Путин гради нову руску спољну политику са безбедношћу и сувереношћу

Русија ствара нове принципе и новимеђународне односе између великих сила

Запад, САД и НАТО  је Украјину ставио на врх копља против Русије

  • Специјална војна операција коју је Русија покренула рано ујутру 24. фебруара 2022. вероватно ће бити кључна тачка за разумевање нових међународних односа у 21. веку.
  • Русија тражи своје место у светској политици и архитектури међународне безбедности
  • У Украјини Русија жели не само денацификацију и демилитаризацију (да би обезбедила сигурну будућност), већ и неутралност као уставни принцип.
  • Сергеј Лавров: Нико нема право да обезбеђује сопствену безбедност на рачун других

Проф. Сергеј Хомутинкин, предавач на катедри за међународне односе Тамобовског државног универзитета

Три деценије након распада СССР Москва је покушавала да реафирмише своју улогу у светској политици, осцилирајући између покушаја сарадње са колективним Западом на челу са САД и изградње плуралистичког модела међународних односа.

Сада се чини да се Владимир Путин опрашта од многих нада и илузија према Западу и да је спреман да изгради нови начин руске спољне политике са безбедношћу и суверенитетом у сржи. Русија тражи своје место у светској политици и архитектури међународне безбедности и овај процес у годинама које долазе неће бити ништа мање важан за формирање светског поретка од ривалства између САД и Кине које је раније проглашавано “осовином историје за 21. век”.

НАТО се већ на више начина стационирао у Украјини
Запад је стварио концепт “Украјина као анти-Русија”

ПОЛИТИЧКИ процеси у Украјини били су контроверзни током 30 година њене независности, а од 2014. земља је гурнута на чело сукоба Запада и Русије. Пројекат “Украјина као анти-Русија” развили су и подржали и Запад и елите у Кијеву. Земља је стављена на врх копља против Русије. Ово објашњава многе ствари као што су растуће непријатељство према свему што је руско, толеранција, па чак и подршка украјинским нацистима и стварно одбијање испуњења споразума из Минска из 2015. за решавање сукоба у Донбасу. У комбинацији са растућом економском кризом, све ово је довело до тога да је глумац Владимир Зеленски победио на председничким изборима 2019. са невиђених 73 одсто гласова. То је био начин на који су грађани Украјине показали своје разочарање. Због тога је Зеленски прогласио јединство нације једним од својих главних циљева, а људи су га видели као човека који ће напустити претходни, политички банкротирани курс украјинске политике.

Али Зеленски је упао у исту замку “Украјина као анти-Русија” као и његови претходници. Чинило се да су застој у Донбасу, антируска реторика и подршка радикала били у складу са његовим личним политичким стилом и амбицијама. Војно снабдевање и помоћ у разним облицима са Запада Украјини драстично су порасли последњих година, а хистерија око могуће руске инвазије која је почела у новембру 2021. довела је лицемера Зеленског понекад и у центар светске политике. Последњих месеци између НАТО и Русије су подигнути улози, али је било и корака за почетак преговора о безбедносним питањима у Европи.

Нова нуклеарна земља је ноћна мора за свакога у међународном систему – питајте Израел

Случајно или намерно, Зеленски је био тај који је покренуо кризу. Он је 21. фебруара на Минхенској безбедносној конференцији дао изјаву да би Украјина могла да ревидира свој ненуклеарни статус и тиме прешао очигледну црвену линију. Русија је скоро осам година настојала да дипломатским путем смири сукоб. Али нова нуклеарна земља је ноћна мора за свакога у међународном систему – питајте Израел. Русија је била принуђена да изврши превентивни удар. Ако боље погледате руске тврдње у сукобу, нема промене режима за разлику од америчких војних кампања против Ирака и Сирије.

У Украјини Русија жели не само денацификацију и демилитаризацију (да би обезбедила сигурну будућност), већ и неутралност као уставни принцип.

Оно што ситуацију чини још болнијом и крвавијом је то што и НАТО и Бајденова администрација не могу себи дозволити да изгубе другу геополитичку битку заредом после Авганистана. Они неће дозволити Зеленском ниједну другу опцију осим да се бори.

Нико нема право да обезбеђује сопствену безбедност на рачун других

Озбиљно сумњам у то како се западне елите осећају одговорним за своје поступке. Чини се да су заборавили неке од кључних принципа међународне политике. Прво је да су велике силе увек заокупљене својом безбедношћу. Друго је да велике силе не блефирају. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је 10. марта на конференцији за новинаре после састанка са украјинским шефом дипломатије Дмитром Кулебом да нико нема право да доминира у Европи и да обезбеђује сопствену безбедност на рачун других.

Кримски мост је фактор чврсте везе Русије са Кримом

Једина ствар коју Украјина и њени западни моћници сада морају да ураде да зауставе сукоб је да врате Кијеву ванблоковски статус који је већ имао пре 2014. Неутралност Украјине је корисна за све, укључујући и саму Украјину. Цена за супротно је превисока.

Линк

https://www.novosti.rs/vesti/kolumne/1096016/vladimir-putin-nato-zapad

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Ослобађање руских градова, који су се грешком нашли одвојени од матичне отаџбине

Prenosimo

Мајчина суза из слепог ока

Јово

Сви испади и гафови министарке Дарије Kисић Тепавчевић

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x