Društvo, Istraživanja-Dosije, List "POLITIKA", Politika, Srbija

„Posao decenije” i dalje pod velom tajne

 

DOSIJE  „POLITIKE”: KAKO JE PRODAT DEO „TELEKOMA SRBIJE (1)”

 

  • Ni posle pune četiri godine nije razjašnjeno da li je prodaja 49 odsto „Telekoma Srbije” bila dobar ili loš posao. –
  • „Politika” došla u posed ključnih dokumenata i do svedočenja najvažnijih učesnika u prodaji. –
  • Umesto napredovanja i tehnološkog skoka „Telekom” posle prodaje zaostaje u razvoju. –
  • Zahtev za smenu italijanskih direktora

 

Pišu: J. Vukelić i G. Volf

 

Četvrtak, 5. april 2001.

Prodaja „Telekoma Srbije” obavljena je 1997. godine i tada je 29 sto pripalo Italijanima, 20 odsto kupio je partner iz Grčke, ali mnogo toga je ostalo obavijeno velom tajne. Još nije razjašnjeno da li je neko u ovom poslu zaista dobio mito, da li je postignuta cena dobra ili loša radi li se o svojevrsnoj stranoj pomoći Miloševićevom režimu, ili je sve bio samo jedan uobičajeni posao.

Ugovor je sakriven kao najstroža državna tajna i do danas niko ga nije obznanio javnosti i tako pružio priliku da se sudi o uspešnosti ili loše završenom poslu po ovu zemlju.

Glavni akteri u sklapanju ovog posla sa naše strane bili su Milan Beko, tadašnji ministar za privatizaciju, Dojčilo Maslovarić, ambasador u Rimu, Mirko Marjanović, predsednik vlade, ali i Ljubiša Ristić, vodeća ličnost JUL-a, za koga nije utvrđeno u kojem svojstvu je učestvovao u svemu. Stiglo se i do samog Slobodana Miloševića, bez koga ovako važna odluka nije nikako mogla da se donese. Naravno, u svemu je učestvovao i niz drugih ljudi, ali uglavnom onih u koje je sada propali režim tada imao poverenja. Onaj ko se nije uklopio bio je eliminisan.

Milan Beko, čovek od poverenja Miloševića

Sam ugovor 1997. godine potpisao je Aleksa Jokić, novi direktor JP PTT Srbija, a njegov prethodnik Milorad Jakšić upravo zbog protivljenja prodaji bio je smenjen.

Sva svedočenja ukazuju da se mnogo žurilo, jer je država grcala u problemima, valjalo je ublažiti mnogobrojne socijalne nemire i 49′ odsto „Telekoma” tako je prodato za 1.563 miliona maraka. Ta zima obeležana je poznatim „šetnjama” pristalica opozicije koji su tražili da se priznaju stvarni rezultati lokalnih izbora.

Zaista je čudno da se o svemu ćutalo četiri godine, dok je novac u međuvremenu potrošen. Tek sada, posle promene vlasti, ovaj najveći državni posao stavljen je pod „lupu” istražnih organa i republičke vlade. U Komisiji za ispitivanje zloupotreba u privredi formiran je poseban tim stručnjaka koji ispituje način privatizacije „Telekoma Srbije” i ova istraga treba da se završi do 15. aprila.

Telekomunikacije čine „nervni sistem” svake zemlje, bez njih nema razvoja privrede i ukupnog društva. Ipak, ova naša priča „otvorena” je prvo u Italiji gde je klupko afere počelo da se odmotava pre oko tri meseca. Tamošnji istražni organi izneli su podatke o sumnjivoj sudbini više desetina miliona maraka za koje se ne zna gde su završile. U javnost su „procureli” dokumenti o ovom poslu i počele su da pljušte optužbe o mitu i korupciji. U svemu se pominju tamošnji predsednik vlade i ministar inostranih poslova, pa i naš bivši neprikosnoveni predsednik – Milošević.

Zaostajanje

Ono što je za nas izuzetno važno jeste činjenica da je tokom ove četiri godine došlo do značajnog tehnološkog zaostajanja našeg telekomunikacionog sistema. Od obećanja da će novi strateški partner svojom tehnologijom unaprediti naš sistem nije bilo ništa. Sve što je pozitivno urađeno do 1997. sada je retrogradnim potezima anulirano.

Korupcije je bilo, prilikom prodaje “Telekoma”, kažu Italijani, ali se ne zna njen obim

Plate radnika su sa oko 600 maraka u 1997. godini srozane na manje od 200. Sledeće godine prete otkazi za hiljade zaposlenih pa su i socijalni i sindikalni nemiri logična posledica svih loših radnji.

Prve krupne zamerke na ovaj posao stavio je Boris Tadić, savezni ministar za telekomunikacije. On je ugovor o prodaji proglasio štetnim po naše državne interese, a tome se pridružila i Marija Rašeta-Vukosavljević, republički ministar saobraćaja. Ovo praktično znači da će se raditi na reviziji ugovora i promeni onoga što je u njemu loše.

„Politika” je uspela, posle dužih istraživanja i priprema, da dođe do ključnih dokumenata i svedočenja vezanih za ovu prodaju. Kakve su sve posledice prodaje dela naših telekomunikacija i kako se sve zaista dogodilo odgovoriće narednih dana oni stručnjaci koji su u sve bili i najupućeniji.

Ono što je nesporno utvrđeno jeste da „Telekom Srbija” radi bez strateškog plana razvoja, često i bez usvojenog budžeta, a to je bio uslov da svi dokumenti o prodaji dela budu sprovedeni u delo. Čak je i kompletan ugovor sada sporan jer nije urađeno sve što je njime bilo predviđeno kao obavezno. Nikada, recimo, nije sačinjena organizacija preduzeća kako je to predviđeno ugovorom.

Tako se i dogodilo da sada sve službe rade loše, što osećaju i milioni kornsnika. Stanje mreže i fiksne i mobilne je veoma loše. Čak, umesto da se razdvajaju posto-jeći dvojnici dodaju se novi. Razvoj je zaustavljen, ulaganja su svedena na minimum. Tako je oblast, koja se u svetu razvija najbrže i koja predstavlja novu tehnolopgku revoluciju, kod nas stagnirala. Ostali smo na margini svetskih tokova.

Smena

Odnosi unutar „Telekoma”, između tri partnera, vrlo su loši, česta su neslaganja naših i grčkih direktora sa italijanskim partnerima. Bivše rukovodstvo „Telekoma” koje je zastupalo naše interese bilo je uljuljkano dobrim deviznim platama, oni naši direktori koji se nisu pokazali kao kooperativni ubrzo su smenjeni. Uticaj Đovanija Garaua znatno je veći od onog što bi trebalo da mu pruža 29 odsto učešća u vlasništvu, koliko pripada Italijanima.

Stoga je zatražena njegova smena. Saglasnost da on i dalje obavlja funkciju zamenika generalnog direktora i predsednika Izvršnog odbora „Telekoma Srbija” nisu nedavno dali ni partneri iz Grčke. Ipak, sa promenom onih koji zastupaju interese Italije još se odugovlači.

Anketni odbor Skupštine Srbijee, na čijem čelu je premijer Zoran Đinđić, trebalo bi da utvrdi kako su raspoređena sredstva od prodaje „Telekoma Srbije” i da li je i tu bilo nepravilnosti ili nezakonitih radnji.

„Bomba“

I posle prodaje „Telekoma” u razvoj mreže, dovlačenja telefonske linije do kuće, naši građani su mimo cene za zasnivanje pretplatničkog odnosa uložili više od 300 miliona nemačkih maraha. Valja rešiti da li je ozo nakcad-na dokapitalizacija „Telekoma” sa naše strane i da li će se zadržati isti odnos u vlasništvu, ili će strani partneri proporcionalno uložiti dodatni kapital.

Aleksa Jokić, direktor PTT Srbija, potpisao je ugovor o prodaji dela “Telekoma” 1977. godine

Ipak, izvesno je da će najbolniji problem biti sudbina 18.500 radnika u „Telekomu” gde se procenjuje da ima i više od 5.000 viška, kao i onih 18.500 u PTT-u. Rok od pet godina, dokle su se strani partneri obavezali da neće biti otkaza ističe sledeće godine, novi poslovi na kojima bi se ovi radnici zbrinuli nisu pronađeni. Ceo sistem PTT-a sa ukupno 32000 radnika tako je postao socijalna „bomba”. Rešenje za ovaj problem za sada niko ne nudi.

„Politika”  će, onoliko koliko to novine dozvoljavaju, rasvetliti javnosti niz problema sa kojima se suočavamo i koji nas tek čekaju. Šta se i kako događalo u ovom „poslu decenije”, koji preti da se pretvori u „debakl veka” biće razjašnjeno koliko je to moguće.

(Sutra, nastavak 2: Svedočenje Milorada Jakšića)

Podeli:

00votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments