Društvo, Politika, Prenosimo, Slobode, Srbija

Postoji li cenovnik za odbačene krivične prijave za koruptivna dela

SKANDALOZAN NERAD POSEBNOG TUŽILAŠTVA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

 

  • Tužioci – odbacivači krivičnih prijava, gde god da rade, u bilo kom delu državnom sistema, ukoliko to čine iz oportunističkih i nezakonitih razloga, kao i pravne neznalice koje pišu brljotine iz kojih se vidi da ne poznaju ni osnove prava, treba da potraže drugi posao, odnosno da, u budućnosti, napune zatvorske autobuse na putu prema Zabeli. Bez obzira gde rade i ko ih je tu “doveo”.

 

  • Zvanični nadležni organi Srbije moraju konačno da se pozabave utvrđivanjem činjenica o neradu Posebnog odeljenja Višeg tužilaštva za borbu protiv korupcije.

 Pišu: dr Aleksandar Fatić * i dr Aleksandra Bulatović **

Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu došlo je u fokus pažnje javnosti nakon niza javnih istupanja čoveka koji je direktno nadređen tom tužilaštvu u smislu odlučivanja o njihovim predmetima: predsednika Višeg suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića.

Kritikujući upravo ovo odeljenje Višeg tužilaštva, Stepanović je otkrio javnosti šokantnu činjenicu: da u njegovom sudu uopšte nema krupnih korupcijskih predmeta, jer ovo odeljenje Višeg tužilaštva, koje je nadležno da podnosi optužne predloge i optužnice za dela korupcije, kako ispada, uopšte ne radi svoj posao.

Najslabije i najneefikasnije  sudije izabrane da se “bore” protiv korupcije

Navedena činjenica je skandalozna iz više razloga, i ovde želimo da iznesemo neke činjenice i predloge kako bi se rad ovog očigledno duboko problematičnog odeljenja tužilaštva stavio na dnevni red i tužilačke, i parlamentarne, i agende političkog preispitivanja u vezi sa predstojećim političkim izborima naredne godine jer je neophodno uvesti red u pravosuđe.

Kada je posebno odeljenje tužilaštva za suzbijanje korupcije formirano, među tužiocima je bilo poznato da se ono popunjava na načine koji nemaju nikakve veze sa strukom: veliki broj zamenika osnovnih tužilaca, i to onih najneefikasnijih, “upućen je” da postupa u ovom odeljenju, iako nisu bili izabrani za zamenike Višeg tužioca.

Neki od tih zamenika trebalo je da budu razrešeni, jer su, recimo, hitne predmete, poput predmeta nasilja u porodici, u svojim osnovnim tužilaštvima držali više godina u fioci, ne postupajući. Umesto da budu razrešeni, unapređeni su u oblast o kojoj — nemaju pojma.

 Kakav je učinak? Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem sudu i Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu rade u najmodernijim prostorijama, (foto prilikom otvaranja)

Bar deo kadrovske baze popunjen “upućivanjem” nižih zamenika tužioca, od početka je bio — blago rečeno problematičan. U najmanje jednom slučaju koji nam je poznat, mladi zamenik osnovnog tužioca, koji je bio izabran na probnu funkciju od tri godine, dakle, čak nije bio ni na stalnoj funkciji zamenika osnovnog tužioca, “upućen” je upravo u ovo odeljenje Višeg tužilaštva. O ovakvim primerima je eksplicitno govorio sudija Stepanović, dakle, ima ih još.

Borba protiv korupcije je potpuno zapostavljena u Srbiji

Ljudi koji rade u ovom odeljenju dobijaju mnogo veće plate od zamenika Višeg tužioca koji nisu u “posebnom odeljenju”. Radi se o specifičnoj nepravdi. Zamenici Višeg tužioca koji nisu u “posebnom odeljenju” rade opšti opseg kriminala, odnosno, bave se vrlo raznolikim krivičnim delima. Oni moraju više da znaju, a očigledno je i da moraju da više rade. Viši sud ipak sudi po nekim optužnicama Višeg tužilaštva, a pošto to, kako kaže sudija Stepanović, nisu optužnice i optužni predlozi posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, posao koji Više tužilaštvo radi, rade upravo ti drugi zamenici, van posebnog odeljenja, koji su mnogo manje plaćeni.

Šta, onda, rade, “zamenici” (da ne upotrebimo direktniju, grubu reč) u “posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije” koji primaju duple plate? Oni se bave, u suštini sa svega nekoliko krivičnih dela koja su određena kao domen “korupcije”. To je ukupno očekivanje od njihovog pravnog znanja, a, kako ispada, ni to ne rade, nego odbacuju krivične prijave i za ta dela. Sad se, sa tačke gledišta informisane javnosti, postavlja pitanje: Ako zamenik Višeg tužioca koji se bavi “suzbijanjem korupcije” radi sa svega nekoliko krivičnih dela, a ni za tih nekoliko dela ne zna da se sva gone po službenoj dužnosti, dok prima duplu platu u odnosu na pravog zamenika Višeg tužioca, ako to ne zna — pa šta zna?

Da li možda zna Dostojevskog? Da li svira harfu? Verovatan je odgovor da ne zna baš ništa.

Da li je istina da postoji cenovnik za odbačene krivične prijave za koruptivna krivična dela i za to da se “zabrljaju” istražne radnje i istrage tako da se posle odustane od krivičnog gonjenja, i kada se podigne optužnica ili podnese optužni predlog? Kakvi ljudi rade u ovom odeljenju?

Da li će se Skupština Srbije, Odbor za pravosuđe, time pozabaviti, i da li će policija preduzeti neophodne radnje u tom smislu?

Udruženje tužilaca Srbije može pokrenuti radikalne reforme i promene u radu

Da li ćemo dobiti odgovor na to pitanje? Hoće li to neko uneti u predizbornu kampanju, vlast ili opozicija? Jer je važno da institucije i političke stranke bez odlaganja i silovito nametnu postupak da se ovi odgovori moraju dati, kakvi god da su oni.

Izvršiti hitnu istragu o odbačenim krivičnim prijavama 

Neophodno je da se Skupština Srbije i javnost pozabave odbačajima krivičnih prijava u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg tužilaštva u Beogradu, a potrebno je da istraživački novinari, ispitaju sledeća pitanja:

  1. Ko sve radi u tom odeljenju, koji im je prosek ocena i dužina studiranja? O pravosudnim ispitima ne treba govoriti, jer je notorna činjenica da se u mestima poput Novog Sada oni već godinama prodaju. Pravi pokazatelj je uspeh na studijama, jer on pokazuje o kakvim se tu uopšte pravnicima radi.
  1. Koliko je odbačenih krivičnih prijava ili odustajanja od krivičnog gonjenja bilo po zameniku, poimence, od osnivanja tog odeljenja do danas, u odnosu na rešenja o istrazi ili izvođenju dokaznih radnji, i podnetim optužnim prelozima ili optužnicama?
  1. Kakvo je imovinsko stanje tih zamenika, koliko njih je posle upućivanja ili izbora u to odeljenje kupilo stanove, luksuzne automobile, kakva im je ušteđevina, itd?
  2. Kakav je prosek ocena, dužina studiranja i imovinsko stanje rukovodioca tog odeljenja, i koliko je obavezujućih uputstava od osnivanja odeljenja dato zamenicima da odbacuju krivične prijave ili odustaju od krivičnog gonjenja? Bilo formalnih, bilo neformalnih.

Sva ova pitanja otvorio je sudija Stepanović. Navodi sudije Stepanovića zahtevaju da se prema ovom odeljenju postupa jasno, direktno i beskompromisno. I sudija Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija i članica Visokog saveta sudstva, u nedavnom intervjuu je i sama podržala sudiju Stepanovića u svim ovim sumnjama koje proističu iz njegovih izjava i intervjua.

Ovim pitanjem bi trebalo da se bave sve stranke i Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije, jer ako je odgovor na bilo koje od navedena 4 pitanja problematičan, imamo karcinom u posebnom odeljenju koji treba operisati radikalno, poimence, uz razrešenja i insistiranje na krivičnoj odgovornosti svakog zamenika, kao i rukovodioca tog odeljenja.

Odbacivači krivičnih prijava, gde god da rade, u bilo kom delu državnog sistema, ukoliko to čine iz oportunističkih i nezakonitih razloga, kao i pravne neznalice koje pišu brljotine iz kojih se vidi da ne poznaju ni osnove prava, treba da potraže drugi posao, odnosno da, u budućnosti, napune zatvorske autobuse na putu prema Zabeli. Bez obzira gde rade i ko ih je tu “doveo”. To je načelna, a ne lična stvar, koja se konačno mora sprovesti bez kompromisa.

Nije za ovo kriv Aleksandar Vučić ni SNS. Radi se o pravoj “dubokoj državi” koju treba iskoreniti radikalnim represivnim merama tako da joj više ne padne na pamet da se zapati u pravosuđu.

Ne možemo više ovo trpeti. Kao što je KRIK utvrdio katastrofalno stanje u sudovima u svojoj bazi “Prosudi ko sudi”, neophodno je da se uz međunarodnu podršku i pomoć ne samo istraživački novinari, već i zvanični organi, konačno pozabave utvrđivanjem činjenica o radu Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije.

Navodi sudije Stepanovića ne smeju pasti na gluve uši ni javnosti, ni policije, ni Skupštine, ni opozicionih političkih stranaka.

*  A. Fatić, redovni profesor i naučni savetnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu

 **  A. Bulatović,  kriminolog i naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu

……………………………………

Podeli:

00vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments