Gost Autor, Kosovo i Metohija, Srbija

Proglasiti okupaciju Kosova i Metohije

Karikatura Gorana Šćekića

PORUKA PREDSEDNIKU SRBIJE KAKO DA SAČUVAMO KOSMET

 

  • Priština je kroz dosadašnje pregovore dobila, međunarodni pozivni broj, „granicu“, carinu, jedinstveno sudstvo i druge atribute državnosti, a sada a sada su samovoljno proglasili i osnivanje i postojanje svoje vojske.  Postavlja se pitanje o čemu bi, osim međusobnog priznavanja,  mogla dalje da pregovara sa Beogradom?
  • Priština više nije zainteresovana za dalji “dijalog”, dobila je skoro sve, a nije dala ništa
  • Predsednika Srbije, koji je dao izjavu„da je njegov najvažniji zadatak da sačuva mir, podsetio bih da je njegov najvažniji zadatak da sačuva celovitost Srbije, jer mir nikada ne zavisi samo od nas, ali Srbija zavisi samo od nas.  
  • Ne vidim drugog rešenja osim da Srbija, saterana uza zid, prevarena i ponižena od Albanaca i Zapada (SAD), proglasi okupaciju svoje pokrajine

 

Piše: Dejan Baljošević *

Našoj javnosti je poznato da su kvazi vlasti u Prištini kroz dosadašnje pregovore u Briselu dobili međunarodni pozivni broj, „granicu“, carinu, jedinstveno sudstvo i druge važne atribute državnosti, a sada su samovoljno proglasili i osnivanje i postojanje svoje vojske. Srbija je povodom osnivanja vojske protestvovala, jer se tako nešto nigde ne pominje u usvojenim dokumentima i sporazumima pa ni u Rezoluciji 1244 UN, ali sve je bilo uzalud. Amerika čak otvoreno podržava i naoružava tu novu vojsku Šiptara u srpskoj pokrajini. I obučava u vojnoj bazi NATO Bondstil.

Postavlja se zato logično pitanje o čemu bi, osim međusobnog priznavanja ili možda statusa severa KiM, mogla dalje da pregovara sa Beogradom. Koji bi to interes imale od Srbije nepriznate vlasti u Prištini da nastave pregovore sa Srbijom? U tim novim pregovorima, ili nastavku pregovora imali bi Šiptari samo da daju i prave ustupke Srbiji počev od Zajednice srpskih opština (ZSO), u kakvom god formatu ZSO bio formiran.

Postavlja se i pitanje rešavanja srpske imovine, i privatne i državne koja vredi milijarde dolara na Kosmetu, a o čemu dve strane nisu pregovorale, jer vlastima kvazi države to ne odgovora. Oni bi hteli da sva zemlja, kuće, imovina, preduzeća i drugi objekti budu u njihovom vlasništvu, da se o tome ne pregovora, ne iznose dokumenti i tapije, što je osnova dokazivanja vlasništva i sprovođenja zakonitosti.

Kako je pitanje imovine „svetinja“ u celom svetu Srbija treba da nastavi da snažno insistira na rešavanju tog ključnog pitanja, a ne da se ponekad bavi drugim manje značajnim temama.

Nije naše da čuvamo mir, nego Srbiju

Zbog svega toga toga bih predsednika Srbije, koji je povodom očiglednih opstrukcija vlasti u Prištini i njenih poslednjih destabilizućih poteza, dao izjavu da je njegov najvažniji zadatak da sačuva mir, podsetio da je njegov najvažniji zadatak da sačuva celovitost Srbije, jer mir nikada ne zavisi samo od nas, ali Srbija zavisi samo od nas.    

Stoga ne vidim drugog rešenja osim da Srbija, saterana sada uza zid, prevarena i ponižena od Albanaca i Zapada, proglasi okupaciju svoje pokrajine kao neotuđivog dela svoje teritorije, ili da barem suspenzijom pregovora zamrzne konflikt, kako bi nam i takvo nedovršeno rešenje ostavilo mogućnost i dalo nadu da istrajemo u pronalaženju prihvatljivog i pravednog rešenja za budući status Kosova i Metohije.

Ukoliko bi Beograd pristao da prizna nezavisnost Kosmeta ili se zadovoljio etničkim razgraničenjem, kojim bi zadržao samo neznatan deo severa KiM, automatski bi, u bliskoj perspektivi, Srbiju sveo na „beogradski pašaluk“.

Karikatura Toše Borkovića

Svi koji su imali priliku da sa KiM putuju ka centralnoj Srbiji preko administrativnog prelaza Merdare, znaju da je oblast od Merdara do Kuršumlije slabo naseljena ili bolje rečeno pusta, jer na svaka tri brda dolazi tek po koja kuća, koja je uglavnom napuštena i praktično tek u Kuršumliji naiđete na brojniji srpski živalj. Stoga je teško i deprimirujuće zamisliti život u ovoj siromašnoj opštini iz koje se mladi ionako godinama unazad iseljavaju zbog nedostatka posla, ukoliko bi na Merdaru bila zvanično uspostavljena državna granica takozvane Republike Kosovo tj. Velike Albanije.

Isto tako zamislite situaciju i na severu Kosova i Metohije  tj. u Raškoj oblasti, gde Bošnjaci sve glasnije i smelije iznose svoje separatističke i secionističke ideje, pa se zapitajte kojim bi smo im se argumentima suprostaviti ukoliko bi Albancima priznali pravo na nezavisnost i otcepljenje. Ovde namerno ne pominjem tzv. Preševsku dolinu, jer ne znam da li će ona, u kombinatorikama koje se pominju, biti pripojena lažnoj kvazi državi Kosovu ili ne.

                                                                                       Karikatura Zorana Mihailovića

Šta će na sve to reći vojvođanski autonomaši, koji iz prikrajka prate razvoj situacije i vrebaju svoju priliku za većom autonomijom severne pokrajine, kojom bi se distancirali od „gubitničke“ Srbije.

Ako tome dodamo odavno uočenu ekonomsku migraciju stanovništva, koju karakteriše pojava da, dok se Srbija po obodima prazni – Beograd se puni, onda vidimo da se sve jasnije naziru konture budućeg „beogradskog pašaluka“, u koji će se smestiti svi Srbi – komformisti, koji su mudrovali da smo Kosovo i Metohiju odavno izgubili, da u Preševskoj dolini i Raškoj oblasti nemamo šta više da tražimo, da Vojvodina nikada nije bila naša i tome slično.

                                                                                                    Karikatura Toša Borkovića

Da li su Srbiji važnije takse od formiranja šiptarske vojske

Nije teško predvideti da bi tkz. lažna kvazi država Kosovo, dodatno od sebe ka Šumadiji i Beogradu, potiskivala osiromašeno srpsko stanovništvo sa juga Srbije. Niko od Srba neće hteti da živi uz granicu sa mafijaškom lažnom državom Kosovo (koje bi se verovatno pretopilo kasnije u Veliku Albaniju) a koja neće odustati od daljih pretenzija prema srpskim teritorijama ili u najmanju ruku biti krajnje neprijateljski raspoložena prema ostatku Srbije i postati joj stalni destabilizujući faktor.

Napuštene srpske kuće u graničnim područjima sa Kosmetom

Plaši me da zvanični Beograd uopšte ne uočava ovu opasnost, jer da je toga svestan ne bi tako ambiciozno najavljivao izgradnju auto puta Niš – Priština – Drač, preko Merdara, čija bi trasa trebala da prođe preko teritorija, na kojima možda više i ne bude Srba.

Umesto da brine o svim ovim posledicama po ostatak Srbije, u slučaju da Kosovo i Metohiju, pod bilo kojom formom ne zadrži pod svoj suverenitet, Beograd najavljuje da će nastaviti pregovore u Briselu ukoliko Priština ukine takse od 100 % na srpske proizvode a ne i ukoliko povuče nezakonitu odluku o formiranju šiptarske vojske, što znači da se sa tim pomirio.

Pri tome zaboravlja da je uzaludno potrošio sve važnije teme u pregovarima sa Prištinom, koja je kroz iste došla na korak do zaokruživanja svoje nezavisnosti i da više nije zainteresovana za dalji dijalog. Dobila je skoro sve, a nije dala ništa!

                                                                                      …………………………………………………………….

*Publicista iz Orahovca

Zapratite, šerujte ili lajkujte preko društvenih mreža:
error

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of