NATO, Kosovo i Metohija, Rusija, Srbija

Politiku SNS bilo nemoguće predvideti, sankcije Rusiji bi nas potpuno razorile

 

Intervju: prof. Jovo Vukelić

Reporter: Ivan Maksimović

Sa barikadama na severu Kosova, koje su usledile kao odgovor neofašističkim okupatorskim i separatističkim strujama u nameri da razbiju državu i konačno preotmu deo teritorije Srbije, jednom čoveku je već sve bilo jasno.

Početkom septembra 2011. godine, u tekstu pod naslovom „Tači i NATO za Hitlerov san!“ objavljenom na sajtu Fakti.org, profesor Jovo Vukelić sa inženjerskom preciznošću analizira događaje koji su prethodili takvom stanju i predskazuje „šta narednih dana i nedelja čeka Srbe na severu Kosova i Metohije?“.

  • Prvo će doći do osvajanja graničnih prelaza Brnjak i Jarinje. Zato se četiri srpske opštine na severu KiM – iz Prištine, tog evropskog centra trgovine narkoticima – predstavljaju kao leglo najgoreg kriminala svih vrsta.
  • Zatim će – prema istom planu – uslediti preuzimanje opštinskih i okružnih sudova, pošta, bolnica i škola od strane vlati u Prištini. Ko od Srba ne bude hteo da živi u takvim okolnostima – moći će da se iseli „bez ikakvog pritiska“.

I desilo se. Barikada su razbijene ili uklonjene, odigrali su se šiptarski namešteni izbori, „Srbi se priključili“ šiptarskim „institucijama“ a onda je i „Park mira“ izazvao nove nemire. Da bi smo iz ovog ugla sagledali događaje, razgovarali smo sa profesorom Jovom Vukelićem koji za KM Novine o svemu govori otvoreno i bez ikakvog uvijanja.

  • Na Kosmetu neprekidno ima sve manje Srba, posebno mladih koji odlaze iz ove neperspektivne i za njih opasne sredine.

KM Novine: Da li je ovakav tok događaja bio u potpunosti očekivan?

J. Vukelić: Svi važni politički događaji i dogovori za Kosmet i sever Kosmeta, a koji se događaju u poslednje dve godine, od izbora u Srbiji 2012.,  što na samom KiM, što u Beogradu i šire u Briselu, sedištu EU, pokazuju ubrzavanje procesa osamostaljivanja nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova i slabljenje pozicije Srba sa severa Kosmeta.

Ta dva procesa u kome međunarodna zajednica, EU, SAD i zapadne zemlje uporno rade na jačanju nelegalne države Kosovo i ostvarivanju prava Albanaca sa Kosova, a s druge strane pritiscima i nedemokratskim mehanizmima rade na slabljenju srpskih prava i interesa na Kosmetu  – uveliko pomaže i nova vlada Srbije koju predvodi SNS. To je ta neočekivana ubrzana politika odustajanja Srbije od KiM, koju sprovodi SNS od prvog dana dolaska na vlast.

Na najstrašnijim zločinima i švercu droge Albanci žele da naprave državu

I takvu politiku je bilo teško predvideti i očekivati. Posle anacionalne i antidržavne politike koju je sprovodio režim B. Tadića i DS što se tiče Kosmeta, takvu politiku SNS nije mogao da predvidi i očekuje čak i iskusni državotvorac Srbije i nacionalni lider Vojislav Koštunica i njegova partija DSS. ( Mislim da je jedan od glavnih razloga njegovog nedavnog odlaska iz političkog života Srbije upravo sazrevanje stava o toj novoj katastrofalnoj antisrpskoj politici SNS, posebno na Kosmetu).

Od prvog dana dolaska na vlast SNS sprovodi neočekivanu ubrzanaupolitika odustajanja Srbije od KiM

Posle ovakvog nastavka sprovođenja politike Srbije prema KiM od leta 2012., koja u kontinuitetu ruši vitalne nacionalne interese srpskog korpusa, bilo je mnogo lakše očekivati i predvideti šta će se događati na Kosmetu u poslednje dve godine.

Strahovita medijska kampanja

Umesto jasnije nacionalne politike, konkretnog plana jačanja ekonomskog položaja Srba i njihovog masovnijeg povratka u pokrajinu, stabilizovanja severnog dela Kosova – došlo je do razbijanja političkog jedinstva Srba na severu Kosova, satanizacije i kriminalizacije njihovih glavnih, ključnih političkih lidera, razbijanje i hapšenje i političara i privrednika, do masovnih smenjivanja ljudi koji su predstavljali državu Srbiju na Kosmetu.

