Društvo, Politika, Prenosimo, Slobode, Srbija

Rio Tinto obmanuo srpsku javnost da ne istražuje litijum širom Srbije

Tintovci planiraju basen mulja i jalovine u dolini između dve reke

  • Rio Tintodobio dozvolu da istražuje i na drugim mestima u Srbiji nalazišta litijuma, ali je bez ikakvog stida obmanuo javnost kategorički tvrdeći da to ne čine oni, jer je ime firme neznatno izmenjeno!?!
  • Basen mulja i otrovne jalovine treba da se skladišti na ogromnoj površini od oko 20 hektara između dveju reka Jadra i Korenite. U slučaju poplava nastaće ekološka katastrofa, a područje je vrlo plavno
  • Ako se još dozvoli da Rio Tinto kopa i na područjusela od Crnog vrha do planine Juhor, a izgleda da su dobili dozvolu  da istražuju i oko Valjeva  i Požege, onda će od zapadne Srbije da ostane ogromna rupa sa biblijskim gomilama jalovine na kojoj ni trava ne raste!
  • Otkriveno je daje Rio Tintopotplaćivao brojne važne ljude bliske vladi u Mongoliji, koji su davali pozitivno mišljenje o proširivanju rudnika.

 Piše: Dr Mirjana Anđelković Lukić

Rio Tinto je multinacionalna kompanija koja je došla u Srbiju da eksploatiše rudu u kojoj se nalazi bor, natrijum i litijum u jednom novom mineralu nazvanom po reci Jadar- jadarit.

Kompanija Rio Tinto sebe reklamira kao vrlo odgovornu i modernu rudarsku kompaniju i na svaki način želi da dokaže stanovnicima sela oko Loznice, kako su oni odgovorni i brinu pre svega o stanju životne sredine. I naravno, otvoreni su za saradnju sa svim licima koja su  zinteresovana za uticaj rudnika na životnu sredinu. Nema mesta nepoverenju, jer Kompanija se brine o zaštiti vode i zemljišta, o čistom vazduhu.

Čitava priča nikako  da se uklopi u njihov projekat o skladištenju jalovine na ogromnoj površini od oko 20 hektara između dveju reka, Jadra i Korenite, gde će vremenom nastati, ne brdo, već planina beskorisnog, i opasnog rudarskog otpada. U rudi jadarit ima od 0,5 do 1,6 % litijuma po toni, što znači da ga ima od 5 do 16 kilograma u jednoj toni. Sve ostalo, kad se oduzme od tone, je otpad.

Rio Tinto planira izgradnju kilometarskih mračnih i vlažnih tunela na 700 metara pod zemljom

Kako bi objasnila neukom narodu u Srbiji, koji se buni protiv otvaranja rudnika i velikog „ekonomskog napretka“ Srbije, ova kompanija je 20. aprila sazvala on line otvorenu konferenciju na kojoj su stručnjaci iz kompanije odgovarali na pitanja zainteresovanih građana, ali  i stručnih lica, profesora, ekologa, meštana.

Konferenciju je otvorila direktorka kompanije Rio Sava Exploration, dela multinacionalne rudarske kompanije Rio Tinto, Vesna Prodanović. U uvodnom izlaganju, direktorka je rekla da je kompanija spremna da svim zainteresovanima pruži odgovore na njihova pitanja  o projektu otvaranja rudnika litijuma „Jadar“ kod Loznice, i da će kompanija nastaviti aktivno da razgovara o tome. Dodala je da je kompanija svesna izazova i važnosti da šira javnost razume kako se projekat „Jadar“ razvija, kako će se uklopiti u lokalnu zajednicu, kako se odnosi prema oblasti zaštite životne sredine, i kako će razvoj ovog projekta doprineti lokalnoj privredi, obezbediti poslove i doprineti razvoju.

Jedino se ona razgovetno čula na konferenciji, svi ostali iz kompanije, koji su davali objašnjenja, a i odgovore na pitanja, nisu se čuli zbog lošeg tona! Da li namerno ili zbog nestručnog rukovanja, ne zna se.

Jedno od pitanja zainteresovanih  na toj otvorenoj konferenciji, bilo je da li Rio Tinto još na nekim mestima u Srbiji istražuje nalazišta litijuma, odgovor je bio kategorično negativan.

Ispostavilo se da iz kompanije nisu rekla istinu, ili  narodski rečeno – slagali su!

Kompanija „Jadar litijum“ dobila je licencu za rudarsko istraživanje na još četiri lokacije, tragaće za litijumom na ukupno sedam mesta u Srbiji. Počeće sa istraživanjima u selu Siokovac, u blizini Jagodine.  Ovo je objavljeno na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Za ovakva istraživanja, a kasnije i iskopavanja, „planirana je čitava trasa sela od Crnog vrha do Juhora“, kaže ogorčena meštanka iz sela Siokovca.

Da li direktorka V. Prodanović vidi ovako sebe u ogledalu

Ako se dozvoli da Rio Tinto kopa i na tom području,  a izgleda da su dobili  dozvolu  da istražuju oko Valjeva  i Požege, onda će od zapadne Srbije da ostane ogromna rupa sa biblijskim gomilama jalovine na kojoj ni trava ne raste!

Rio Tinto pravi velike štete na njivama, još pre početka radova. Iz  njihovih probnih bušotina izbijala je na površinu slana voda i upropastila više desetina ari njiva pod detelinom. Vlasnici su podneli zahtev za naknadu pričinjene štete, što je Rio Tinto platio. Ako se ovakvi propusti javljaju još dok se vrše ispitivanja sondama, šta će biti sa okolnim zemljištem i njivama Rađevine koje se naslanjaju na atar rudnika jadarita, kad ovaj počne da radi i da crpi slanu vodu?

Inače, Kompanija je poznata po svojim korupcionaškim aferama. Oni podmićuju ljude koji mogu da im omoguće pristup nalazištu. Imaju rudnike bakra i u Mongoliji, ali ne na plodnoj zemlji, već u pustinji Gobi. Vlada Mongolije ima oko 34% udela u rudnicima bakra. Kad je Rio Tinto trebalo da produži ugovor i da proširi rudnik, vlada Mongolije je zapretila da će ugovor biti poništen, jer je otkriveno da je Rio Tinto potplaćivao brojne važne ljude bliske vladi, koji su davali pozitivno mišljenje o proširivanju rudnika.

Jedan od njih je biznismen Biambasaikhan Baianjargal, koji je, u svojstvu vladinog zvaničnika, potpisao sporazum o finansiranju iz maja 2015. godine za 6,75 milijardi dolara podzemnog proširenja rudnika bakra Oyu Tolgoi u pustinji Gobi. Biambasaikhan je trenutno u zatvoru. Zajedno sa još trojicom saradnika, 2019. godine mongolski okružni sud ga je proglasio krivim za zloupotrebu položaja zbog potpisivanja sporazuma bez traženja parlamentarne ratifikacije. (https://www.ft.com/content/dedd499f-7df5-4630-9a01-a27e9618059e )

Da li se može očekivati da bi u Srbiji neko, ko je uhvaćen u ovakvom poslu, završio u zatvoru? Da li je sporazum sa Rio Tintom o eksploataciji rude jadarita verifikovala Narodna skupština Srbije, i ako jeste, zbog čega narod Srbije o tome nije obavešten? Ili je i to proglašeno za službenu tajnu? Mnogo pitanja, a nijednog odgovora.

::::::::::::::::::::::::::::::::::

Portugalija odustaje od otvaranja rudnika litijuma

  • Kompanija Lusorekursos je uradila studiju o zaštiti životne sredine koja je „nedvosmisleno nedovoljna“, zbog čega „neće proći mnogo vremena dok joj vlada poništi licencu“.
  • Projektu vrednom pola milijarde evra, koji bi zauzeo teritoriju od 825 hektara, žestoko se usprotivilo lokalno stanovništvo
  • „Otvaranjem rudnika bila bi potpuno uništena životna sredina i uzajanje bilo koje kulture bilo bi nemoguće“, rekao je Armando Pinto, koordinator lokalnog udruženja koje se protivi projektu.
  • Pinto navodi da bi otvaranjem rudnika moglo da se ugrozi i vodosnadevanje tog dela Portugalije.
  • Dešava se sve vrlo slično kao u Srbiji

Portugalija će najverovatnije odustati od otvaranja rudnika litijuma u regionu Montalegre, rekao je portalu Politiko portugalski ministar za zaštitu životne sredine Žoao Pedro Matos Fernandez.

Evropska unija želi da na svojoj teritoriji obezbedi dovoljne količine litijuma, kako ne bi zavisila od trećih zemalja, jer sada uvozi gotovo sve neophodne količine te rude. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom do 2030 biti 18 puta veća nego sada, a do 2050. Čak 50 puta veća.

Zbog toga se o otvaranju rudnika litijuma, pored Portugalije, trenutno pregovara u Finskoj, Španiji, Srbiji, Češkoj i Austriji.

Masovni protesti u Portugaliji protiv gradnje rudnika urodili su plodom

Fernandez je rekao da će se od projekta odustati zbog „nedovoljnog profesionalizma“ kompanije Lusorekursos, koja je 2019. godine dobila licencu za ispitivanje terena.

Prema njegovim rečima, kompanija je uradila studiju o zaštiti životne sredine koja je „nedvosmisleno nedovoljna“, zbog čega „neće proći mnogo vremena dok joj vlada poništi licencu“.

Projektu vrednom pola milijarde evra, koji bi zauzeo teritoriju od 825 hektara, žestoko se usprotivilo lokalno stanovništvo, jer bi postrojenja bila samo nekoliko metara udaljena od privatnog poljoprivrednog zemljišta.

Kompanija Lusorekursos je saopštila da je ispitivanjem terena utvrđeno da bi na toj lokaciji moglo da se dobije do 30 miliona tona litijuma.

„Otvaranjem rudnika bila bi potpuno uništena životna sredina i uzajanje bilo koje kulture bilo bi nemoguće“, rekao je Armando Pinto, koordinator lokalnog udruženja koje se protivi projektu.

Taj region je od Ujedinjenih nacija dobio status Globalno važne poljoprivredne lokacije, što je dodatno argument lokalnom stanovništvu da traži odustajanje od projekta.

Otvaranje rudnika je velika pretnja za sve nas koji ovde živimo i ugrozio bi nam šanse da i dalje imamo pristup subvencijama za poljoprivredu Evropske unije, koje su ključne za naš opstanak, kazao je jedan od članova Udruženja, lokalni farmer Žustino Dijaz.

Pinto navodi da bi otvaranjem rudnika moglo da se ugrozi i vodosnadevanje tog dela Portugalije.

„Veći deo severne Portugalije pije vodu koja dolazi odavde i za mene je šokantno da je vlada uopšte razmatrala mogućnost otvaranja rudnika na ovoj lokaciji“, rekao je Pinto.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Podeli:

51vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments