Reportaže, Srbija, Srbija i EU

Prosvetiteljski i univerzitetski Majnc i Strazbur – centar zaštite ljudskih prava i sedište parlamenta EU

Bista Johana Gutenberga ispred Muzeja u Majncu

KRSTARENJE RAJNOM OD HOLANDIJE, KROZ NEMAČKU I FRANCUSKU DO ŠVAJCARSKE (4)

 

  • Zašto turista iz Norveške zviždi muzičaru na brodu
  • U Majncu, rodnom gradu Gutenberga, tvorca moderne štampe
  • Majnc -centar vinske industrije i visokog obrazovanja
  • Zamišljam kako bi se zabezeknuli stanovnici Strazbura kad bi im se mi predstavili i rekli da smo sa Zapadnog Balkana, ili iz Srbije

Piše: Jovo Vukelić

Foto: Goran Grcić, Anđelko Lero, Nijaz Rastoder i J. Vukelić

12. oktobar 2018.

Svaku noć na brodu je od devet uveče počinjala muzika. Za klavirom je svirao iskusni muzičar, koji je pokazao da zna da svira lepo i na gitari, ali i da dobro peva, posebno stare američke songove. Naročito je na reportoaru imao hitove evergin muzike, ali i popularne melodije za stariju populaciju.

Tako je bilo i ove noći kad smo isplovili iz Koblenca za Majnc. Muzičar je čovek 50-tih godina, koji publici te večeri otkriva da je poreklom iz Bugarske i da već 30 godina svira samo na kruzerima i turističkim brodovima! Otkriva nam i više od toga: da po prvi put ima priliku da svira većoj grupi svojih komšija Srba i Makedonaca i da bi stoga želeo da večeras pusti za te goste jednu srpsku folklornu pesmu i da nas tako obraduje.

Zvižduk protesta na brodu: zvukovi i melodija sa Zapadnog Balkana bili su iritantni za jednog Norvežanina

I to je učinio, numera je ukupno trajala tri minuta, ali se negde na polovini izvođenja začuo prodoran i neprijatan zvižduk nekog Norvežanina u znak protesta… nastao je potom neprijatan muk u salon – baru, svi su se okrenuli prema incident-majstoru, očigledno nečim isfrustriranim te večeri i vrlo netolerantnim.

Bugarin je prekinuo od tog časa da svira i peva i puštao je cele noći do kraja programa, do ponoći samo muziku na plej-bek… Videlo se da je vrlo uvređen, da ne kažemo besan i ljut.  Osećalo se da je svim prisutnim bilo neprijatno…

Za nas goste iz Srbije još jedan jasan dokaz netrpeljivosti nekad nam bliskih Norvežana… Razgovarao sam naredne večeri sa muzičarem, bio je potišten, ali i vrlo iznenađen netolerantnim postupkom gosta.

 

 

 

 

 

 

Dekoracija  tanjira  važna  je  isto  kao  kvalitet  servirane  hrane

U četvrtak ujutro za doručak nas čekaju već standardne đakonije, mnoštvo salata, više vrsta ribe, sireva, šunki i salama, sokova, svežeg voća, putera, džemova, meda, suvog voća, a i za vegetarijance i dijetalce izbor hrane je bio raznovrstan. I po pravilima restorana izjašnjavamo se u toku doručka šta želimo za ručak, svinjsko, goveđe ili pileće meso, ribu ili neku lakšu vegetarijansku hranu…

Mapa krstarenja Rajnom od Amsterdama do Bazela sa posetom sedam gradova

Ovog jutra već od devet ujutro kreće se u pešačku“ turu“ razgledanja centra Majnca (grad ima 200.000 stanovnika) čije staro gradsko jezgro počinje od obale Rajne.  Imamo ovog puta samo četiri sata vremena za upoznavanje znamenitosti, jer do Strazbura u Francuskoj od ranog popodneva treba putovati celu noć još 150 kilometara uzvodno i proći još prevodnica koje znatno usporavaju  plovidbu.

