvršiti na način koji garantuje nezavisnost i efikasnost pravosudne vlasti. Za privatno i političko kadriranje nikako nema mesta. Ko će biti predsednici sudova i tužioci treba da odluče tužilaštva, sudovi, advokatske komore, a ne političke stranke DOS-a! Ne smemo politizovati razrešenje i izbor novih sudija, jer nam nema spasa. Bićemo isti kao i naši prethodnici.

  • Kakav je Vaš stav o smrtnoj kazni?

– Smrtnoj kazni je u Evropi odzvonilo! EU je zauzela stav da se smrtna kazna mora ukinuti i tome su se povinovale skoro sve države Evrope. Pripremili smo na saveznom nivou Predlog zakona o ratifikaciji protokola uz međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima koji predviđa ukidanje smrtne kazne. Kad to usvoji Savezna skupština smrtna kazne će i kod nas biti ukinuta.

  • Kakva je Vaša saradnja sa predsednikom SRJ?

– Vrlo dobra. Imam utisak da se razumemo i da slično mislimo o osnovnim državnim i pravnim pitanjima. Razlika je u tome što nemam hipoteku neposrednih izbora.

  • Zašto nadležni organi na saveznom nivou ne preduzimaju energične mere za povraćaj nezakonito otete imovine SRJ?

– Savezni javni pravobranilac je izuzetno važan organ i od njega zavisi zaštita državne imovine. Dosadašnji pravobranioci to nisu imali u vidu i dozvolili su da se državna imovina opljačka i gotovo u potpunosti uništi. Za nevršenje dužnosti oni nesumnjivo snose odgovornost. Nova vlada je sve učinila da zaštiti državnu imovinu i da vrati oteto. Nadam se da će javnost uskoro saznati mere za otklanjanje nezakonitosti u dodeli vila, stanova, poslovnog prostora i kredita.

  • Kako ocenjujete rad Saveznog javnog tužilaštva?

– Ne samo državno tužilaštvo, već i Savezni ustavni sud i Vojni sud su savezni pravosudni organi. U ovoj oblasti nema ni kadrovskih ni normativnih promena, a one su neophodne. Na štetu opšteg interesa staro stanje još traje. Mora doći do obnove ovih organa što pre.

  • Da li ste zadovoljii svojim dosadašnjim radom?

– Nisam. Radili smo u nepovoljnim uslovima, jer do februara nije bilo saradnje sa republičkom vladom. Rat na jugu Srbije, nerešeni odnosi na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori uticali su na brzinu realizacije reformi koje smo predložili. Ove godine će nam biti veoma teško u svakom pogledu i nama u vlasti i narodu, jer je prethodna vlast „jela našu budućnost”.

Grubačev san: ideal pravde je moj cilj
  • Šta su Vaši ciljevi kao ministra pravde u zemlji u kojoj skoro da nije bilo pravde?

– Cilj mi je da Srbija i Jugoslavija postanu normalne države, kao Francuska, Norveška, Švedska ili Italija. Iako sam imao mnogo lagodniji izbor prihvatio sam se ovog posla, jer ideal pravde je moj cilj. Ali, njega ne može da ostvari jedan ministar. Vladavini prava i zakona moraju svoj doprinos da daju svi: od državnih funkcionera do građana. Ako građani odlučno, kao do sada, budu tražili pravdu i odlučno se suprotstave nepravdi – pravde će u ovoj državi konačno biti – kaže na kraju Momčilo Grubač.

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments