„Посао деценије” и даље под велом тајне

 

ДОСИЈЕ  „ПОЛИТИКЕ”: КАКО ЈЕ ПРОДАТ ДЕО „ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ (1)”

 

  • Ни после пуне четири године није разјашњено да ли је продаја 49 одсто „Телекома Србије” била добар или лош посао. –
  • „Политика” дошла у посед кључних докумената и до сведочења најважнијих учесника у продаји. –
  • Уместо напредовања и технолошког скока „Телеком” после продаје заостаје у развоју. –
  • Захтев за смену италијанских директора

 

Пишу: Ј. Вукелић и Г. Волф

 

Четвртак, 5. април 2001.

Продаја „Телекома Србије” обављена је 1997. године и тада је 29 сто припало Италијанима, 20 одсто купио је партнер из Грчке, али много тога је остало обавијено велом тајне. Још није разјашњено да ли је неко у овом послу заиста добио мито, да ли је постигнута цена добра или лоша ради ли се о својеврсној страној помоћи Милошевићевом режиму, или је све био само један уобичајени посао.

Уговор је сакривен као најстрожа државна тајна и до данас нико га није обзнанио јавности и тако пружио прилику да се суди о успешности или лоше завршеном послу по ову земљу.

Главни актери у склапању овог посла са наше стране били су Милан Беко, тадашњи министар за приватизацију, Дојчило Масловарић, амбасадор у Риму, Мирко Марјановић, председник владе, али и Љубиша Ристић, водећа личност ЈУЛ-а, за кога није утврђено у којем својству је учествовао у свему. Стигло се и до самог Слободана Милошевића, без кога овако важна одлука није никако могла да се донесе. Наравно, у свему је учествовао и низ других људи, али углавном оних у које је сада пропали режим тада имао поверења. Онај ко се није уклопио био је елиминисан.

Милан Беко, човек од поверења Милошевића

Сам уговор 1997. године потписао је Алекса Јокић, нови директор ЈП ПТТ Србија, а његов претходник Милорад Јакшић управо због противљења продаји био је смењен.

Сва сведочења указују да се много журило, јер је држава грцала у проблемима, ваљало је ублажити многобројне социјалне немире и 49′ одсто „Телекома” тако је продато за 1.563 милиона марака. Та зима обележана је познатим „шетњама” присталица опозиције који су тражили да се признају стварни резултати локалних избора.

Заиста је чудно да се о свему ћутало четири године, док је новац у међувремену потрошен. Тек сада, после промене власти, овај највећи државни посао стављен је под „лупу” истражних органа и републичке владе. У Комисији за испитивање злоупотреба у привреди формиран је посебан тим стручњака који испитује начин приватизације „Телекома Србије” и ова истрага треба да се заврши до 15. априла.

Телекомуникације чине „нервни систем” сваке земље, без њих нема развоја привреде и укупног друштва. Ипак, ова наша прича „отворена” је прво у Италији где је клупко афере почело да се одмотава пре око три месеца. Тамошњи истражни органи изнели су податке о сумњивој судбини више десетина милиона марака за које се не зна где су завршиле. У јавност су „процурели” документи о овом послу и почеле су да пљуште оптужбе о миту и корупцији. У свему се помињу тамошњи председник владе и министар иностраних послова, па и наш бивши неприкосновени председник – Милошевић.

Заостајање

Оно што је за нас изузетно важно јесте чињеница да је током ове четири године дошло до значајног технолошког заостајања нашег телекомуникационог система. Од обећања да ће нови стратешки партнер својом технологијом унапредити наш систем није било ништа. Све што је позитивно урађено до 1997. сада је ретроградним потезима анулирано.

Корупције је било, приликом продаје “Телекома”, кажу Италијани, али се не зна њен обим

Плате радника су са око 600 марака у 1997. години срозане на мање од 200. Следеће године прете откази за хиљаде запослених па су и социјални и синдикални немири логична последица свих лоших радњи.

Прве крупне замерке на овај посао ставио је Борис Тадић, савезни министар за телекомуникације. Он је уговор о продаји прогласио штетним по наше државне интересе, а томе се придружила и Марија Рашета-Вукосављевић, републички министар саобраћаја. Ово практично значи да ће се радити на ревизији уговора и промени онога што је у њему лоше.

„Политика” је успела, после дужих истраживања и припрема, да дође до кључних докумената и сведочења везаних за ову продају. Какве су све последице продаје дела наших телекомуникација и како се све заиста догодило одговориће наредних дана они стручњаци који су у све били и најупућенији.

Оно што је неспорно утврђено јесте да „Телеком Србија” ради без стратешког плана развоја, често и без усвојеног буџета, а то је био услов да сви документи о продаји дела буду спроведени у дело. Чак је и комплетан уговор сада споран јер није урађено све што је њиме било предвиђено као обавезно. Никада, рецимо, није сачињена организација предузећа како је то предвиђено уговором.

Тако се и догодило да сада све службе раде лоше, што осећају и милиони корнсника. Стање мреже и фиксне и мобилне је веома лоше. Чак, уместо да се раздвајају посто-јећи двојници додају се нови. Развој је заустављен, улагања су сведена на минимум. Тако је област, која се у свету развија најбрже и која представља нову технолопгку револуцију, код нас стагнирала. Остали смо на маргини светских токова.

Смена

Односи унутар „Телекома”, између три партнера, врло су лоши, честа су неслагања наших и грчких директора са италијанским партнерима. Бивше руководство „Телекома” које је заступало наше интересе било је уљуљкано добрим девизним платама, они наши директори који се нису показали као кооперативни убрзо су смењени. Утицај Ђованија Гарауа знатно је већи од оног што би требало да му пружа 29 одсто учешћа у власништву, колико припада Италијанима.

Стога је затражена његова смена. Сагласност да он и даље обавља функцију заменика генералног директора и председника Извршног одбора „Телекома Србија” нису недавно дали ни партнери из Грчке. Ипак, са променом оних који заступају интересе Италије још се одуговлачи.

Анкетни одбор Скупштине Србијее, на чијем челу је премијер Зоран Ђинђић, требало би да утврди како су распоређена средства од продаје „Телекома Србије” и да ли је и ту било неправилности или незаконитих радњи.

„Бомба“

И после продаје „Телекома” у развој мреже, довлачења телефонске линије до куће, наши грађани су мимо цене за заснивање претплатничког односа уложили више од 300 милиона немачких мараха. Ваља решити да ли је озо накцад-на докапитализација „Телекома” са наше стране и да ли ће се задржати исти однос у власништву, или ће страни партнери пропорционално уложити додатни капитал.

Алекса Јокић, директор ПТТ Србија, потписао је уговор о продаји дела “Телекома” 1977. године

Ипак, извесно је да ће најболнији проблем бити судбина 18.500 радника у „Телекому” где се процењује да има и више од 5.000 вишка, као и оних 18.500 у ПТТ-у. Рок од пет година, докле су се страни партнери обавезали да неће бити отказа истиче следеће године, нови послови на којима би се ови радници збринули нису пронађени. Цео систем ПТТ-а са укупно 32000 радника тако је постао социјална „бомба”. Решење за овај проблем за сада нико не нуди.

„Политика”  ће, онолико колико то новине дозвољавају, расветлити јавности низ проблема са којима се суочавамо и који нас тек чекају. Шта се и како догађало у овом „послу деценије”, који прети да се претвори у „дебакл века” биће разјашњено колико је то могуће.

(Сутра, наставак 2: Сведочење Милорада Јакшића)

0 0 votes
Article Rating

Related posts

АПЕЛ 120 ЈАВНИХ ЛИЧНОСТИ – СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ТРАЖИ ОД УН ЗАШТИТУ ОСНОВНИХ ЉУДСКИХ ПРАВА РАДОВАНА КАРАЏИЋА

Јово

Бајатовића нико од студената никада није видео  у просторијама Факултета ТН-а

Prenosimo

Режим предлаже физиотерапеута за директора Републичког фонда

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x