Društvo, Ideje, Knjige, Kultura, Politika, Srbija

Recepti za stvaranje funkcionalnih i efikasnih političkih partija

PREDSTAVLJANJE TROTOMNE NAUČNE STUDIJE „POLITIČKE STRANKE“ DR MILANA MILETA TOMIĆA U DOMU VOJSKE SRBIJE

U Atrijumu Doma Vojske Srbije u Beogradu održano je 20. marta predstavljanje trotomne naučne studije „POLITIČKE STRANKE“ dr Milana Mileta Tomića, čiji je izdavač„Beosing“ iz Beograda

  • U prvoj knjizi, u velikom obimu obrađena su nova područja koja su malo ili nikako nisu do sada obrađivana, a to se odnosi na institucionalizaciju stranaka i stranačku organizacionu kulturu. Značaj ovih tema je veliki a pre svega objašnjava te nevidljive funkcionalne, koordinacione, upravljačke i organizacione niti koje postoje u strankama.
  • Druga knjiga bavi se naročito ljudskim resursima, sposobnostima i znanjima koje bi trebalo da ima stranačko vođstvo, jer, stranke funkcionišu zahvaljujući ljudima,  a ne tehnologijama.
  • Treća knjiga donosi nove ideje u oblasti marketinga uvođenjem pojmova imidža, reputacije, brenda stranaka i političara u njima

Piše: Jovo Vukelić

 

Na promociji trotomnog dela o političkim strankama  „Stranačka trilogijakoja sadrži sledeće knjige:

Organizovanje političkih stranaka;

Upravljanje političkim strankama i

Marketing i finansije političkih stranaka

govorili su: prof. dr Slobodan Antonić, prof. dr Milan Jovanović, prof. dr Dušan Proroković, prof. Vladimir Dobrosavljević, prof. Jovo Vukelić i autor dr Milan Mile Tomić.

Promociju je otvorio i potom i vodio naš istaknuti glumac Ivan Bekjarev, koji je čitao niz odlomaka iz knjiga dr Milana Tomića.

U kraćem uvodnom izlaganju Jovo Vukelić, urednik izdanja, govoreći, između ostalog, o značaju ovih knjiga za partijske funkcionere i aktiviste, je istakao:

„Ove knjige su dragocen, neophodan priručnik danas svakom čoveku, svakom angažovanom političkom i stranačkom kadru, funkcioneru na bilo kom nivou organizacije partije, koji hoće ozbiljno da se bavi politikom.

Ova studija pokazuje i dokazuje da bavljenje politikom kao javnim dobrom nije nemoralno, nije delatnost u kojoj etičke principe treba zaboraviti… Naprotiv, Tomićevo delo dokazuje da nema uspešne politike ni partije, ako se varaju, obmanjuju, kako sam nedavno napisao, zamajavaju građani, kako to inače upravo čini aktuelna vlast.

Prevara, laž u politici prolazi, ali samo na tren, na kratak rok i vraća se svaka obmana kao bumerang onom ko je počinio. Dokaz tome su mnogi popularni političari koji su zbog nedoslednosti i menjanja stavova nestali zajedno sa svojim strankama i politikama iz političkog života i trajno izgubili ugled u javnosti“.

Promociji knjiga “Stranačka trilogija” prisustvovao je i dr Vojislav Koštunica (drugi s leva), nekadašnji predsednik SRJ, raniji predsednik Vlade Srbije i predsednik DSS

Prof. dr Milan Jovanović,  sa Fakulteta Političkih nauka, govorio je o značaju ove tri knjige više 1. 500 strana, organizovanih u 21 poglavlje, sa preko sto podnaslova:  “Ja ću probati da vas nagovorim da čitate ove knjige, naravano ako vas interesuje nešto o strankama, instituciji koju od kada su nastale prati loš glas i u teoriji još više u mišljenjima građana.

Deintelektualizacija stranaka i politike

Prva knjiga je posvećena stranačkoj organizaciji.   Mene su privukla dva momenta.  Jedan je odnos birokratije i adhokratije. Naime, autor ne suprotstavlja ova dva modela. On ih tretira kao konvergentne. Dobra stranka ne može bez dobre birokratije to – nije potrebno posebno dokazivati. Ali i najbolja birokratija ima limite. Trenutni odgovori na aktuelne izazove sa kojima se suočavaju stranke u savremenom svetu zahtevaju specijalistička znanja inovativnost, kreativnost. To se po prirodi stvari odupire hijerarhiji, autoritetu funkcija, organa, pa time i birokratiji.

Veština je uklopiti projektne timove iskoristiti njihova znanja ideje, usmeriti u kreiranje programa i još važnije sprovođenje javnih politika u raznim oblastima od elektronske uprave, preko obrazovanja,  ekonomije, poljoprivrede, energetike, do spoljne politike i odbrane, a koje stranke na vlasti sprovode. Stranke osećaju ograničenje birokratske organizacione strukture i manje-više su svesne da kombinovanje dva sveta jeste nužno ali da sobom nosi potencijalne sukobe koji mogu biti toliko snažni da ugroze funkcionisanje stranke. To može biti sukob tradicionalnog i  inovativnog; može se manifestovati kao revizionizam u odnosu na ideologiju i program i ispoljiti se kao frakcijski konflikt. Autor na više mesta potencira da nema zadatih organizacionih šema strukture političkih stranaka. Neko ko se toliko bavi raznim organizacionim modelima nije upao u zamku  da “prepiše” ekspertski recept.

On je to izbegao i s pravom zaključuje da su najefikasnije one stranke koje su našle vlastitu organizacionu strukturu koja ostvaruje ciljeve. Nije dobro prepisivati, kopirati, transplatirati – njegov je savet dizajnerima stranaka.

Drugi aspekt koji želim da istaknem jeste fenomen organizacione kulture. Pod time autor podrazumeva ključnog regulatora koordinacione delatnosti u organizaciji, a u stranci je organizaciona kultura je važan instrument usaglašavanja političkih i organizacionih stavova, kao mehanizma koordinacione delatnosti. Nesumnjivo to jeste aspekt koji je ostao ispod radara politikologa i sociologa koji istražuju stranke i utoliko je važan deo prvog toma skretanje pažnje na organizacionu kulturu i složenost njenog uticaja na stranku.

Ova dva aspekta sam izdvojio upravo što to nedostaje našim strankama. Naše stranke su u sukobu sa strukom. Misleći ljudi se klone stranačkog angažmana. Stranke su često organizaciono i funkcionalno krute za kulturni krug iz koga dolaze takvi pojedinci. To rađa jedan snažan proces deintelektualizacije stranaka i politike. Poremećenoh vrednosnih sidara u opštoj kulturi, u političkoj kulturi nije dobar ambijent za organizacionu kulturu, i to je veliki problem naših stranaka. One su danas listom organizaciono neizgrađene.

Drugi tom posvećen je upravljanju strankama kroz različite paradigme teorija menadžmenta. Predviđanje, planiranje, upravljanje članstvom kao ljudskim resursom i vođstvo i kontrola aspekti su koji se detaljno razrađuju. Regrutacija i selekcija, planiranje, edukacija, karijerni razvoj, negovanje i usmeravanje i specijalizacija čalanova-funkcionera-aktivista zaboravljene su, ili značajno redukovane, ili krajnje površne i voluntarističke.

Naše stranke su zaboravile na ove važen funkcije. Setite se primera kako ljudi danas postaju članovi, sutra potpredesednici, poslanici, ministri koji za godinu dve osvanu u drugoj, trećoj i ko zna kojoj stranci. Ko je te regrutovao, ocenio da su sposobni za takve poslove, dosldni programu i ciljevima. Ko je ih učio za te funkcije. Imaju li naše stranke bilo kakav sistem obrazovanja. Nećete to naći. Ali zato imamo razignaciju i izneneđivanje kada se navedeni primeri dese.

Treći tom posvećen je marketingu i novcu potrebnom za rad stranaka. Stranke su po ljudskim resursima sve manje, a za rad im treba i troše sve više novca. Ovo je možda aspekt u kojem stranke najviše uvažavaju  mišljenje struke.

Ovo delo će svakako radi sveobuhvatnog i originalnog pristupa biti nezaobilazna literatura istraživačima i studentima. Bilo bi dobro kad bi to postao bukvar ljudima koji rade u strankama, onima koji čine strančaku birokratiju, ali me iskustvo uči uz časne izuzetke, da je to nerealno očekivanje. Stranački ljudi slabo šta čitaju duže od novinskih vesti i tvitova. Ako bi samo pročitali sadržaje ove tri knjige bilo bi velike koristi. Mislim da bi one posvećne ohrabrilo i zainteresovalo  da nauče više i shvate da su svetu  koji mora funkcioniati po principima dobrih organizacija.

Pionirsko je delo u naučnom pristupu problemu organizovanja političkih stranaka

Potom je o delu kolege Tomića govorio profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Antonić, jedan od recenzenata knjige. On je u svojoj recenziji istakao: “Knjiga profesora Tomića pionirsko je delo u naučnom pristupu problemu organizovanja političkih stranaka u Srbiji.

Ova monografija rezultat je višegogodišnjeg rada profesora Tomića na ovom segmentu savremene politikološke i sociološke paradigme, uz ispoljenu hrabrost da se pristupi kritičkoj analizi najsloženijih socijalnih i političkih fenomena vezanih za pitanje – šta stranke jesu i kako ih učiniti uspešnim.

Jasan jezik i angažovani stil čine od ove knjige zanimljivo naučno štivo, višestruko otvoreno i za širu publiku.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Hrčak i pacov

Mark Tven je još pre jednog veka u svom šaljivom tonu definisao marketing, za koga kaže da on nije ništa drugo do slikanje konja sa krilima i bez kopita. Kada se radi o političkom marketing postoji jedan zanimljiv trend u savremenoj politici pod nazivom “spinovanje”, u kome se reputacija političara  i stranaka gradi na sumnjivim političkim elementima i karakteristikama, stvarajući sliku koja ne postoji u stvarnosti.

Međutim, još davno, pre nekoliko vekova Nikolo Makijaveli upozoravao je na takve trendove u svom delu “Vladalac” da  “nema ničega slabijeg i nestabilnijeg od reputacije vladaoca koja nije izgrađena snagom sopstvene ličnosti”.

Ipak najprikladniju poruku u vezi nečije reputacije daje nam jedna gruzinska savremena basna koja kaže:

Sreo pacov hrčka i upita ga: „Šta se to dešava, prijatelju moj? Oboje smo Gruzini, ali životi su nam sasvim različiti. Tebe ljudi u „animals šopovima” za velike pare kupuju, ukusno te hrane, leče te kad si bolestan, laskaju ti. A mene odasvud gone i otrove mi daju. Zašto mi je učinjena takva nepravda?”

Hrčak se počeša po debelom i sitom stomaku i odgovori mu: „Imaš veoma lošu reputaciju, prijatelju!”

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

prof. dr Dušan Proroković, recezent knjige ocenio je da je trotomna monografija „Političke stranke“ bez sumnje je značajno delo. Dr Milan Tomić multidisciplinarnim pristupom istražuje politički i stranački sistem, analizira čitav niz tema iz oblasti organizacionih nauka i menadžmenta, političke filozofije, politikologije, ali i sociologije i psihologije. Objašnjavajući potrebu za formiranjem političkih partija autor vremenski okvir širi do XVIII veka, pozivajući se na teorijske postavke Sen Simona o karakteru ljudskog organizovanja, dajući tako ovom radu i neophodnu istorijsku dubinu.

Upravljanje ljudskim resursima najvažnija oblast u  svakoj političkoj stranci

Dr Proroković ističe: “U vremenu „dominacije aplikativnog znanja“ i „terora instant rešenja“, koji dovode do brzog formiranja političkih partija sposobnih da ostvare neverovatne rezultate na izborima, primeri Sirize u Grčkoj, Pokreta pet zvezdica u Italiji, Podemosa u Španiji, ali i pokreta Emanuela Makrona u Francuskoj, ovakav pristup je krajnje neobičan.

Dr Milan Tomić političke stranke posmatra kao složene sisteme, sa dugim razvojnim putem, i stranputicama na koje svaki „sistem“ zapada u pojedinim fazama razvoja, i fazama organizovanja. Ovo je važno, jer kako autor polemiše u uvodnom delu, stranke se mogu posmatrati i kao zajednice i kao organizacije. Udruživanje u zajednice podrazumeva i emocionalni naboj, solidarnost članova, spremnost na žrtvu, podređivanje sopstvenih stavova širem ideološkom kontekstu. Učlanjenje pojedinca u političku partiju često nije samo racionalni korak, već ima i svoju iracionalnu dimenziju.

Za mene je posebno bio zanimljiv drugi tom, u kojem autor predstavlja svojevrsno uputstvo kako u organizacionom smislu uokviriti političku partiju. Oslanjajući se ne samo na proverene naučne metode i dokazane koncepte prilikom definisanja metodološkog i teorijskog okvira, već i na ogromno radno iskustvo iz ove oblasti, Dr Milan Tomić preko teorija upravljanja objašnjava posmatrane unutarstranačke procese, definišući određene zakonomernosti i analizirajući uzročno – posledične veze.

U početnom delu drugog toma autor razmatra pojam menadžerstva i prirodu upravljanja, zatim se osvrće na metode upravljanja, posebno se zadržavajući na psihološkim (i psihologiji organizacije kao zasebnoj subdisciplini organizacionih nauka), da bi klasifikovao funkcije upravljanja u političkoj partiji. Tipični cilj svakog menadžera, pa i onog koji rukovodi jednom strankom, jeste – kako postići što je moguće bolji rezultat.

Međutim, političke stranke su po mnogo čemu specifične, zbog čega se umnogome razlikuju strategijsko i operativno planiranje, nego u organizacijama drugačijeg karaktera.

Kako autor podvlači, mora se uvažavati priroda rizika, koji ugrožavaju ostvarivanje ciljeva, odnosno postizanje što je moguće boljeg rezultata, a upravo to čini političku stranku različitom od ostalih profitnih ili neprofitnih organizacija.

…………………..

 Priručnik za efikasno stranačko delovanje

Vlada Dobrosavljević, recenzent ove knjige, dugogodišnji politički funkcioner i čovek koji je bavio i bavi organizacijom stranke , istakao je da se autor bavio mišlju još od 2005. (kada su zajedno radili u DSS)  da napiše studfiju o funkcionisanju, delovanji i martetingu u političkim strankama.

On je izneo uverenje “da ova studija ima poseban značaj za obuku stranačkih kadrova i da je neophodno štivo za sve političke funkcionere koji ozbiljno i odgovorno žele da grade svoju partiju sa željom da ona traje i opstaje čak i kad nije baš uspešna na političkoj sceni. U svakom slučaju ovo je veliki naučni poduhvat, ali napisan tako da je pristupačan ljudima koji se bave politikom i izuzetno koristan priručnik u praktičnom političkom delovanju. Tomić je dao vrlo precizna upustva i savete, preporuke i to kroz primere iz svoje bogate političke prakse o tome kako treba voditi stranku, i istovremeno voditi računa o interesu članstva, birača, ljudi koji glasaju za određenu partiju”.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Proroković ističe “da u posebnom poglavlju autor se fokusira na upravljanje ljudskim resursima, temeljno ispitujući sve metode i tehnike koje bi za potrebu „kadrovske selekcije“ valjalo koristiti. Upravljanje ljudskim resursima je jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija oblast u svakoj političkoj stranci. U praksi se često ponavlja izreka Josifa Visarionoviča Staljina kako „kadrovi rešavaju sve“.

Za autora ove monografije sasvim je sigurno da „kadrovi ne mogu rešiti sve“, ali on naglašava da se dobrim upravljanjem može organizovati sistem povoljne selekcije, preventivno delovati na izbijanje konflikata i dodatno motivisati članstvo. Drugi tom studije u svakom pogledu pretenduje da postane nezaobilazno štivo za sve naučne i stručne radnike koji se ubuduću bavili pitanje stranačke organizacije i upravljanjem u političkim partijama.

Analiza stranaka iz ugla organizacione i menadžmentske teorije i nauke

dr Milan Mile Tomić, pisac ovog kapitalnog dela o političkim partijama govorio je o stvaranju  dela „Stranačka trilogija“: “Potrošio sam najmanje jednu deceniju mog života.  Imao sam najzad ono što nikada nisam imao vremena, strpljenja i začuđujuće volje!”

Dakle, nove vrednosti sa kojima se svakodnevno suočavamo, nisu mimoišle ni razvoj političkih stranaka, koje su evoluirale od kadrovskih, preko masovnih do kartel, sveobuhvatnih i do profesionalno-izbornih stranaka. U tim vrstama stranaka, kako ih politička teorija vidi, tražio sam ono što je mene najviše zanimalo – kako se organizaciona struktura stranaka razvijala i ponašala i kako se takvim strankama upravljalo. Moj fokus je znači bio na analizi stranaka iz ugla organizacione i menadžmentske teorije i nauke. O tom pristupu se malo zna, a malo se i o tome pisalo.

Ako prihvatimo da partije počivaju na dva stuba, što gotovo svi politički teoretičari ističu, na programskom i organizacionom stubu, u tom slučaju možemo pratiti razvojne puteve i jednog i drugog stuba kroz vreme i kroz prostor. Ja bih ipak ta dva stuba nazvao ideološko-političkim i organizaciono-upravljačkim stubovima. Znači takva izmena možda isto, ali ipak bliže određuje njihovu suštinu. Sugerisano mi je od strane prof. Antonića da je članstvo, sa njegovim značajnim interesima, jedan od stubova na kojima počivaju stranke, a dr Voja Koštunica je dodao da su to i finansije.

To je tačno, ali objasnio sam u postupku doterivanja teksta da ti pomenuti elementi i funkcije organizacije političkih stranaka svakako ulaze u sastav ovog drugog, organizaciono-upravljačkog stuba. Jer, tako ih vidi organizaciona teorija. Ako pratimo odnos između ta dva stuba kroz istoriju videćemo da se već polovinom 20. veka stvara ozbiljan disbalans među njima. Sve je manje bilo ideologija a sve više organizacije i organizacionih struktura. Danas možemo reći da nema klasičnog ideološkog predstavljanja klasa i struktura kroz političke partije.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Kartel partije

Kartelizacija stranaka može odvesti društvo u spajanje država i partija, stvarajući na taj način „partijske države” koje su svoj karikaturalni oblik imale u jednopartijskim sistemima. Ni to nije jedina kartelizacija partija. One danas grade kartelski sistem sa krupnim kapitalom, pa I sa medijima. Naravno, autori o “partijskoj državi” stidljivo govore, tek napominju da postoji takva pretnja. Da li iz tih razloga ili zbog toga što smatraju da kartel partije nemaju trajan oblik da bi se o njima moglo govoriti kao o posebnom tipu stranaka, tek mnogi autori ih zaobilaze u svojim tipologijama.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Iz novije istorije imamo primere pada političkih stranaka koje su imale previše ideologije a premalo organizacije i obrnuto koje su imale premalo ideologije a previše organizacije. Prvima je preovladala Mintzbergova misionarska organizacija, a drugima Interesna.

Paradoks je da i pored tvrđenja da ideologije nestaju, postoji ipak neka nova ideologija koja je zahvatila sve pore političkog života.

Danas tu idelogiju zovu liberalizam, ja bih za nju rekao da je to  ideologija jednoumlja, jer je zahvatila i demokrate i konzervativce, i leve i desne i centraše. Među njima više nema razlike. Partijski, a time i politički sistem zapao je u ćorsokak. To ipak nije ona ideologija klasičnog liberalizma ili libertijanizma, zasnovana na slobodama. Ona je mutirala i pretvorila se u globalizam a, opet, iz njega se rodio politički elitizam, pod maskom političke korektnosti. Stoga ta nova ideologija i jeste pseudoideologija, koju sam direktno nazvao pseudoliberalizmom.

U prvoj knjizi obratio sam posebnu pažnju na tipove organizacionih struktura, koje se oslanjaju na nekoliko principa, na: 1. Funcionalni, 2. Teritorijalni, 3. Resorni princip kao i na 4. Princip potreba političkog auditorijuma.

Takođe u prvoj knjizi, u velikom obimu obrađena su nova područja koja su malo ili nikako nisu do sada obrađivana, a to se odnosi na institucionalizaciju stranaka i stranačku organizacionu kulturu. Značaj ovih tema je veliki a pre svega objašnjava te nevidljive funkcionalne, koordinacione, upravljačke i organizacione niti koje postoje u strankama. Knjiga uvodi novi pojam, a to je institucionalno liderstvo, što je praksa pokazala naročito kod velikih stranaka Nemačke i Velike Britanije. Lideri kao što su Kol i Merkelova odlaze, novi ljudi dolaze, ali stranka uvek ostaje i opstaje, bez obzira ko liderstvuje u njima.

O učešću najšireg kruga članstva u upravljanju strankom

U drugoj knjizi u teorijskom smislu, a sa velikom mogućnošću aplikativnog procesa u stranačkoj praksi, obrađena je nova tema koju niko do sada nije obrađivao,  a tiče se takozvanog participativnog menadžmenta, odnosno govori o modalitetima učešća najšireg kruga članstva u upravljanju strankom.

To je više nego važno, s obzirom da je taj poriv elitizma sa manjkom demokratije zahvatio i stranačka rukovodstva. Kako je bilo krenulo, stranke bi ostale bez članstva a sve poslove obavljale bi profesionalno-birokratske strukture. Potpuno bezlično. Uz obradu principa stranačkog menadžmenta kao i funkcija stranačkog upravljanja – predviđanja, planiranja, organizovanja, razvoja ljudskih resursa, vođenja i kontrole, ova, druga knjiga bavi se naročito ljudskim resursima, sposobnostima i znanjima koje bi trebalo da ima stranačko vođstvo, jer, stranke funkcionišu zahvaljujući ljudima,  a ne tehnologijama.

Izdavačka kuća “Beosing” iz Beograda objavila je ovu trotomnu naučnu studiju

U trećoj knjizi bavio sam se marketingom, finansijama, fandrejzingom, izbornim kampanjama i administracijom kao najvažnijim organizacionim funkcijama političkih stranaka. Po rečima nekih recenzenata i znalaca, koji su ovu knjigu već analizirali u smislu kako stranke funkcionišu, knjiga donosi nove ideje u oblasti marketinga uvođenjem pojmova imidža, reputacije, brenda stranaka i političara u njima kao i marketinške samerljivosti političkih kandidata kroz model KPLM, odnosno na elementima tog modela, na kvalitetu političara, na njegovom izraženom pobedničkom mentalitetu, na ličnim karakteristika i na njegovom medijskom kapacitetu.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of