Ko god nije prihvatio novo ekspresno odlaženje i ukidanje srpskih institucija i ustanova sa Kosmeta, posebno sa severa postajao je politički nepotreban,  nepodoban i bivao je brutalno smenjen. Tako je SNS, tj. Vlada Srbije usvajajući Briselski sporazum, faktički priznao da je Kosovo u celosti pod jurisdikcijom vlasti iz Prištine i predao je stanovništvo severa i sve četiri opštine pod pravni i zakonodavni sistem države koju sam „ne priznaje i nikad je neće priznati?!?“

Naravno, eliminacijom najiskusnijih, najuglednijih i najuticajnijih političara Srba među Srbima na KiM nova vlast u Beogradu je potpuno obezglavila celu srpsku zajednicu na Kosmetu, oslabilo poverenje građana u Srbiju i ostavilo ih u vrlo neizvesnu i nezavidnu situaciju. Taj proces marginalizovanja i slabljenja Srba je i dalje na delu, ne vidi se kraj ovog nedopustivom procesu koji diktira zvanični Beograd. Šta preostaje Srbima sa Kosmeta posle upornog sprovođenja ovakve politike? Ili da prihvate da žive na Kosovu po zakonima Kosova, bez zaštite i ugroženi u svim osnovnim pravima od prava na život i rad, do prava na slobodno kretanje, zapošljavanje, političko delovanje i udruživanje, ili da se, ukoliko to mogu, planski isele sa ovog za njih potpuno neprijateljskog područja.

Bez podrške Srbije, naprotiv sa pritiscima iz Beograda da se sarađuje sa vlastima u Prištini – budućnost opstanka preostalih Srba je vrlo neizvesna, tačnije ima malo izgleda da Srbi nastave da žive na Kosmetu. Glavna posledica te pogubne politike iz Beograda vidljiva je svakom ko dobro vidi i čuje: na Kosmetu neprekidno ima sve manje Srba, posebno mladih koji odlaze iz ove neperspektivne i za njih opasne sredine.

Albanska mafija najsurovija ikada viđena

I na kraju jedan moj lični utisak: sramim se ovakve srpske politike prema Srbima sa Kosmeta. Ona je pre svega neodgovorna, neljudska i antidržavna. Oni su zaboravljeni, ostavljeni sami sebi, a naravno postoji povremeno propaganda i marketing akcije države kao da Srbija brine o njima! Srbi sa Kosmeta to najbolje sami osećaju i u skladu sa tim se ponašaju – znači, na žalost, sele se!

Albanska mafija je najsurovija
  • Bilo je to vreme kad se zločin isplatio, kad je svaka bestijalnost i brutalnost ostajala nekažnjena. 

KM Novine: Nema toga što se na Kosovu i Metohiji dešava a da nema političku pozadinu. Kako se, u tom pogledu može tumačiti izveštaj amerikanca Vilijamsona? Da li je usklađen sa trenutnim političkim procesima?

J. Vukelić: Posle toliko nekažnjenih zločina na Kosmetu od strane Albanaca prema Srbima i pre i posle 1999. godine i neotkrivenih i neprocesuiranih najtežih zločina i zločinaca bilo kakva istraga albanskih zločina jeste nekakav napredak. Prvi put posle 15 i više godina ekipa međunarodnih stručnjaka, svakako zakasnelo,  traga za počiniocima zverstava nad decom, ubistava civila srpske nacionalnosti i zločina vađenja organa Srba.

Najsurovija ubijanja Srba zbog trgovine organima i dalje su nekažnjena

Amerikanac Vilijamson će predstaviti svoj izveštaj i rezultate istrage tužilaca, sudija narednih meseci. Prema prvim najavama i njegovim izjavama jedna stvar je nesporna: otpada kvalifikacija koja je do sada postojala i među Albancima i u međunarodnoj zajedici: da su Albanci ubijali Srbi iz osvete, jer su ovi prema njima činili zločine! I da su naravno, stoga, Albanci na to imali pravo! Vilijamson je istakao da ima dokaza o planskom, etničkom čišćenju Srba od strane Albanaca, o njihovim zločinima nad Srbima, civilima, ženama, deci… Ako takva kvalifikacija ostane, eto to će biti neki napredak u oceni stanja onog što se događalo na Kosmetu od kraja devedesetih prošlog veka pa do današnjih dana, što se tiče kvalifikacije albanskog ponašanja prema Srbima.

Sve više od toga ne treba očekivati od Vilijamsona i njegove ekipe, jer Zapad, SAD, NATO i EU neće dozvoliti bilo kakve objektivne ocene o zločinima Albanaca i njihove terorističke organizacije OVK. A posebno ne treba očekivati otkriće o organizovanom vađenju i prodaji organa Srba iako svi upućeni i merodavni državni i međunarodni organi znaju da je to činjeno – i to masovno.

Tako da je tačna vaša ocena o sinhronizovanoj, usklađenoj akciji međunarodne zajednice spram politike koju vode prema Kosovu. I naravno, glavni, ključni akteri i vođe ovih organizovanih zločina  s kraja devedesetih godina će biti amnestirani. Odgovaraće pretežno ljudi iz trećeg ešalona, a i te kazne će biti simbolične. Na kraju epilog će biti: neki od Albanaca provešće po nekoliko godina u zatvoru! Niko, naravno više od deset. Što bi narod rekao: „Pojeo vuk magarca!“

KM Novine: U isto vreme srpska vlast sprovodi nasilnu  demagošku „evropeizaciju“ i u to ime ona pristaje na svako nipodaštavanje srpskih žrtva čiji „glas“ je danas dovoljan da obori ionako lažnu tvorevinu na Kosovu i Metohiji. Da li su svi ovi potezi povezani?

J. Vukelić: Vlasti sprovode politiku koju od nas traži EU po pitanju Kosmeta, kao i u drugim oblastima, ne vodeći računa o nacionalnim i ekonomskim, državnim i političkim interesima Srbije i njenih građana. Sve to zarad eventualnog i sve neizvesnijeg ulaska Srbije u EU za desetak godina. Iako se pokazuje na primeru Bugarske, Rumunije i drugih zemalja da evrointegracije donose zemljama i njenim građanima siromašenje,  skoro vazalne odnose prema EU i međunarodnim finansijskim organizacijama Srbija jurca u neperspektivnu i prema nama i dalje neprijateljski nastrojenu sredinu.

Srbija SAD, NATO-u i EU treba kao poslušna  u izvršavanju naloga protiv Rusije. Srbija se i dalje doživljava kao bliska Rusiji i glavni cilj je odvojiti Rusiju od Srbije, ubediti Srbe da od Rusa nemaju nikakve koristti, da nam Rusi nisu prijatelji. Znači, jednom rečju napraviti od Srbije neprijatelja Rusije. Zato se teži ulasku Srbije u NATO i potpomaže taj proces i u Srbiji od strane međunarodnih faktora i brojnih NVO koje su finansirane iz tih stranih NATO centara.

Ne vidim nikavu politiku niti snagu u sadašnjem režimu koja se suprostavlja realizaciji ovakve po Srbiju pogubne politike. Naprotiv, sem verbalno i iz marketinških razloga, pušta se da pobedi, ovlada ova koncepcija.

Mural u Kos. Mitrovici. Izostanak državne reakcije iznedrio je akciju naroda. Ali, da li je to dovoljno?

To se dobro vidi i na primeru pomenute Vilijamsove istrage. Naši najviši državni zvaničnici uglavnom ćute ili daju mlake i nejasne izjave, oglasili su se uglavnom  drugorazredni državni i sudski činovnici sa razvodnjenim stavovima. Vidi se da ih je baš briga za osudu zločinaca, za utvrđivanje srpskih žrtava i njihovu rehabilitaciju u svakom pogledu.

Tako da bi se mogao izvući za 50 ili 100 godina od nekog objektivnog istoričara, sociologa, ili  filozofa jasan i objektivan zaključak  o ponašanju Albanaca prema Srbima na prostorima Balkana: bilo je to vreme kad se zločin isplatio, kad je svaka bestijalnost i brutalnost ostajala nekažnjena.

  • Srbija ne sme da uvodi sankcije Rusiji, jer za njih nema nikakvog osnova, nema argumenata. Šteta po Srbiju bi bila nesaglediva, razarajućih razmera i u političkom i u ekonomskom smislu.

 

 KM Novine: Znamo da je političkim odlukama tadašnje  vlasti u Rusiji omogućeno bombardovanje SR Jugoslavije. Da li smo došli do tačke istorijske spirale kada se njima vraća odluka tadašnje njihove državne politike? Kako će se, eventualno, uvođenje sankcija Rusiji odraziti na Srbiju? Šta gubimo, šta dobijamo?

J. Vukelić: U vreme bombardovanja Srbije, tačnije agresije NATO zemalja na SRJ 1999. Godine, politička moć Rusije na međunarodnom planu je bila očajna. SSSR se raspao, a pljačkaška vrhuška oko Jeljcina nije vodila računa ni o ruskim državnim i nacionalnim interesima, a kamoli o srpskim. Oni koji su bili na vlasti u Rusiji prodavali su sve interese i vrednosti Rusije strancima i lično se bogatili neviđenom brzinom. Tako da od takvog korumpiranog režima niko ništa nije mogao da očekuje ni u Rusiji, a kamoli neka druga država.U tome je tada bila nesreća Srbije, jer njoj Rusija tada nije mogla, i da je htela, da pomogne! Rusija i Jeljcin su bili u makazama lukavih finansijskih magnata i stratega NATO i Zapada, a glavni ruski pregovarač Černomidin bio je zastupnik zapadnih, a ne srpskih i ruskih interesa!

Bliska saradnja terorističke OVK i NATO u cilju otimanja Kosmeta od Srbije

Tako da je i danas teško osuditi Rusiju kao državu zbog takvog stava prema SR Jugoslaviji, ili joj nešto zameriti, jer to nije bio odraz stava naroda, građana Rusije.

Spomenik ruskom konzulu Ščerbini u Kos. Mitrovici. Srpskom narodu je nezamislivo da mu EU bude veći „prijatelj“ od ruskog naroda

Razvoj krize u odnosima Rusije i zapada, SAD i Rusije, NATO i Rusije, EU i Rusije i dalje traje. Ne vidi se u skorijoj budućnosti kako će se rešiti kriza u odnosima nastala povodom građanskih sukoba u Ukrajini. Uvođenje sankcija se od strane Zapada i pomenutih zemalja i organizacija prema Rusiji uvodi etapno i te sankcije su sve šire i kompleksnije. I od Srbije EU i druge snage sa zapada traže da se pridruži tim merama kažnjavanja Rusije.

Prvo, smatram da Rusija ima pravo da štiti svoje vitalne nacionalne i državne interese u Ukrajini, da je za izbijanje krize i rata mnogo odgovorniji Zapad, EU, NATO, posebno SAD.

Drugo, Srbija ne sme da uvodi sankcije Rusiji, jer za njih nema nikakvog osnova, nema argumenata.

Treće, ukoliko režim u Srbiji pristane na uvođenje sankcija Rusiji od strane Srbije biće to veliki preokret, dramatična promena međudržavnih odnosa između dve zemlje. Biće to veliki zemljotres sa teškim finansijskim i ekonomskim, kao i političkim posledicama po Srbiju i građane Srbije.  To će doneti ogromne i direktne štete ekonomiji Srbije, ekonomske prilike u Srbiji bi se dodatno pogoršale, građani bi došli u još težu materijalnu situaciju.

Oprobanim metodama do cilja. Ništa nije sveto. (Ilustracija: Zoran Spasojević)

Sve to moglo bi da dovede do teških političkih i ekonomskih lomova u zemlji. takva odluka bila bi katastrofalna po poziciju Srbije, njenu stabilnost i budućnost. Desi li se tako nešto ne bih mogao da predvidim razmere problema u koje bi Srbija sigurno upala. Ne mogu da prognoziram način izlaska iz takve krize. Ali, ona bi bila, u svakom slučaju, nepredvidiva i razarajućih razmera. Bio bi to svojevrstan bankrot i države i građana, ćorsokak iz koga bi se samo teškim lomovima, dramama, sukobima, žrtvama moglo izvući i stanovništvo i naša otadžbina.

Zato smatram da u tu slepu, ubistvenu  ulicu Srbija ne treba nikako da pristane da uđe!

KM Novine: Pored mlakog i više nego uvredljivog izveštaja, u vreme kada nema pravde za zločine NATO agresora i šiptarskih terorista nad Srbima, koji su stavljeni van zakona a okupator agresivno lomi sve što se može protumačiti makar i kao simbol otpora i rodoljublja, predstavnici Vojske Srbije sa tim istim okupatorima igraju „prijateljski“ fudbal u njihovoj bazi na KiM. U najkraćem, po Vama, kako opisati to bezumlje?

To je cirkus, o kome nemam dalji komentar.

KM novine, 4. avgusta 2014.

 

Podeli:

Postavite komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of