Društvo, Politika, Prenosimo, Svet (planeta), Slobode, Srbija

Realizaciju rudnika Jadar treba odložiti ili odustati

Riotintova odlagališta otrovnih materija, bazeni otrovnog mulja nisu trajno rešenje

NIŠTA ISPOD ZEMLJE NE MOŽE BITI VREDNIJE OD ONOG IZNAD NJE

  • V. Stevanović: Izgradnjom rudnika bilo bi ugroženo vodosnabdevanje Mačve. Rio Tinto iz Drine hoće da uzima 1.000 tona vode dnevno!
  • V. Stevanović: Projekat Jadar je netransparentan.
  • Dekan Šumarskog Ristić: biće uništeno 533 hektara zemljiša, od čega oko 240 hektara šume
  • Predstavnica Rio Tinta minimizuje rizike:„ti rizici biti svedeni na najmanju meru“. Ali dokaza nema!
  • NVO: Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.

O eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije  će se organizovati referendum, najavili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike tokom panela “Treba li Srbiji rudnik litijuma”, koji je u saradnji sa Hajnrih Bel Fondacijom organizovala Nova ekonomija.

S druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti. Obe strane se ipak slažu da je važno diskutovati o tako značajnom projektu, da razgovor mora da bude vođen na osnovu argumenata, a ne emocija.

“Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrednije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati”, kazao je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.

Član SANU: Problem će biti ogromna jalovišta i baseni prljave, otrovne vode

On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni “retki ili zakasneli”, a da je Projekat Jadar netransparentan.

Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva.

Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama”, kaže Stevanović.

Akademik Stevanović: Šta ćemo sa ogromnim otpadom i otrovnim materijama

On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da nedovoljno brinemo o zaštiti životne sredine.

“Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik”, dodaje Stevanović.

Državna sekretarka priča bajke

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano poverenje u državu, jer država razgovara sa svim stranama i poziva ih da uđu u dijalog o rudniku litijuma.

Ona je ocenila da će se u Srbiji najverovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji, čime bi ostvarila veću korist u lancu vrednosti.

“Smatramo da trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da postanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji”, naglašava Atanacković.

Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se dolazi devastacijom životne sredine, dok se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog toga predstavljaju “licemere”.

I Dekan Šumarskog fakulteta Ristić protiv izgranje rudnika

“Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes”, kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.

Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta.

“Obavezali smo se da ne povećavamo učešće degradiranih površina”, naglašava Ristić.

Ristić ocenjuje da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice.

Ristić ne vidi razumno rešenje za izgradnju rudnika litijuma

To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.

Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva.

Rekao je da ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u Ministarstvo rudarstva, koje “protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj”.

“To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva”, dodaje Ristić.

Pomoćnik ministarke rudarstva „veruje“ u održivo rudarstvo

U vezi sa tim pitanjem, sa njim se nije složio pomoćnik ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinu.

Ekološka katastrofa.- Kad je brana sa bazenima otrovnog mulja pukla 1998. godine, koju je izgradio Rio Tinto. To bi se moglo lako dogoditi i u Srbiji

“Nedavnim donošenjem četiri zakona, prvi put rudari govore o zaštiti životne sredine. Dajte da se okrenemo bilo gde oko nas, da reagujemo kako bi deca reagovala, da vidimo (zagađenje oko nas). Ja dolazim iz devastirane sredine, iz Lazarevca, ali imam nadu da se rudarska aktivnost može učiniti održivom. Da li ja to mogu da vratim – ne mogu, ali buduće generacije mogu”, kazao je Milijanović.

On je pozvao ostatak struke da se zajedno bave oplemenjivanjem i rekultivacijom površina koje su iz javnog interesa devastirane, ali da se na 27 kvadratnih kilometara ugroženih površinskom ekpolatacijom mogu napraviti “pluća grada”.

“Preko 90 odsto meštana koji su u devastiranim područjima su ostali tu, zato što imaju sigurnost, da obezbede svoju porodicu, da imaju lični dohodak. Ljudi i životna sredina su najveće bogatstvo. Ako se borimo deklarativno za životnu sredinu, a narod ode, imaćemo pustu zemlju koja je jako lepa, koju će naša deca posećivati tek kad se nje sete da su joj ovde koreni”, kazao je Milijanović.

Predstavnica Rio Tinta minimizuje opasnosti trovanja

Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto) kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.

Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.

Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta.

 Čekaju nas bazeni otrovnih materija i mulja iz rudnika Jadar, kao što su ova odlagališta jalovine Rio Tinta u Španiji. Da li će ovaj otrov Britanci posle da nose kući u PVC folijama

Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno je u fazi pripreme, a kada se ona završi biće poznati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje „da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru“.

Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti.

Predstavnica Rio Tinta je ocenila je da je ta kompanija stavljena u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta, kao i da iznesu sve sumnje u kršenje zakona na sastanku koji je danas predložila.

NVO: Rio Tinto krši srpski zakon o rudarstvu

“Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom”, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.

On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštiti prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.

Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.

Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.

Učesnici panela “Treba li Srbiji rudnik litijuma”

Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima. Dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.

Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče automobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.

Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istoriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vidu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.

Petar Đukić: Mnogo nepuštenih rudnika sa devastiranom životnom sredinom

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto.  Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:

“Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu ima puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti”, smatra Đukić.

On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. “Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo”, dodaje Đukić.

Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobijao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.

Link

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/o-rudniku-litijuma-treba-javno-pri%C4%8Dati-na-osnovu-%C4%8Dinjenica-a-ne-emocija?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_term=ug.contentexchange.me

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments