Рецепти за стварање функционалних и ефикасних политичких партија

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРОТОМНЕ НАУЧНЕ СТУДИЈЕ „ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ“ ДР МИЛАНА МИЛЕТА ТОМИЋА У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

У Атријуму Дома Војске Србије у Београду одржано је 20. марта представљање тротомне научне студије „ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ“ др Милана Милета Томића, чији је издавач„Беосинг“ из Београда

  • У првој књизи, у великом обиму обрађена су нова подручја која су мало или никако нису до сада обрађивана, а то се односи на институционализацију странака и страначку организациону културу. Значај ових тема је велики а пре свега објашњава те невидљиве функционалне, координационе, управљачке и организационе нити које постоје у странкама.
  • Друга књига бави се нарочито људским ресурсима, способностима и знањима које би требало да има страначко вођство, јер, странке функционишу захваљујући људима,  а не технологијама.
  • Трећа књига доноси нове идеје у области маркетинга увођењем појмова имиџа, репутације, бренда странака и политичара у њима

Пише: Јово Вукелић

 

На промоцији тротомног дела о политичким странкама  „Страначка трилогијакоја садржи следеће књиге:

Организовање политичких странака;

Управљање политичким странкама и

Маркетинг и финансије политичких странака

говорили су: проф. др Слободан Антонић, проф. др Милан Јовановић, проф. др Душан Пророковић, проф. Владимир Добросављевић, проф. Јово Вукелић и аутор др Милан Миле Томић.

Промоцију је отворио и потом и водио наш истакнути глумац Иван Бекјарев, који је читао низ одломака из књига др Милана Томића.

У краћем уводном излагању Јово Вукелић, уредник издања, говорећи, између осталог, о значају ових књига за партијске функционере и активисте, је истакао:

„Ове књиге су драгоцен, неопходан приручник данас сваком човеку, сваком ангажованом политичком и страначком кадру, функционеру на било ком нивоу организације партије, који хоће озбиљно да се бави политиком.

Ова студија показује и доказује да бављење политиком као јавним добром није неморално, није делатност у којој етичке принципе треба заборавити… Напротив, Томићево дело доказује да нема успешне политике ни партије, ако се варају, обмањују, како сам недавно написао, замајавају грађани, како то иначе управо чини актуелна власт.

Превара, лаж у политици пролази, али само на трен, на кратак рок и враћа се свака обмана као бумеранг оном ко је починио. Доказ томе су многи популарни политичари који су због недоследности и мењања ставова нестали заједно са својим странкама и политикама из политичког живота и трајно изгубили углед у јавности“.

Промоцији књига “Страначка трилогија” присуствовао је и др Војислав Коштуница (други с лева), некадашњи председник СРЈ, ранији председник Владе Србије и председник ДСС

Проф. др Милан Јовановић,  са Факултета Политичких наука, говорио је о значају ове три књиге више 1. 500 страна, организованих у 21 поглавље, са преко сто поднаслова:  “Ја ћу пробати да вас наговорим да читате ове књиге, наравано ако вас интересује нешто о странкама, институцији коју од када су настале прати лош глас и у теорији још више у мишљењима грађана.

Деинтелектуализација странака и политике

Прва књига је посвећена страначкој организацији.   Мене су привукла два момента.  Један је однос бирократије и адхократије. Наиме, аутор не супротставља ова два модела. Он их третира као конвергентне. Добра странка не може без добре бирократије то – није потребно посебно доказивати. Али и најбоља бирократија има лимите. Тренутни одговори на актуелне изазове са којима се суочавају странке у савременом свету захтевају специјалистичка знања иновативност, креативност. То се по природи ствари одупире хијерархији, ауторитету функција, органа, па тиме и бирократији.

Вештина је уклопити пројектне тимове искористити њихова знања идеје, усмерити у креирање програма и још важније спровођење јавних политика у разним областима од електронске управе, преко образовања,  економије, пољопривреде, енергетике, до спољне политике и одбране, а које странке на власти спроводе. Странке осећају ограничење бирократске организационе структуре и мање-више су свесне да комбиновање два света јесте нужно али да собом носи потенцијалне сукобе који могу бити толико снажни да угрозе функционисање странке. То може бити сукоб традиционалног и  иновативног; може се манифестовати као ревизионизам у односу на идеологију и програм и испољити се као фракцијски конфликт. Аутор на више места потенцира да нема задатих организационих шема структуре политичких странака. Неко ко се толико бави разним организационим моделима није упао у замку  да “препише” експертски рецепт.

Он је то избегао и с правом закључује да су најефикасније оне странке које су нашле властиту организациону структуру која остварује циљеве. Није добро преписивати, копирати, трансплатирати – његов је савет дизајнерима странака.

Други аспект који желим да истакнем јесте феномен организационе културе. Под тиме аутор подразумева кључног регулатора координационе делатности у организацији, а у странци је организациона култура је важан инструмент усаглашавања политичких и организационих ставова, као механизма координационе делатности. Несумњиво то јесте аспект који је остао испод радара политиколога и социолога који истражују странке и утолико је важан део првог тома скретање пажње на организациону културу и сложеност њеног утицаја на странку.

Ова два аспекта сам издвојио управо што то недостаје нашим странкама. Наше странке су у сукобу са струком. Мислећи људи се клоне страначког ангажмана. Странке су често организационо и функционално круте за културни круг из кога долазе такви појединци. То рађа један снажан процес деинтелектуализације странака и политике. Поремећенох вредносних сидара у општој култури, у политичкој култури није добар амбијент за организациону културу, и то је велики проблем наших странака. Оне су данас листом организационо неизграђене.

Други том посвећен је управљању странкама кроз различите парадигме теорија менаџмента. Предвиђање, планирање, управљање чланством као људским ресурсом и вођство и контрола аспекти су који се детаљно разрађују. Регрутација и селекција, планирање, едукација, каријерни развој, неговање и усмеравање и специјализација чаланова-функционера-активиста заборављене су, или значајно редуковане, или крајње површне и волунтаристичке.

Наше странке су заборавиле на ове важен функције. Сетите се примера како људи данас постају чланови, сутра потпредеседници, посланици, министри који за годину две освану у другој, трећој и ко зна којој странци. Kо је те регрутовао, оценио да су способни за такве послове, дослдни програму и циљевима. Kо је их учио за те функције. Имају ли наше странке било какав систем образовања. Нећете то наћи. Али зато имамо разигнацију и изненеђивање када се наведени примери десе.

Трећи том посвећен је маркетингу и новцу потребном за рад странака. Странке су по људским ресурсима све мање, а за рад им треба и троше све више новца. Ово је можда аспект у којем странке највише уважавају  мишљење струке.

Ово дело ће свакако ради свеобухватног и оригиналног приступа бити незаобилазна литература истраживачима и студентима. Било би добро кад би то постао буквар људима који раде у странкама, онима који чине странчаку бирократију, али ме искуство учи уз часне изузетке, да је то нереално очекивање. Страначки људи слабо шта читају дуже од новинских вести и твитова. Ако би само прочитали садржаје ове три књиге било би велике користи. Мислим да би оне посвећне охрабрило и заинтересовало  да науче више и схвате да су свету  који мора функциониати по принципима добрих организација.

Пионирско је дело у научном приступу проблему организовања политичких странака

Потом је о делу колеге Томића говорио професор Филозофског факултета Слободан Антонић, један од рецензената књиге. Он је у својој рецензији истакао: “Књига професора Томића пионирско је дело у научном приступу проблему организовања политичких странака у Србији.

Ова монографија резултат је вишегогодишњег рада професора Томића на овом сегменту савремене политиколошке и социолошке парадигме, уз испољену храброст да се приступи критичкој анализи најсложенијих социјалних и политичких феномена везаних за питање – шта странке јесу и како их учинити успешним.

Јасан језик и ангажовани стил чине од ове књиге занимљиво научно штиво, вишеструко отворено и за ширу публику.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Хрчак и пацов

Марк Твен је још пре једног века у свом шаљивом тону дефинисао маркетинг, за кога каже да он није ништа друго до сликање коња са крилима и без копита. Kада се ради о политичком маркетинг постоји један занимљив тренд у савременој политици под називом “спиновање”, у коме се репутација политичара  и странака гради на сумњивим политичким елементима и карактеристикама, стварајући слику која не постоји у стварности.

Међутим, још давно, пре неколико векова Николо Макијавели упозоравао је на такве трендове у свом делу “Владалац” да  “нема ничега слабијег и нестабилнијег од репутације владаоца која није изграђена снагом сопствене личности”.

Ипак најприкладнију поруку у вези нечије репутације даје нам једна грузинска савремена басна која каже:

Срео пацов хрчка и упита га: „Шта се то дешава, пријатељу мој? Обоје смо Грузини, али животи су нам сасвим различити. Тебе људи у „анималс шоповима” за велике паре купују, укусно те хране, лече те кад си болестан, ласкају ти. А мене одасвуд гоне и отрове ми дају. Зашто ми је учињена таква неправда?”

Хрчак се почеша по дебелом и ситом стомаку и одговори му: „Имаш веома лошу репутацију, пријатељу!”

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

проф. др Душан Пророковић, рецезент књиге оценио је да је тротомна монографија „Политичке странке“ без сумње је значајно дело. Др Милан Томић мултидисциплинарним приступом истражује политички и страначки систем, анализира читав низ тема из области организационих наука и менаџмента, политичке филозофије, политикологије, али и социологије и психологије. Објашњавајући потребу за формирањем политичких партија аутор временски оквир шири до XVIII века, позивајући се на теоријске поставке Сен Симона о карактеру људског организовања, дајући тако овом раду и неопходну историјску дубину.

Управљање људским ресурсима најважнија област у  свакој политичкој странци

Др Пророковић истиче: “У времену „доминације апликативног знања“ и „терора инстант решења“, који доводе до брзог формирања политичких партија способних да остваре невероватне резултате на изборима, примери Сиризе у Грчкој, Покрета пет звездица у Италији, Подемоса у Шпанији, али и покрета Емануела Макрона у Француској, овакав приступ је крајње необичан.

Др Милан Томић политичке странке посматра као сложене системе, са дугим развојним путем, и странпутицама на које сваки „систем“ запада у појединим фазама развоја, и фазама организовања. Ово је важно, јер како аутор полемише у уводном делу, странке се могу посматрати и као заједнице и као организације. Удруживање у заједнице подразумева и емоционални набој, солидарност чланова, спремност на жртву, подређивање сопствених ставова ширем идеолошком контексту. Учлањење појединца у политичку партију често није само рационални корак, већ има и своју ирационалну димензију.

За мене је посебно био занимљив други том, у којем аутор представља својеврсно упутство како у организационом смислу уоквирити политичку партију. Ослањајући се не само на проверене научне методе и доказане концепте приликом дефинисања методолошког и теоријског оквира, већ и на огромно радно искуство из ове области, Др Милан Томић преко теорија управљања објашњава посматране унутарстраначке процесе, дефинишући одређене закономерности и анализирајући узрочно – последичне везе.

У почетном делу другог тома аутор разматра појам менаџерства и природу управљања, затим се осврће на методе управљања, посебно се задржавајући на психолошким (и психологији организације као засебној субдисциплини организационих наука), да би класификовао функције управљања у политичкој партији. Типични циљ сваког менаџера, па и оног који руководи једном странком, јесте – како постићи што је могуће бољи резултат.

Међутим, политичке странке су по много чему специфичне, због чега се умногоме разликују стратегијско и оперативно планирање, него у организацијама другачијег карактера.

Како аутор подвлачи, мора се уважавати природа ризика, који угрожавају остваривање циљева, односно постизање што је могуће бољег резултата, а управо то чини политичку странку различитом од осталих профитних или непрофитних организација.

…………………..

 Приручник за ефикасно страначко деловање

Влада Добросављевић, рецензент ове књиге, дугогодишњи политички функционер и човек који је бавио и бави организацијом странке , истакао је да се аутор бавио мишљу још од 2005. (када су заједно радили у ДСС)  да напише студфију о функционисању, деловањи и мартетингу у политичким странкама.

Он је изнео уверење “да ова студија има посебан значај за обуку страначких кадрова и да је неопходно штиво за све политичке функционере који озбиљно и одговорно желе да граде своју партију са жељом да она траје и опстаје чак и кад није баш успешна на политичкој сцени. У сваком случају ово је велики научни подухват, али написан тако да је приступачан људима који се баве политиком и изузетно користан приручник у практичном политичком деловању. Томић је дао врло прецизна упуства и савете, препоруке и то кроз примере из своје богате политичке праксе о томе како треба водити странку, и истовремено водити рачуна о интересу чланства, бирача, људи који гласају за одређену партију”.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Пророковић истиче “да у посебном поглављу аутор се фокусира на управљање људским ресурсима, темељно испитујући све методе и технике које би за потребу „кадровске селекције“ ваљало користити. Управљање људским ресурсима је једна од најважнијих, ако не и најважнија област у свакој политичкој странци. У пракси се често понавља изрека Јосифа Висарионовича Стаљина како „кадрови решавају све“.

За аутора ове монографије сасвим је сигурно да „кадрови не могу решити све“, али он наглашава да се добрим управљањем може организовати систем повољне селекције, превентивно деловати на избијање конфликата и додатно мотивисати чланство. Други том студије у сваком погледу претендује да постане незаобилазно штиво за све научне и стручне раднике који се убудућу бавили питање страначке организације и управљањем у политичким партијама.

Анализа странака из угла организационе и менаџментске теорије и науке

др Милан Миле Томић, писац овог капиталног дела о политичким партијама говорио је о стварању  дела „Страначка трилогија“: “Потрошио сам најмање једну деценију мог живота.  Имао сам најзад оно што никада нисам имао времена, стрпљења и зачуђујуће воље!”

Дакле, нове вредности са којима се свакодневно суочавамо, нису мимоишле ни развој политичких странака, које су еволуирале од кадровских, преко масовних до картел, свеобухватних и до професионално-изборних странака. У тим врстама странака, како их политичка теорија види, тражио сам оно што је мене највише занимало – како се организациона структура странака развијала и понашала и како се таквим странкама управљало. Мој фокус је значи био на анализи странака из угла организационе и менаџментске теорије и науке. О том приступу се мало зна, а мало се и о томе писало.

Ако прихватимо да партије почивају на два стуба, што готово сви политички теоретичари истичу, на програмском и организационом стубу, у том случају можемо пратити развојне путеве и једног и другог стуба кроз време и кроз простор. Ја бих ипак та два стуба назвао идеолошко-политичким и организационо-управљачким стубовима. Значи таква измена можда исто, али ипак ближе одређује њихову суштину. Сугерисано ми је од стране проф. Антонића да је чланство, са његовим значајним интересима, један од стубова на којима почивају странке, а др Воја Kоштуница је додао да су то и финансије.

То је тачно, али објаснио сам у поступку дотеривања текста да ти поменути елементи и функције организације политичких странака свакако улазе у састав овог другог, организационо-управљачког стуба. Јер, тако их види организациона теорија. Ако пратимо однос између та два стуба кроз историју видећемо да се већ половином 20. века ствара озбиљан дисбаланс међу њима. Све је мање било идеологија а све више организације и организационих структура. Данас можемо рећи да нема класичног идеолошког представљања класа и структура кроз политичке партије.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Картел партије

Kартелизација странака може одвести друштво у спајање држава и партија, стварајући на тај начин „партијске државе” које су свој карикатурални облик имале у једнопартијским системима. Ни то није једина картелизација партија. Оне данас граде картелски систем са крупним капиталом, па И са медијима. Наравно, аутори о “партијској држави” стидљиво говоре, тек напомињу да постоји таква претња. Да ли из тих разлога или због тога што сматрају да картел партије немају трајан облик да би се о њима могло говорити као о посебном типу странака, тек многи аутори их заобилазе у својим типологијама.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Из новије историје имамо примере пада политичких странака које су имале превише идеологије а премало организације и обрнуто које су имале премало идеологије а превише организације. Првима је преовладала Минтзбергова мисионарска организација, а другима Интересна.

Парадокс је да и поред тврђења да идеологије нестају, постоји ипак нека нова идеологија која је захватила све поре политичког живота.

Данас ту иделогију зову либерализам, ја бих за њу рекао да је то  идеологија једноумља, јер је захватила и демократе и конзервативце, и леве и десне и центраше. Међу њима више нема разлике. Партијски, а тиме и политички систем запао је у ћорсокак. То ипак није она идеологија класичног либерализма или либертијанизма, заснована на слободама. Она је мутирала и претворила се у глобализам а, опет, из њега се родио политички елитизам, под маском политичке коректности. Стога та нова идеологија и јесте псеудоидеологија, коју сам директно назвао псеудолиберализмом.

У првој књизи обратио сам посебну пажњу на типове организационих структура, које се ослањају на неколико принципа, на: 1. Фунционални, 2. Територијални, 3. Ресорни принцип као и на 4. Принцип потреба политичког аудиторијума.

Такође у првој књизи, у великом обиму обрађена су нова подручја која су мало или никако нису до сада обрађивана, а то се односи на институционализацију странака и страначку организациону културу. Значај ових тема је велики а пре свега објашњава те невидљиве функционалне, координационе, управљачке и организационе нити које постоје у странкама. Kњига уводи нови појам, а то је институционално лидерство, што је пракса показала нарочито код великих странака Немачке и Велике Британије. Лидери као што су Kол и Меркелова одлазе, нови људи долазе, али странка увек остаје и опстаје, без обзира ко лидерствује у њима.

О учешћу најширег круга чланства у управљању странком

У другој књизи у теоријском смислу, а са великом могућношћу апликативног процеса у страначкој пракси, обрађена је нова тема коју нико до сада није обрађивао,  а тиче се такозваног партиципативног менаџмента, односно говори о модалитетима учешћа најширег круга чланства у управљању странком.

То је више него важно, с обзиром да је тај порив елитизма са мањком демократије захватио и страначка руководства. Kако је било кренуло, странке би остале без чланства а све послове обављале би професионално-бирократске структуре. Потпуно безлично. Уз обраду принципа страначког менаџмента као и функција страначког управљања – предвиђања, планирања, организовања, развоја људских ресурса, вођења и контроле, ова, друга књига бави се нарочито људским ресурсима, способностима и знањима које би требало да има страначко вођство, јер, странке функционишу захваљујући људима,  а не технологијама.

Издавачка кућа “Беосинг” из Београда објавила је ову тротомну научну студију

У трећој књизи бавио сам се маркетингом, финансијама, фандрејзингом, изборним кампањама и администрацијом као најважнијим организационим функцијама политичких странака. По речима неких рецензената и зналаца, који су ову књигу већ анализирали у смислу како странке функционишу, књига доноси нове идеје у области маркетинга увођењем појмова имиџа, репутације, бренда странака и политичара у њима као и маркетиншке самерљивости политичких кандидата кроз модел KПЛМ, односно на елементима тог модела, на квалитету политичара, на његовом израженом победничком менталитету, на личним карактеристика и на његовом медијском капацитету.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

0 0 votes
Article Rating

Related posts

НАТО данас прави хаос као што је правио и 1999. не само у Украјини већ и у свим деловима света

Prenosimo

Акадамија РАС: Властодршци продају нашу децу

Prenosimo

Срби пред налетом своје геноцидне власти

Gost autor
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x