 

Brojne skulpture krase parkove Majnca i ulepšavaju grad

Uz obalu odmah počinje dugački park sa stazama za bicikliste i šetače, sa klupama za odmor i čitanje. Parkovi su prepuni lepih i neobičnih umetničkih dela, skulptura, spomenika i bisti, malih i neobičnih fontana i to je jedno specifično obeležje ovog grada, ili se nama tako učinilo. Srećemo mnogo šetača svih uzrasta i onih koji trče…

A originalnih fontana ima mnogo u ovako malom gradu

Dok se ne otisnemo u staro gradsko jezgro Majnca da ne zaboravimo da istaknemo: brod  Švajcarska usidrio se tačno napram ušća reke Majne u Rajnu. Kako u šali kaže jedan naš putnik: „Frankfurt na Majni, a Majnc na Rajni“. A kapetan de Gris mi objašnjava: „odavde iz Majnca, od ušća Majne u Rajnu kad bi krenuli da plovimo Majnom ima oko 360 kilometara do kanala i Dunava kojima je povezano Severno i Crno more.

Ušće Majne u Rajnu kod Majnca

Izlazeći iz dugog parka uz Rajnu odmah ulazimo u gradsko jezgro i nailazimo na omanji skver – Gutenbergov muzej, čitaonicu, biblioteku… Ovo je rodni grad Johana Gutenberga, jedne od najvećih ličnosti drugog milenijuma, čoveka koji je pronašao tehniku štampanja pokretnim slovima.

Gutenbergova bista i Muzej, knjižara i čitaonica su u centru grada

Živeo je od 1398.  do 1468. godine. Njegov doprinos razvoju čovečanstva je je epohalan jer je usavršio upotrebu ručne sprave za livenje slova i omogućio umnožavanje neograničenog broja primeraka. Takođe je prvi primenio i štamparski prelom.  Njegovim pronalaskom omogućeno je širenje znanja među ljudima, razvoj modernih učenja i prenos svih dostignuća ljudskog uma u najudaljenije krajeve sveta. S njegovim pronalskom otpočela je renesansa…

Statua Johana Gutenberga, delo vajara Bertela Torvaldsena (1837).

Za nekog kome je, kao meni, životna profesija pisanje i štampanje novina i knjiga i čiji je otac bio novinar Gutenberg je kao ličnost još značajniji.

Takvoj ličnosti grad Majnc se odužio na sve moguće načine poštujući njegovu genijalnost. Stoga u Majncu postoji vrlo ugledni Univerzitet Johana Gutenberga. Ove godine obeležava se u Majncu 550 godina od smrti velikog genija.

Čuveni primerak Gutenbergove Biblije, remek delo ljudskih ruku i znanja

O lepotama starog dela grada Majnca, kojeg smo obišli za četiri sata može se reći da je prelep i originalno uređen za svaki ponos. Stare kuće su tako ukusno uređene, dekorisane i očuvane da čoveku zastaje dah.

Stari deo Majnca sa starim kućama je vrlo atraktivan za sve turiste


U uličici na putu ka brodu srećemo krojačku radnju, gde majstor i danje štepa i krpi na čuvenoj mašini singerici…Stari zanati još opstaju…

Krojač ipak ima posla u unificiranoj globalnoj industriji trikotaže

Na žalost moramo da krenemo ka brodu, pa tako ne stižemo da se bliže upoznamo sa prestonicom vina među nemačkim gradovima. Region „Rajnhasen“ je najveći vinogradarski centar u zemlji, a vina su vrhunska, a zbog toga bi – kad je čuveni karneval u novembru (11.11. u 11,11 časova) – dovde vredelo doći sa dobrim društvom drugi put!

*   *   *   *   *   *   *   *   *   *   *

Strazbur – centar zaštite ljudskih prava i sedište parlamenta EU

 

Kako smo odmah isplovili da bi sutradan , u petak bili što duže u Strazburu brod posle desetak kilometara naglo usporava i pristaje uz jedan dok i tu se ukrcava na brod nečiji stariji rođak ili otac nekog od članova kapetanske posade. Imamo tako novog gosta koji nastavlja put sa nama, a nije na spisku putnika. I ovde izgleda ima rođačkih veza…

Brodski saputnik: putnik van evidencije

Uplovljavamo Rajnom u Francusku i Strazbur u rano jutro i sačekuje nas predivan, pravi letnji dan. Iz velike rečne luke krećemo autobusom ka centru najpoznatijeg grada na našem krstarenju, središtu pokrajine-okruga Alzas –Loren (takođe vinarski kraj)  zbog kojeg su Nemci i Francuzi vodili stolećima krvave ratove.

Danas je Strazbur poznat kao mesto evropskog pomirenja posle Drugog svetskog rata, posebno između Nemaca i Francuza. Zato u Strazburu, pored nemačkog i francuskog kvarta  postoji i posebna četvrt (zovu je evropski kvart) sa sedištima većine najznačajnijih ustanova Evropske unije: sedišta parlamenta EU, Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava, a i sledeće evropske institucije: zapovedništvo Evrokorpusa, informatički centar Evropola, Središnja komisija za navigaciju Rajnom, Društvo Evropskih Regija, Evropski institut za patente, kao i Društvo Evropskih Vinskih Regija, koje nisam stigao da posetim, a hteo sam.

Delovi grada specifične lepote

Pored već toliko pominjane gotičke Katedrale u Strazburu (svi one koji se popnu stotinama stepenica na vrh imaju privilegiju da mogu dobro da osmotre veliki deo regije Alzas), sreli smo i strazburškog poštara i to je sigurno mnogo zanimljivije za naše čitaoce od ove katedrale (franc:  grande cathédrale, nemač: große Kathedrale) kakvu smo već videli u Kelnu, a videćemo je i sutradan u Bazelu…

 

 

 

 

 

 

 

 

Naime, baš pored katedrale poštar je vijugao uličicama centra i raznosio, delio poštu, pakete, novine, pošiljke, pisma… Imao je specifičnu opremu za svoj posao, posebno produženi tricikl sa potrebnim torbama za pakete, i sve vrste pošiljki – shvatili smo da je ovo savršena oprema i srpska PTT bi mogla da je primeni u Srbiji, pogotovo što nije skupa, a poštari bi bili efikasniji i bilo bi im lakše da obavljaju svoj teški i odgovorni posao. Eto prvog konkretnog i korisnog posla za poslanike srpskog parlamenta kad budu u poseti Stratzburu da uzmu mustru tricikla za srpske poštare.

Pokriveni mostovi su posebna atrakcija Strazbura

Mostovi u Strazburu su primeri spoja lepog i korisnog, a sve u funkciji spajanja gradskih ulica i trgova. Mostova ima vrlo starih, ali i novih i uvek vrve od posetilaca… između njih su ljupki restorani u senkama stoletnih stabala, slastičarne, pekare na najfinijim krosanima, hlebovima, kolačima, kuglofima, a i prodavnice sireva, vinoteke. Prijatan ambijent kakav se retko sreće…

Ulice mirišu od milbroda, kuglofa, kroasana…

Zamišljam kako bi se zabezeknuli stanovnici Strazbura kad bi im se mi predstavili i rekli da smo sa Zapadnog Balkana (termin koji su uvele birokrate iz EU i koji ništa ne znači), ili da smo iz Srbije. Mislili bi da smo sa Divljeg zapada, ko zna odakle… A mnogi i ne znaju i da postojimo, u šta smo se više puta uverili, a oni koji znaju uglavnom ne mogu da nas vide očima zbog antisrpske propagande koja je trajala i traje već tri decenije.

Tako da poslanici iz Srbije, koji inače rado i često posećuju Strazbur  (da ne kažemo da trče u ovaj grad i zbog visokih dnevnica) imaju težak zadatak  kad bi građanima Strazbura morali da objasne  ko su odakle su i šta uopšte traže u Strazburu.

