Uncategorized, Društvo, Kultura, Srbija

PREMINUO VJEKOSLAV VJEKO RADOVIĆ

DOSLEDNI BORAC ZA ISTINITU INFORMACIJU

In memoriam

PREMINUO UGLEDNI NOVINAR VJEKOSLAV VJEKO RADOVIĆ

Vjekoslav Vjeko Radović, novinar i urednik „Tanjuga“, „Rojtersa“, „Demokratije“, „Glasa javnosti“ i drugih štampanih medija, preminuo je u petak, 21. februara o.g. u  81 godini, posle kraće i teške bolesti.

Kao vrlo mlad napustio je Jugoslaviju i obreo se u Americi gde je radeći na radiju i boreći se za jugoslovensku ideju navukao na sebe gnev hrvatskih ekstremista. Miro Barišić, ustaša i terorista, teško je vatrenim oružjem ranio Vjekoslava htevši da ga ućutka zauvek, ali Vjekoslav je preživeo. Vratio se iz Amerike 1977, lečio i nastavio život i borbu za svoje ideale, ali sa metkom Mira Barišića kojeg lekari nikada nisu uspeli da izvade iz Vjekovog ramena.

Izveštavao je iz Bukurešta krajem 1989. Godine u vreme dramatične rumunske revolucije, a zatim i sa mnogih ratišta nekadašnje SFRJ, tragajući za istinom i objavljujući je svima koji su hteli da je čuju ili pročitaju. Često je bio usamljen na tom putu, a osim Barišića bilo je desetine i stotine onih koji su hteli da ga ućutkaju i da mu ne dozvole da saopštava istinu. Ali, on nije bio kolebljiv, čvrsto je znao da je na pravedničkom putu i da radi ispravnu stvar, a radio je to neustrašivo. Kada ga ustaški kuršumi nisu zaustavili nije to mogla ni pseudomondijalistička peta kolona u Srbiji, spletkarenjem i fabrikovanjem laži o njegovom radu, u vreme dok je bio dopisnik agencije Rojter i potom Tanjuga.

Usprotivio se kampanji NATO prema Srbiji, anglosaksonskoj ideji razbijanja Jugoslavije i nametanju krivice Srbima i Srbiji zbog toga, usprotivio se politici Slobodana Miloševića kada je ovaj uveo sankcije prekodrinskim Srbima, bio je protivnik dosovskog voluntarizma i kriminala i svaki put je svoju doslednost plaćao zajedno sa svojom porodicom koja ga je uvek podržavala.

Nakon penzionisanja sve više vremena provodio je sa ljubimcima i savskim pticama na Adi Međici brinući o njima, naglašavajući da su oni bolji od mnogih ljudi. Svakoga jutra jato razgaljenih divljih gusaka čekalo je svoj obrok, a njihova graja i galama bila je zaglušujuća kada razaznaju Vjekov glas. Patke, mačke i psi svakoga dana radovali su se njegovoj brizi, a on je prelazio reku da bi ih hranio i u najnepovoljnijim vremenskim uslovima kada nije bilo sasvim sigurno voziti čamac.

Iza sebe ostavio je suprugu Ljilju, ćerku Dunju i unuke Savu i Drinu.

Ostavio je i svoja druženja sa prijateljima, uz sojenicu i splav na Adi Međici, ali i svoje pregalaštvo i svoju borbu za pravednije i humanije društvo, koja će ostati zabeležena i koje ćemo se, mi koji smo ga poznavali, sećati.

Svojim britkim tekstovima obeležio je jugoslovensko i srpsko novinarstvo krajem prošlog i početkom ovog veka i mnogi čitaoci pamte njegove sjajne reportaže, komentare, kolumne i analize u mnogim srpskim i inostranim listovima i novinskim agencijama.

………………………

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of