Izbor namernica na pijaci u petak u Strazburu bio je raznovrstan. A cene povrća su kao kod nas: na primer kvalitetne artičoke (koji kod nas i nema, ili ima vrlo retko) staju 350 dinara, šargarepa 200, mladi luk 150 dinara… Sirevi su naravno skuplji, ali i duplo bolji od srpskih.

 

Setio sam se Najdžela Faraža, britanskog političara koji vodi desničarsku stranku UKIP, a koji je godinama bio u parlamentu u Strazburu. Pre nekoliko godina (2011)  dao je čuvenu i zanimljivu izjavu kada su ga pitali šta misli o pridruživanju Srbije EU:

Dakle, srpski političari će svi postati multimilioneri ako se Srbija priključi EU. To bi bilo veoma atraktivno za njih, ali ne i za sam srpski narod.  Zamislite se nad ovim: pre samo neku deceniju imali smo Srbe i Hrvate koji su se ubijali međusobno samo da bi mogli da žive odvojeno, a sad njihovi političari pokušavaju da ih ponovo ujedine u tvorevinu (EU) sličnu Jugoslaviji. Mislim da je to apsolutno suludo“ – rekao je tada britanski političar, koji je najzaslužniji za izlazak V. Britanije iz EU.

Faraž je dobar politički prognozer

U svemu ima više ili manje politike pa i u ovom našem divnom putovanju po Evropi, hteli to ili ne. Biti ceo dan u Strazburu je privilegija, nezaboravan, uzbudljiv i prijatan događaj… Kako je Strazbur preskup za srpski standard, i ne samo za srpski, a kako smo kao država i dalje daleko od EU koliko i do Marsa, ostaje samo da nam sliku o Strazburu predstavljaju oni koji u njemu ipak borave najviše: to su srpski, na tu temu, slabo govorljivi poslanici. Od njih mrka kapa i slaba prilika…

Za bogatu klijentelu izbor satova je takav da zadovoljava i najprobirljivije ukuse, a za kupovinu Roleksa treba imati solidan bankovni saldo, jer ovi satovi i to najeftiniji  ne staju manje od 5.000 evra. Lonžin su već mnogo jeftiniji…

Strazbur je i grad mladih, postoji veliki Univerzitet i uslovi školovanja studenata iz Francuske, Nemačke, Švajcarske, Luksemburga, Belgije… su na najvišem novou. Kulturni život je bogat i dinamičan, a Muzeji i rad Opere i Filharmonije upotpunjavaju i čine sadržajnijim kulturni život.

Ikona svetaca unutar katedrale u Strazburu

Odlazimo iz grada punog krvave burne istorije, ali i dinamične sadašnjosti, kulture i tradicije, modernosti i evropskih perspektiva, gde stanovnici imaju visoki standard  i  žive u izobilju… Kao i preskupa evropska birokratija, koja i time sve više ugrožava ceo projekat EU.

Čeka nas brod Švajvarska da nas odvede u svoju postojbinu, u grad Bazel na švajcarsko-francuskoj granici, tačnije na samoj tromeđi, jer i Nemačka granica je u samoj blizini ovog dela severa Švajcarske.  To je poslednji grad koji posećujemo na našem krstarenju Rajnom i snažni utisci, doživljaji i slike se već polako mešaju.

( Sutra, poslednji, nastavak br. 5: Švajcarsko venčanje, Bazelski gajdaš i Srbi u Lepmuriji)

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
stariji
noviji
Inline Feedbacks
View all comments
Ljubiša Gvoić
Ljubiša Gvoić
3 godina ranije

Nekada smo čitali kao osveženje ovakve tekstove koji su nas odmarali i ujedno smo sticali nova saznanja. Danas retko ko to čita, zaokupljeni smo svojim ličnim problemima u iščekivanju svoje neizvesne i svetske budućnosti. Nova tehnologija pruža letimično čitanje, umesto da se udubimo i stvorimo maštovitu sliku. Svako dobro želim neumornom talentovanom piscu što ostavlja tragove vremena i običaje.